Nasilje na društvenim mrežama

Sažetak

Namera da se osoba ponizi, povredi, da joj se nanese neka šteta putem korišćenja digitalnih tehnologija, odnosno mobilnih telefona i interneta predstavlja digitalno nasilje. Digitalno nasilje može se ispoljavati na više načina i postoje njegovi različiti oblici. Neki od najrasprostranjenijih oblika digitalnog nasilja su ucenjivanje, pretnje, uznemiravanje, seksualno zlostavljanje putem interneta, sajberbuling, pravljenje i korišćenje lažnih profila kao i zlouotreba tuđih fotografija. U okviru programa „Škola bez nasilja“ u kom je bilo uključeno 50 osnovnih škola pokazalo se da je 28% učenika u Srbiji uključeno u nasilnu interakciju na internetu, kao žrtva ili kao nasilnik, dok je 64% učenika izjavilo da je bar jednom u poslednja tri meseca bilo žrtva vršnjačkog nasilja. Anketa UNICEF-a pokazala je da je svaka treća mlada osoba bila žrtva nasilja na internetu. U anketi su učestvovali mladi iz 30 zemalja sveta. Cilj ovog preglednog rada je prvenstveno da se ukaže na zaštitu privatnosti i sprečavanje digitalnog nasilja, kako među mladima i srednjoškolcima, tako i među svima onima koji učestvuju u interakciji sa decom i pomažu u njihovom vaspitanju i obrazovanju. Kako bi se postigla što veća bezbednost neophodno je da se korisnici interneta i društvenih mreža informišu o tome kako da zaštite sopstvenu privatnost i kako da bezbedno koriste digitalne uređaje današnjice. Ideja ovog rada je da se podigne svest medju mladima i usmeri pažnja na moguće opasnosti koje vrebaju na društvenim mrežama i koje mogu dovesti do mnogih negativnih posledica kao što su anksioznost, depresija, povlačenja u sebe, suicidalnih misli pa čak i do suicida.

Ključne reči: Nasilje, društvene mreže, sajberbuling, internet, bezbednost, deca