POLITEIA

DEMOGRAFSKI RAZVOJ I KULTURNO-LINGVISTIČKI IDENTITET BUNJEVACA U SRBIJI

Nada Raduski — 2025-01-01

U radu je predstavlјena demografska dinamika Bunjevaca u Srbiji od 1991. do 2022. godine, etnolingvistička istraživanja o njihovom maternjem jeziku kao jednoj od najvažnijih komponenti nacionalnog identiteta, zatim kulturni razvitak, specifični običaji i tradicija bunjevačke nacionalne manjine. Istoriju Bunjevaca karakteriše dvovekovno nastojanje mađarske, hrvatske, povremeno srpske, a u 20.veku i jugoslovenske nacionalne ideologije, da prisvoje i po svom obliku modifikuju bunjevački nacionalni identitet na prostoru Vojvodine (Bačke), ali i uporno zalaganje pripadnika ove manjine da sačuvaju i razvijaju svoj jezički identitet. Neslaganja etnologa i lingvista oko pitanja da li je reč o manjinskom jeziku ili posebnom govoru u okviru hrvatskog ili srpskog jezika, naročito su aktuelizovana nakon dezintegracije Jugoslavije, uz dodatne brojne polemike o standardizaciji bunjevačke ikavice i uvođenju u službenu upotrebu u Subotici. I na kraju, posebnu karakteristiku bunjevačkog identiteta predstavlјa njihova kultura, iako nikada do kraja razvijena i eksponirana, i veoma specifični i prepoznatlјivi tradicionalni običaji, mada nedovolјno sačuvani u izvornom obliku.

URODNJAVANJE JAVNIH POLITIKA U SRBIJI: DA LI RADI ZA ŽENE?

Mirjana Dokmanović — 2025-01-01

Od 2010. godine sistemsko uvođenje rodne perspektive u donošenje, sprovođenje i praćenje javnih politika je jedan od glavnih strateških ciljeva Republike Srbije u oblasti unapređenja rodne ravnopravnosti. Evidentan napredak učinjen je u pogledu razvijanja normativnog i strateškog okvira rodne ravnopravnosti, naročito poslednjih godina usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti (2021), Strategije za rodnu ravnopravnost za period 2021-2030 i Strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025. Zakon o planskom sistemu i Zakon o budžetskom sistemu obavezuju budžetske korisnike da primenjuju rodno odgovorno budžetiranje. Uprkos tome, nije došlo do pomaka u ostvarivanju de facto rodne ravnopravnosti.

Rad ima za cilj da doprinese ispitivanju efikasnosti strategije urodnjavanja u pogledu eliminisanja rodnog režima koji počiva na strukturnoj neravnopravnosti žena i muškaraca. Zaključak je dvojak: prvo, evidentni napredak koji je država učinila u pogledu razvijanja normativnog i političkog okvira rodne ravnopravnosti nije doprineo rodno osetljivim transformativnim promenama; i drugo, jaz između proklamovanih politika i stvarnosti je naročito izražen u kriznim vremenima, kao u slučaju pandemije COVID-19, kada se pitanja vezana za položaj žena i rodnu ravnopravnost po pravilu zanemaruju. Strategija urodnjavanja nije efikasna, jer je država ne sprovodi dosledno, a donosioci odluka ne smatraju rodnu ravnopravnost važnim pitanjem. Uočena je tendencija da će se ovaj jaz između normativnog i stvarnog u budućnosti nastaviti s obzirom na jačanje desnice i radikalizacije u društvu i nastavljanje vođenja neoliberalne ekonomske politike koja počiva na strukturnim nejednakostima i neravnoteži moći. Proklamovane politike rodne ravnopravnosti ne mogu da rade za žene sve dok se smatraju sporednim pitanjem, nevažnim za razvoj društva.

PENALNI POPULIZAM ‒ NASTANAK, RAZVOJ I BUDUĆNOST

Milica D. Kovacevic — 2025-01-02

Penalni populizam tokom poslednjih nekoliko decenija predstavlja jedan od kontinuirano zastupljenih kriminalnopolitičkih trendova, i to na globalnom nivou. Njegove postavke ukratko se svode na strože kažnjavanje prestupnika, navodno, u skladu sa stavovima i željama javnog mnjenja. Problemi penalnog populizma tiču se njegove naučne i empirijske neutemeljenosti, odnosno nedostatka konkretnije argumentacije pri osmišljavanju inventivnih rešenja, ali i nekonsultovanja stručne javnosti. Stoga su autori nastojali da putem analize literature ukažu na osnovne postavke i praktične implikacije penalnog populizma, a u cilju bližeg upoznavanja javnosti sa ovim konceptom i otvaranja prostora za debatu. Nakon sumiranja uporednopravnih iskustava, uz poseban osvrt na Srbiju, autori uočavaju da se i pored bitnih socioekonomskih razlika postavke penalnog populizma u značajnoj meri poklapaju u različitim delovima sveta. Primenjene su metode analize sadržaja, normativno-logički i komparativno-pravni metod. Autori zaključuju da je penalni populizam i te kako prisutna tendencija, kako nema naznaka da će nestati, te otuda treba da bude prepoznat i proučavan, kako bi se buduće kriminalne politike razvijale u skladu sa dinamikom i strukturom kriminaliteta, ali i uz uvažavanje stavova adekvatno informisane javnosti.

ПОЛИТИЧКА ЛИЧНОСТ СТЕПАНА БАНДЕРЕ И РУСКО-УКРАЈИНСКИ КОНФЛИКТ

Marko Mijatović — 2025-01-01

Започињање „специјалне војне операције” Руске Федерације у Украјини значајно је променило актуелну политичку слику света и отворило бројна питања, пре свега будућности односа Украјине и Руске Федерације, те руског и украјинског народа. Заоштрени руско-украјински односи трају већ годинама уназад, а кулминирали су „Евромајданом” 2014. године, када је масовним протестима на кијевским улицама на власт по други пут дошла прозападна власт, која се одржава и до данас. Овим радом желимо да у том контексту испитамо контроверзну политичку личност и праксу Степана Бандере, који је и са украјинске и са руске стране већ годинама уназад перципиран као личност ‒ мит украјинског екстремног национализма, као и укупни утицај сећања на њега у савременој Украјини, па самим тим и утицај на актуелна догађања.

OSNOVNA PITANJA I PROBLEMI KLASIČNOG LIBERALNOG FEMINIZMA

Dragana S Vilic — 2025-01-01

Klasični liberalni feminizam predstavlja teorijsko nastojanje i politički zahtjev feminizma najprije ispoljen u drugoj polovini 18. vijeka. U tom periodu brojni činioci (ekonomski, socijalni, politički), kao i kretanja u ljudskoj misli stvorili su uslove za preispitivanje odnosa moći i sopstvenog položaja u društvu od strane žena (I. Milojević). Ta prva feministička nastojanja bila su vezana za osnovne principe liberalizma (jednakost, slobodu, nezavisnost), preformulisane i proširene na žene (K. Lončarević). S obzirom na potpunu građansku, političku i kulturnu obespravljenost žena, klasični liberalni feminizam svoje zahtjeve usmjerio je na postizanje ravnopravnosti žena s muškarcima u pogledu ovih prava. Kao glavni argument za to uzima se jednakost muškaraca i žena u pogledu razuma. Razum jeste moć usavršavanja, on predstavlja sponu stvorenja s Tvorcem od kojeg svi potiču, stoga kod svih mora biti ista njegova priroda. Kritikuje se ustrojstvo građanskog društva koje svojim mehanizmima (obrazovanje, odgoj, isključivanje iz svih građanskih i političkih poslova i sl.) onemogućava žene da njeguju razum (M. Vulstonkraft). Žene i muškarci rađaju se jednaki, stoga zakon, običaji ili predrasude ne treba da stvaraju razlike između njih – žene treba da imaju aktivnu ulogu u društvu i jednaka prava te pristup svim poslovima i nagradama koji su dostupni muškarcima. Pitanja koja se odnose na privatnu sferu egzistencije muškaraca i žena ostaju izvan interesovanja liberalnih feministkinja u 18. vijeku (Olemp de Guž i Meri Vulstonkraft), dok predstavnici klasičnog liberalizma u 19. vijeku (Herijeta Tejlor Mil i Džon Stjuart Mil) svoja razmatranja proširuju na pitanja braka i razvoda iz različitih pozicija. Neravnopravnost polova ima negativne posljedice na lične i javne vrline.

ВЈЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА КАО НОВО БОЈНО ПОЉЕ

Синиша Симикић — 2025-01-01

Хенри Кисинџер, Ерик Шмит, Даниел Хатенлокер, Доба вештачке интелигенције и наша људска будућност, Клуб Плус, Београд, 2022