POLITEIA

УЛОГА И ЗНАЧАЈ МЕЂУНАРОДНОГ АДМИНИСТРАТИВНОГ ПРАВА У РЕГУЛИСАЊУ СТАТУСА СЛУЖБЕНИКА МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

Duško Glodić — 2024-09-26

Чланак разматра основне детерминанте правног статуса међународних службеника утврђене у међународном административном (управном) праву. Да би ово постигао, чланак прво дефинише појам међународног административног права. Затим, појашњава међународноправни оквир за аутономно регулисање статуса међународних службеника од стране међународних организација и анализира изворе међународног административног права. Коначно, чланак указује и на утицај који су међународни административни трибунали имали на конституисање међународног административног права и омогућавање његове ефективне примјене. Закључено је да је међународно административно право посебно и специфично за сваку поједину међународну организацију, али да постоји сличност између појединих института и принципа који постоје у правилима различитих међународних организација. С обзиром на значај међународних службеника у обављању функција међународне организације, међународно административно право, као правни оквир који регулише њихов положај и који им гарантује независност од појединих влада, од суштинског је правног значаја за несметано дјеловање међународне организације као субјекта међународног права.

ТРИ КОНЦЕПТА СРЕЋЕ: ОД АНТИЧКЕ ГРЧКЕ ДО НОВОГ ВЕКА САВРЕМЕНИХ НАУКА

Andrej Semenov — 2024-09-26

Овај рад пружа мултидисциплинарни преглед концепта среће из различитих перспектива: филозофске, психолошке, иекономске. Почевши од античке Грчке, где се срећа сматрала непредвидивом силом, развој концепта среће био је свеприсутан. Филозофи попут Сократа и Аристотела приметили су да појединац може утицати на своју срећу постављајући темеље за размишљање о томе како може утицати на њу. Овај концептуални помак омогућио је раздвајање спољашњих и унутрашњих фактора среће. Спољашња срећа или, како је Августин Хипонски назива божанска а Тома Аквински савршена, зависи искључиво од више силе и њен резултат остаје ван домашаја појединца. Са друге стране, унутрашња (Августин) или несавршена срећа (Тома Аквински) оставља могућност да човек својим деловањем утиче на сопстену срећу. Кључна промена дошла је током периода реформације, када је потрага за срећом на овом свету постала доминантна идеја. Затим, у савременом добу, утилитаризам је преузео концепт унутрашње среће и поставио је као коначни циљ. Појединац је позван да служи сувереном господару задовољства и да бира оно што је корисно за њега. Ова теорија има импликације за психологију која се труди да идентификује унутрашње показатеље среће, као и за економију која верује да је корисност кључна за постизање среће. Да ли су разлике у њиховим приступима питање семантике, различитих претпоставки, или ће даља сарадња допринети свеобухватнијем разумевању среће појединца, остаје да се види.

БЕЗБЕДНОСНА САРАДЊА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ ТУРСКЕ

Boris Tučić — 2024-09-26

У теоријском оквиру науке о међународним односима уз одабране научне методе попут анализе садржаја, аналитичке, компаративне и индуктивне методе, у раду се анализира безбедносна сарадња Европске уније и Републике Турске. При томе, предметна анализа реализује се на два основна нивоа: први је посвећен позицији Турске, као једног од, бар номинално, стратешких безбедносних партнера Европске уније у релевантним безбедносним структурама европске организације, да би у другом биле сагледане позиције Анкаре и Брисела по неким од најрелевантнијих актуелних питања међународних односа те регионалне и глобалне безбедности, као и генерални контекст који, по правилу, прилично удаљене ставове једне и друге стране свеобухватно детерминише. Један од основних закључака који имплицира из спроведене анализе подразумева огроман неискориштени потенцијал међусобне безбедносне сарадње, који је индукован како из међусобних идентитетских и вредносних различитости те историјски акумулираних неслагања Турске са појединим чланицама Уније, тако и из погрешних покушаја Брисела да односе са Турском, као регионалном силом, позиционира у оквирима у којима је реализован процес „европеизације” неких других земаља, потпуно другачијих потенцијала и значаја, али и геополитичког положаја, те историјског и политичког наслеђа. Као резултат, данашњи односи Анкаре и Брисела на неупоредиво су нижем нивоу него што би, уважавајући њихове потенцијале, требало да буду, а што се, у коначници, негативно манифестује и кроз редуковану улогу Турске у заштити безбедности европског континента.

SNAGA IRACIONALNOG U POLITICI: MIT KAO VREDNOSNO-MOTIVACIONA OSNOVA IDEOLOGIJE

Filip Otović Višnjić — 2024-09-26

U tekstu se afirmiše teza da mitovi određuju ne samo vrednosne osnove političke kulture i komunikacije već i celokupnu saznajnu perspektivu i njene granice. Takođe, mit ima neprikosnovenu funkciju u artikulaciji i afirmaciji političke volje, kako za prihvatanje načina na koji je organizovano društvo, tako i za radikalno suprotstavljanje nekim njegovim posebnostima ili totalitetu. Samim tim, mit kao iracionalna, aksiološka i motivaciona osnova predstavlja nepresušan izvor svim vrstama političke persuazije. Oni su jezgro modernih ideoloških sistema, koji mitove racionalizuju u cilju reprodukcije društvene prakse. U prvom delu rada ponuđena je kritika bitnom zahtevu prosvetiteljskog racionalizma za „oslobođenjem” od mitskog doživljaja egzistencije. Drugi deo nudi moguće odgovore na pitanje zbog čeka politički mit kao fenomen opstaje i u modernom vremenu. Treći deo objašnjava razloge nastanka i mehanizme funkcionisanja ideologija, kao odgovora na krizu smisla u masovnim, tehnološki ustrojenim društvima.

УЛОГА И ЗНАЧАЈ НОВИНСКЕ АГЕНЦИЈЕ СРНА У МЕДИЈСКОМ ПРОСТОРУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Miroslav Jokić — 2024-09-26

Новинске агенције су медијске куће чија се суштина рада огледа у прикупљању, обликовању и дистрибуцији вијести до масовних медија или публике. Oсновни циљ јесте да сагледамо улогу и значај Новинске агенције Републике Српске (СРНА) од њеног оснивања до данас. У раду је кориштен метод полуструктурисаног дубинског интервјуа са осам непосредних актера и свједока (директори, уредници, новинари, дописници) настанка и развоја Срне. Основни закључци рада указују на то да је Срна од свог настанка имала важну информативну улогу, затим међународно-дипломатску и друштвено-културну. Oва агенција један је од основних извора информација за већину медија у Републици Српској, али и шире. Као „народни медиј” у почетку је Срна имала не само информативну него и друштвено интегративну улогу. Ова је агенција значајан агенс међународног комуницирања јер поставља локалне вијести на дневни ред свјетских агенција, али у исто вријеме преноси информације из свијета на локално тржиште. Осим тога, она се означава и као „амбасадор власти” односно важан канал комуникације Владе Републике Српске и међународних политичких елита. Улога у међународним дипломатским односима била је израженија у ратним и постратним годинама, док се данас недовољно користи потенцијал агенције за међународне односе. Коначно, Срна је у почетним годинама развоја била замајац друштвеног и културног живота Републике Српске. Између осталог, ова медијска кућа била је покретач рада културних институција (Срна филм, Срна фест), покровитељ разних културних манифестација (Фестивал монодрама Републике Српске), а појављивала се и као издавач књига домаћих књижевника. Срна је, дакле, не само новинска агенција, него и културна институција која је доприносила и даље доприноси развоју културе, али и чувању културног и националног идентитета.

УЗРОК И ДИНАМИКА НАСИЉА

Siniša D. Lazić — 2024-09-26

Prikaz knjige "Why Humans Fight: The Social Dynamics of Close-Range Violence" autora Siniše Maleševića.

Kroz teorijsku analizu i empirijska istraživanja, autor pruža dublje razumijevanje faktora koji oblikuju ponašanje ljudi u nasilnim situacijama. Maleševićeva studija predstavlja važan pomak u razumijevanju nasilja na mikro i mezo nivou, otvarajući put za daljnja istraživanja i nove perspektive u proučavanju ovog složenog fenomena.