Politika nacionalne bezbednosti

ЕНЕРГЕТСКИ ОДНОСИ КИНЕ И АЗЕРБЕЈЏАНА: ИЗМЕЂУ ПРАГМАТИЧНЕ САРАДЊЕ И СТРАТЕШКОГ ПАРТНЕРСТВА

2025-12-25T21:55:01+01:00

Овај рад представиће анализу савремених односа између Народне Републике Кине и Републике Азербејџан, са фокусом на енергетску димензију њихове сарадње и утицај ових односа на регионалну и шире схваћену енергетску безбедност. У контексту све веће кинеске укључености у Јужни Кавказ и стратешког позиционирања Азербејџана као важног транзитног и извозног енергетског чворишта, рад настоји да одговори на кључно питање да ли однос између Бакуа и Пекинга представља одрживо партнерство засновано на комплементарним стратешким интересима или се ради о ограниченој, прагматичној сарадњи вођеној тренутним економским и геополитичким приликама. Посебна пажња посвећена је анализи енергетских пројеката у које су обе државе директно или индиректно укључене, као што су нафтоводи и гасоводи, као и инфраструктурним иницијативама попут железничке линије Баку–Тбилиси–Карс, која повезује кинески „Појас и пут” са Европом преко азербејџанске територије. Методолошки, рад се ослања на квалитативну анализу званичних билатералних докумената, релевантне научне и аналитичке литературе, званичних саопштења влада и институција, извештаја међународних енергетских организација, као и на студију случаја кључних инфраструктурних и енергетских пројеката. Теоријски оквир базиран је на концептима енергетске безбедности, геоекономије и реалполитике, уз осврт на моделирање енергетских односа као инструмента спољнополитичког утицаја. Рад такође узима у обзир глобалне геополитичке промене, укључујући последице сукоба у Украјини, промене у европској енергетској стратегији и кинеску позицију у настајућем мултиполарном поретку. Истраживачки допринос рада огледа се у систематској процени нивоа међузависности Кине и Азербејџана у области енергетике, као и у процени потенцијалне дугорочне стабилности тог односа, са аспекта безбедносне, економске и политичке перспективе региона.

КОНФРОНТИРАЈУЋИ ИДЕНТИТЕТИ НА БАЛКАНУ КАО БЕЗБЕДНОСНИ ИЗАЗОВ

2025-12-25T21:55:01+01:00

Идентитет, било да је реч о националном/етничком, верском/конфесионалном или културном, представља један од кључних детерминатива којима појединац или заједница одређује ко су, чему припадају и(или) у шта верују. Међутим, иако идентитетско одређење има значајну улогу у изградњи заједништва и припадности, оно може постати и извор нестабилности, што је нарочито изражено у мултиетничким и мултиконфесионалним друштвима. Када се различити идентитети поставе у супростављен однос, односно када се користе као средство политичке манипулације, долази до пораста тензија. Историја је препуна примера у којима су разлике у идентитету биле покретач ратова, масовних страдања и друштвених подела. Уколико се идентитет представи као недодирљив и монолитан, односно када се перципира као искључив и непроменљив, он се манифестује као покретач и одржилац нестабилности. Пример дисолутивних процеса у бившој Југославији, са почетка 90-их, у име идентитетских разлика, један је од еклатантнијих. Последице ове антагонизације присутне су и данас, у увелико трећој деценији од завршетка компликованих сукоба на овом подручју. Опстајање реторике из 90-их и даље доводи до радикализације, јачања популизма и настојања да се идентитетске политике овдашњих држава наметну као прворазредно политичко питање. У раду се, полазећи од основних поставки идентитета, као конфронтирајуће категорије, анализира опстајање конфликтне реторике на простору бивше Југославије, која је и даље заснована на „непомирљивим идентитетским разликама”, односно какав утицај има овако успостављена „истина” на политичку и безбедносну стабилност региона

СОЦИЈАЛНЕ, ДЕМОКРАТСКЕ И ОБОЈЕНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

2025-12-25T21:55:01+01:00

У овом тексту, најпре се указује на социолошко и филозофско значење појма револуција, а затим се значење овог појма суочава са феноменима „демократске” и „обојене” револуције. За разлику од социјaлне револуције, ни демократска ни обојена револуција не подразумевају корениту промену производње живота, а њихови циљеви су хетерогени – јер се разликују интенције учесника и подржавалаца, који у ток ових револуција нису непосредно укључени. На овим основама анализиране су демократске револуције у земљама Вишеградске групе, посебно у Пољској – као и на Балкану, а нарочита пажња посвећена је поређењу демократске револуције у Украјини и Србији. У овом тексту, путем предочених праваца истраживања, постављене су и брањене следеће хипотезе: (1) Обојене револуције манифестују се у форми демократских револуција – у којима се доводе у питање институције политичког система; (2) Обојене револуције током последњих деценија имају примарно геополитичке циљеве, за разлику од претходног периода (крај прошлог и почетак овог века) када су имале транзициону сврху; (3) Обојене револуције не могу да се идентификују са грађанском непослушношћу, зато што у њиховом средишту не постоји чврст морални принцип, него дифузно оправдање.

ЗНАЧАЈ НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ВОЈНОМ ОБРАЗОВАЊУ ОФИЦИРА

2025-12-25T21:55:01+01:00

Интеграција технологије у војно образовање, али и образовање уопште представља реалност, потребу и нужност ефикасног функционисања и опстанка у информационом друштву. Предмет овог рада представља анализа значаја и примене нових технологија (вештачке интелигенције, виртуелне реалности, појачане реалности итд.) у војном образовању. Циљ рада јесте да се укаже пре свега на потребе и могућности примене нових технологија и позитивних ефеката њихове имплементације на официре, будуће руководиоце (командире, команданте, начелнике и др.). Анализом садржаја односно анализом релевантних научних извора, и примера из праксе, сагледава се које су то најзначајније нове технологије које се примењују у војном образовању. Примена нових технологија несумњиво резултује већом ефикасношћу у савладавању планираних наставних садржаја. Наставу и обуку чини безбеднијом, интерактивнијом и занимљивијом, а као крајњи резултат добијају се официри оспособљенији и спремнији да се супротставе савременим изазовима, ризицима и претњама по безбедност. Нове технологије већ имају значајну улогу и примену у војном образовању. У одређеним, недовољно развијеним сегментима, нужно је извршити процесе имплементације, инвестирања односно прилагођавања да би се одржао корак са захтевима безбедносног окружења. Улога нових технологија ће у будућности бити све заступљенија и карактерисаће је употреба и неких нових, иновативних, алата.

ИДЕОЛОГИЈА, УЛОГА И ДЕЛОВАЊЕ ХЕЗБОЛАХА У КОНТЕКСТУ БЛИСКОИСТОЧНИХ СУКОБА И МЕЂУНАРОДНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

2025-12-25T22:16:34+01:00

Овај рад пружа свеобухватну анализу Хезболаха, истражујући његову генезу, развој, идеолошке оквире, организациону структуру, оперативне методе и комплексни регионални и међународни утицај. Полазећи од прецизне дефиниције тероризма и карактеристика савремених терористичких организација, рад аргументује научну релевантност Хезболаха као хибридног актера који комбинује елементе политичке партије, социјалног покрета, терористичке групе и паравојне снаге, играјући централну улогу у геополитичким динамикама Блиског истока. Примарни циљ овог истраживања је систематско испитивање кључних фактора који су допринели формирању Хезболаха, анализу његове унутрашње организације и структуре, идеолошких постулата који дефинишу стратешке циљеве, као и мултидимензионалних аспеката његовог деловања. Истраживање обухвата детаљан преглед војних операција, политичке партиципације, социјално-хуманитарних активности и механизама финансирања Хезболаха, као и варирајуће глобалне перцепције. Посебна пажња посвећена је улози Хезболаха у блискоисточним сукобима, попут Другог либанског рата 2006. године и грађанског рата у Сирији. Методологија истраживања подразумева анализу секундарних извора, укључујући релевантну академску литературу, извештаје међународних организација, медијске архиве и доступне примарне документе. Примењен је компаративни и историјски приступ како би се разумео развој Хезболаха у контексту шире политичке и друштвене ситуације у Либану, нарочито у погледу грађанског рата и израелске инвазије 1982. године, као и утицаја Иранске револуције из 1979. године. Ова комплексна анализа доприноси дубљем разумевању феномена Хезболаха и његових импликација на регионалну и међународну безбедност, пружајући основу за даља истраживања сложених односа између државних и недржавних актера на Блиском истоку.

ОПАСНА РОБА КАО МОГУЋЕ СРЕДСТВО ИЗВРШЕЊА КРИВИЧНОГ ДЕЛА ТЕРОРИЗМА

2025-12-25T21:55:02+01:00

У времену изразитих глобализацијских процеса и не мање снажних мултиполарних геополитичких тенденција, структура глобалне безбедности је на озбиљном тесту издржљивости због чега аутори правац своје истраживачке пажње усмеравају ка растућем потенцијалу облика испољавања терористичких активности. Феномен опасне робе представља својеврстан предмет интересовања аутора, који га појмовно најпре одређују у односу на постојећу теоријску грађу, а потом сагледавају његово нормативно рухо. Након теоријског и нормативног детерминисања, аутори доводе у кривичноправну везу базични феномен свог истраживања са циљним проблемом тероризма. Суштину ове повезаности аутори приказују кроз могућу улогу опасне робе као средства извршења кривичног дела тероризма, чиме последично указују на циљ свог истраживања односно на кривичноправно категоризовање феномена опасне робе. Методолошки концепт за који су се определили аутори чине дескриптивни, историјски, нормативни, аналитички и телеолошки метод. Свој предмет истраживања аутори анализирају кроз четири целине у раду. После одређивања појма и врста опасне робе, следи њено ефективно феноменолошко позиционирање у нормативној сфери кривичног дела тероризма. Формалноправни сегмент рада уступа место фактичким изазовима транспорта опасне робе у друмском саобраћају, што чини претходницу финалног разматрања могућих modi operandi терористичких напада путем опасне робе као средства извршења. Управо та феноменолошка комплексност и значењска вишеслојност појма опасне робе, те њен нормативни и фактички отисак у конструкцији глобалне безбедности нашег времена чине окосницу идеје коју аутори презентују у овом раду.

БИТКА НА КОШАРАМА 25 ГОДИНА ПОСЛИЈЕ: МЕДИЈСКА И ПОЛИТИЧКА СЛИКА

2025-12-25T21:55:02+01:00

Битка на Кошарама вођена је у подручју границе СР Југославије и Албаније. Почела је 9. априла 1999. године и трајала је 67 дана. Иако је овом битком изгубљено много младих живота, управо је њоме спријечено дубље продирање терористичке ОВК, потпомогнуте регуларном војском Албаније и НАТО, на Косово и Метохију. Но, како то често бива, војни догађаји су једно, политичке импликације друго, а медијски и политички наративи о самим догађајима нешто треће. „Небеска стража слободне Србије” или „жртвована младост”, подвиг који се памти или битка која се не помиње да се не увриједе страни „партнери”? Циљ овог рада је, управо, да истражи како медији и политичке елите у Србији виде битку на Кошарама 25 година послије. У том смислу анализираћемо садржај телевизијских дневника и других специјалних емисија (уколико их је било), онлајн медијске извјештаје, као и медијске изјаве и странице на друштвеним мрежама политичких странака и актера у Србији у периоду када се обиљежавала 25. годишњица Битке на Кошарама. Овом анализом настојаћемо да утврдимо да ли су и у оквиру којих наратива медији и политичке елите обиљежили ову годишњицу и говорили (или нису говорили) о самој бици и њеним импликацијама, те да ли у том смислу постоје разлике између различитих медија и различитих политичких актера, и шта из тих разлика можемо закључити.

КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА ВЕХАБИЈСКОГ ПОКРЕТА НА БЛИСКОМ ИСТОКУ И ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ

2025-12-25T22:00:42+01:00

Предмет рада је компаративна анализа вехабијског покрета на Блиском истоку и Западном Балкану, са посебним фокусом на разлике у институционалном утемељењу, методама деловања и друштвеним последицама. На Блиском истоку, вехабизам је интегрални део политичко–религијског поретка Саудијске Арабије, где ужива пуну институционалну подршку државе, укључујући формалне механизме контроле попут верске полиције. Насупрот томе, на Западном Балкану вехабизам је увезена идеологија без институционалног ослонца, али са значајним утицајем страних актера и транснационалних мрежа. Његово присуство изазива идеолошке и организационе поделе унутар локалних исламских заједница, оспоравајући традиционалне религијске праксе укорењене у османском наслеђу и суфизму. Посебна пажња у раду посвећена је безбедносним импликацијама, укључујући потенцијал за радикализацију и дестабилизацију заједница. Анализа показује да, упркос разликама у степену институционалне подршке и методама деловања, вехабизам у оба региона поседује капацитет да значајно утиче на верску динамику, друштвену кохезију и безбедносне токове.

ЗНАЧАЈ РЕЗЕРВНОГ ОФИЦИРСКОГ КАДРА ЗА СИСТЕМ НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

2025-12-25T21:55:03+01:00

Један од најважнијих фактора у остваривању националног и одбрамбеног интереса сваке државе представља организована оружана сила која је у сваком моменту спремна да заштити њену независност и сувереност. Војска Србије према Стратегији националне безбедности Републике Србије представља најважнију и најмоћнију формацију на којој се заснива систем националне безбедности, а са циљем обезбеђења сигурности за све њене грађане. Оружани сукоби данашњице нам показују да и поред потребе за професионалном војском која је главни носилац борбених дејстава, кључну улогу на бојном пољу и даље имају бројност војног састава уз подразумевану обученост и мотивисаност. Република Србија као војно неутрална држава са усвојеним концептом тоталне одбране, а са својим виталним интересом очувања територијалног интегритета, у обавези је да због ризика у безбедносном окружењу развија и усавршава сопствену војску зарад очувања државне и националне егзистенције. Војску Србије поред активних припадника чине и њене резервне снаге које заједно представљају једну добро организовану целину без које концепт тоталне одбране не би могао да функционише. Историја нас учи да је официрски кадар врх копља сваке војске, те да је његова обученост и мотивисаност кључна за успех, те је поред активног од великог значаја и резервни официрски кадар међу којима у случају рата готово да постоји знак једнакости. Предмет истраживања овог рада управо је значај резервног официрског кадра у систему одбране, те његова друштвена улога у миру као промотера највиших војничких вредности. Концепт школовања официрског кадра у резерви у Србији има дугу и богату историју која живи и данас, али коју је потребно усавршавати у складу са безбедносним изазовима данашњице.