Opšta medicina

Karakteristike COVID-19 u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Beogradu (Srbija) i uticaj sociodemografskih karakteristika ispitanika na vakcinaciju

2023-10-26T12:36:05+02:00

Uvod. Pandemija korona virusa је počela 2019. godine
od kada je zaražen veliki broj ljudi širom sveta. Simptomi
infekcije su široko definisani, ali još uvek nedostaje pregled
laboratorijskih abnormalnosti pronađenih kod pacijenata sa
infekcijom.
Cilj studije je bio opis kliničkih i laboratorijskih karakteristika
pacijenata obolelih od COVID-19 infekcije u
Beogradu (Srbija) i uticaj socio-demografskih karakteristika
ispitanika na vakcinaciju.
Metod. Istraživanje je sprovedeno kao studija preseka
u periodu od oktobra do novembra 2021. godine. U studiju
su uključeni pacijenti koji su u ovom periodu posetili Kovid
ambulantu doma zdravlja i kod kojih je potvrđena infekcija
virusom Sars-CoV-2. Podaci su prikupljeni pregledom zdravstvenog
kartona pacijenata, retrospektivno. Podaci su analizirani
deskriptivnom statistikom i Pirsonovim χ2 testom, i
analizirani su SPSS 20.
Rezultati. U istraživanju je učestvovalo 207 Sars-
CoV-2 pozitivnih pacijenata, od kojih je bilo 56% osoba ženskog
pola, a najveći broj ispitanika bio je u starosnoj grupi
51–60 godina (22,7%). Vakcinisano je 42% ispitanika. Najčešći
simptomi koje su ispitanici prijavljivali bili su: povišena
telesna temperatura (82,1%), kašalj (49,8%), malaksalost
(32,9%), zapušen nos (29,5%), bol u grlu (17,9%), glavobolja
(12,1%), bol u telu (11,1%), gubitak ukusa i mirisa (8,2%),
dijareja (2,4%). Pneumoniju je imalo 17,4% ispitanika, povišene
vrednosti CRP 29%.
Zaključak. Najčešće kliničke karakteristike obolelih
od COVID-19 u Beogradu (Srbija) bile su povišena telesna
temperatura, kašalj, malaksalost. Pneumoniju je imalo 17,4%
pacijenata. Najveći broj pacijenata je imao normalan laboratorijski
nalaz krvne slike, ali povišene vrednosti CRP (29%).
Vakcinisanih nekom od trenutno dostupnih vakcina bilo je
42%, od kojih je bez komorbiditeta bilo 52,9%.

Navike u ishrani dece – istraživanje ponašanja u vezi sa zdravljem kod dece školskog uzrasta u Republici Srbiji 2017. godine

2023-10-26T12:36:06+02:00

Uvod. Ishrana tokom detinjstva može imati višestruki uticaj na dugoročno zdravlje. Navike u ishrani razvijene tokom detinjstva mogu postati doživotne navike. Propušteni obroci, preskakanje doručka i povećan unos slatkiša su povezani sa prekomernom težinom i gojaznosti.

Cilj. Cilj ovog rada bio je da se istraže navike u ishrani dece školskog uzrasta u Srbiji.

Metod. U radu su korišćeni podaci iz istraživanja ‘’Ponašanje u vezi sa zdravljem kod dece školskog uzrasta u Republici Srbiji 2017. godine’’. Za prikupljanje podataka korišćen je standardizovani međunarodni protokol Svetske zdravstvene organizacije. Anketirano je 3 933 učenika, uzrasta jedanaest, trinaest i petnaest godina.

Rezultati. Navika doručkovanja radnim danima pokazuje statistički značajnu razliku po regionima u uzrastima 11 (p = 0,001) i 13 godina (p = 0,000). U uzrastu 11 godina (p = 0,046) najviše dece doručkuje vikendom u Beogradu (92,7%). Po pitanju konzumacije voća regioni se statistički značajno razlikuju u uzrastu 11 godina (p = 0,006). U regionu Vojvodine najviše se konzumira voće (37,4%). U Beogradu 5% dece nikad ne jede povrće. U uzrastu 15 godina postoji statistički značajna razlika (p = 0,046) u konzumiranju povrća. Najviše se povrća konzumira u Južnoj i Istočnoj Srbiji (25,5%), i Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (27,4%). U uzrastu jedanaest godina postoji statistički značajna razlika (p = 0,016) u konzumiranju slatkiša po regionima. U Vojvodini je najmanje dece koja nikada nisu konzumirala slatkiše (1,8%).

Zaključak. Na osnovu analiziranih podataka može se zaključiti da se deca uzrasta jedanaest, trinaest i petnaest godina u Republici Srbiji nedovoljno zdravo hrane. Rezultati mogu poslužiti za unapređenje zdravstveno-vaspitnih programa, koji vode ka promeni ponašanja.

Medicinska terminologija u savremenoj Srbiji: postojanje duže od 150 godina

2023-10-26T12:36:06+02:00

Za medicinsku terminologiju u Srbiji izuzetno
je značajna godišnjica koja je obeležena 2022. godine. Posle
prve, kratkotrajne institucionalizacije u Društvu srpske slovesnosti
1842. godine, ova tema je drugi put postala deo radnih
obaveza i aktivnosti jedne institucije, ovoga puta Srpskog
lekarskog društva (SLD) odmah posle njegovog osnivanja
1872. godine. Svaku proizvoljnost u ovoj oblasti onemogućavali
su sasvim jasni i precizni stavovi utemeljeni prvim
Ustavom SLD. U ovoj oblasti naše medicinske nauke, pored
samih osnivača i prvih članova SLD, posebno mesto imaju
doktori Jovan Stejić, Milan Jovanović-Batut, Radivoje Pavlović,
Aleksandar Kostić, Aleksandar Belić i drugi.
Danas, medicinska terminologija više nije sastavni deo
Ustava SLD. Još nije istraženo kada je to nastalo, niti koja je i
da li je neka druga institucija preuzela ovako veliku obavezu
i odgovornost za razvoj, unapređenje i očuvanje medicinske
terminologije u srpskom jeziku. U njenom stvaranju je potrebna
saradnja stručnjaka različitog obrazovanja, u prvom
redu lekara i vrhunskih znalaca srpskog jezika, upravo zbog
toga što se radi o temeljnim, skoro identitetskim vrednostima.
Potrebno je da se termini tačno uspostave i veoma precizno
protumače. Odsustvo toga neminovno vodi ne samo u zastoj,
nego i u urušavanje već postignutog čime se, umesto obogaćivanja,
srpski jezik samo osiromašuje

Empijem pleure kao komplikacija Kovid 19 pneumonije kod pacijenta sa destroyed lung sindromom

2023-10-26T12:36:06+02:00

Uvod. Destroyed lung sindrom je teško razaranje plućnog
parenhima usled infekcije pluća, najčešće uzrokovan tuberkulozom.
Pored tuberkuloze, i nekrotizujuća pneumonija
može dovesti do ove komplikacije. Empijem pleure je česta
posledica destroyed lung sindroma. Empijem pleure može se
javiti i u toku Kovid-19 infekcije, i u negativnoj je povezanosti
sa povoljnim ishodom lečenja.
Prikaz slučaja. Muškarac u pedesetim godinama pojavio
se na dežurstvu u toku zimskog talasa Kovid-19 pandemije
sa izveštajem iz prijemne internističke ambulante. U
okviru lične anamneze od bolesnika se dobija podatak da je
pulmektomisan 2016. godine. Tokom prethodna dva meseca
lečen je od upale pluća i Kovid-19 infekcije antibiotskom i
kortikosteroidnom terapijom. Zbog produžene malaksalosti i
tahikardije izabrani lekar ga upućuje na ponovno snimanje
pluća i laboratorijsku dijagnostiku. Po pristizanju rezultata,
uočena je efuzija pleure na rendgenskom snimku pluća, te
je upućen na hitan pregled u dežurnu bolnicu. Dežurni lekar,
nakon uvida u izveštaj iz bolnice, konsultuje internistu i bolesnik
biva poslat grudnom hirurgu. Hospitalizovan je zbog
empijema pleure i lečen torakalnom drenažom uz pomoć
sistema za aktivnu aspiraciju. Godinu dana kasnije oseća se
dobro, povratio je apetit i telesnu masu sa povremenim curenjem
iz torakalne fistule.
Zaključak. Prikazan je slučaj recidivirajućeg empijema
pleure kod osobe pulmektomisane zbog nekrotizujuće upale
pluća i destroyed lung sindroma, komplikovanog Kovid-19
infekcijom. Cilj prikaza bio je da se skrene pažnja lekarima u
opštoj medicini na bolesti ili komplikacije bolesti koje se retko
viđaju i ne leče na primarnom nivou zdravstvene zaštite.