Politika nacionalne bezbednosti

ПРЕКОМЕРНА ТАЈНОСТ У ДЕМОКРАТИЈАМА: БИРОКРАТСКИ РЕФЛЕКС ИЛИ БЕЗБЕДНОСНА ИЛУЗИЈА?

Goran Matić — Sun, 05 Apr 2026 00:00:00 +0200

Систематска прекомерна класификација информација унутар безбедносних апарата Сједињених Америчких Држава, Европске уније и кључних НАТО савезника представља структурну аномалију у оквиру либералних демократија. Кроз компаративну анализу, рад идентификује да је кључни покретач овог феномена разлика између концепта security secrecy (заштите стварних безбедносних капацитета) и концепта political secrecy (заштите институција од одговорности). Истраживање показује да, упркос различитим правним традицијама, сви анализирани системи деле заједничке структурне обрасце: defensive classification као стратегију минимизације ризика, асиметричне подстицаје који санкционишу отвореност и слабост механизама спољашњег надзора. Последице овакве праксе обухватају ерозију јавног поверења, отежану сарадњу унутар НАТО савеза и смањену ефикасност у процесима доношења одлука. У раду се закључује да решења захтевају промену парадигме – од логике „потребе да се сакрије” (need to conceal) ка принципу „права да се зна” (the right to know), заснованом на претпоставци отворености као основи демократске легитимности. Као кључни оперативни кораци истичу се увођење обавезног утврђивања рока истека важења класификације (sunset клаузула), јачање независности и надлежности надзорних тела, као и хармонизација стандарда на нивоу НАТО и Европске уније ради спречавања злоупотребе тајности у сврху управљања информацијама, а не заштите безбедности.

РУСКО-АМЕРИЧКИ ОДНОСИ У ДРУГОМ МАНДАТУ ДОНАЛДА ТРАМПА: ИЗМЕЂУ ЖЕЉА И РЕАЛНОСТИ

Dušan Proroković — Sun, 05 Apr 2026 00:00:00 +0200

Иницијатива Доналда Трампа за обнављањем руско-америчких односа преко решавања Украјинске кризе уз делимично уважавање захтева Русије деловала је изненађујуће и описана је као својеврсни заокрет у америчкој спољној политици. Ипак, питање је не само какав ефекат могу произвести овакви заокрети у билатералним и/или међународним односима, него и да ли их је могуће извести без великих последица. Са једне стране Украјинска криза је комплексна, она пресудно детерминише континенталну безбедност и због тога су европске земље заинтересоване за њено решавање. Са друге стране, након четири године конфронтације уништено је поверење између Русије и колективног Запада и неопходно је време како би се оно обновило. Ово истраживање посвећено је испитивању разлога и домета иницијативе Доналда Трампа. Између јавно прокламованих жеља да се допринесе успостављању мира и поправе руско-амерички односи и реалности које настају због успостављања равнотеже снага у међународним односима кроз конфронтацију – разлика је велика. Рад се састоји из четири дела. Уводни део посвећен је објашњавању теоријског и методолошког оквира, презентовању истраживачког питања и хипотезе и дефинисању појма „контролисана конфронтација”. У другом делу описан је процес апсолутног нарушавања поверења између Русије и САД који је за последицу имао ескалацију конфронтације. У трећем делу приказује се промена руске Концепције спољне политике, а у четвртом како су нарастање неповерења и промене доктринарних докумената утицали на неспоразумевање. Последњи део су закључна разматрања.

ВИШЕДИМЕНЗИОНАЛНА БЕЗБЕДНОСТ У ПРАКСИ МУАЈ ТАЈА

Marta Neskovic — Sun, 05 Apr 2026 00:00:00 +0200

Овај рад анализира борилачку вештину муај тај као културну праксу која указује на мултидимензионални карактер људске безбедности. Иако је историјски био превасходно повезан са ратовањем, муај тај данас обухвата више међусобно повезаних домена безбедности: физички, економски, здравствени и онтолошки. Полазећи од етнографског материјала и историјске анализе, у раду показујем како је развој муај таја обликован начинима на које је тајландско друштво разумевало и одговарало на различите облике несигурности од војних претњи и економске нестабилности до егзистенцијалне неизвесности. Праксе муај таја омогућавају стицање прихода, телесну дисциплину и ритуализоване облике отпорности који се протежу како у сферу заједничког живота, тако и у домен космолошке оријентације. Поред аутохтоне перспективе, анализа обухвата и перспективе страних практичара, указујући на сусрет националних наратива и проживљених искустава. Рад закључује да је безбедност у муај тају суштински парадоксална: исте праксе које граде отпорност и континуитет истовремено производе нове облике рањивости.

СТРАТЕГИЈА НАЦИОНАЛНЕ ОДБРАНЕ И ОТПОРНОСТ БЕЗБЕДНОСНОГ СЕКТОРА СЕВЕРНЕ МАКЕДОНИЈЕ У ДОБА САВРЕМЕНИХ БЕЗБЕДНОСНИХ ИЗАЗОВА

Mitko, Sanja Jelisavac Trošić, Marjan Grujoski — Sun, 05 Apr 2026 00:00:00 +0200

Северна Македонија је постала стална чланица НАТО 2020. године, усред глобалне и свепрожимајуће пандемије Ковид-19 која није препознавала границе између богатих и сиромашних, између великих, средњих и малих земаља, између јаких и слабих здравствених система. Готово све земље су се суочиле са катастрофалним последицама ове пандемије у области људске безбедности, али и одрживости националних економија и здравствених система. На европском нивоу, пандемију је пратио почетак сукоба у Украјини, али то је изазов који није директно угрозио безбедност Северне Македоније или других земаља на европском континенту. Овај сукоб је индиректно угрозио економску, а посебно енергетску безбедност Европе. Прагматични циљ рада је да се пронађе одговор на следеће питање – у којој мери је безбедносни систем Северне Македоније спреман, као и прилагођен, да се суочи са савременим безбедносним изазовима, попут ових? Са теоријске перспективе, аутори ће анализирати капацитете малих држава користећи Републику Северну Македонију као студију случаја у контексту могућности прилагођавања и суочавања са савременим безбедносним изазовима.

ГЕОПОЛИТИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ БАШАР АЛ АСАДОВОГ ПАДА У СИРИЈИ

Aleksandar Gajic — Sun, 05 Apr 2026 00:00:00 +0200

Следећи теоријски оквир класичне геополитичке анализе, рад пружа геополитички преглед промене власти у Сирији у завршници тамошњег дугогодишњег грађанског рата, као и ток војних операције те приказ непосредно успостављеног новог стање на терену. У уводном делу рада објашњавају се основне слабости режима Башара Ал Асада, као и главни погрешни потези који су проузроковали његов крах у периоду од само једанаест дана. Други сегмент рада објашњава геополитички значај Сирије у историјској перспективи указујући на његове константе у оквиру Леванта као међупростора на Блиском истоку смештеног између области које, у различитим историјским епохама, заузимају регионалне геополитичке силе. На овај начин се указује на сличност некадашњих са садашњим приликама. Средњи део рада бави се геополитичким димензијама новоуспостављеног стања, идеолошко-политичком позадином ХТС, владајуће војне фракције у новој, сунитској влади у Дамаску, као и њеним односом са другим фракцијама и њиховим упориштима на просторима појединих регија унутар Сирије. Трећи део рада бави се утицајем спољних великих и регионалних сила на прилике у савременој Сирији и њиховим интересним пројекцијама које се међусобно у многоме сукобљавају. Завршни део рада бави се прогностичком проценом даљих геополитичких перспектива пост-асадовске Сирије узимајући у обзир постојеће антагонизме и различите интересе како сиријских војних и етничких формација тако и спољних сила.

ДЕЛОВАЊЕ ПАРАБЕЗБЕДНОСНИХ СТРУКТУРА И СТРАНОГ ФАКТОРА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ У ХИБРИДНОМ РАТУ ПРОТИВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Berisa Alil Hatidza, Dejan B. Petrović — Sun, 05 Apr 2026 00:00:00 +0200

У раду се анализира шири контекст испољених интереса страног фактора у савременим безбедносним условима, које карактерише присуство хибридних претњи, са циљем да се сагледа место и значај Аутономне Покрајине Косово и Метохија (АП КиМ) у безбедносној агенди ових сила. Сврха анализе јесте побољшање методолошког приступа у објективном сагледавању и стратешком разумевању активности и намера, као и значаја који велике силе придају том простору, а у контексту осталих области и питања у којима се сучељавају њихови интереси. У раду се анализирају интереси Сједињених Америчких Држава (САД) као главног спољнополитичког актера на КиМ, као и интереси појединих великих и регионалних силе са дужим присуством у региону Балкана, попут Руске Федерације (РФ), Савезне Републике Немачке, Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске (УК) и Републике Турске. У циљу остварења сопствених интереса и пројектовања утицаја, страни фактори предузимају низ различитих мера и активности које су у савременим анализама у области одбране и безбедности често називане хибридним ратом, па се у раду даје кратак осврт на концепт хибридног ратовања кроз евалуацију истакнутих питања и одговора, који су оцењени као значајни за носиоце одлучивања на стратегијском нивоу, као и опис конкретних хибридних активности од стране парабезбедносних структура и страног фактора на примеру АП КиМ.

САЈБЕР РАТ ИЗРАЕЛА И ИРАНА: ДИГИТАЛНА ДИМЕНЗИЈА БЛИСКОИСТОЧНИХ СУКОБА У ПОСТ-УНИПОЛАРНОМ СВЕТУ

Aleksandar Bogićević — Sun, 05 Apr 2026 00:00:00 +0200

Конфликт између Израела и Ирана представља један од најистрајнијих сукоба на Блиском истоку, чију динамику током последње деценије све више одликује мултидимензионалност оличена у преливању сукоба изван традиционалних војно-политичких оквира и на друга поља, међу којима је и окршај у дигиталном простору. Након израелског Stuxnet (рачунарски црв) напада на иранску нуклеарну инфраструктуру 2010. године, сајбер поље постаје једна од кључних сфера сукобљавања, како између Израела и Ирана, тако и са њима повезаних сајбер актера, неретко из трећих држава, што уноси додатни степен непредвидивости и сложености у овом сукобу. Оно што чини овај сајбер сукоб посебно значајним за односе између држава на веома осетљивом Блиском истоку јесте могућност држава да нанесу другој штету без употребе оружане силе. Посматрано глобално, овај сукоб одражава ширу трансформацију односа између главних актера у међународном поретку. Подршка коју Сједињене Државе пружају Израелу и растућа сарадња Русије и Кине са Ираном указују на чињеницу да иранско-израелски сајбер рат постаје део глобалног геополитичког надметања. Циљ истраживања јесте анализирање сајбер рата Израела и Ирана, улоге коју он има у њиховом сукобу, као и ефеката које остварује, како на ове две државе, тако и на државе у региону, које услед повезаности и сложених међусобних односа, такође бивају таргетиране. Аутор указује на растућу важност сајбер димензије као поља надметања актера на Блиском истоку, где „стари сукоби” добијају нову димензију кроз премештање борбе у дигитални простор и постају неодвојиви део савремене геополитичке реалности региона у пост-униполарном свету.

ИНДИРЕКТНЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ ШЕРЕНТИНГА НА НАЦИОНАЛНУ БЕЗБЕДНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Bogdana M Stjepanović, Срђана Ђурашевић — Sun, 05 Apr 2026 00:00:00 +0200

Глобални феномен „шерентинга”, дефинисан као екстензивно дељење личних података малолетних лица на интернету од стране родитеља, представља комплексну индиректну претњу по националну безбедност. Иако су мотиви за шерентинг доминантно некритички и вођени тренутним друштвеним трендовима, крајњи исход је креирање дигиталног отиска за будуће генерације, чиме се дугорочно компромитује њихов информациони суверенитет. У Републици Србији дигитални ризици су додатно наглашени услед неусклађености између високе стопе дигиталне ангажованости младих и дефицита знања родитеља о аспектима информационе безбедности. Док су директне последице, попут крађе идентитета, детаљно документоване, овај рад аргументује да кумулативни подаци проистекли из шерентинга служе као стратешки обавештајни ресурс за државне и недржавне актере. Системско прикупљање ових информација омогућава софистицирано психолошко профилисање, екстензиван надзор и циљане операције утицаја, које могу компромитовати кључно државно особље и нарушити друштвену кохезију. Постојеће рањивости националног сајбер-безбедносног система, праћене изазовима у имплементацији легислативе, стварају амбијент погодан за експлоатацију података. Сузбијање ових претњи захтева координисан стратешки приступ који интегрише унапређење правних оквира, техничку заштиту критичне инфраструктуре и системску дигиталну едукацију. Ублажавање ризика проистеклих из шерентинга није само мера заштите деце, већ и неопходан корак у очувању националне безбедности.