PONS - medicinski časopis

KVALITET ŽIVOTA KORISNIKA DUGOROČNE ZDRAVSTVENE NJEGE

2024-03-28T22:23:53+01:00

Uvod. Dugoročna njega predstavlja niz usluga zdravstvene i socijalne zaštite koje se pružaju u kući ili u institucionalnom okruženju osobama sa smanjenom funkcionalnom sposobnošću (smanjenje fizičkih i/ili kognitivnih sposobnosti) kojima je potrebna podrška u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, a koje zavise od tuđe pomoći u dužem vremenskom periodu. Cilj istraživanja je bio ispitati kvalitet života korisnika dugoročne zdravstvene njege, sa posebnim osvrtom na upoređivanje kvaliteta života između korisnika smještenih institucionalno i van institucije.

Metode. Istraživanje je dizajnirano po principu studije presjeka. U istraživanju su korišteni opšti upitnik i skala za procjenu kvaliteta života Short Form 36 Health Survey (SF-36). Od statističkih testova korišten je χ2 kvadrat test. Kao nivo statističke značajnosti uzeta je uobičajena vrijednost p<0,05.

Rezultati. Ispitanici koji su bili institucionalno smješteni imali su statistički značajno niže vrijednosti domena i sumarnih skorova kvaliteta života u odnosu na ispitanike kod kojih se zdravstvena njega odvijala vaninstitucionalno, pri čemu je razlika uočena u fizičkom funkcionisanju (p<0,001), socijalnom funkcionisanju (p=0,003) i sumarnom skoru mentalnog zdravlja (p=0,015).

Zaključak. Korisnici dugoročne zdravstvene njege smješteni u instituciji imali su značajno lošije fizičko funkcionisanje, veći nivo ograničenja zbog fizičkih problema, lošije opšte zdravlje, niži nivo socijalnog funkcionisanja, kao i mentalnog zdravlja.

Ključne riječi. dugoročna zdravstvena njega, kvalitet života, institucionalni korisnici, vanistitucionalni korisnici.

STAVOVI LOGOPEDA PREMA UPOTREBI AUGMENTATIVNE I ALTERNATIVNE KOMUNIKACIJE

2024-03-28T22:23:53+01:00

Uvod: Komunikacija je sastavni deo svakodnevnice i jedna od osnovnijih ljudskih potreba. Osobe koje imaju poteškoće u verbalnom jezičkom izražavanju zahtevaju podršku u procesu govornog izražavanja. U tome im može pomoći augmentativna i alternativna komunikacija.

Cilj rada: Cilj rada je bio usmeren ka definisanju stavova logopeda prema upotrebi augmentativne i alternativne komunikacije (u daljem tekstu AAK), kao i ispitivanje stavova koji se odnose na njenu primenu u praksi.

Materijal i metode: Istraživanje je bilo sprovedeno pomoću onlajn upitnika. Uzorak se sastojao od 56 ispitanika. Prvi deo upitnika odnosi se na sociodemografske podatke, drugi deo sadrži niz pitanja koja su grupisana u pet podgrupa: korisnost i prednosti AAK, kompetencije stručnjaka, načini primene, timski rad i ograničenja; treći deo obuhvata tvrdnje koje se tiču primene u praksi.

Rezultati: Stavovi logopeda prema upotrebi augmentativne i alternativne komunikacije su u većoj meri pozitivni. Više od polovine ispitanika izrazilo je slaganje ili delimično slaganje sa tvrdnjom da je upotreba AAK korisna. Pokazalo se da logopedi koji imaju iskustva sa AAK koriste istu u višenamenske svrhe, sa akcentom na izražavanje potreba, razvoj jezičkih kompetencija i podsticanja ostvarivanja socijalnih kontakata.

Zaključak: Ispitivani stavovi pokazuju tendenciju ka prihvatanju i pozitivnom mišljenju o upotrebi augmentativne i alternativne komunikacije kao jednom od vidova podrške prilikom rada sa osobama koje imaju govorno-jezičke poteškoće. Postoji potreba za edukacijom i informisanjem u ovom domenu.

Uticaj socijalnih mreža na razvoj zavisnosti kod adolescenata

2024-03-28T22:23:54+01:00

Brzina usvajanja novih tehnologija se drastično povećala sa razvitkom civilizacije, a istraživanja pokazuju i da se mediji generalno brže usvajaju nego ostali oblici novih tehnologija. U tom smislu internet je za kratko vreme postao globalni fenomen. Značajno mesto u miksu interaktivnih komunikacija na internetu zauzimaju društvene mreže. One postaju nezaobilazan način na koji se komunicira, ostvaruje kontakt, prate dešavanja i povezuje sa sredinom.

Društvene mreže kao što su Tik Tok, Instagram, Snapchat, Facebook, Twitter, YouTube i mnoge druge danas su eskalirale u imperativ korišćenja, naročito kod mladih. U pitanju su specifične online zajednice, gde se korisnici (naročito mladi) trude da na kreativan i zabavan način kreiraju svoje profile, pokrenu komunikaciju, a pojedinci i da ostvare zaradu.

U poslednjih nekoliko godina pitanje stvarnih posledica upotrebe kompjutera i korišćenja interneta od strane korisnika, a naročito dece, postalo je nova i vrlo dinamična oblast istraživanja. Sve više se piše o posledicama korišćenja ovih inovacija na intelektualni, emotivni i socijalni razvoj dece, adolescenata i odraslih.

Rad medicinske sestre kao člana tima u prevenciji zavisnosti od interneta i društvenih mreža ima izuzetan značaj, naročito u oblasti savetovanja koje se odnosi na širok spektar tehnički jednostavnijih psiholoških terapija od davanja saveta, preko saosećajnog slušanja mladih koji se bore sa depresivnim poremećajima, do strukturisanih načina podsticanja mlade osobe na rešavanje problema.

Cilj ovog rada je razmatranje uticaja socijalnih mreža na razvoj depresije kod adolescenata, kao i značaj medicinske sestre kao edukatora mladih u prevenciji depresivnih poremećaja.

U radu je korišćen deskriptivni metod kako bi bila razmotrenu uticaj socijalnih mreža na razvoj depresije kod adolescenata, kao i uloga i značaj koju ima medicinska sestra u edukaciji mladih o rizicima neadekvatne upotrebe društvenih mreža od strane mladih.

BIOSIMILARI ZA LIJEČENJE PSORIJAZE ODOBRENI U EVROPI

2024-03-28T22:23:54+01:00

Poslednjih decenija, biološke terapije su se pojavile kao ključne komponente u terapijskom armamentarijumu, donoseći revolucionarne napredke u upravljanju različitim bolestima, uključujući hronični inflamatorni poremećaj kože, psorijazu. Biosimilari dizajnirani da blisko oponašaju, ali ne i repliciraju postojeće referentne biološke lekove, najavili su seizmičku promenu u pružanju zdravstvene zaštite, obećavajući jednak pristup inovativnim terapijama, uz podsticanje konkurencije na farmaceutskom tržištu.

Pojava biosimilara je demokratizovala pristup efikasnim tretmanima, ublažavajući finansijski teret kako za zdravstvene sisteme tako i za pacijente, posebno za stanja kao što je psorijaza, ozloglašena po prevelikim troškovima lečenja. Međutim, uprkos njihovom širokom usvajanju i značajnim obećanjima, i dalje postoje značajni izazovi, koji zahtevaju stalna istraživanja kako bi se sveobuhvatno ispitala njihova klinička efikasnost, bezbednosni profili i dugoročni rezultati.

Ovaj pregled ima cilj da prikaže sve do sada odobrene biosimilare u Evropi, sa posebnim osvrtom na etičke principe primene biosimilara.

Biosimilari predstavljaju transformativnu silu u savremenoj zdravstvenoj zaštiti, ali njihova optimalna integracija zahteva pažljiv nadzor, robusne mehanizme farmakovigilance i stalne istraživačke inicijative kako bi se osigurala bezbednost pacijenata, stvorilo poverenje među pružaocima zdravstvenih usluga i maksimizirala efikasnost lečenja kod pojedinaca koji se bore sa psorijazom i drugim hroničnim bolestima.

Palijativno zbrinjavanje obolelih od Parkinsonove bolesti

2024-03-28T22:23:55+01:00

Parkinsonova bolest je hronična, progresivna, neurodegenerativna bolest od koje najčešće oboljevaju osobe starije životne dobi. Bolest karakteriše širok dijapazon motornih i nemotornih simptoma koji napredovanjem bolesti dovode do značajnog invaliditeta, zavisnosti od drugih osoba i narušenog kvaliteta života. Trenutno ne postoji lek koji može izlečiti ili zaustaviti progresiju bolesti. Palijativnim zbrinjavanjem uz holistički pristup i uključivanjem multidisciplinarnog tima većina simptoma se može držati pod kontrolom i pružiti podrška negovateljima što značajno doprinosi boljem kvalitetu života kako obolelih tako i njihovih porodica odnosno negovatelja.

Uloga dojenja u očuvanju zdravlja majke i deteta

2024-03-28T22:23:55+01:00

Dojenje je kamen temeljac za pravilan rast i razvoj , pravilnu ishranu dece, al ii za zdravlje
majki. Mnoge studije su pokazale da žene koje su dojile svoju decu ređe oboljevaju od
karcinoma dojke i jajnika, kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2. Takođe, dojenje
protektivno deluje na razvoj postporođajne depresije majke, dovodi do bržeg gubitka prekomerne
telesne težine nakon porođaja, omogućava brže vraćanje materice u prvobitnu veličinu, smanjuje
mogućnost postporođajnog krvarenja. Dojena deca su inteligentnija, ređe razvijaju autistični
spektar, imaju manje sklonosti ka gojaznosti i ispoljavanju alergija, bolje razvijen imunitet. U
trenutku pandemije Covid 19, težište zdravstvenih sistema svih zemalja, stavljeno je na
prevenciju i borbu protiv nove infektivne bolesti izazvane SARS CoV 2 virusom., dok je
briga o porodici zapostavljena. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje ekskluzivnu
prirodnu ishranu u prvih 6 meseci života. Nakon ovog uzrasta preporučuje se dojenje u
kombinaciji sa adekvatnom nemlečnom ishranom do druge godine života, i kasnije. Prema
podacima Svetske zdravstvene organizacije, u periodu od 2015. do 2021. godine, 48 % dece do
uzrasta od 6 meseci je bilo na prirodnoj ishrani., što je 10 % više nego u prethodnoj dekadi, i
blizu postavljenog cilja od 50 % za 2025. godinu. Globalni cilj za 2030. godinu je dostići 70 %.
Statistički podaci o proporciji dojene dece i praćenje stopa dojenja u Republici Srbiji još uvek ne
mogu da se dobiju iz rutinske zdravstvene statistike, iako su preko potrebni. Za upoređivanje i
praćenje kretanja stope dojenja , kao i za planiranje aktivnosti u vezi sa podsticanjem dojenja,
najčešće se koriste podaci iz Istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u
Republici Srbiji Multiple Indicator Cluster Survey ( MISC). Prema poslednjim podacima MISC-
a, kod 90,4 % dece u Srbiji je započeto sa dojenjem, ali samo 12,8 % dece se isključivo doji
do 6. meseca života.