Politička revija

РУСИЈА УСТАЈЕ: ТРАДИЦИОНАЛИЗАМ ДРАГОША КАЛАЈИЋА И ОБНОВА ИМПЕРИЈЕ

Aleksandar Gajic — 2025-03-19

Драгош Калајић, сликар, публициста и писац, представља једну од најособенијих и најконтраверзнијих личности у српској јавности током последње три деценије 20. и почетка 21. века. Рад се бави Калајићевим есејима о Русији током распада Совјетског Савеза као и периодом Јељцинове Русије, са посебним акцентом на његове процене стања руског друштва, његових капацитета за обнову и израстање у државу која ће имати снаге да поново игра крупну улогу у светској политици 21. века. Први део рада даје кратак пресек кроз Калајићеву јавну делатност, пре свега упућујући на његове основне биографске и библиографске податке. Друга целина објашњава Калајићев однос према Русији, посете и активности које је тамо развио током осме и девете деценије 20. века, као и утицај који је оставио на руску јавност и тамошње културне кругове. Трећа целина рада односи се на традиционалистичке идејне позиције које је као својеврсни поглед на свет конзистентно заступао Калајић током највећег дела свог живота, да би се у четвртом делу рада показало колико је овај идејни и доктринарни поглед на свет био погодан за уочавање и разумевања потенцијала руског друштва, народа и његових историјских традиција да крене путем обнове и поновног јачања. Последњи део рада пружа закључна разматрања о размерама Калајићевих процена и предвиђања о „устајању Русије” које се у великој мери одиграло у складу са оним што је прогнозирао Драгош Калајић.

РАСЕД САВРШЕНОГ КРУГА ВЛАДАВИНЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ ДИПЛОМАТИЈОМ ЕВРОПСКОГ ЗЕЛЕНОГ ДОГОВОРА

Jelica Stefanović-Štambuk — 2024-09-12

Предмет овог рада је дипломатија Европског зеленог договора и учинци њеног вођења. на Западном Балкану. Циљ истраживања је утврђивање разлога њених неуспеха у постизању одрживости у региону који подстичу ремећење аутономних локалних процеса достизања одрживог развоја којем теже грађани Западног Балкана. Теоријско-методолошки приступ заснован је на критичком сагледавању досадашњих налаза у литератури о дипломатији Европског зеленог договора, глобалној политици и дипломатији одрживог развоја и проблемима „тројне планетарне кризе”. Релациона дипломатска анализа из перспективе интердисциплинарне парадигме одрживости коришћена је у испитивању одвијања процеса генерисања секторских дипломатија Европске уније од 2016. године у вођење обједињенујуће дипломатије Европског зеленог договора од 2019. године на Западном Балкану. Испољене контрадикторности трансформације односа у постизању одрживог развоја имају корен у системским и управљачким неуравнотеженостима три димензије одрживог развоја дипломатије и политике Европске уније. Резултати истраживања откривају да на Западном Балакну неуспеси дипломатије Европског зеленог договора извиру из његове незаснованости на правима природе и све већег усредсређења на постизање партикуларних геополитичких циљева Европске уније у овом региону. Закључак је да снажне демократске иницијативе грађана региона за одрживи развој на добробит природе и остваривања људског права на чисту, здраву, безбедну и одрживу животну средину могу бити битан подстрек измени дипломатије Европског зеленог договора ка заснивању на истинском помирењу са природом ради изласка из глобалног режима неодрживости достизањем циљева одрживог развоја до 2030. године и климатске неутралности до 2050. године.

ТЕРОРИСТИЧКА ДЕЈСТВА ЈЕМЕНСКИХ ХУТА КАО ОДГОВОР НА ВОЈНЕ АКЦИЈЕ ИЗРАЕЛА И ПОСЛЕДИЦЕ ПО МЕЂУНАРОДНУ БЕЗБЕДНОСТ И ТРГОВИНУ

Stefan Rašović — 2025-03-20

Хути (Ансар Алах) су милитантни покрет који негује заидски облик шиизма и воде порекло из Саада, провинције у северном Јемену. Од 2014. године они се налазe у грађанском рату и боре се за превласт у Јемену. Нападом Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године започео је нови рат на Блиском истоку. Хути су одмах након напада подржали Хамас, а након одмазде Израела и покретања војне операције објавили да ће нападати ратне и комерцијалне бродове који су на неки начин повезани са Израелом, а плове Аденским заливом и Црвеним морем. Полазна претпоставка овог рада јесте да су дејства Хута терористичка, а последице по међународну безбедност и трговину далекосежне. Циљ овог рада јесте анализа поменутих дејстава Хута у Црвеном мору и Аденском заливу, као њиховом одговору на војне акције Израела, а у циљу пружања подршке народу Палестине, притом напоменувши да су они од јануара 2024. године од стране САД окарактерисани као глобална терористичка група. У првом делу рада биће дата појмовна одређења тероризма и поморског тероризма, док ће у другом делу рада акценат бити на објашњењу настанка овог покрета, њиховом учешћу у грађанском рату, као и давању одговора на питање да ли су они терористи или побуњеници. У трећем делу рада анализираће се реакција Хута на војне акције Израела које су последица напада Хамаса, као и хронологија и приказ њихових напада од новембра 2023. године. У последњем делу рада биће приказане последице по међународну безбедност и трговину, као и начин на који је свет одговорио на дејства Хута, у виду формирања две операције Prosperity Guardian и Aspides.

ЕКОНОМСКА ДИПЛОМАТИЈА У ФУНКЦИЈИ ПРОМОЦИЈЕ ИЗВОЗА: ЕФЕКТИ У ЗЕМЉАМА ПАРТНЕРИМА У ОКВИРУ ЕУ НАСПРАМ ЗЕМАЉА ВАН ЕУ

Филип Бугарчић — 2025-03-21

Економска дипломатија представља значајан инструмент за јачање билатералне трговине и промоцију извоза, што је кључни фокус овог истраживања. Рад анализира утицај економске дипломатије Србије на међународну трговину применом гравитационог модела, при чему се користи sScore индекс као мера квалитета билатералних дипломатских односа. Овај индекс омогућава детаљнију анализу утицаја дипломатских односа на трговину, узимајући у обзир политичке, економске и безбедносне факторе који обликују међународне односе. Истраживање обухвата све земље са којима Србија активно тргује и анализира како квалитет дипломатских односа утиче на извоз.

ГЕОЕКОНОМСКА КОМПОНЕНТА ВЕЛИКЕ СТРАТЕГИЈЕ СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

Boban Marjanovic — 2025-03-21

Америчка спољна политика, од Париске мировне конференције до Женевске конференције о разоружању (1932–1934), посматра се уобичајено кроз призму стратегије изолационизма. Разлози за то су методолошке природе с обзиром да се највећа пажња углавном придавала политичким процесима, без њихове повезаности са економским. Регулисање америчких ратних зајмова и финансијска политика редак су предмет истраживања. Рад се заснива на тврдњи како је геоекономска компонента била централни елемент америчке велике стратегије у периоду између два светска рата и да је претходила политичкој и војној стратегији. Применом економских инструмената амерички државни врх настојао је да осигура примат у односима са Европом и створи услове за водећу улогу САД. Државни врх у Вашингтону за остваривање геополитичких циљева користио је ратне зајмове додељиване европским државама за време Првог светског рата и предводио је регулисање немачких репарација. Из тог разлога, рад разматра теоријску основу геоекономије и улогу ове компоненте у великостратешкој политици.

РЕЛИГИЈА, ПОЛИТИКЕ ИДЕНТИТЕТА И ПАРЛАМЕНТАРНИ ИЗБОРИ У ИНДИЈИ

Veljko Djogatovic — 2025-03-21

Овај рад се бави анализом религијских политика идентитета које су обликовале парламентарне изборе у Индији 2024. године. У земљи са великим етничким, религијским и културним разликама, политике идентитета играју кључну улогу у политичком животу јер политичке странке мобилизују бираче позивима на националне, верске, етничке и регионалне/локалне идентитете. Фокус истраживања је на томе како су политике идентитета коришћене од стране доминантних политичких актера попут Баратиjа џаната партије и Индијског националног конгреса. У раду се анализира како су различите друштвене групе постале централне у политичким стратегијама током изборне кампање и како је мобилизација на основу религијског идентитета утицала на резултате избора. Такође се истражују дугорочне последице ових политика на друштвену кохезију и стање демократије у Индији али и на стање секуларног поретка. Завршно поглавље ће послужити давању увида у четири могућа правца кретања индијске националне политике у наредном периоду.

ИНТЕГРАТИВНИ МУЛТИКУЛТУРАЛИЗАМ У БИВШОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

Milena Milosavljevic Stevic — 2025-03-20

Ауторка анализира политику и праксу интегративног мултикултурализма у бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), чије су последице уочљиве и данас. Бројни механизми који су чинили структуру интегративног мултикултурализма у бившој СФРЈ, данас представљају неке од главних циљева од којих полазе и којима стреме мањинске групе у Србији. Анализа историјског контекста и државне конституције некадашње државе Југославије јасно упућују на постојање праксе интегративног мултикултурализма у различитим формама, која је као таква представљала политички одговор државе на „разноликост”, али и значајан идеолошки и политички концепт владајућих елита. Интегративни мултикултурализам у Србији био је присутан почевши од Берлинског конгреса (1878) када су усвојене одредбе о верским слободама које су наметнуте балканским државама – Турској, Румунији, Бугарској и Србији, од стране Француске, Немачке, Аустро-Угарске и Италије, преко формирања Прве Југославије (1918–1945), односно Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а затим и Друге Југославије (1945–1992), Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ) која је 1963. године променила назив у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (1963–1992), након чега је уследио период међунационалних ратова у југословенској федерацији за које се управо интегративни мултикултурализам сматра одговорним.

ПОБУНЕ, БУНЕ, ЗАВЕРЕ, НЕМИРИ И ПРОТЕСТИ У СРБИЈИ ОД 1815. ДО 2006. ГОДИНЕ

Goran Matić — 2025-03-18

Побуна, буна, устанак, као и грађански протести и немири су често знак дубоке подељености и кризе у друштву и могу довести до значајних политичких промена, али и до дуготрајних конфликата и нестабилности. Када посматрамо политичку сцену Србије, од настанка модерне државности 1815. године, па до распада Државне заједнице 2006. године можемо констатовати да је она била прожета побунама, протестима, ослободилачким и светским ратовима, сменама државних уређења и политичких система што је нужно оставило и последице на српску политичку мисао, али и науку. На крају, можемо закључити да су побуне, буне, завере, немири и протести који су се догодили током XIX века оставили печат на националном идентитету Срба као нације, како позитиван, тако и негативан, а нарочито у култури, политичкој теорији, као и у уставном и кривичном праву.

ЕТИЧКИ КОДЕКСИ НОВИНАРА У СРБИЈИ КРОЗ ИСТОРИЈУ

Bojan Cvejić — 2025-03-18

Медији у Србији данас масовно крше етичке и професионалне стандарде прописане Кодексом новинара Србије. Иако тако не делује на први поглед, новинарство на овдашњим просторима има сада већ дугу историју успостављања етичких правила кроз писане документе, односно кодексе новинара, иако је доста каснила за развијеним земљама света. Значај етичких кодекса произилази из великог утицаја који медији имају у друштву и одговорности коју сносе за јавну реч. Последице, самим тим, до којих јавна гласила могу довести извештавањем могу бити изузетно штетне по демократију, слободу медија и права на информисање грађана. Први такав кодекс на овим просторима усвојен је још 1965. године, али у стручној, академској и интернет литератури није могуће једноставно пронаћи све кодексе новинара кроз историју, па самим тим ни доносити закључке колико су нека правила дубоко утемељена у новинарско друштво, а која су новијег доба, нити анализирати садржај медија кроз историју по питању етичности. Циљ овог рада био је да пронађе и прикупи архивску грађу из ове области, систематизује све документе, те ће у даљем тексту анализом бити представљен развој медијске етике кроз историју новинарских кодекса.

РАЗВОЈ СИСТЕМА ЈАВНИХ ЧЕСМИ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА КАО ОДГОВОР НА АДАПТАЦИЈУ НА ТОПЛОТНЕ ТАЛАСЕ

Nenad Spasojevic — 2025-03-18

У овом истраживању аутори испитују тренутно стање у урбаном подручју Београда када је покривеност територије јавним чесмама у питању. Ови објекти представљају веома користан начин да се одговори на потребе за ублажавањем изазова попут високих температура и топлотних таласа са којима се и грађани Београда све више сусрећу последњих година. На територији Београда према доступним подацима, постоји преко 200 јавних чесми које се снабдевају водом са градског водовода или је вода изворског порекла. Како се Београд све више „шири” кроз градњу нових објеката, али и растом броја становника, поставља се питање да ли у урбаном подручју града постоји довољан број јавних чесми за грађане који желе да се освеже током топлих периода године. Методологија истраживања обухвата мапирање јавних чесми у урбаном подручју Београда и процену њихове пешачке доступности на удаљеностима од 10 минута (500 метара). Ови подаци се преклапају са климатским моделом високе резолуције, који приказује број дана са максималним температурама изнад 30°C, ради идентификације најугроженијих зона. Анализа затим укључује преклапање угрожених зона без пешачке удаљености од чесми са јавним површинама, као што су паркови, образовне и здравствене установе, како би се дефинисале потенцијалне локације за интервенције. На основу добијених резултата, предложена су решења која могу побољшати приступ пијаћој води у зонама најосетљивијим на високе температуре.