POLITEIA

ISTRAŽIVANJE SOCIJALNIH, DEMOGRAFSKIH, MATERIJALNIH I KULTURNIH ASPEKATA ŽIVOTA STUDENATA/STUDENTKINJA JAVNIH UNIVERZITETA U REPUBLICI SRPSKOJ

Dusko Trninic — 2023-08-27

U radu se prikazuju rezultati istraživanja socijalnih, demografskih, materijalnih i kulturnih aspekata života studenata/studentkinja javnih univerziteta u Republici Srpskoj, s ciljem izrade njihovog društvenog i sociološkog profila. Istraživanje je sprovedeno tokom akademske 2020/2021. godine na više fakulteta u sklopu oba javna univerziteta, na različitim obrazovnim profilima i naučnim usmjerenjima. Prilikom istraživanja korištena je metoda anketiranja sa anketnim upitnikom kao instrumentom istraživanja. Rezultati pokazuju da većina studenata tokom školovanja živi sa roditeljima, koji ih finansijski izdržavaju i snose troškove studija. Roditelji studenata srednjeg su materijalnog statusa, njihova mjesečna primanja uglavnom su u okviru prosječne plate, dok u manjem slučaju ona iznose dvije ili više prosječnih plata. Studenti slijede tradicionalni model življenja, većinom se izjašnjavaju kao religiozni, odnosno konfesionalno se identifikuju sa pravoslavnom vjerom. Naglašen je značaj porodice i patrijarhalnih obrazaca ponašanja, budući da u većini slučajeva ispitanici ističu kako pretežno komuniciraju sa svojim primarnim okruženjem (porodicom i najbližim srodnicima) kada su u pitanju životne odluke i privatni problemi. Značaj porodice i porodičnih vrijednosti izražen je i u životnim ciljevima studenata, s obzirom na to da većina ispitanih kao osnovni cilj života naglašava uspostavljanje i održavanje bliskih veza (partnerskih odnosa). Može se zaključiti da su studenti javnih univerziteta u zavisnom položaju – kako od svojih porodica tako i od šireg društva, dok (post)moderni procesi liberalizacije, detradicionalizacije i individualizacije nisu imali većeg uticaja na njihov kolektivni i individualni život

ГЕОПОЛИТИЧКА ОРИЈЕНТАЦИЈА ПАРТИЈА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Владе Симовић — 2023-08-27

Својевремено је анонимни коментатор једног од портала у Босни и Херцеговини написао: „Српски, хрватски и бошњачки блок партија спаја само Анекс 4. Дејтонског мировног споразума. Све остало их раздваја“. Овако уопштена оцјена на први поглед истраживачима изгледа неприхватљива. Међутим, сваки бољи познавалац политичких партија у Босни и Херцеговини умногоме ће се сложити са овом тезом. Чини се да је усуд плуралног простора Босне и Херцеговине који има надзирани суверенитет (кроз дјеловање Високог представника за Босну и Херцеговину) и октроисани Устав (наметнут интервенционизмом Сједињених Америчких Држава у Дејтону) такав да га не спајају друштвене вриједности, базични политички договори њених елита, па чак ни заједничка економска добит. Немогућа држава најбоља је дијагноза Босне и Херцеговине, о којој је писао Ненад Кецмановић, а да је нестабилна и недовршена скоро сви бољи познаваоци бх прилика. Основна теза овог рада јесте да је геополитичка оријентација политичких партија у Босни и Херцеговини, коју истражујемо кроз њихове програме и политичку праксу, добар начин да се покажу њени унутрашњи антагонизми и разлози немогућности остваривања заједништва, стабилне и функционалне државе. Актуелност овом раду даје и сукоб у Украјини, према којем се и те како одређују политичке партије и актери у Босни и Херцеговини. Рад је методолошки спој двије научне области: политичке теорије и међународних односа

ŠTA JESTE „REPUBLIKANIZAM”?

Aleksandar Savanović — 2023-08-27

U ovom tekstu analiziramo značenje riječi „republika” i „republikanizam”. U pitanju su klasični politički pojmovi, koji se vijekovima upotrebljavaju kako u naučnostručnoj literaturi, tako i u političkoj praksi i kolokvijalnom govoru. Ipak, da li je sasvim jasno i nedvosmisleno šta te riječi označavaju? Može li se destilovati jedan jedinstven smisao i značenje riječi republika/republikanizam. Kako razumjeti i opravdati intenzivnu savremenu naučnu diskusiju na tu temu? Generalno posmatrano, moguće je slijediti tri matrice za definisanje: prvo, moguće je analizirati različite teorije republikanizma, kakve npr. imamo u djelima Machiavellija, Kanta, itd. Drugo, moguće je analizirati različite istorijske forme koje je republika imala u stvarnosti, poput npr. rimske republike, Venecije ili USA. Treće, moguće je analizirati različite doktrine republikanizma, kakve su npr. liberalni republikanizam ili civic republicanism. Intencija ovog teksta jeste da se na osnovu ovih klasifikacija i njihove komparativne analize, pokušaju tako dobijeni modeli provući kroz modifikovanu kantijansku diferenciju između „forme vladavine” i „forme vlasti” i tako destilovati jedan precizniji pojam republike i republikanizma.

PRAVO NA DOBRU UPRAVU U BOSNI I HERCEGOVINI SA OSVRTOM NA LJUDSKA PRAVA

Nevenko D. Vranješ — 2023-08-27

Dobra uprava (good administration), dobra vlada (good government) i dobro upravljanje (good governance) najnoviji su instituti vladavine prava i pravne države. Da bi se uspostavio model uprave koja će u prvom redu biti posvećena građanima i zadovoljavanju njihovih potreba, statusa i stanja, neophodno je da principi dobre uprave budu ne samo prihvaćeni već i operativno projektovani u domaći politički i pravni sistem. Potrebno je naglasiti da dobra uprava sve više postaje vodeći model u upravnoj djelatnosti kako međunarodnih organizacija tako i nacionalnih upravnih i pravnih sistema. Predmet rada jeste pravo na dobru upravu u Bosni i Hercegovini sa osvrtom na ljudska prava. Nakon teorijskog i institucionalnog osvrta, rad analizira materijalni okvir dobre uprave. U drugom dijelu rada daje se prikaz operacionalizacije principa dobre uprave u Bosni i Hercegovini kroz prizmu ljudskih prava. Osnovna hipoteza u radu jeste da dobra uprava doprinosi pravima građana, ali je nedovoljno operacionalizovana u domaćem upravnopravnom okviru, te da postoje značajnije povrede prava građana na dobru upravu u Bosni i Hercegovini. U radu preovlađuju metode pravne egzegeze, komparativna i statistička metoda.

POLITIKA KRIVIČNOPRAVNE ZAŠTITE USTAVNOG UREĐENJA SAVREMENE DRŽAVE

Dragana Vasiljević — 2023-08-27

Politika krivičnopravne zaštite ustavnog uređenja, kao dio ukupne društvene politike, uveliko je izmijenjena u savremenoj državi. Ova racionalna i organizovana djelatnost usmjerena je ka zaštiti ustavnog poretka inkriminisanjem odgovarajućih društveno neprihvatljivih ponašanja. Riječ je o jednom od društvenih ciljeva koji je uvijek bio prisutan i određen od društveno-političkih snaga. Iako inkriminisanje određenih ponašanja, bez obzira na neposredni objekat krivičnopravne zaštite, posredno služi zaštiti društva u cjelini u članku će se apostrofirati osobenosti inkriminacija koje su neposredno usmjerene ka zaštiti ustavnog poretka i političkog uređenja države. Ovaj segment krivičnopravne zaštite je, s obzirom na bezbjednosne izazove i prijetnje kojima je podložna savremena država, nužno pretrpio određene izmjene. Riječ je o proširenju zone kažnjivosti, tj. pojavi novih inkriminacija, ali i uveliko drugačijem položaju izvršilaca tzv. političkih krivičnih djela.

TEORIJA DRUŠTVENOG UGOVORA TOMASA HOBSA I ŽAN-ŽAKA RUSOA – UJEDINJENI ILI SUPROTSTAVLJENI?

Sava Vojnović — 2023-08-27

Tomas Hobs i Žan-Žak Ruso spadaju među najznačajnije novovekovne političke filozofe, koji svoje teorije zasnivaju na ideji društvenog ugovora. Oba autora polaze od prirodne jednakosti svih ljudi i nesigurnosti prirodnog stanja, ali na prvi pogled završavaju u sasvim drugačijim perspektivama o suverenitetu i odnosima unutar političkog društva. Ruso insistira na zajedničkom suverenitetu svih građana, koji imaju zagarantovan ekonomski minimum, neotuđivo ovlašćenje donošenja zakona i brige o opštoj volji, pri čemu svi zajedno istovremeno konstituišu i one nad kojima se vlada. Hobs, sa druge strane, nalaže da narod bira suverena koji se nalazi uvek u prirodnom stanju i mora da ima veliku moć kako bi mogao da ispuni svoju ulogu zaštitnika. Ipak, u radu se iznose argumenti u prilog tome da njihove pozicije zapravo nisu toliko različite, imajući na umu Rusoovu izvršnu vlast i mudre zakonotvorce, a kod Hobsa široko postavljena prava podanika. Teza rada jeste da kod obojice narod autorizuje i nadzire, a neko drugi vlada.

IMPLICITNE SPOLJNE NADLEŽNOSTI EVROPSKE UNIJE

Radmila Dragišić — 2023-08-27

Antologijski slučaj ERTA smatra se slučajem u kojem su razvijene konture učenja o implicitnoj (podrazumijevajućoj) spoljnoj nadležnosti Evropske unije. To logički utemeljeno učenje, koje je do sada već podrobno razrađeno, u martu 2021. godine proslavilo je svoj 50. rođendan. Stoga, pokazuje se opravdanim da ga se podsjetimo i istražimo u kojoj mjeri je aktuelno danas. U središtu našeg interesovanja jeste sadržinsko određenje spoljnih implicitnih nadležnosti, njihov nastanak i geneza na ravni Unije, kao i doseg njihove primjene u postlisabonskom periodu, iskazani kroz izabranu jurisprudenciju Suda pravde Evropske unije. U istraživanju koristimo analitičke i sintentičke metode, pri čemu u okviru njih centralno mjesto zauzimaju analiza sadržaja i istorijsko-komparativna analiza. U konačnici zaključujemo da koncizno pojašnjavanje slučajeva u kojima Unija ima spoljnu nadležnost dodatno ojačava potrebu stalnog ugledanja na tumačenja koja je Sud dao u ERTA presudi, a što može da bude plodno tlo za suviše edstenzivno ocjenjivanje od strane tog pravosudnog organa.