KLJUČNI IZAZOVI U REFORMISANJU ZDRAVSTVENOG SISTEMA SRBIJE U USLOVIMA PANDEMIJE COVID-19 NA PUTU KA ODRŽIVOM I DECENTRALIZOVANOM SISTEMU
Sažetak
Zdravstvena zaštita je najvažnija aktivnost čijom organizacijom se ljudski rod bavi vekovima.
Politike javnog zdravlja i funkcionalni zdravstveni sistemi imaju za osnovne ciljeve očuvanje i unapređenje javnog zdravlja. Problemi intenzivnog starenja stanovništva, kontinuirani rast zdravstvene potrošnje, obezbeđenje održivog finansiranja zdravstvenih sistema i efikasno korišćenje resursa su prisutni u svim svetskim zdravstvenim sistemima. Reforme sistema zdravstvene zaštite postale su globalni svetski fenomen u poslednjih dvadeset godina prošlog veka.
Cilj ovog preglednog rada je da ukaže na značaj i potrebu za pravovremenim modifikacijama strategije plana optimizacije zdravstvene zaštite u Srbiji do 2035. godine, kako bi zdravstveni sistem Srbije u budućnosti bio spreman da odgovori na potencijalne globalne zdravstvene krize.
Kao ključni dokument Master plana, biće ukratko predstavljen i Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite do 2035. godine, uz analizu ključnih parametara efektivnosti zdravstvene zaštite, a pre svega unapređenja realizacije osnovnih načela zdravstvene zaštite-ujednačenosti i dostupnosti zdravstvenih usluga na teritoriji Republike Srbije. Za predstavljanje budućih ključnih promena zdravstvenog sistema, neophodno je uzeti u obzir i trenutno stanje, kao i potencijalne posledice globalne pandemije virusa COVID-19 na zdravstvene sisteme. Za analizu su korišćene baze podataka: WHO, OECD, Izveštaji Svetske banke.
Tendencija porasta učešća troškova zdravstvene zaštite u BDP-u, sa problemima efikasnog korišćenja resursa zdravstvene zaštite, postaju najznačajniji razlozi za reformisanje zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite u gotovo svim zemljama sveta. Brojna istraživanja eminentnih stručnjaka iz oblasti ekonomije i finansija ukazuju da je uvođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja sa jasno definisanim paketom zdravstvenih uslova, predstavlja najracionalniji izbor u realizaciji projekta Svetske zdravstvene organizacije: „Zdravlje za sve u 21. veku”.
Za zdravstveni sistem se može reći da je efikasan ukoliko obezbeđuje zdravstvenu zaštitu maksimalnog kvaliteta u smislu medicinskog ishoda, uz minimalne troškove u odnosu na izdvojena sredstva. Zdravstveni sistemi širom sveta se danas suočavaju sa veoma sličnim problemima, a pandemija COVID-19 je pokazala kolika je „ranjivost” ne samo zdravstvenog sistema, već i čitavog čovečanstva kada se suoči sa ovakvim izazovima.
Ključne reči: zdravstvena zaštita, finansiranje, ujednačenost, dostupnost, reforme
Reference
- Đokić D, Jakovljević Đ: Socijalna medicina, Medicinski fakultet, Kragujevac, 2007.
- Jacobs R, Godarrd M: Trade-offs in social health insurance systems, International Journal of Social Economics, 2002, 29 (11):861-875
- Habib J.L: Progress lags in infection prevention and health disparities. Drug Benefit
Trends, 2010, 22(4): 112
- King D, Mossialos E: The determinants of private medical insurance prevalence in England, 1997–2000, Health Services Research, 2005, 40:195–212.
- Saltman R. B, Dubois H.F.W: Current reform proposals in social health insurance countries, Eurohealth, 2005, 11(1): 10-14.
- Plan razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije 2010-2015. Ministarstvo zdravlja
Republike Srbije, 2009, dostupno na: http://www.lks.org.rs/Storage/Global/Documents/Saopstenja/PLAN_%20RAZVOJA_%20ZDRAVSTVENE_%20ZASTITE.pdf.pdf (pristupljeno poslednji put 05.06.2021.)
- Zakon o zdravstvenoj zaštiti, „Službeni glasnik RS”, br. 25/2019, dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zdravstvenoj_zastiti.html (pristupljeno poslednji put 05.6.2021.)
- Baum G: The system of hospital financing, deutsche krankenhaus gesellshaft, 2006.
- Oliver A: The English National Health Service: 1979–2005, Health Economics, 2005,
14(1):75-99
- Tasić Lj: Farmaceutski menadžment i marketing, Nauka, Beograd, 2002.
- https://eurohealthnet.eu/media/news-releases/recovering-covid-19-pandemic-and-ensuring-health-equity%E2%80%93role-european-semester (pristupljeno poslednji put 10.06.2021.)
- https://www.euro.who.int/en/health-topics/health-determinants/social-determinants/publications/2020/health-inequity-and-the-effects-of-covid19-2020 (pristupljeno poslednji put 10.06.2021.)
- https://www.euro.who.int/en/publications/abstracts/health-equity-status-report-2019 (pristupljeno poslednji put 13.06.2021.)
- https://www.ghsindex.org/ (pristupljeno poslednji put 13.06.2021.)
- https://pubdocs.worldbank.org/en/867581590708738686/WBRER17-06-Health-BOS.pdf (pristupljeno poslednji put 13.06.2021.)
- https://stats.oecd.org/Index.aspx?DataSetCode=SHA (pristupljeno poslednji put 17.06.2021.)
- Dukanac, V: Svetska privreda: procene nobelovaca, Ekonomska politika, 2004, br. 2735, str.36-37.
- Department of Health (2008) Resource allocation: Weighted Capitation Formula, 6th edn. London, Department of Health, (http://www.dh.gov.uk/en/Publicationsandstatistics/%20Publications/PublicationsPolicyAndGuidance/DH_091849 (pristupljeno poslednji put 21.06.2021.)
- https://optimizacijazdravstva.rs/lat/plan-optimizacije (pristupljeno poslednji put 21.06.2021.)
- Schottenfeld, L., Petersen, D., Peikes, D., Ricciardi, R., Burak, H., McNellis, R., Genevro, J : Creating patient-centered team-based primary care. Rockville, MD: Agency for Healthcare Research and Quality, 2016.
- Bodenheimer, T: Coordinating care: A major (unreimbursed) task of primary care. Annals of Internal Medicine, 2007, 147, 730-731
- Bloniarz, K., Smalley, K: Team-based primary care. Washington, DC: MedPAC, 2014.
- KTL. Health in All Policies. Helsinki: Ministry of Social and Health; 2006.
https://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0003/109146/E89260.pdf (pristupljeno poslednji put 24.06.2021.)