POLITEIA

ODNOS MLADIH U BOSNI I HERCEGOVINI PREMA DIGITALNIM SADRŽAJIMA ‒ IZMEĐU VIRTUELNOSTI I STVARNOSTI

Dragana Trninic, Anđela Kuprešanin Vukelić — Wed, 10 Dec 2025 19:24:30 +0100

Mladi u Bosni i Hercegovini (BiH), pripadnici generacije Z, najčešće se informišu putem digitalnih medija, odnosno društvenih mreža, uglavnom birajući zabavne, zanimljive i šaljive sadržaje. Društvene mreže su im prvi izbor prilikom informisanja i uz njih provode najviše slobodnog vremena. Fokus rada je na sadržajima digitalnih medija koje mladi često koriste. Cilj rada je da identifikuje konkretne internetske portale, naloge na društvenim mrežama, uticajne pojedince ili grupe koje mladi prate i čije sadržaje najviše konzumiraju. Rezultati prikupljeni metodom anketiranja pomoću onlajn upitnika ukazuju na to da mladi u BiH najviše posjećuju sljedeće internetske portale: Nezavisne.com, Klix.ba, Rtrs.tv, dok na društvenim mrežama najčešće prate naloge influensera i poznatih ličnosti. Takođe, većina mladih ne pravi razliku između internetskih portala i naloga na društvenim mrežama. Omiljeni influenseri ili jutjuberi su im: Zorana Jovanović, Anja Blagojević, Adriana Džehverović i Baka Prase. Zaključuje se da mladi u BiH ne koriste često digitalne medije i društvene mreže na produktivan način i da im nedostaju adekvatne vještine medijsko-informacione pismenosti kako bi kapacitet digitalnih medija iskoristili za edukaciju, lični razvoj, pomoć pri učenju ili snalaženju u svakodnevnom životu.

(NE)MERLJIVOST NASILJA: GRANICE KVANTIFIKACIJE NASILJA U SAVREMENIM DRUŠTVIMA

Kristina Pejkovic — Wed, 10 Dec 2025 19:18:08 +0100

Osnovna tema ovog rada jeste teorijsko sagledavanje problematike merenja nasilja u društvima sa težnjom da se odgovori na pitanje da li je nasilje u društvu uopšte moguće izmeriti. U skladu sa tim predstavljeni su osnovni problemi u vezi sa definisanjem i klasifikacijom nasilja; ustaljeni načini merenja nasilja i ograničenja u vezi sa tim. Ne postoji jedinstvena definicija nasilja, niti tipologija ‒ one zavise od različitih kulturnih, ideoloških i političkih faktora. Ono što je zajedničko svim definicijama jeste da nasilje za posledicu ima različite vrste povređivanja ili ubistva ljudi. Posebno kontroverzan oblik nasilja jeste ono nevidljivo nasilje ili strukturno, koje zbog opsega svojih posledica ne bi trebalo biti izuzeto iz analize utvrđivanja stepena nasilja u društvima, a često jeste izuzeto. Stoga se ovaj rad u velikoj meri oslanja na Galtungovu teoriju strukturnog nasilja. Osnovna pretpostavka ovog rada jeste da nasilje u jednom društvu nije jednostavno precizno izmeriti jer postoje značajna ograničenja u tome. Neka od njih odnose se na (1) opšti problem kvantifikacije društvenih pojava; (2) pitanje šta se sve podrazumeva pod nasiljem tj. šta se smatra relevantnim za merenje; (3) manje vidljive oblike nasilja poput strukturnog nasilja i nasilja u porodici; (4) ograničenja u vezi sa beleženjem nasilja; (5) prostorna i vremenska ograničenja. Dakle, cilj ovog rada jeste podsticanje na razmišljanje o tome koji sve indikatori, pored onih ustaljenih kao što je stopa homicida, treba da budu uzeti u obzir prilikom određenja stepena nasilja u jednom društvu.

O VAŽNOSTI INTUICIJA U POLITIČKIM PROCESIMA U DOBA POLITIČKE APATIJE

Srđan Prodanović — Wed, 10 Dec 2025 00:00:00 +0100

U radu se istražuje teorijski značaj intuicija u političkim procesima, naročito u trenucima krize reprodukcije dominantnih društvenih normi. U tom pogledu naročita pažnja posvećuje se činjenici da su društvene institucije i konvencionalne političke organizacije danas u velikoj meri izgubile autoritet, što je pak dovelo do političke apatije i porasta postpolitičkih stavova. Političke intuicije, često bazirane na iskustvu i nesvesnim asocijacijama, shodno tome mogu igrati ključnu ulogu u radikalnim oblicima demokratije, posebno u vremenima krize. Rad se fokusira na razliku između svakodnevnih političkih intuicija i intuicija o politici, naglašavajući njihov značaj u oblikovanju javnog diskursa i političkih odluka.

POLITIČKA PARTICIPACIJA I POVJERENJE MLADIH SRBIJE I REPUBLIKE SRPSKE U POLITIČKE INSTITUCIJE

Đorđe Vuković, Aleksandar Vranješ, Srđan Radanović — Wed, 10 Dec 2025 19:57:14 +0100

Rad istražuje nivo političkog povjerenja i obrasce političke participacije mladih u Srbiji i Republici Srpskoj, posebno među pripadnicima generacije Z. Na osnovu kombinovanog kvalitativnog i kvantitativnog istraživanja, sprovedenog na uzorku od 555 ispitanika, analiziraju se dimenzije političke kulture kao što su medijska pismenost, politička involviranost, cinizam, anomija, povjerenje u institucije, autoritarnost i odnos prema državnim simbolima. Rezultati pokazuju izrazito nizak stepen povjerenja mladih u ključne političke institucije – vladu, parlament, predsjednika, pravosuđe i političke partije – uz istovremeno visoku izbornu participaciju. Većina mladih smatra da političke partije ne zastupaju interese građana, da mediji nisu pouzdan izvor informacija i da pojedinci nemaju realnu mogućnost uticaja na odlučivanje. Iako generacija Z izražava snažnu vezanost za državne simbole i pokazuje toleranciju prema različitosti, evidentan je porast političkog cinizma, osjećaj marginalizacije i uvjerenje da klasične institucije demokratije ne ispunjavaju očekivanja mladih. Nalazi ukazuju na strukturalnu krizu političke legitimnosti i potrebu za redefinisanjem mehanizama uključivanja mladih u politički život. Analiza naglašava da je jačanje povjerenja generacije Z u institucije ključni preduslov demokratske konsolidacije.

ИЛУЗИЈА: СТАРИ-НОВИ ОБЛИК ИДЕОЛОГИЈЕ У СЛУЖБИ ДОБРА ИЛИ ЗЛА

BOZIDAR VASILJEVIC — Wed, 10 Dec 2025 20:47:10 +0100

Илузија је један од најсуптилнијих феномена људске свести јер истовремено омогућава смисао и скрива истину. Она гради оквир у којем свет постаје разумљив, али управо та конструкција може створити простор за обману и манипулацију. Рад полази од претпоставке да се добро и зло илузије не мере њеним постојањем, већ њеним последицама: да ли подстиче стварање заједништва, креативности и личне слободе или, обрнуто, одржава системе моћи и спречава критичко мишљење. Кроз анализу филозофских и друштвених перспектива, показује се да је илузија истовремено егзистенцијална нужност и етичка одговорност. Њен позитивни потенцијал остварује се онда када остаје привремена и отворена за преиспитивање, док постаје опасна када се претвори у затворени систем који намеће једнообразну стварност и укида простор за расуђивање.

(ПАРА)МИЛИТАРНА ЈЕДИНИЦА „ЦРНИ КОРПУС” („АЗОВ”) КАО НАЈПОЗНАТИЈИ ВОЈНО-ПОЛИТИЧКИ ИЗРАЗ ЕКСТРЕМНОГ УКРАЈИНСКОГ НАЦИОНАЛИЗМА

Marko Mijatović — Wed, 10 Dec 2025 20:57:19 +0100

Након стицања независности Украјине 1991. године и периода дугогодишње еквидистанце између Истока и Запада, украјинска политика дефинитивно се окреће према Западу у периоду после „мајданских” догађања у зиму 2013/14, када на власт (по други пут) долазе прозападне – либералне, али и националистичке политичке снаге вољне да Украјину одвоје од Руске Федерације у сваком погледу. То је био и почетак отворених напетости са Руском Федерацијом, и тада долази до руске анексије Крима и отпочињања војних сукоба у региону Луганске и Доњецке области. Новодекларисана политика Украјине, вођена либералним и десничарским политичарима, била је „декомунизација земље” и „национализација нације”, што је отворило широк простор екстремно десним украјинским политичким покретима и паравојним групама, међу којима временом најекспониранија постаје харковска група „Црни корпус” (доцније батаљон, пук Азов и коначно бригада ‒ Дванаеста бригада Националне гарде, односно Трећа самостална бригада Оружаних снага Украјине). Циљ овог рада јесте да систематизује досадашња сазнања, односно представи историјат, идеологију и деловање (пара)војне јединице „Црни корпус” (касније „Азов”), као парадигму (пара)милитарно-политичког облика развоја савременог екстремног украјинског национализма.

МИГРАЦИЈЕ КА ЕВРОПИ У КОНТЕКСТУ ТЕОРИЈЕ СУКОБА ЦИВИЛИЗАЦИЈА САМЈУЕЛА ХАНТИНГТОНА

Љубиша Маленица — Wed, 10 Dec 2025 21:08:22 +0100

У оквиру чланка феномен масовних миграција милиона особа из земаља Африке и Азије ка Европи посматра се из перспективе теорије сукоба цивилизација Самјуела Хантингтона. Нагласак је стављен на безбједносну димензију ових процеса те њихов подстицај могуће трансформације земаља савремене Западне Европе унутар Хантингтонове категоризације типова држава. Рад је превасходно посвећен разматрању односа између западне и исламске цивилизације, како их Хантингтон дефинише. Различито схватање миграција на истоку и западу Европе наглашава Западну Европу као простор првенствено изложен трансформацији од стране миграционих процеса. Посматрајући демографска кретања аутохтоног европскога становништва и придошлих мигрантских заједница, заједно са демографским трендовима унутар муслиманских земаља, чланак истиче могућност преласка најзначајнијих западноевропских земаља, које су јасно профилисане као саставни елементи западне цивилизације, у категорију расцијепљених и подијељених држава. Истовремено, текст посвећује пажњу и значају појединаца као носилаца идентитета, те у томе контексту препознаје узајамно-повратну спрегу између транзиционих процеса на степену држава које формулише Хантингтон те миграторних кретања и демографских трендова мигрантске популације. Закључак истиче значај демографије за Хантингтонову теорију цивилизација с обзиром на то да управо од демографске присутности и снаге зависе и границе државе унутар једне цивилизације.

ИДЕОЛОГИЈА ИСТОСТИ

Dušan Dostanić — Wed, 10 Dec 2025 21:10:45 +0100

Приказ књиге идеологија истости

МЕКА МОЋ И НАДМЕТАЊЕ ВЕЛИКИХ СИЛА

Vladana Šekara — Wed, 10 Dec 2025 21:12:48 +0100

Joseph Nye, Soft Power and Great-Power Competition – Shifting Sands in the Balance of Power Between the United States and China, Springer, 2023.