Sociomedicinski aspekti života žena u srbiji tokom xx veka

Sažetak

Abstract

Patrijarhalno nasleđe  je ženu isklјučivo videlo u tradicionalnoj ulozi, u sklopu kuće i sa trostrukom funkcijom: majka, domaćica i ženska radna snaga. Opisi društvenog položaja žena, u urbanim, ruralnim sredinama u Srbiji  u XX veku jasno ukazuju na to da nije bilo lako živeti i raditi kao žena. Opasnost za život i zdravlje žene predstavljali su porođaji koji su se dešavali u kući a posebno ilegalni pobačaji koji su obavljani bez prisustva lekara, vršeni od lica koja nisu bila stručna, pa čak i u poodmakloj trudnoći. Na ženi je ostavljena "inferiornija pozicija" ženi privatna sfera a muškarcu javna, ženi rađanje i porodica, muškarcu rad, politika i kreacija, muškarcu slava i znanje, ženi rad i monotonija. U prvim godinama posle Drugog svetskog rata jedan od značajnih indikatora položaja žene u Srbiji se odnosi na dostignut nivo zdravstvene zaštite žene, trudnice, majke i dece. Zdravstveno prosvećivanje žena biilo je vezano za zdravstvenu zaštitu i borbu protiv, posledica neznanja i loših higijenskih navika u zaostalim i patrijarhalnim sredinama. U prvim posleratnim godinama posebna pažnja bila je usmerena na zdravstveno prosvećivanje žena na selu. U poslednjoj deceniji XX veka u Srbiji je došlo do pogoršanja položaja žena i majki čemu je doprinela višegodišnja ekonomska kriza u Srbiji.

Ključne reči: žena,majka, Srbija, XX vek, zdravlje, život