Opšta medicina

Post-covid sindrom – aktuelni izazov u radu izabranog lekara

Irena Pušica, Ana Lončar — Mon, 21 Oct 2024 00:00:00 +0200

Uvod. Post-COVID sindrom se odlikuje značajnom
kliničkom varijabilnošću i obuhvata sekvele oboljenja COVID-
19 koje su prisutne duže od tri meseca nakon infekcije
SARS-CoV-2.
Cilj istraživanja bio je utvrđivanje prisustva i trajanja
post-COVID sindroma, učestalosti pojedinačnih simptoma i
faktora koji mogu uticati na njihovo ispoljavanje.
Metod. Sproveli smo studiju preseka kod pacijenata
koji su bili zaraženi SARS-CoV-2. Ispitanici su anketirani
pomoću upitnika u drugoj polovini 2023. godine. Podaci su
analizirani deskriptivnom statistikom, Kruskal-Wallis testom
i Bonferonijevim testom višestrukih poređenja parova korišćenjem
SPSS 26. Statistički značajnom se smatrala p vrednost
<0,05.
Rezultati. Od ukupno 90 ispitanika, 15,6% nije imalo
post-COVID simptome. Kod 24,4% ispitanika tegobe su
trajale duže od šest meseci. Najviše je bilo zastupljeno brzo
zamaranje (60%), hronični umor (53,3%) i smanjena koncentracija
(45,6%). U definisanim starosnim grupama, postojala
je značajna razlika za prisustvo tahikardije, znojenja i opstipacije
(p<0,05). U odnosu na body mass index, uočena je značajna
razlika za prisustvo kašlja, bola u grudima, opstipacije
i poremećaja seksualne funkcije (p<0,05). U zavisnosti od
pušačkog statusa, zabeležena je značajnа razlika za pojavu
noćnih mora, glavobolje, anksioznosti, bola u stomaku i dijareje
(p<0,05). U odnosu na prisustvo komorbiditeta, postojala
je značajna razlika za opadanje kose (p<0,05).
Zaključak. Za lečenje ovog stanja neophodan je holistički
pristup pacijentu, pa je uloga izabranog lekara od velikog
značaja.

Kvalitativna procena pojedinaca u domu zdravlja porodične medicine: izbegavanje/odbijanje COVID-19 vakcinacije

Ertan SiL, Mümtaz Mazıcıoğlu, Nilüfer Nahya, Ethem Bilgici — Tue, 24 Sep 2024 00:00:00 +0200

Uvod. Izbegavanje/odbijanje vakcina je značajan javnozdravstveni
problem u COVID-19 pandemiji. Ovaj rad se
fokusira na izbegavanje/odbijanje COVID-19 vakcina u ambulanti
porodične medicine. Probaćemo da pronađemo i opišemo
faktore koji vode izbegavanju/odbijanju kako bi izgradili nove
strategije.
Metode. Ova studija je trajala od decembra 2021. do avgusta
2022. Osam pojedinaca je intervjuisano semi-strukturiranom
formom. Mesto održavanja studije je Turgut Reis, ambulanta
porodične medicine, Kajzeri u Turskoj. Tematska analiza je korišćena
za analizu kvalitativnih podataka.
Rezultati. Opredelili smo se za tri glavne i 16 podtema,
pregledajući beleške. Glavne teme su bili nivo znanja o COVID-
19, individualni i neindividualni faktori koji dovode do
izbegavanja/odbijanja COVID-19 vakcina. Realnost bolesti, zaštitne
mere, zabrinutost za sadržaj i proizvodni proces vakcina,
interakcija između hroničnih bolesti i COVID-19, pozitivni ili
negativni efekti religije i nacionalnog identiteta na vakcinaciju
su neke od podtema. Studija je pokazala da su zabrinutost u pogledu
sigurnosti vakcina, efikasnosti i proizvodnji, kao i individualne
želje, uticaj medija i obavezne zakonske forme nametnute
od strane zdrvastvenog menadžmenta bili najuticajniji faktori
za izbegavanje/odbijanje vakcina.
Zaključci. Iznenadna pojava COVID-19 dovela je do zakasnelog
odgovora od strane društva i zdravstvenih vlasti. Može
se takođe povezati i sa neverovanjem u postojanje bolesti, prihvatanjem
zaštitnih mera i poverenjem u opcije lečenja. Mada je
savremena tehnologija dostupna, relativno ograničen broj informacija
o efikasnosti vakcina i njihovom proizvodnom procesu
je došao do javnosti, te je i to moglo doprineti ovakvoj reakciji.

Upotreba antibiotika i antivirotika u lečenju pacijenata obolelih od COVID-19 u Kovid ambulanti Doma zdravlja Golubac

Boban Trifunović — Thu, 06 Jun 2024 00:00:00 +0200

Uvod. U Srbiji je izdato 13 protokola o lečenju COVID-19 infekcije. U svim protokolima je naglašavan značaj nedavanja antibiotika po navici, posebno pacijentima koji su zbog težine bolesti lečeni na primarnom nivou zdravstvene zaštite. Međutim, primena antibiotika je bila široko rasprostranjena u lečenju obolelih od COVID-19, kao i u celom svetu.

Cilj rada. Ispitati učestalost, vrste i kombinacije primenjenih antibiotika i antivirotika kod pacijenata obolelih od COVID-19.

Metod: Opservacijska retrospektivna studija preseka o propisivanju antibiotika i antivirotika pacijenata, koji su lečeni u Kovid ambulanti Doma zdravlja Golubac u periodu od 17.7.2020. do 31.10.2022. godine. Podaci su dobijeni iz elektronskih kartona pacijenata. Uzorak je činilo 2709 ispitanika. Varijable koje smo koristili pol, godine starosti, pratili propisivanje antibiotika u različitim periodima. Procenjivali smo razliku propisivanja antibiotika, godine starosti u posmatranom periodu. Za obradu podataka koristili smo statistički paket SPSS17. Od statističkih metoda koristili smo deskriptivnu statistiku frekvencu (%), X2 test.

Rezultati: Istraživanjem je obuhvaćeno 2 709 pacijenata. Ukupno je bilo 1 590 osoba kojima je prepisan antibiotik. U odnosu na ukupan broj obolelih, koji su pregledani u Kovid ambulanti, to predstavlja 58,7%. Najveći procenat obolelih kojima je prepisan antibiotik je u periodu novembar 2020 – maj 2021. godine. U zavisnosti od perioda ispitivanja, cefalosporini i azithromycin su najčešće prepisivani antibiotici (70–89% ukupnog broja prepisivanih antibiotika). Najčešće prepisivana kombinacija antibiotika je cefalosporin-fluorohinolon.

Zaključak. Upotreba antibiotika u lečenju obolelih od oboljenja COVID-19 je veća od preporučene protokolima i vodičima dobre kliničke prakse.

Učestalost smanjenja PCT (plateletkrit ili trombokrit) kod COVID-19 pozitivnih pacijenata - dijagnostički i epidemiološki značaj

Thu, 01 Aug 2024 00:00:00 +0200

Uvod: Trombociti imaju važnu ulogu u patogenezi COVID-19, te im parametri variraju u različitim fazama bolesti.Značaj plateletkrita u COVID-19 je nedovoljno poznat.
Cilj: Ispitati dijagnostički značaj trombokrita u COVID-19.
Metode: U periodu od januara do marta i od septembra do decembra 2021. godine, analizirano je 440 pacijenata kojisu se prvi put javili na pregled u COVID ambulantu Doma zdravlja Niš zbog sumnje na COVID-19, gde im je nakon pregleda urađena analiza krvne slike. Testom je potvrđena infekcija COVID-19. Analiziran je plateletkrit iz analize krvi pri prvom pregledu. Kontrolnu grupu su činili pacijenti iz “zelene zone”, i to 60 bolesnika u periodu januar–decembar 2021. godine, i još 48 pacijenata iz perioda pre COVID-19, pre 2020. godine.
Rezultati: U prvom periodu snižen plateletkrit je imalo 48,4% žena i 63,3% muškaraca, a ukupno od 111 pacijenata, snižen plateletkrita je imalo 54,9%. U drugom periodu snižen plateletkrit je imalo 72,2% žena i 85% muškaraca, a ukupno od 329 pacijenata snižen plateletkrit je imalo 78,7%.
Zaključak: Trombokrit je smanjen kod značajnog broja pacijenata koji se prvi put javljaju zbog simptoma COVID-19, te bi na osnovu samo analize plateletkrita sa velikom verovatnoćom moglo da posumnja da se radi o infekciji COVID-19.

Primena antibiotske terapije u lečenju rekurentne urinarne infekcije uzrokovane bakterijom Escherichia coli

Tanja Stefanović, Eva Stojković — Mon, 29 Jul 2024 00:00:00 +0200

Uvod. Urinarne infekcije spadaju u najčešće infekcije i jedan su od vodećih razloga propisivanja antibiotika. Učestalije su kod žena sa značajnim porastom u postmenopauzalnom
periodu. Lečenje urinarnih infekcija predstavlja značajan zdravstveni trošak, ali istovremeno utiču i na sam kvalitet života posebno kada su rekurentnog karaktera. Reinfekcije čine 80% rekurentnih infekcija, a uzročnik je najčešće flora debelog creva sa Escherichia coli kao dominantnim uzročnikom.
Prikaz bolesnika. Pacijentkinja starosti 63 godine javlja se na pregled kod izabranog lekara zbog subfebrilnosti i učestalijeg mokrenja, bez dizurije. Postavlja se dijagnoza cistitisa. Uključuje se sedmodnevna antibiotska terapija koja dovodi do sanacije infekcije urinarnog trakta. S obzirom na učestalo javljanje urinarnih infekcija, uvodi se antibiotska profilaksa nitrofurantoin tabletama od 50 mg u trajanju od šest meseci. Za vreme trajanja antibiotske profilakse pacijentkinja bez tegoba.
Zaključak. Mnogi protokoli pokušavaju da smanje pojavu, tj. vraćanje urinarnih infekcija. Lečenje antibioticima po antibiogramu, kao i antibiotska profilaksa (kontinuirana i postkoitalna profilaksa) su se pokazali najdelotvornijim u sprečavanju rekurentnih cistitisa. Metod i pristup lečenju zavise od učestalosti i težine simptoma.