Терминална фаза малигне болести-живот или смрт?
Sažetak
Циљ рада: Циљ ове студије је да се у оквиру фокус групе дефинише став студената фармације о квалитету живота пацијента у терминалној фази малигне болести. Тиме би се указало на потешкоће које ови пацијенти имају у процесу лечења, њиховог погледа на живот, предности и мане конвенционалне терапије цитостатицима, али и утицај околине на сам процес излечења. Такође, студија има за циљ да укаже на есенцијалну помоћ других здравствених стручњака у збрињавању ових пацијената, њихове склоности ка другим начинима лечења и оправданост убиства из милосрђа.
Метод: Студија је дизајнирана као квалтативно истраживање, јер је њена сврха да учесници изразе своје ставове, осећања и уверења. Метода изабрана за истраживање, била је ''метода фокус групе'' и току сповођења снимљњн је аудио запис фокус група, а имена учесника остала су анонимна, како би се сачувала приватност.
Резултати: Током спровођења студије дошло се до резултата да студенти о пацијентима који су терминалној фази малигне болести имају различите ставове о погледима на живот и смрт. За неке испитанике смрт је потпуно прихватљива, као оправдавање наводе различите мотиве. За друге је борба за живот основно начело којим би ови пацијенти требало да се воде до самог краја.
Кључне речи: канцер, психо-онкологија, хемиотерапија, терминални стадијум болести.
Reference
Рang HP, Dale MM, Ritter JM, Moore PK. Farmakologija 5. Izdanje: prvo srpsko izdanje. Data status, Beograd, 2005. pp.693-5.
Chabner B.A. Longo D.L. Cancer chemotherapy and biotherapy, 2nd edn. Lippincott-Raven, Philadelphia, PA. 1996.
Варагић В, Милошевић М. Фармакологија. 21. изд., Елит-Медика, Београд, 2007: 724. стр;
Koutsilieris M, Sourla A. Recent advances in the clinical management of advanced stage prostate cancer. Epith Klin Farmakol Farmakokin IE 1997: 11: 5-27;
Irwin, S., Rao, Bower, K., Palica, J., Maglione, J., Soskins, M., S. Betterton, A. & Ferris, F. (2008) Psychiatric issues in palliative care: recognition of depression in patients enrolled in hospice care. Journal Of Palliative Medicine, 11(2), 158-163
Abeloff, M. D. Burnout in oncology - physician heal thyself Journal of Clinical Oncology; 1991. 9(10), 1721-1722.
Delvaux, N., Razavi, D., & Fravacques, C. Cancer care - a stress for healthprofessionals Social Science & Medicine; 1998. 27, 159-166.
Jim Bolton, Graham Ash, Sarah Burlinson, Janet Butler, Allan House, Khalida Ismail. Liaison psychiatry and the management of long-term conditions and medically unexplained symptoms. 1987;71:243-58.
Susan D. Block. Assessing and Managing Depression in the Terminally Ill Patient. 2000;132:209-218.
Kaasa S, Malt U, Hagen S, Wist E, Moum T, Kvikstad A. Psychological distress in cancer patients with advanced disease. Radiother Oncol. 1993;27: 193-7.
Stiefel FC, Kornblith AB, Holland JC. Changes in the prescription patterns of psychotropic drugs for cancer patients during a 10-year period. Cancer. 1990;65:1048-53.
McCartney CF, Cahill P, Larson DB, Lyons JS, Wada CY, Pincus HA. Effect of a psychiatric liaison program on consultation rates and on detection of minor psychiatric disorders in cancer patients. Am J Psychiatry. 1989;146: 898-901.
Maguire P. The recognition and treatment of affective disorders in cancer patients. International Review of Applied Psychology. 1984;33:479-91
Derogatis LR, Feldstein M, Morrow G, Schmale A, Schmitt M, Gates C, et al. A survey of psychotropic drug prescriptions in an oncology population. Cancer. 1979;44:1919-29.
Cleeland CS. The impact of pain on the patient with cancer. Cancer. 1984; 54:235-41.
Holland JC, Korzun AH, Tross S, Silberfarb P, Perry M, Comis R, et al. Comparative psychological disturbance in patients with pancreatic and gastric cancer. Am J Psychiatry. 1986;143:982-6.
Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders. 4th ed. Washington, DC: American Psychiatric Assoc; 1994.