POSTUPAK KOD UJEDA SISARA I OTROVNIH UBODA U PRIMARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI

Sažetak

Lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti treba dobro da poznaju postupak u dijagnozi, lečenju i trijaži bolesnika kao i u prevenciji transmisivnih bolesti kod animalnih ujeda i otrovnih uboda. Najčešće ujedne rane nanete od sisara su od pasa, potom mačaka, redje ljudi i glodara, a sporadično drugih domaćih i divljih životinja. Lečenje treba da započne primarnom obradom rane. Većina ujednih rana ima mali rizik od infekcije pa se rutinska profilaktička primena antibiotika ne preporučuje. Antibiotici korisni kod lečenja infekcija rane su amoksicilin plus klavulanska kiselina, ciprofloksacin, doksiciklin, klindamicin, metronidazol i trimetoprim plus sulfametoksazol. Od svih vrsta otrovnih zmija kod nas su značajne samo poskok i šarka. Pored lokalnih simptoma i hemoragičnog šoka izazvanog koagulopatijom, opisani su i drugi sindromi sistemskih intoksikacija posle ujeda zmija: neurotoksičnost, miotoksičnost, nefrotoksičnost i rani kardiovaskularni kolaps. Prva pomoć se sastoji od mirovanja i široke, kompresivne imobilizacije ugroženog ekstremiteta. Antiviperini serum se ne daje rutinski već pre svega kad postoji intoksikacija ili teško, progresivno lokalno oštećenje. Ubodi insekata dovode do alergijske reakcije organizma, intoksikacije ili transmisivnih infektivnih bolesti. Lokalna reakcija kod uboda opnokrilaca je ograničena i javlja se kod nealergičnih osoba. Masivna toksična reakcija nastaje samo u slučajevima brojnih uboda insekata: kod pčela obično stotine do hiljade, osa desetine i stotine, a stršljena već nekoliko. Lečenje kod jače lokalne reakcije podrazumeva postavljanje ekstremiteta u povišeni položaj, primenu antialergijskih lekova i zbrinjavanje anafilaktičkog šoka. Prevencija tetanusa i besnila su obavezni postupci koje lekar opšte prakse, prema važećim zdravstvenim propisima, mora da razmotri i po potrebi sprovede.

Ključne reči: ujedi i ubodi; sisari; zmije; insekti; postekspoziciona profilaksa.