Politička revija

ПОЛИТИЧКА ФИЛОЗОФИЈА НИКОЛА МАКИЈАВЕЛИЈА У ШЕКСПИРОВОМ РИЧАРДУ III

NIkola Vlajnić — Tue, 04 Jun 2024 15:40:29 +0200

Виљем Шекспир пружа читаоцима увид у његово виђење власти и политике писањем историјских драма о раздобљу енглеске историје познатом као Ратови ружа. Николо Макијавели своје разумевање политике износи врло експлицитно у Владаоцу, свом најпознатијем делу. У раду смо настојали да упоредном анализом Шекспирове историјске драме Ричард III и Макијавелијевог Владаоца идентификујемо однос између политичке мисли два аутора. Дошли смо до закључка да постоји читав низ сличности између начина на који Шекспир и Макијавели разумеју политику. Идентификовали смо комплементарност у њиховим погледима на људску природу, по питању средстава којима се треба служити зарад доласка на власт и опасности које могу да доведу до свргавања са исте. Међутим, уочили смо и битне разлике које се пре свега тичу разумевања односа између политике и морала.

МОДЕЛ ИГРЕ У ГЕОСТРАТЕШКОМ РИВАЛИТЕТУ ГРЧКЕ И ТУРСКЕ

Marko Vignjević — Tue, 04 Jun 2024 15:38:49 +0200

У раду се уз помоћ теорије игара анализира геостратешки ривалитет Грчке и Турске у Егејском мору и у Источном Медитерану. Са научног аспекта, циљ је проширити употребу теорије игара у области политикологије, тачније у проучавању међудржавних односа који са моделом игре деле поједине елементе (такмичење, стратешке интеракције и конфликти). Питање грчко-турског ривалитета важно је за екстензивну регионалну безбедност али и за спољну политику Србије обзиром на значај њених билатералних односа са овим земљама. Структуру рада чине два дела. У првом делу се разматра употреба теорије игара у аналитици спољне и безбедносне политике, при чему се не апострофира само научни домен теорије, већ и могућности њене практичне примене на нивоу државног апарата који се бави том врстом аналитике. Други део рада указује на кључне сегменте геостратешког интереса Турске и Грчке у акваторијама Егејског мора и Источног Медитерана, као и на безбедносно ризичну колизију тих интереса. Теорија игара, конкретно „игра уверавања” са својим „фокалним тачкама”, може користити процени да ли ће тензије између неке две државе прерасти у директан оружани сукоб или ће супарници на крају бити кооперативни. Приликом испитивања модела „игре уверавања” у грчко-турском ривалитету утврђене су фокалне тачке које су подељене на оне које директно произилазе из политичког дијалога Атине и Анкаре и на оне на које утиче регионална политичко-безбедносна констелација.

НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ БОШЊАКА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Marko Mijatović — Tue, 04 Jun 2024 15:48:07 +0200

Овај рад испитује питање модерне и савремене политичке традиције и националног идентитета Бошњака у Босни и Херцеговини, чији се почеци везују за период аустроугарске окупације 1878–1918. године. Почев од тада па све до савремених политичких услова, у једном дугачком временском периоду, смењивали су се периоди њихових политичких подела (аутроугарски период), али и искључиве везаности за поједине политичке покрете (период прве Југославије). Карактеристична је и вишедеценијска доминација комунистичке партије у другој Југославији која је уследила, да би након ње дошло до поновне успоставе плуралистичког политичког живота. У савременој сложеној вишенационалној и вишеконфесионалној средини, као што је Босна и Херцеговина, од последње деценије ХХ века трају процеси дисолуције, оштрих политичких, али и ратних сукобљавања. У овом раду желимо да направимо синтезу развоја бошњачке националне идеје и њеног формирања и заокруживања до које је дошло у социјалистичкој Југославији, а посебно током грађанског рата у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године и који је био у тесној вези са деловањем њихових водећих политичких странака.

ДИСКУРС ГОВОРА НА ПЕТОМ ПРОТЕСТУ „СРБИЈА ПРОТИВ НАСИЉА“ У БЕОГРАДУ

Arijana Handan — Tue, 04 Jun 2024 15:57:28 +0200

Протести „Србија против насиља” су трајали неколико месеци током 2023. године и проузроковала су их два масовна убиства из маја 2023. године Протести су пре свега били грађански, да би се у каснијем периоду укључио део опозиционих странака. У периоду док су били грађански на њему су наступале личности из јавног живота као што су драмски уметници Светлана Бојковић и Драган Бјелогрлић и телевизијски водитељи Иван Ивановић и Зоран Кесић. Уз то, анализа обухвата и „обичне људе”, који су добили могућност да говоре као „жртве актуелне власти у Србији”. Због тога се у овом раду анализира какав дискурс је био доминантан у њиховим говорима као што су млади, претучени земљорадник који није желео да прода своју земљу, син Станике Глигоријевић коју је усмртио аутомобил у којем се налазио Зоран Бабић. Метод којим је спроведено истраживање је анализа дискурса. Анализирани су говори који могу да се нађу на Јутјуб (YouTube) каналу кабловске телевизије „Н1” која је вршила директне преносе тих протеста у континуитету. Анализа показује да је доминирао патетичан стил са елементима сарказама и политички-идеолошким елементима.

УРБАНЕ ПОЛИТИКЕ ПЛАНИРАЊА, УПРАВЉАЊА И СТАНОВАЊА У ЕВРОПСКИМ ГРАДОВИМА НА РЕКАМА И ГРАДУ БЕОГРАДУ - СТУДИЈА СЛУЧАЈА

Dejan Milenković — Wed, 08 May 2024 12:27:42 +0200

Као последица непостојања јавних политика и правног оквира, а затим и непоштовања закона и прописа који се односе на коришћење река и обала, развој плутајућих заједница од њиховог настанка до данас у Београду, текао је претежно одоздо према горе, односно од индивидуалних и често нелегалних акција појединаца до постепеног и све актуелнијег утврђивања а затим и спровођења јавних политика и уређења речног подручја. Компаративно посматрано, поједини европски градови на рекама и каналима, последњих неколико деценија, све више обраћају пажњу на пажљиво планирање управљања рекама и каналима и потенцијалним могућностима за реализацију пројеката урбаног зеленог становања кроз стварање одрживих плутајућих микро речних заједница на истим. И град Београд постепено се прилагођава овим потребама. У граду Београду, поред великог броја примера лоше праксе „плутајућих заједница”, постоје и поједини добри примери уређења „микро речног простора” и добре праксе живота и становања у еколошки прихватљивом природном окружењу на води. То је случај са речним острвом Ада Међица у Београду, која може да послужи као „добар случај” и за друге европске градове на рекама. Реч је о одрживој заједници коју карактерише симбиоза људи и окружења у којој снага мале речне заједнице доприноси очувању животне средине, постизању еколошке равнотеже и урбаном зеленом становању у природном окружењу.

I-DOSING – ДИГИТАЛНА ДРОГА?

Milica Boskovic, Nenad Putnik — Tue, 04 Jun 2024 15:58:53 +0200

Бинаурални тонови или тонови утичу на расположење, концентрацију и сан, кроз модификовање можданих таласа на бази образаца реакције мозга на дихотомне и различите фреквенције. Терапија бинауралним тоновима коришћена је у клиничкој пракси за истраживање слуха, стања мозга током сна, као и у лечењу анксиозности. Циљ дигиталних дрога јесте да превазиђу електричне импулсе и охрабре мозак да синхронизује мождане таласе са фреквенцијама бинауралних битова – ова мождана активност синхронизације представља се као вид забаве. Међутим, поједини научници сматрају ову „забаву” опасном и зато је и проглашавају за „дигиталну дрогу”, истичући да поред ових можданих активности усклађивања, бинаурални тонови воде психолошкој зависности, „коју је чак теже лечити него физичку зависност”. Ова област је тек недавно, са научног становишта, почела да се истражује и презентује као потенцијална опасност. Предмет овог рада је анализа актуелних истраживања и дискусија на тему стварних ефеката манипулације бинауралним битовима, а у циљу описа начина деловања, могућих последица и опасности које они заиста могу представљати када се користе у недобронамерне сврхе

ПОЛИТИКОЛОШКА И ДРУШТВЕНА МИСАО МИЛУТИНА НЕШИЋА

Branko Nadoveza — Tue, 04 Jun 2024 15:43:12 +0200

О Милутину Нешићу се мало зна. Милутин Нешић је мало познат у научној јавности. Деловао је крајем 19. и првој половини 20. века. Писао је дела о српској историји, али и стручне радове о правној тематици. Може се сматрати једним од првих модерних српских политиколошких писаца, јер је писао о власти, државној управи, политичком моралу, корупцији и свим негативним појавама које прате и раздиру српско друштво.

УНУТАР АФД-а

Dušan Dostanić — Tue, 04 Jun 2024 15:44:59 +0200

ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ОТВОРЕНЕ НАУКЕ НА ИНСТИТУТУ ЗА ПОЛИТИЧКЕ СТУДИЈЕ, БЕОГРАД

Dajana Lazarević — Tue, 04 Jun 2024 15:41:58 +0200