Politička revija

ШТА ЈЕ ПОДСТАКЛО АМЕРИЧКУ ОДЛУКУ НА НАТО БОМБАРДОВАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1999. ГОДИНЕ?

Goran Lošić — 2024-09-06

Овај рад анализира односе између америчких грана власти и НАТО бомбардовања Југославије 1999. године. Пре свега, фокус је на званичним изјавама председника САД Била Клинтона (Bill Clinton), члановима администрације и америчког Конгреса. Циљ је анализирати доминантне аргументе, политички дискурс и наративе о војној операцији против Југославије. Текст се бави централним аналитичким питањем: Шта је подстакло америчку одлуку на војну акцију НАТО против Југославије 1999. године? Другим речима, истраживање намерава да установи ко је био укључен у војну кампању од стране америчких грана власти, а ко је био против. Рад се састоји из три дела; први пружа кратак контекстуални оквир са концептуалном и теоријском позадином; након тога, рад се осврће на главне аргументе председника Клинтона за покретање рата. У последњем делу, чланак износи одређена размишљања о правдању бомбардовања и ставовима против истог у америчком Конгресу. Као методолошки алат, рад користи анализу садржаја. Извори су засновани на Би-Би-Си (BBC), Си-Ен-Ен (CNN), Вaшингтон Пост (Washington Post), Њујорк Тајмс (New York Times), Вол Стрит Џурнал (Wall Street Journal), Гардијан (Guardian), и Лос Анђелес Тајмс (Los Angeles Times) текстовима, као и на интернет подацима НАТО, Клинтонове фондације, Архива Клинтонове Дигиталне Библиотеке и стенографским записима америчког Конгреса (Представнички дом и Сенат).

РЕПУБЛИКА СРПСКА НАКОН РАТА У УКРАЈИНИ: ИЗМЕЂУ ЗАГАРАНТОВАНИХ ПРАВА, НЕСТАНКА И НЕЗАВИСНОСТИ

Marina Kostić Šulejić — 2024-09-02

У чланку су идентификоване и анализиране три главне детерминанте које утичу на положај Републике Српске (РС) у Босни и Херцеговини (БиХ) пре и након почетка рата у Украјини у фебруару 2022. године како би се утврдио конфликтни потенцијал ове позиције и могући исходи. Главна хипотеза је да су услед ЕУ и НАТО интеграција, једнострано проглашене независности Косова и пораста глобалних сукоба и поларизација након фебруара 2022. односи у БиХ постали нестабилнији и радикализованији. Могући исходи које аутори разматрају су: очување дејтонске позиције РС у БиХ, нестанак РС као посебног ентитета у БиХ и независност РС као вид самоопредељења и начина да штити суверена права Срба. Аутори су користили методе анализе садржаја и дискурса и поређења три детерминанте пре и после фебруара 2022. Аутори закључују да је од рата у Украјини позиција РС гурнута ка „радикалним исходима“ – нестанку или независности – по обрасцу акција-реакција, који су истовремено и најконфликтнији исходи, а мање ка најпожељнијем – очувању Дејтонског споразума и загарантованих права заснованих на консоцијативној демократији.

СТРАТЕГИЈЕ ЛОКАЛНОГ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА НА ПОДРУЧЈУ АП ВОЈВОДИНЕ – ПАРТИЦИПАЦИЈА МЛАДИХ ПРИ КРЕИРАЊУ СТРАТЕГИЈА

Vanja Glišin — 2024-09-02

Кључно питање овог рада су домети општина и градова АП Војводине у партиципацији грађана, приликом планирања локалног одрживог развоја. До одговора на ово питање долазимо тако што најпре образлажемо значај одрживог развоја, његову локалну димензију и неопходност партиципације грађана (електронска и традиционална). Потом је извршен „површински” сегмент анализе – анализира се стање локалних стратегија на подручју АПВ (њихово постојање и јавна доступност), односно склоност општина и градова Војводине ка стратешком управљању и одрживом развоју. Други сегмент анализе је продубљен, базиран је на емпиријској анализи узорка 312 испитаника од 18 до 25 година старости и фокусира се на стварну укљученост грађана приликом креирања и реализације локалних развојних докумената са посебним фокусом на младе и њихова гледишта на ова питања. У раду су изнети налази истраживања тј. перцепција младих људи када је реч о укључивању у локалне послове, одрживи развој и о партиципацији уопште. Иако живимо у информационом добу у коме постоје технолошки, али и формално-правни услови за партиципацију грађана, она се и даље процењује као недовољна. Стога сe у раду елаборирају разлози овакве ситуације и нуде смернице за унапређење ове области. У раду су коришћени примарни и секундарни извори. Анализом докумената дошли смо до података у вези са предметом истраживања. Реч је, превасходно, о квалитативној анализи примарних извора података, као и анализи домаће и стране релевантне литературе. Уз емпиријско истраживање, извршена је анализа постојећих студија у овој области. Дакле, коришћена је метода анализе (дескриптивна и експланаторна анализа) и метода синтезе, са циљем да се аргументовано дође до разумевања сложене целине.

СХВАТАЊЕ ТЕОРИЈСКЕ МИСЛИ НИКОЛА МАКИЈАВЕЛИЈА У ДЕЛУ СЛОБОДАНА ЈОВАНОВИЋА

Предраг Терзић — 2024-09-02

Слободан Јовановић животни пут Никола Макијавелија (Niccolò di Bernardo dei Machiavelli) дели у два раздобља. Док у првом истражује његов живот и учешће у власти, у другом делу почиње Макијавелијева борба против власти. Дубоке трагове на политичку судбину и лични живот Никола Макијавелија оставила су, према речима Слободана Јовановића, два важна догађаја. Ако је први био појава фра Ђиролама Саворанола (Girolamo Savonarola), други је представљала војно-политичка радња Чезара Борџије (César Borgia) у Ромањи. Макијавелијеву научну заоставштину чине књига Разматрања о првих десет књига Тита Ливија (Discorsi sopra la prima deca di Tito Livio) и његово најпознатије дело О кнежевинама, које је познатије под називом Владалац (II Principe). Књига Владалац представља интелектуално оруђе, које Макијавели препоручује сваком будућем властодршцу. Циљано је написана да упути, али и опомене на све предности и недостатке бављења влашћу. Одлуке и поступци оних који управљају државним пословима треба да буду засновани искључиво на рационалним темељима. Будући да је по опредељењу био републиканац, Макијавели је исказивао симпатије за монарха, као носиоца војне власти, док је изражавао негативне вредносне оцене о монарху као актеру политичких збивања и субјекту доношења политичких одлука. Тако Јовановић закључује да Макијавелијева теорија враћа стари начин разумевања државе као највишег облика људског удруживања, која више нема теолошке циљеве, које је хришћанство заступало. Јасно профилишући доброг, али не и идеалног владаоца, Макијавели исказује ставове у погледу различитих ситуација које прате вршење државне власти. Иако се везује за политичку сферу људског поступања, појам макијавелизам почиње да се употребљава и у осталим областима људског деловања. Макијавелизам, заправо, постаје општи начин поступања оних који немају моралних скрупула у остварењу амбиција.

НОВИЈА СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ КАО ОДРАЗ И АКТЕР ПОЛИТИЧКОГ ОКРУЖЕЊА

Nebojša Petrović — 2024-09-06

У овом раду смо анализирали улогу српске књижевности у контексту политичких промена и друштвених превирања, нарочито у периоду од 1991. до 2021. године. Указали смо на често занемаривану чињеницу да књижевна дела, као део културе једне заједнице, иако продукти фикције, имају значајан утицај на политичке и друштвене токове, обликујући идеологије, друштвене норме и ставове. Српска књижевност је приказана, кроз низ примера као рефлексија политичког окружења, али и као активни учесник у његовом обликовању. Наведени су бројни примери дела, пре свега из новије домаће књижевности која су кроз своје теме и наративе јасно обликована временом у коме су настала, али су и несумњиво од утицаја на вредности и идентитет појединаца као чланова заједнице и друштва у целини. Поред тога, дискутује се о сукобима између различитих идеолошких струја међу писцима, који се огледају у њиховим делима и јавном ангажману. Књижевност се посматра као средство за истраживање прошлости, али и за критичко промишљање садашњости и могућих алтернатива постојећем друштвеном уређењу. У раду се закључује да књижевност, кроз своје симболичке и метафоричке приказе, може имати веома значајну улогу у политичкој социјализацији и обликовању јавног мњења и да стога треба да буде и у корпусу изучавања политиколога.

СРБИЈА И СВЕТ – ДРУШТВЕНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПАРАДИГМЕ

Marija Djoric — 2024-06-28