Politika nacionalne bezbednosti

ЕТИЧКО ЛИДЕРСТВО У ВОЈНОЈ ПРОФЕСИЈИ И ПРОБЛЕМ „ПРЉАВИХ РУКУ” У САВРЕМЕНИМ ОРУЖАНИМ СУКОБИМА

2024-12-17T13:32:17+01:00

У овом раду аутор истражује могућност и импликације појаве етичког проблема „прљавих руку” ван контекста доношења политичких одлука у ужем смислу; прецизније у контексту одлука које у рату доносе припадници војне професије. Кратком анализом природе одлучивања у рату, аутор утврђује неоспорни политички карактер рата, а тиме и политичке импликације одлука војних лидера. Појмовном анализом феномена „прљавих руку” аутор дефинише његове експлицитне атрибуте, а потом их примењује на процес доношења одлука војних лидера у рату. Указујући на карактеристике околности у којима се генерише наведени проблем у рату, и креирањем аналогије са сфером политичког одлучивања, аутор прецизира две специфичне ситуације у којима се овај проблем једино може јавити – крајња нужда и колатерална штета. Аутор доказује да су у ситуацијама крајње нужде и колатералне штете испуњени сви неопходни услови за конституисање овог етичког проблема за војне лидере који доносе одлуке политичког карактера у рату и у закључку нуди објашњење важности и релевантности јасног дефинисања места и природе проблема „прљавих руку” у процесу етичког лидерства за исправну перцепцију моралне природе војне професије у савременом добу.

НАЧЕЛНЕ И ПОЈЕДИНЕ НОМОТЕХНИЧКЕ ОСОБЕНОСТИ КРИВИЧНИХ ДЕЛА ПРОТИВ УСТАВНОГ УРЕЂЕЊА И БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

2024-12-17T00:03:26+01:00

У раду се употребом правно-догматског, логичког и нормативног метода анализирају основ и границе, као и могућности и домети, кривичноправне заштите друштва од политичког криминалитета. У првом делу рада се коришћењем метода генерализујуће апстракције издвајају опште карактеристике кривичних дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије, те даје оцена карактера овако конципиране кривичноправне заштите, у контексту њене начелне легитимности, док је други део рада посвећен партикуларној анализи обележја бића изабраних инкриминација из Главе XXVIII Кривичног законика, као препознатих кривичноправних феномена у области угрожавања уставног уређења и безбедности. Рад је начелно усмерен ка процени особености кривичноправне заштите државе на законском плану и номотехници којом се законодавац у Републици Србији служио приликом њеног обликовања, а у функцији остваривања одговарајуће мере кривичноправне интервенције у овој области. Ауторка у закључку оцењује кривичноправну заштиту уставног уређења и безбeдности легитимном и рaционално постављеном и указује на значај који кривично право као друштвено-хуманистичка наука има и може имати у односу на приоритете у области политике националне безбедности. Између осталог, оцењује да у области политичких кривичних дела није у већој мери дошао до изражаја кривичноправни интервенционизам, који карактерише савремено српско кривично право.

MAKING A COMPREHENSIVE ARMS CONTROL AGREEMENT FOR EUROPE IN TIMES OF CRISIS: RATIONALE, STRUCTURE, AND OUTCOMES

2024-12-17T00:03:26+01:00

Рат у Украјини одражава кулминацију две међународне кризе – једне европске безбедносне архитектуре и друге стратешке стабилности. Упркос њиховим различитим узроцима, пореклу и путањама развоја, оне су се укрстиле и достигле кулминацију у рату у Украјини. Будући да у свакој кризи лежи потенцијал за њено решавање, овај рад је настојао да истражи могућности за стварање свеобухватног споразума о контроли наоружања за Европу као инструмента остваривања стабилности и поверења међу главним актерима и начина изласка из обе кризе. Рад је представио теоријски оквир за разумевање међународних криза, изложио тренутно стање контроле наоружања у Европи и понудио разлоге и обрисе могућег новог инструмента о контроли конвенционалних и нуклеарних снага у Европи. Иако постизање споразума о контроли наоружања може изгледати као тежак задатак с обзиром на различите ставове главних актера и непријатељску атмосферу која окружује украјински сукоб, управо је у природи контроле наоружања да успостави договор између противника у конкурентском окружењу и омогући минимални ниво стабилности. У раду смо разматрали могућност да овај споразум за Европу буде свеобухватан, да обухвата широк спектар питања, од контроле нуклеарног и конвенционалног наоружања до противракетних система и мера за изградњу поверења и безбедности за нове и потенцијално разорне технологије. Предуслов за овакав споразум је почетак дијалога о спорним питањима попут утврђивања минималне количине снага, крајњих линија њиховог размештања и безбедносних интереса свих укључених. Алтернатива оваквом дијалогу је даља ескалација сукоба између Русије и НАТО или појединих њених чланица и наставак трке у свим врстама наоружања. Свеобухватна структура споразума о контроли наоружања би могла омогућити потенцијалне компромисе између актера са различитим перспективама о његовом садржају, отварајући пут за решавање и кризе стратешке стабилности и кризе европске безбедности. То представља кључни корак ка стварању сигурније и стабилније Европе, изграђене на поверењу, транспарентности и сарадњи. Исто тако, то би отворило пут за веће европско власништво над европским режимом контроле наоружања и значајнију улогу ЕУ у таквим процесима.

УТИЦАЈ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ НА СУПРОТСТАВЉАЊE ИРЕГУЛАРНИМ МИГРАЦИЈАМА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

2024-12-17T00:03:27+01:00

Миграције становништва су социјална, економска, безбедносна и политичка појава која карактерише савремене процесе глобализације. Посебно су изражене у Европи због развијених економско-социјалних услова и географског положаја у односу на земље у ближем и даљем окружењу које имају већи прираст становништва и слабију привредну развијеност. Република Србија се налази на Западнобалканској рути миграција ка развијеним европским земљама. Један од захтева Европске уније у преговарачком процесу са Србијом јесте и адекватно супротстављање ирегуларним миграцијама. Оне су предмет разматрања у оквиру преговарачког поглавља 24 – Правда, слобода и безбедност, чији је носилац Министарство унутрашњих послова. Истраживање има за циљ да установи како је Европска унија утицала на политику Србије у области супротстављања ирегуларним миграцијама. Анализираће се утицај на стратегијско-плански и нормативно-правни оквир рада, организацију, ресурсе и резултате рада институција унутрашње безбедности у супротстављању ирегуларним миграцијама. У истраживању је коришћена компаративна метода анализе садржаја теоријских радова у овој области, извештаја и службених докумената државних, међународних и невладиних организација, као и статистичких показатеља о миграторним кретањима у Србији и Европи. Истраживање је указало да је Србија унапредила систем контроле миграција и супротстављања ирегуларним, али и да константан прилив миграната и боравак на територији Србије представља релативно нов безбедносни ризик који захтева даљу пажњу државних институција.

ДОПРИНОС КОНЦЕПТА ТОТАЛНЕ ОДБРАНЕ ОТПОРНОСТИ ДРЖАВЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА

2024-12-17T00:03:27+01:00

Савремени изазови, ризици и претње по безбедност Републике Србије, као и глобална безбедносна ситуација, захтевају поновно успостављање ефикасног система националне безбедности. Нарочито је важна заштита цивилног становништва и материјалних ресурса у овим турбулентним условима, што захтева развој система заштите и спасавања у складу са концептом тоталне одбране Републике Србије. У раду је вршена анализа стратегијског, нормативног и планског оквира функционисања система националне безбедности (са нагласком на систем националне одбране), у контексту доприноса концепта тоталне одбране, отпорности државе у ванредним ситуацијама. Циљ овог рада је да допринесе разумевању концепта тоталне одбране и јачању њене улоге у ванредним ситуацијама, сагледавајући постојеће способности које је потребно унапредити и доградити, као и да се размотре потребе за развојем нових способности. Основна хипотеза је да развој концепта тоталне одбране омогућава оптималну отпорност државе у ванредним ситуацијама. Рад разматра анализу правног и институционалног оквира концепта тоталне одбране у контексту ванредних ситуација. Узимајући у обзир и историјско наслеђе, рад истиче важност развоја културе безбедности и отпорности у друштву, што је кључно за успешну имплементацију концепта тоталне одбране. Закључци рада указују на неопходност континуираног унапређења и адаптације система тоталне одбране у складу са савременим безбедносним изазовима и потребама Републике Србије.

РАДИКАЛИЗАЦИЈА И ЕКСТРЕМИЗАМ МЛАДИХ: КОМПАРАТИВНА СТУДИЈА СЛУЧАЈА ПАЛЕСТИНЕ И ИЗРАЕЛА

2024-12-17T00:03:27+01:00

Израелско-палестински сукоб, један од најдужих и најокрутнијих у савременом свету, извор је насиља, мржње и узрок терористичких аката који утичу на свакодневни живот оба друштва. Оваквом негативном утицају посебно су подложни млади људи, који као одговор на многобројне факторе, развијају систем реакција, укључујући окретање екстремистичким ставовима и радикализацији. Ово повећава међусобну огорченост, непријатељство и насиље, нарушавајући функционалност већ лоших друштвених односа. Овај рад има за циљ да анализира утицаје наведених фактора на младе у Израелу и Палестини, као и да идентификује механизме који их узрокују. Анализа истиче да су формирање државе Израел 1948. године и потоњи територијални спорови, подстакнути ционистичким идеологијама, овековечили циклусе насиља и одмазда. Користећи квалитативни упоредни приступ студије случаја, аутор анализира културне, образовне и верске факторе, као и утицај власти и просветних радника на младе, са обе стране. Велики значај је на друштвеним и економским факторима, с обзиром на чињеницу да су недостатак перспективе, дехуманизација или друштвено одбацивање примарни узроци који младе „гурају” ка радикализацији. Додатни акценат стављен је и на утицај стереотипизације, терористичке организације Хамас, као и на обавезнe војнe службe у јединицама одбрамбених снага Израела (IDF). Рад се такође бави траумом и менталним здрављем факторима који утичу на развој агресивног понашања. Налази рада наглашавају сложеност процеса радикализације на који утичу вишеструко међусобно повезани фактори, потребу за стратегијама спречавања радикализације младих у Израелу и Палестини, као и промовисање мира у региону.

ВОЈНА НЕУТРАЛНОСТ И САРАДЊА КАО ИНСТРУМЕНТИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ НАЦИОНАЛНОГ ИНТЕРЕСА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

2024-12-17T00:03:27+01:00

Војна неутралност и сарадња представљају есенцијалне елементе у процесу остваривања националног интереса Републике Србије оличеног у очувању суверенитета, независности и територијалног интегритета. Творци стратешких докумената у области националне безбедности сместили су противправно, једнострано проглашену независност Косова и Метохије и деловање екстремистичких група на наведеној територији Републике Србије у кластер највећих безбедносних претњи које угрожавају безбедност Републике Србије. Идентификацијом основних појмова из постојећих стратегија националне безбедности као кровних докумената за анализу перспективе Републике Србије, уз одређивање начина на који су концептуализовани наведени појмови, генеришу се увиди у погледу националног односа према Косову и Метохији. Компаративном анализом сегмената постојећих стратегија, на основу утврђених категорија и у оквиру сегмената који се непосредно или посредно односе на Косово и Метохију, могуће је констатовати успешност примене дефинисаних инструмената. Сарадња са другим државама посредством европских интеграција и билатералне сарадње са државама Западног Балкана, САД, Индије, Русије и Кине уздигнута је стратешким документима на ниво националног интереса. Војна неутралност као део политике националне безбедности имплицитно је поменута у стратешким документима, отварајући коридор за различита тумачења. Формулисање одговорне политике националне безбедности као ултимативног циља подразумева кохерентан приступ у анализи комплексне мреже односа између актера на међународној политичкој сцени и дубинско разумевање импликација наведених процеса на остваривање националног интереса Републике Србије.

КУЛТУРАЛНЕ ДИМЕНЗИЈЕ БЕЗБЕДНОСНИХ ГРАДОВА

2024-12-17T00:03:28+01:00

Предмет овог рада јесте испитивање повезаности карактеристика националних културa и урбане безбедности, односно најбезбеднијих градова, који су као такви оцењени према Индексу безбедних градова (Safe City Index). Наиме, културне различитости условљавају другачије функционисање држава на многим пољима, те се и у академској литератури о урбаној безбедности неретко истражује да ли и на који начин се културалне варијабле рефлектују на резилијентност градова, урбано планирање, урбани развој, итд. Теоријску основу рада чини теорија културалних димензија, коју је развио Хофстед (Geert Hofstede). Стога је циљ овог рада, утврђивање да ли су и у којој мери димензије националне културе према Хофстеду, присутне у плановима безбедности најбезбеднијих градова према поменутом индексу и да ли висок степен урбане безбедности испитиваних градова имплицира и сличност националних култура држава којима припадају. У методолошком смислу, рад почива на анализи садржаја, односно квалитативној анализи планова безбедности три одабрана града Торонто, Сиднеј и Барселона. Исходиште анализе, јесте да се идентификоване културалне димензије у анализираним плановима безбедности, претежно уклапају у културне карактеристике земаља у којима се налазе наведена три града, при чему и њихови планови међусобно одражавају сличне културне карактеристике. Наиме, ова документа одликује инклузивност, грађанска партиципација, претежно колективистичка оријентација, као и фокусирање на квалитет живота грађана. Закључује се да су културалне варијабле, само један од фактора важних у проучавању урбане безбедности, али и да треба даље развијати овај правац истраживања, с обзиром на потенцијал Хофстедовог модела и теоријске импликације до којих се може доћи тим путем.