Politička revija

ПРВЕ ГОДИНЕ ПУТИНОВЕ ВЛАДАВИНЕ: РУСKО-ЕВРОАТЛАНТСKИ ОДНОСИ САРАДЊЕ И ПАРТНЕРСТВА

Jelisaveta Blagojević — Sat, 16 Mar 2024 20:31:27 +0100

Циљ овог рада је да укаже на период развоја односа сарадње и заједничког дјеловања Русије и евроатлантских савезника. Ријеч је о почетку владавине Владимира Путина (Влади́мир Влади́мирович Пу́тин) чије је основна спољнополитичка идеја била усклађивање два процеса: обезбјеђeње што повољнијег међународног окружење како би се постигла унутрашња стабилизација земље и њен економски опоравак, и обновa руског утицаја у међународним односима, прије свега у Европи и сопственом сусједству. Нови почетак односа означио је Путинов израз солидарности и најава помоћи Сједињеним Америчким Државама након терористичког напада 11. септембра 2001. године, затим отварање НАТО Kанцеларије за информације у Москви, усвајање Акционог плана за борбу против тероризма, као и успостављене Савјета НАТО–Русија. Но, након августа 2008. године и руске војне акције у Грузији долази до захлађења односа. Наведено је приказано кроз анализу садржаја доступне литературе и документације као и примјену историографског метода, при чему је изведен закључак да су потези у међународним односима одређени унутрашњом економском, војном и укупном стабилношћу актера.

„СУЛТАНИСТИЧКИ РЕЖИМ“ У ВЛАДАВИНИ НИКОЛАЈА ЧАУШЕСКУА (1974-1989)

Danijel Sporea — Sat, 16 Mar 2024 19:32:16 +0100

Рад се бави анализом владавине Николаја Чаушескуа (Nicolae Ceaușescu), при чему за полазиште има теорију о султанистичком режиму. Посматрајући његову владавину поставља се теза о тежишту режима у којем је владао поменути председник пре свргавања. Престанак оваквог облика владања, односно његов крај, често је на линији конфронтације избијања револуције и насилног свргавања. Овакав сценарио виђен је у Румунији 1989. године, а заједнички именитељ многобројних анализа пада Чаушескуа јесте карактерисање његовог режима као екстремног облика патримонијализма названог султанизам. На основу садржајног проучавања теоријског приступа султанистичког режима, аутор покушава да укаже на постојање тоталитарних елемената у режиму владања Чаушескуа, као и чињеницу да такав режим тенденциозно прелази у султанизам, отпоран на било какав вид ненасилног напуштања владајуће позиције, осим репресије. Узимајући у обзир ширу теорију да крај неких режима може произвести одређену врсту политичког исхода, склони смо констатацији да одређени режими попут султанистичких могу генерисати ситуације погодне за избијање револуције, што уједно чини и основу овог рада.

КОРПОРАТИВИСТИЧКО И ЛИБЕРАЛНОДЕМОКРАТСКО ПОЛИТИЧКО ПРЕДСТАВЉАЊЕ: РАЗЛИКОВАЊА И МОГУЋНОСТ КОЕГЗИСТЕНЦИЈЕ

Novak Gajić — Sat, 16 Mar 2024 19:48:10 +0100

У овом чланку разматрано је питање политичког представљања у корпоративизму, уз образлагање због чега му је оно својствено. Корпоративизам је у ту сврху упоређен с демократијом и либерализмом. Тачније речено, начела и поставке корпоративистичког политичког представљања овде су најпре упоређена с начелима и поставкама политичког представљања у демократији, а потом и у либерализму. У овим поређењима нагласак је стављен на три питања: 1. да ли они могу заједно постојати у истом политичком систему; 2. да ли они могу бити компатибилни и комплементарни; и 3. како би то могли бити. На крају је изложен преглед четири модела институционализовања корпоративистичког политичког представљања, парламентарног и ванпарламентарног, као и седам могућих начина усвајања одлука у корпоративистичким скупштинама и скупштинским већима.

THE EVOLUTION OF ENVIRONMENTAL PARTIES AND GREEN POLITICAL MOVEMENTS IN THE REPUBLIC OF SERBIA

Jovica Pavlović — Sat, 16 Mar 2024 20:15:01 +0100

The following work aims to provide an analytical overview of the development of environmental political parties in Serbia. By relying on the methods of process tracing, as well as on Lipset and Rokkan’s and other relevant theories of sociopolitical cleavages, the work examines how political events that occurred in Serbia over the last three decades led to the formation of eco-activist movements and parties, especially within the last several years. More specifically, the fulfillment of the primary aim requires – but is not limited to – an analysis of how green parties and environmental movements formed, shaped, and changed their strategies over time, especially when it comes to their activity planning, decision-making, support-mobilizing, and networking (including participation in broader political coalitions). The study not only includes genuine eco-activist organizations but also focuses on how (and why) decoy and phantom green parties developed and evolved in relation to the activities of their authentic counterparts. The paper concludes that environmental issues became increasingly more important in Serbia during the previous decade, with a more prominent arrival of foreign industry and foreign investors, which consequentially caused a noticeable deterioration of the environment (quality of air in particular). This opened a window of opportunity for opposing movements and parties to attract widespread support – and develop their strategies – based on and in relation to this previously less important topic.

ЏЕЈМС ЈУНКЕР: ПОСТХЛАДНОРАТОВСКИ ХОРИЗОНТИ СВЕТСКЕ ДРЖАВЕ

Aleksandar Gajic — Sat, 16 Mar 2024 20:20:43 +0100

Полазећи од прилика у постхладноратовском раздобљу рад даје пресек кроз теоријске радове који у овом периоду оживљавају интересовање за идеју глобалних наддржавних интеграција, то јест идеју Светске државе, без обзира да ли се оне према њој односе афирмативно, амбивалентно или негативно. Затим се, међу ретким примерима афирмативног односа ка реализацији идеје Светске државе, рад усмерава на предлог америчког економисте Џејмса Јункера изнетог у његовим књигама „Светска унија на хоризонту” (1993) и „Идеја светске владе: од древних времена до 21. века” (2011). У раду се, коришћењем аналитичко-синтетичког метода, детаљно проучавају Јункерова економистичка виђења и институционални предлози за изградњу „минималне” Светске државе (коју он назива Федералном унијом демократских држава) као и његов глобални план за превазилажење јаза између богатог Севера и сиромашног Југа као, по његовом виђењу, главне препреке глобалних наднационалних интеграција. Завршни део рада намењен је критичком осврту на Јункерове идеје који узима у обзир савремене економске и политичке процесе у времену настанка мултиполарног света и показује да је он, упркос значајном уложеном труду, нереалан и у садашњим условима неостварив.

ИНДО-ПАЦИФИЧКИ РЕГИОН КАО ГЕОПОЛИТИЧКИ „ПИВОТ” 21. ВЕКА

Berisa Alil Hatidza — Sat, 16 Mar 2024 20:26:27 +0100

Проблемски, рад се односи на анализу геостратешког значаја региона Индо-Пацифика и геополитичким кретањима и дешавањима у истом, на почетку 21. века. Успон Кине као политичке, економске и војне силе, представља најважнији догађај у трансформацији глобалног међународног система којим су суверено владале САД. Оваква геополитичка реалност усмерила је светску пажњу са евроатлантског на индо-пацифички регион. Поред тога, економски раст региона, у нераздвојној синергији са политичким и војним стратешким интересима, представља велики изазов дугогодишњој доминацији САД у Индо-пацифичкој регији. Трансформација Кине у регионалну силу са глобалним аспирацијама, променила је структуру регионалних односа нарушивши донедавно неупитну америчку хегемонију у овом делу света. Предмет рада односи се на испитивање геополитичких кретања у региону Индо-Пацифика, са гледиштем да је већ присутан геополитички „пивот” на почетку 21. века. Регион Индо-Пацифика обухвата велико водено, али и копнено пространство, међутим његова специфичност огледа се у чињеници да је најзначајнија „геополитичка игра” данашњице везана за дешавања у водама Јужног кинеског мора. Источна Европа јесте била геополитички центар гравитације последњих стотину година, али успон Кине као политичке, економске и војне силе и дешавања у Јужном кинеском мору указују да би исто могло бити „поморски осовински регион” у 21. веку.

КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ КАО АЛТЕРНАТИВА CABPEMEHOM НОВИНАРСТВУ

Sanja Domazet, Jelena Nikolić — Sat, 16 Mar 2024 19:40:33 +0100

У теоријској литератури све чешће се cycpeћe појам „суноврат новинарства” који указује да ова професија пролази кроз једну од својих најтежих фаза. Та фаза обележена је процесом таблоидизације и свођења искључиво на једну од новинарских функција – забаву. Као одговор на новонастале светске медијске трендове намеће се литерарни журнализам. Главни циљ овог рада је да кроз студију случаја Србије истражи и опише да ли се и у којој мери елементи књижевног језика, као саставног дела литерарног журнализма и креативног писања, могу пронаћи у недељној штампи. Квантитативно-квалитативна анализа спроведена је у Недељнику. Резултати идентификују нове новинарске праксе и облике изражавања.

ПОЛИТИКА КАО УМЕТНОСТ ИЛУЗИЈЕ (ПРИКАЗ КЊИГЕ)

Ivana Luknar — Sat, 16 Mar 2024 19:56:43 +0100