Opšta medicina

Značaj skrininga na mikroalbuminuriju kod osoba sa hipertenzijom sa i bez dijabetesa

Saška Severović — 2025-10-06

Uvod. Albumin je protein koji se proizvodi u jetri i ima
važnu ulogu u održavanju osmotskog pritiska i transportu
molekula. Mikroalbuminurija, prisustvo malih količina albumina
u urinu, često ukazuje na oštećenje bubrežne funkcije,
kao i na rizik od razvoja kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih
bolesti.
Cilj. Cilj ove studije je da utvrdi prevalenciju mikroalbuminurije
u pacijenata sa hipertenzijom i dijabetesom, te da
proceni razlike u prevalenciji između ove grupe i kontrolnih
ispitanika.
Metod. Studija je sprovedena na 139 pacijenata, koji su
podeljeni u eksponiranu grupu (sa hipertenzijom i dijabetesom)
i kontrolnu grupu. Testiranje mikroalbuminurije vršeno
je pomoću kvalitativnih test traka koje su omogućile detekciju
albumina u urinu. Statističke analize su urađene pomoću
Hi-kvadrat (Chi-square - χ2) testa za procenu razlika između
grupa.
Rezultati. Prevalencija mikroalbuminurije u eksponiranoj
grupi iznosila je 33,09%. Statistički značajna razlika u
prevalenciji mikroalbuminurije između eksponirane i kontrolne
grupe utvrđena je sa p-vrednostima manjim od 0,05.
Nisu zabeležene značajne razlike u distribuciji prema polu i
starosnoj strukturi.
Zaključak. Mikroalbuminurija je prisutna u značajnom
procentu kod pacijenata sa hipertenzijom i dijabetesom, što
ukazuje na potrebu za redovnim skriningom kako bi se na
vreme detektovale promene u bubrežnoj funkciji i rizik od
kardiovaskularnih bolesti.

Komparativna analiza časopisa Opšta medicina i regionalnih naučnih publikacija: Bibliometrijski pokazatelji, publikacioni trendovi i faktori uticaja (1995–2024)

Ana Miljković — 2025-10-07

Uvod. Časopis Opšta medicina, osnovan 1995. Godine kao zvanično glasilo Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, posvećen je temama iz primarne zdravstvene zaštite (PZZ), kliničke prakse i preventivne medicine.

Cilj. Cilj ovog rada bio je da se, nakon analize structure i tematskih oblasti časopisa Opšta medicina, izvrši poređenje sa vodećim akademskim časopisima iz oblasti opšte/porodične medicine u zapadnoj i istočnoj Evropi i na Balkanu.

Metode. Primenjena je komparativna bibliometrijska analiza za upoređivanje bibliometrijskih pokazatelja, publikacionih trendova i faktora uticaja časopisa Opšta medicina sa časopisima British Journal of General Practice (BJGP), Family Medicine & Primary Care Review i Croatian Medical Journal (CMJ).

Rezultati. U strukturi radova časopisa Opšta medicina dominiraju originalni naučni članci (30%), pregledni radovi (25%), prikazi slučajeva (15%), dok edukativni članci, saopštenja, polemike i istorijski radovi učestvuju sa po 10%. Glavne tematske oblasti uključuju PZZ, kliničku medicinu, epidemiologiju, preventivnu medicinu i zdravstvenu politiku. Većina autora je iz Srbije sa malim udelom stranih autora (1,5%). Časopis nema zvanični Journal Citation Report (JCR) faktor uticaja, dok poređeni časopisi imaju JCR faktore 5,3 (BJGP), 0,5 (Family Medicine & PCR) i 1,3 (CMJ). Godišnji broj objavljenih radova je 15–20, što je niže u poređenju sa pomenutim časopisima.

Zaključak. Časopis Opšta medicina je pokazala kontinuirani razvoj, prateći savremene izazove u medicini, posebno u PZZ. Njegova raznolikost sadržaja i edukativni karakter čine ga značajnim izvorom za stručnjake u zdravstvenom sistemu.

Digitalna era i komunikacione kompetencije zdravstvenih radnika

Ana Miljković — 2025-10-09

Uvod: Komunikacione veštine čine temelj uspešnog rada lekara opšte medicine, jer utiču na kvalitet dijagnostike, terapije i na izgradnju poverenja sa pacijentima. Brz razvoj digitalnih tehnologija poslednjih godina promenio je način razmene informacija u zdravstvenom sistemu, otvarajući nove mogućnosti ali i postavljajući izazove u očuvanju empatije, etičkih standarda i kontinuiteta komunikacije.

Cilj rada: Prikazati savremene pristupe i izazove u komunikaciji između lekara i pacijenata u digitalnom dobu, sa naglaskom na primenu veštačke inteligencije, virtuelne realnosti i drugih tehnoloških rešenja u unapređenju komunikacionih veština zdravstvenih radnika.

Metod: Rad je urađen kao narativni pregled literature. Pretraga je sprovedena u bazama PubMed, Scopus i Google Scholar za period januar 2018 – jul 2025, korišćenjem ključnih pojmova: communication skills, digital health, artificial intelligence, virtual reality, telemedicine, patient–doctor communication. U analizu su uključeni radovi na srpskom i engleskom jeziku, kao i lična iskustva autora iz kliničke prakse i nastave.

Rezultati: Komunikacione veštine su neophodne za kvalitetnu medicinsku praksu [1–3]. Digitalne tehnologije, poput veštačke inteligencije, telemedicine, VR i AR, nude nove mogućnosti, ali nose i izazove u pogledu etike, empatije i zaštite podataka [4–9]. ChatGPT može olakšati prenošenje složenih informacija pacijentima, dok imerzivne tehnologije unapređuju edukaciju zdravstvenih radnika [7,8,10–12]. Live streaming ubrzava komunikaciju u urgentnim situacijama ali zahteva jasnu i preciznu razmenu informacija [5,6].

Zaključak: Tehnološki napredak može unaprediti komunikaciju između lekara i pacijenata, ali samo ako se primenjuje uz očuvanje empatije, etičkih principa i stalno usavršavanje zdravstvenih radnika.

Diferencijalna dijagnoza bezbolne limfadenopatije: izazov u svakodnevnoj kliničkoj praksi sa prikazom slučaja i osvrtom na literaturu

Marija Marković — 2025-10-06

Uvod: Limfadenopatija se definiše kao abnormalni nalaz
tokom fizikalnog pregleda pacijenta i odnosi se na limfne
čvorove koji su abnormalni po veličini, konzistenciji ili broju.
Pažljivo uzeta anamneza i detaljan fizikalni pregled omogućavaju
lekaru da odabere adekvatan algoritam za postavljanje
prave dijagnoze. Diferencijalna dijagnoza zahteva veliki
oprez. Zbog širokog spektra mogućih uzročnika i često nespecifične
kliničke slike, bezbolna limfadenopatija predstavlja
veliki klinički izazov, naročito na nivou primarne zdravstvene
zaštite.
Prikaz slučaja 1: Pacijentkinja, stara 54 godine, javila
se na pregled zbog promene koju je napipala u levoj preponi.
Detaljnim fizikalnim pregledom konstatovana je promena
prečnika 25 mm, bezbolna na dodir. Ultrazvuk prepone pokazao
uvećani limfni čvor sa perifernom vaskularizacijom.
Biopsija uvećanog čvora pokazala metastatski karcinom porekla
cerviksa. Na PET-CT je opisana solitarna promena uz
gornju ivicu uterusa i depoziti u jetri. Onkološka komisija ordinirala
hemioterapiju u tronedeljnom režimu. Pacijentkinja
do sada prošla kroz 6 ciklusa hemioterapije.
Prikaz slučaja 2: Pacijent, star 76 godina, javio se na
pregled zbog promene u desnoj pazušnoj jami koju ima nekoliko
meseci unazad, bez drugih tegoba. Fizikalnim pregledom
uočena je promena ispod desne pazušne jame, veličine
jabuke, bezbolna na dodir. Biopsija promene govori u prilog
metastatskog melanoma. Ultrazvuk abdomena pokazao metastaze
na jetri. Dermatolog, pregledom kože, uočio lumbalno,
leziju prečnika 1 cm, visoko suspektnu na melanom. Urađena
je ekscizija lezije i PH nalaz potvrdio dijagnozu.
Zaključak: Bezbolna limfadenopatija je čest i dijagnostički
izazovan nalaz, sa širokim spektrom uzroka od benignih
stanja do maligniteta. Pravovremeno prepoznavanje i
adekvatna obrada ključni su za ishod lečenja.