POLITEIA

OD OTUĐENOSTI DO OMLADINSKOG PARTIZANSTVA

2025-07-23T23:57:34+02:00

Rad istražuje promene biračkih navika mladih i promene u stepenu participacije i političke mobilizacije. U studiji slučaja uzima se period između novembra 2024. godine i maja 2025. godine, koji su obeležile masovne studentske blokade univerziteta i organizovanja više socijalnih protesta. Cilj rada jeste da kroz sistematsku analizu dostupnih istraživanja stavova mladih rađenih u periodu od 2018. do 2024. godine identifikuje faktore koji su doveli do povećane participacije mladih u političkim aktivnostima. Rad pretpostavlja tezu da je studija slučaja Srbije važan socijalni momenat u kome se događa smena generacije političkih elita, od onih koje promovišu sigurnost kao dominantnu socijalnu vrednost ka onima koje promovišu pitanje dobro uređenog društva.

ТРИ ГОДИНЕ СУКОБА У УКРАЈИНИ ‒ СТРАТЕГИЈСКИ ЦИЉЕВИ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ, САД И ЕУ

2025-07-23T23:57:34+02:00

Иако се сукоб у Украјини званично води између две стране, Руске Федерације (РФ) и Украјине, у тај конфликт посредно је укључено више држава. Већина чланица НАТО-a (на челу са САД) и ЕУ (предвођена Немачком) војно подржава Украјину чиме су практично и саме на специфичан начин постале актери сукоба. Војна помоћ Украјини углавном се манифестује кроз испоруке наоружања и војне опреме, као и обуку украјинских војника, која се изводи на територијама држава-чланица НАТО-а, али и на украјинској територији где Алијанса ангажује војне инструкторе. Ради бољег разумевања разлога и последица сукоба у Украјини потребно је детаљније размотрити стратегијске циљеве Руске Федерације, САД и ЕУ, које су на непосредан или посредан начин укључене у дешавања у Украјини. У раду су закључци изведени доминантно употребом компаративне методе којом су упоређивани стратегијски циљеви РФ, САД и ЕУ. Подаци су прикупљани квалитативном анализом садржаја изјава релевантних званичника и докумената, а излагање је претежно хронолошко. Основну хипотезу представља тврдња да је руско-украјински рат врхунац сукобљавања не само те две државе него и интереса Запада са РФ. У дисциплинарном погледу, рад се темељи на два приступа у оквиру науке о међународним односима – спољнополитичкој анализи и геополитици.

USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE – IZMEĐU HIBRIDNOSTI I PODJELE VLASTI

2025-07-23T23:57:34+02:00

Cilj rada jeste analizirati ulogu i funkciju Ustavnoga suda BiH kroz vizuru dvaju politoloških koncepata mnogo više zastupljenih pri analizi političkih negoli pravosudnih institucija. Riječ je o konceptu ’hibridnih sudova’ te konceptu ’sudova s podjelom vlasti’ (power sharing). Prvi koncept odnosi se na one sudove koji omogućavaju ili zahtijevaju prisustvo stranih sudaca u domaćim pravosudnim tijelima, u ovom slučaju Ustavnom sudu BiH. Od samoga utemeljenja potonji u svoj sastav uključuje tri strana suca, te se vremenom percepcija njihova rada i uloge stubokom mijenja održavajući šire trendove koji postoje u političkoj sferi BiH. U radu će biti analiziran ovaj moment hibridnosti Ustavnoga suda BiH i reperkusije koje je ta odlika imala prilikom donošenja odluka. Drugi koncept odnosi se na određeni konsocijacijski element koji Ustavni sud u svojoj strukturi posjeduje, naime, njegov sastav odražava reciprocitet konstitutivnih naroda kao svojevrsni jamac da se uspostavljeni dejtonski poredak neće jednostrano ili na silu mijenjati bez privole svih triju konstitutivnih naroda. Detaljno će biti prikazan fenomen podjele vlasti (power sharing) unutar Suda, te reperkusije koje je donio u djelovanju samoga Suda. Tek analizom ova dva krucijalna elementa moguće je u potpunosti razumijevati djelovanje Ustavnoga suda, probleme s kojima se susreće prilikom svoga rada, te diskusijama koje izaziva u političkoj i akademskoj sferi. Upravo preko ova dva elementa moguće je plauzibilno pokazati da se Ustavni sud BiH nalazi između čekića i nakovnja. S jedne strane od njega se očekuje transformacijski potencijal i modificiranje dejtonskoga ustavnopravnoga okvira, a s druge strane služi kao mehanizam održavanja i očuvanja potonjega.

ELILOVA TEZA O MOBILIZACIJSKOJ ULOZI POLITIČKE PERSUAZIJE KROZ PERSPEKTIVU NEURONSKE POZADINE MOTIVISANOG REZONOVANJA

2025-07-23T23:57:35+02:00

Teza Žaka Elila da je za uspešnu političku persuaziju ključan uticaj na ponašanje, a ne na stavove u ovom radu analizira se iz ugla neuronauke i rezultata neuronaučnog eksperimenta koji je sproveo Dru Vesten. Naime, ispitujući neuronsku pozadinu kognitivnog procesa motivisanog rezonovanja, Vesten je došao do rezultata koji ukazuju na dominantnu ulogu emocija prilikom donošenja političkih odluka i procena pod dejstvom motivisanog rezonovanja. U skladu sa takvim rezultatima Vesten zaključuje da je politički mozak zapravo „emotivni mozak” i da do promene političkih stavova ne dolazi promenom informacija, već emocija. U ovom radu ispituje se na koji način takav zaključak potvrđuje ili redefiniše Elilovu tezu da u persuazivnom nizu nakon emitovanja političke promene dolazi do promene u ponašanju, a tek onda do eventualne promene stavova, koja u kontekstu uspeha političke persuazije može, ali i ne mora da se desi. U najširem kontekstu na ovom primeru rad otvara pitanje primene neuronauke u polju političkog marketinga u svrhu testiranja tradicionalnih teza iz oblasti političke persuazije, koje se u manjoj ili većoj meri zasnivaju na spekulaciji. U radu se daju smernice za dalje istraživanje u kom bi se pomoću primene neuronaučnih metoda ispitivao redosled persuazivnog niza i mesto emocija te motivisanog rezonovanja u tom nizu.

ДЕКОЛОНИЗАЦИЈА УМА КАО ПРОЦЕС РЕСУВЕРЕНИЗАЦИЈЕ ДРЖАВЕ

2025-07-23T23:57:35+02:00

Деколонизација шездесетих година ХХ вијека постаје кључан аспект политичког живота, при чему долази до теоријског конституисања наведеног појма. Крајем Хладног рата појам се проширује и излази из домена политичког у домен културе, образовања, умјетности, те се у појединим случајевима и релативизује. Један од видова деколонизације као ослобађања од амова туђинске власти јесте деколонизација ума. У раду ћемо, поред представљања основних појмова, приступити анализи колонизације и деколонизације ума кроз аспекте ослобађања државног идеолошког апарата као поступка (ре)суверенизације модерне државе. Уклањањем војног и директног политичког присуства страних сила на територији држава није завршена колонизација, већ је само трансформисана кроз глобалистичке процесе у којима главну улогу играју економија, транснационалне компаније и мека моћ, тј. култура и сви њени облици. У неоколонијализму транснационалне компаније и моћ компрадорских елита кључни су у колонизацији ума. Представићемо начине пружања отпора савременим изазовима који штете културном и националном суверенитету кроз процес деколонизације ума, не ограничавајући се само на просторе Глобалног југа него, универзалистички, и на државе савремене Европе.

ОД ФИЛОЗОФИЈЕ КА СОЦИОЛОГИЈИ РАДА

2025-07-23T23:57:35+02:00

Приказ књиге Лаш Фр. Х. Свенсен – Филозофија рада, (прев. Радош Косовић), Геопоетика издаваштво, Београд, 2012. стр. 156