Politička revija

БОРБА ЗА НЕЗАВИСНО ПРАВОСУЂЕ У СРБИЈИ

Đorđe D. Marković — 2024-12-06

Кључна одлика српске историје је дисконтинуитет. Превише је догађаја који су ништили претходни и установљали (потпуно) нови поредак. Када је реч о развоју политичких и уставних институција, такав амбијент за њих никако није подстицајан. То се посебно односи на оне крхке, попут судства. Већ је општепознато место да се судска власт описује као најслабија од све три државне власти – јер не располаже ни силом ни властитим новцем. У турбулентним временима и нестабилним политичким приликама, судству није лако да обавља свој нимало лак задатак. Због тога је изузетно важно да право, односно нормативна основа за његов рад буде што прецизнија и усмерена ка оснаживању ове гране власти. У раду смо, колико нам је обим то дозвољавао, приказали неке најзначајније моменте за развој независног српског правосуђа. Указали смо на светле традиције које су на тренутак засијале крајем 19. и почетком 20. века на нашем правном и политичком небу, али и на бројне успоне и падове који су присутни од поновног увођења вишестраначја. После 2000. године, чинило се да ће развој српског правосуђа ићи само узлазном линијом. Ипак решења која је садржао Митровдански устав у овој области нису била адекватна за наше тадашње прилике, што се најбоље видело током правосудне реформе од 2008. до 2012. године. Уследио је потом дуги период трагања за бољим решењима. Недавна промена нашег Устава, представља плод синергије акумулираног знања и друштвене енергије које су се тих година стекле у једној тачки. Гарантована је сталност судијске функције, разлози за престанак судијске фунције су поново конституционализовани, а Високи савет судства је реконфигурисан и оснажен у односу на пређашња решења. С друге стране, неке од норми које садрже пратећи правосудни закони, пре свега Закон о Високом савету судства, садрже решења која су у најмању руку проблематична. Стиче се утисак да законодавац није доследно пратио јасну интенцију уставотворца, а која је усмерена ка независном и компетентном правосуђу. У току је израда Закона о Правосудној академији. Овај акт ће, такође, у многоме додатно трасирати пут за развој судства у Србији. Ипак, без обзира на законска решења која су и која ће тек да буду усвојена, најснажнији импулс независном и непристрасном судству у нашој земљи даћемо ми сами и наше институције. Онолико колико га будемо поштовали, толико ће и оно имати снаге да се издигне из некада туробне свакодневнице и усмери свој поглед као оном жељеном, али (још увек) недостижном идеалу – правди.

САВЕТИ ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ КАО МЕХАНИЗАМ ИЗГРАДЊЕ ПОВЕРЕЊА МЕЂУ ЗАЈЕДНИЦАМА У КОНТЕКСТУ МУЛТИКУЛТУРАЛИЗМА У СРБИЈИ

Danijela Nenadić — 2024-12-06

Јавне политике Републике Србије у свим областима темеље се на идеји мултикултурализма. Укључивање заједница и унапређење односа међу заједницама циљ је коме би свако етнички разнолико друштво требало да тежи. У раду су укратко приказане главне карактеристике и предности мултикултурализма у савременим друштвима, те указано на дилеме и изазове са којима се, у теорији и пракси, мултикултуралне политике суочавају, и предочене идеје интеркултуралности. Посебан осврт стављен је на разматрање ситуације у Републици Србији. Укратко је представљен контекст за разумевање специфичности српског друштва. Као пример механизма изградње поверења и односа међу заједницама, у контексту мултикултурализма, анализирано је функционисање савета за међунационалне односе чији је циљ унапређење националне равноправности. У последњем делу рада предочени су резултати истраживања, указано на предности и недостатке у раду савета и предложене могуће мере за даље унапређење функционисања ових тела.

ДОМЕТИ МЕКЕ МОЋИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОМ ПРОСТОРУ

Marina Todorović — 2024-10-25

Државе настале након распада Југославије, у савременим околностима, настављају сарадњу у различитим друштвено-политичким областима, иако су њихови међусобни односи у великој мери обликовани богатом историјом, као и оптерећени дешавањима из деведесетих година XX века, што често представља препреку у испуњавању пуног потенцијала сарадње и међусобног утицаја. Без обзира на препреке, које објективно постоје, неопходно је узети у обзир сличности међу народима и државама насталих из Југославије, које значајно утичу на испољавање меке моћи. Истраживање је теоријски утемељено на концепту меке моћи, који у анализу међународних односа, уводи амерички политиколог Џозеф Нај. У методолошком смислу, истраживање је засновано на научној методи интервјуа. Током истраживачког процеса коришћене су методе анализе садржаја и дискурса, историјска метода, као и методе индукције и дедукције. Основно истраживачко питање на које аутори настоје да одговоре гласи: каква је перцепција испољавања меке моћи Републике Србије на постјугословенском простору? Рад ће понудити одговоре и на питање: које су основне препреке и најистакнутији потенцијали меке моћи Републике Србије на постјугословенском простору? Резултати истраживања указују на то да је у државама постјугословенског простора уочљив утицај меке моћи Републике Србије, који је омогућен постојањем фактора међусобне повезаности. Ипак, налази истраживања показују да уз факторе међусобне повезаности, који олакшавају утицај меке моћи Републике Србије, делују и други фактори који настоје да ослабе могућност и умање домете утицаја меке моћи.

ДА ЛИ СУ ЕВРОПСКИ БИРАЧИ МОТИВИСАНИ? СЛУЧАЈ ИЗБОРА ЗА ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ У РЕПУБЛИЦИ СЛОВЕНИЈИ 2024. ГОДИНЕ

Petar Matić — 2024-11-26

Избори за европски парламент у Републици Словенији 9. јуна 2024. године део су ширег изборног процеса на коме се бира девет словеначких посланика у Европски парламент за предстојећи мандатни период 2024–2029. године. Циљ овог рада је да опише и у основним цртама објасни укупан словеначки и европски контекст избора, посебне карактеристике словеначке политичке сцене, као и резултате ових избора. И овом приликом је дошла до изражаја традиционална идеолошка подела словеначког друштва на линији десница-центар-левица, на средини мандата лево-центристичке Владе Роберта Голоба, у изборном систему који фаворизује велике националне странке (пропорционални систем са једном изборном јединицом без цензуса, уз преференцијално гласање), те традиционално ниске излазности на европским изборима у Словенији. Паралелно одржани саветодавни референдуми о промени изборног система (увођење преференцијалног гласања), те о законима о медицинској еутаназији, гајењу и преради конопље у медицинске сврхе, гајењу конопље за ограничену, личну употребу осликали су и неке од приоритета Владе и жељу за повећањем излазности на упоредо одржаним Европским изборима, али и дали одговоре десне опозиције и коначну одлуку грађана.

НОВИ ПАКТ О МИГРАЦИЈИ И АЗИЛУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Милутин Трнавац — 2024-11-26

У овом раду су анализирана најновија нормативна решења Европске уније у областима миграција и азила. Представљене су најважније активности Европске уније у тим областима, а које су претходно утицале на усвајање нових нормативних аката са циљем обезбеђивања безбедности и добробити људи који траже међународну заштиту и бољи живот. У том смислу дат је детаљан преглед свих прописа које је усвојила Европска унија, а који чине нови Пакт о миграцији и азилу. Анализа укључује и посебан осврт на нова нормативна решења, као и упоредни приказ са претходним верзијама прописа Европске уније у овим областима. Фокус рада је на анализи реформе целокупног европског оквира за управљање азилом и миграцијама у циљу успостављања сигурнијих спољних граница, бржих и ефикаснијих процедура за азил, као и праведнијег и ефикаснијег система солидарности и одговорности.

МЕСТО И СВРХА ИНСТИТУЦИЈЕ ПОЛИЦИЈЕ У ГЛОБАЛИСТИЧКОМ СИСТЕМУ ДЕРЕГУЛАЦИЈЕ

Stefan Anđelković — 2024-12-06

На основу својих премодерних коренова, а наочито у свом нововековном, модерном значењу – полиција представља заштиту државе, односно својеврсну гаранцију њеног суверенитета. Само модерно устројство државе подразумева постојање полиције, која гарантује уставни поредак, односно брани постојећи систем друштвене организације. Глобализација подразумева, међутим, сужавање аутономије националних држава. Слободан проток капитала, роба, људи и услуга – захтева десуверенизацију, односно смањење опсега одлучивања у националним државама. Поставља се питање – да ли се тиме мења и улога полиције, односно да ли полиција и даље има превасходни задатак у очувању суверенитета државе, или је сада усмерена ка циљу – слободног протока капитала и очувања светског економског поретка (слободног тржишта), које има наднационални карактер. Овај рад представља допринос сагледавању поменутог проблема.

КОМУНИЗАМ У СРБИЈИ НАКОН ФОРМАЛНОГ ПАДА КОМУНИЗМА (1990–2000)

vladica s todorovic — 2024-11-26

Овај рад се бави чињеницама које нам говоре да је комунизам и након формалног пада 1990. године у наредној деценији до 2000. у великом обиму био присутан у друштву у Србији. То се видело на државној телевизији кроз емитовање филмова и серија о Другом светском рату са партизанском и комунистичком тематиком, у спорту по називима спортских клубова који су задржали идеолошка имена из комунистичког периода, спортским успесима из комунистичког периода Југославије, који су се са носталгијом помињали на телевизијама, економији која није реформисана, противљењу повратка монархије, задржавању комунистичких празника, носталгијом према комунистичкој Југославији као великој и угледној држави у међународним размерама, политичким догађајима из oвe државе, политичарима из тог периода као способним политичарима, а власт Социјалистичке партије Србије (СПС) (1990–2000) која је идеолошки слична властима од 1945. до 1990. није превише говорила о негативним последицама владавине тог режима по српски народ. Претпостављамо да је комунизам у Србији и даље у значајној мери био присутан до 2000. јер је 1990. на првим вишестраначким изборима након другог светског рата победила наследница Савеза комуниста (СК), СПС, која је од 1990. до 2000. била на власти и у великој мери наставила да води политику у складу са југословенском комунистичком идеологијом, уместо да промовише српску демократску традицију. У истраживању су кориштене методе анализа садржаја и компаративна метода.

СИМБОЛИЧКИ АСПЕКТИ ЈЕДНЕ СПОРЕДНЕ ВЕСТИ: СЛУЧАЈ МЕДИЈСКОГ ИЗВЕШТАВАЊА О ПОЈАВИ ПАНТЕРА У ГРАНИЦАМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Sanja Lazarević Radak — 2024-12-05

Почетком новембра 2022. године, медији у Србији пренели су вест о необичној појави на западу Бачке. Црни пантер који по тврдњама наводних очевидаца лута шумама у близини Апатина, изазвао је фасцинацију, страх, подсмех и неверицу грађана, допуштајући краткотрајно и делимично преусмеравање пажње са згуснутих информација о потенцијалној глобалној кризи изазваној условима које је диктирала пандемија и све учесталијих информација о угрожености животне средине на глобалном и локалном плану, на бајковити наратив са симболичким значењима. На основама Лангеровог концепта „других вести” и Келсијевог схватања дискурзивних митологија, критички су анализирана три медијска дискурса о појави пантера у Апатину: 1. Пантер као метафора непријатељске другости; 2. Пантер као имагинарни пријатељ и савезник опозиције; 3. Фолклорни пантер као наративни простор бекства и извор психолошке утехе.

ПОКРЕТИ ПОДСТАКНУТИ И МОБИЛИСАНИ „ОДОЗГО“ – УПОРЕДНА АНАЛИЗА ДРЖАВНО-СПОНЗОРИСАНИХ ПОКРЕТА У РУСИЈИ И СРБИЈИ

Vanja Glišin — 2024-11-28

Аутори у раду истражују концепт, изазове и разлоге за потенцијалну реализацију пројекта владајуће партије под називом „Покрет за народ и државу”. Реч је, дакле, о државно-спонзорисаном покрету, који је подстакнут и мобилисан „одозго”, што је предмет наше анализе. Први пут споменут и представљен јавности током септембра 2022. године пројекат је - упркос многобројним спекулацијама о председниковом напуштању Српске напредне странке и оснивању покрета који би прерастао у политичку странку или датим изјавама јавности да пројекат представља помиритељски блок између идеолошки поларизованог истока и запада Србије, који би потенцијално представљао окосницу српског националног интереса без уплитања страних држава - остао нереализован иако је одлаган за Видовдан 2023., а потом за септембар исте године. Покрет није формиран ни почетком 2024. године што оставља простор за дилему о његовој реализацији. Циљ научног рада је да се анализира мотивација и разлози за стварање широког покрета који у периоду модерног српског вишестраначја није имао практичну примену, али и да се утврде узроци његове стагнације упркос спорадичним најавама државних званичника о његовом накнадном формализовању. Концепт покрета који би у себи окупио шири политички спектар владајућих странака, али и нестраначких актера, представља новину на политичком небу Србије, те самим тим завређује пажњу академске и шире јавности о дометима такве идеје и могућностима за реализацију таквог пројекта у будућности.

КВАЛИТАТИВНА АНАЛИЗА САДРЖАЈА ИСКАЗА О КОНЦЕПТУ „СРПСКОГ СВЕТА”: ТУМАЧЕЊА ЊЕГОВИХ ОПОНЕНАТА

Aleksandar Ljubomirović — 2024-11-26

У овом раду се представљају исходи истраживања о начину на који концепт „српског света” интерпретирају његови опоненти. Ради се о прилично значајном приступу за разумевање, као и важном кораку ка јаснијем дефинисању концепта у научним оквирима, имајући у виду да су „српски свет” више популаризовали његови противници, него његови пропагатори. Због тога се рад заснива на методологији квалитативне анализе садржаја исказа водећих несрпских, односно страних друштвених актера, који су у својим јавним наступима, објављеним од стране српских, регионалних и западних медија, настојали да дискредитују концепт. Притом, анализа концепта се ограничава на опсервирање начина на који га виде његови опоненти, а користећи се њиховим исказима као примерима дискурзивног обликовања и конструисања стварности. Наведени приступ је значајан за разумевање „српског света” као таквог, јер се и даље ради само о менталној конструкцији, те је фокус рада усмерен на процесе концептуализације стварности код његових противника. На основу обављене анализе, аутор долази до закључка да искази противника указују да се код њих истиче само једна, територијална или геополитичка, димензија. Та димензија је, на основу њихових исказа, преузета од већ постојећег концепта „руског света” (русский мир) и служи за спровођење спољнополитичких интереса Руске Федерације на Балкану, а наводно је такође базирана на великодржавним тежњама српског политичког врха, као и на неоствареној идеји „велике Србије”. Коначно, узимајући у обзир да се ради о прилично неистраженом концепту, представљене су и потенцијалне области и приступи за будућа научна истраживања и анализу „српског света”.

О ДРУШТВУ ЗА ВАЗДУШНИ САОБРАЋАЈ ИЗ МЕЂУРАТНОГ ПЕРИОДА

Dubravka Stajić — 2024-12-17

КАДА ГРАНИЦА ПОСТАНЕ КРВАВА...

Aleksandra Mirović Janković — 2024-12-16