Asertivna komunikacija u zdravstvu

Ana Krstić; Divna Kekuš

doi:10.5937/pomc20-44696

Ana Krstić Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd
Divna Kekuš Visoka sportska i zdravstvena škola

DOI: https://doi.org/10.5937/pomc20-44696

Ključne reči: asertivnost, asertivna komunikacija, stilovi komunikacije, komunikacione veštine, zdravstvo

Sažetak

Sredinom prošlog veka uočen je značaj koji razvijene veštine komunikacije primenjene u zdravstvenoj praksi mogu imati na uspostavljanje i održavanje zdravih interpersonalnih odnosa, čime uspešna komunikacije postaje profesionalna veština. Autori često ističu da se uspešna komunikacija smatra jednim od najvažnijih aspekata prakse zdravstvenih radnika i vitalni deo pružanja zdravstvene zaštite, kao osnova na kojoj se baziraju ljudski odnosi. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, kvalitetna komunikacija definisana je kao jedna od pet veština neophodnih za zdrav i srećan život, te se stoga veštine komuniciranja neprestano moraju usavršavati i poboljšavati. Komuniciranje u zdravstvu predstavlja složen, neprekidan i interaktivan proces, koji stvara osnovu za izgradnju pozitivnih odnosa na relaciji medicinsko osoblje – pacijent. Kako komuniciraju sa velikim brojem ljudi koji su različiti po obrazovanju, kulturnom, verskom i društvenom statusu, neophodno je da zdravstveni radnici ovladaju veštinom delotvorne profesionalne komunkacije.

Asertivnost predstavlja stil komunikacije koji označava sposobnost pojedinca da slobodno štiti svoja prava i samouvereno izrazi svoj stav, uz istovremeno poštovanje i uvažavanje stava druge osobe i pokazivanje empatije za njena osećanja. Nakon određivanja pojma asertivnosti, u radu će biti reči i o ostalim stilovima komunikacije, gde asertivnost predstavlja središnju tačku između pasivnog i agresivnog stila. U prepreke ili teškoće u primeni asertivnog ponašanja spadaju: anksioznost, preterana skromnost, prihvatanje tuđih obaveza uz zanemarivanje svojih potreba i opterećenost “ulogom pola”, naročito kod žena.

Reference

1. Kekuš D. Savremeni trendovi u očuvanju i unapređenju zdravlja. Sport – nauka i praksa. 2017; 7(2): 75-82. (http://sportnaukaipraksa.vss.edu.rs/pdf/SNP-07-02/ ZDRAVSTVENA%20NEGA.pdf)

2. Jovanović S, Kekuš D, Stojanović Jovanović B. Komunikacija u fizioterapeutskoj praksi. Sestrinska reč. 2020; 23(80): 7-10. (https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/ 0354-8422/2020/0354-84222080007J.pdf)

3. Petrović B. Veštine komunikacije lekara sa bolesnikom. n. d. (https://www.academia. edu/32032136/Vestine_komunikacije_lekara_sa_ bolesnikom)

4. Marojević Glibo D, Topić Stipić D. Načela uspješne komunikacije u zdravstvu. Mostariensia. 2019; 23(1): 81–93. (https://docplayer.rs/208002117-Na%C4%8Dela-uspje%C5%A1ne-komunikacije-u-zdravstvu-sa%C5%BEetak-danijela-marojevi%C4 %87-glibo-davorka-topi%C4%87-stipi%C4%87-udk-614-2.html)

5. Ignjatović M, Kekuš D. Komunikacija članova zdravstvenog tima sa bolesnikom u toku preoperativne pripreme. Sestrinska reč. 2019; 22(79): 13-17. (https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-8422/2019/0354-84221979013I.pdf)

6. Marković J, Marković D, Mesić E, Arsić D, Arsić K, Arsić J. Specifičnosti komunikacijskih veština u medicini. PONS Medicinski časopis. 2015; 12(1): 25-29. (https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1820-2411/2015/1820-24111501025M.pdf)

7. Kekuš D. Komunikacije u profesionalnoj praksi zdravstvenih radnika. Beograd: Visoka zdravstvena škola strukovnih studija; 2010.

8. Petrović D. Umešnost komuniciranja. Beograd: Clio; 2019.

9. Gultekin A, Ozdemir A, Budak F. The Effect of Assertiveness Education on Communication Skills Given to Nursing Students. Int J Caring Sci. 2018; 11(1): 395-401. (http://www.internationaljournalofcaringsciences.org/docs/45_ozdemir_original_ 11_1.pdf)

10. Holi K. Veština uspešne komunikacije. Beograd: Laguna; 2017.

11. Tabs S. Komunikacija: principi i konteksti. Beograd: Clio; 2013.