PONS - medicinski časopis

ZNAČAJ KORELACIJE ĆELIJSKOG PROLIFERATIVNOG INDEKSA KI-67 I HUMANOG EPIDERMALNOG FAKTORA RASTA HER2 KOD PACIJENTKINJA SA KARCINOMOM DOJKE KOJE SU PRIMALE NEOADJUVANTNU TERAPIJU

Fri, 21 Jun 2024 22:12:10 +0200

Cilj. Procena vrednosti ekspresije HER2 i Ki-67 kao prognostičkih markera i određivanje njihove međusobne korelacije u okviru dvofaktorskih modela analize kod pacijentkinja sa patohistološki potvrđenom dijagnozom karcinoma dojke, koje su primile neoadjuvantnu terapiju.

Metode. Retrospektivno istraživanje obuhvata sve pacijentkinje sa karcinomom dojke koje su primile neoadjuvantnu i hiruršku terapiju na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije u periodu od 2017. godine do 2019. godine. HER2 pozitivan status definisan je ili kao vrednost 3+ pomoću imunohistohemijske analize ili kao amplifikacija HER2 gena in situ hibridizacijom, za vrednosti 2+. Za obradu korelacije statističkih podataka korišćene su metode identifikacije empirijskih raspodela i metode za procenu značajnosti razlike: hi-kvadrat test, Mann-Whitney U test i Kruskall Wallis H-test.

Rezultati. U analiziranoj grupi pacijentkinja, najčešća utvrđena vrednost ekspresije HER2 je 1+ kako na materijalu uzorkovanom preoperativnom dijagnostičkom iglenom biopsijom (27,35%), tako i na operativnom materijalu (50%). Testiranjem korelacije vrednosti ćelijskog proliferativnog indeksa Ki-67 sa HER2 i testiranjem razlika među grupama post hoc analizom na materijalu dobijenom preoperativnom, dijagnostičkom, iglenom biopsijom utvrđena je statistički značajna razlika (H=9,020, p=0,029) i to posebno između grupa HER2 (1+) i (3+) (visoko statistički značajna razlika (U=863,5, p=0,005)) i HER2 (2+) i (3+) (statistički značajna razlika (U=907, p=,036)).

Zaključak. Rezultati naše studije ukazuju na to da je stepen ekspresije HER2 u statistički značajnoj i pozitivnoj korelaciji sa vrednostima ćelijskog proliferativnog indeksa Ki-67 što korelira sa rezultatima prethodnih studija i onkološkom praksom kojima je potvrđeno da je prekomerna amplifikacija ili ekspresija HER2 povezana je sa stepenom maligniteta i lošijom prognozom karcinoma dojke.

Razumevanje uticaja digitalne tehnologije na mentalno zdravlje i nasilničko ponašanje adolescenata

Danijela Radoičić — Sat, 25 May 2024 09:25:05 +0200

Cilj rada: Ispitati stepen i prirodu digitalnog nasilja među adolescentima. Metod: Istraživanje je sprovedeno nad uzorkom adolescenata prosečne starosti 16,07 godina koji pohađaju srednju medicinsku školu u Ćupriji. Proces istraživanja je sproveden anketnom metodom i tehnikom upitnika nad uzorkom od 109 ispitanika. Od statističkih testova, primenjeni su frekvencija, analiza pouzdanosti, t test i ANOVA test. Zaključak je donet na 0,05 nivou statističke značajnosti. Rezultati: Ukupno 11,2% ispitanika je doživelo neku formu nasilja na internetu, 20,2% je dobilo uznemiravajući sadržaj ili uvredljivu poruku, 13,8% je bilo predmet neželjnog snimanja i slanja snimljenog materijala drugima i 13,8% je bilo uznemiravano putem telefona. Sa druge strane, 7,3% adolescenata je vršilo nasilje nad drugima putem interneta, 9,2% je poslalo uznemiravajući sadržaj ili uvredljivu poruku, 10,1% je snimalo druge telefonom i slalo sadržaj drugima, 4,6% unemiravalo druge telefonom. Nisu identifikovane statistički značajne razlike u frekvenciji digitalnog nasilja u zavisnosti od pola i starosti adolescenata. Zaključak: Korišćenje digitalne tehnologije za vršenje nasilja među adolecentima je prisutno, a kao najčešći oblici nasilja javljaju se slanje netačnih i lažnih informacija prijateljima i članovima porodice, kreiranje i slanje lažnih informacija putem četa, širenje glasina, kao i upotreba seksualnih simbola prilikom komunikacije.

Ključne reči: digitalno nasilje, sajber nasilje, adolescenti, digitalna tehnologija

ZDRASTVENA PISMENOST STUDENATA STRUKOVNIH STUDIJA ZDRAVSTVENE ORIJENTACIJE

Jelena Aleksandric — Sat, 25 May 2024 14:42:26 +0200

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, zdravstvena pismenost podrazumeva kognitivne i socijalne veštine i kapacitete potrebne za pristup, razumevanje i korišćenje informacija na način koji promoviše i štiti dobro zdravlje. Reproduktivno zdravlje je stanje potpunog fizičkog, mentalnog i društvenog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili slabosti, u svim pitanjima koja se odnose na reproduktivni sistem i njegove funkcije i procese.

Cilj: Glavni cilj ovog istraživanja bio je da se utvrdi nivo zdravstvene pismenosti studenata strukovnih studija zdravstvene orijentacije.

Materijal i metode: Istraživanje pripada grupi epidemioloških studija, rađenih po tipu studije preseka. Sprovedeno je u periodu od 01. do 17.06.2019. U istraživanju je učestvovalo ukupno 230 studenata strukovnih studija zdravstvenog usmerenja. Upitnik je, pored demografskih podataka, sadržao test zdravstvene pismenosti S-TOFHLA i posebno dizajnirana pitanja o reproduktivnom zdravlju.

Rezultati sa diskusijom: Naše istraživanje je pokazalo da je neadekvatnu zdravstvenu pismenost ispoljilo šest ispitanika (2,61%), marginalna zdravstvena pismenost je registrovana kod 80 (34,78%) ispitanika, a 144 (62,61%) ispitanika je ispoljilo adekvatnu zdravstvenu pismenost. Veća zdravstvena pismenost povezana je sa seksualnom aktivnošću, brojem partnera, korišćenjem anti bebi pilula.

Na zdravstvenu pismenost utiče mnoštvo faktora, uključujući poznavanje reporoduktivnog zdravlja, godine, pol, sociodemografski faktori, ekonomski status, stepen obrazovanja i drugo. Nedovoljna promocija seksualnog obrazovanja u našem društvu, potencijalno nepoverenje u zvanični obrazovni sistem i želja ispitanika da samostalno istražuju ovu oblast.

Zaključak: Više od dve trećine studenata iskazuju adekvatnu zdravstvenu pismenost. Studentkinje i studenti stariji po godinama života i po godini studija poseduju veći nivo zdravstvene pismenosti. Ovo istraživanje može poslužiti kao polazna tačka za kreiranje novih programa o reproduktivnom zdravlju i zravstvenoj pismenosti, naročito onih usmerenih na populaciju zdravstvenih profesionalaca.

ZNANJE I STAVOVI STUDENATA O PRUŽANJU PRVE POMOĆI, REANIMACIJI I AUTOMATSKOM EKSTERNOM DEFIBRILATORU

Ljiljana Savić, Marko Savić, Ljubiša Kucurski, Srđan Srđan, Jagoda Nikolić — Thu, 04 Jul 2024 21:45:10 +0200

Srčani zastoj je vodeći uzrok smrti u Evropi sa oko 700 000 slučajeva godišnje. Primjenom savremene tehnologije procent smrtnosti je umanjen, ali i dalje predstavlja problem needukovanost opšte populacije o kardiopulmonalnoj reanimaciji (KPR) i primjeni automatskog eksternog defibrilatora (AED). Studenti JU Visoke medicinske škole se, tokom akademskog obrazovanja, iz različitih predmeta susreću u teoretskoj i praktičnoj nastavi sa KPR i upotrebi AED.

Cilj: Cilj istraživanja je ispitati znanja i stavove studenata o pružanju prve pomoći, reanimacije i pravilne upotrebe AED-a.

Ispitanici i metode: Istraživanje je sprovedeno 2023. godine pomoću anonimnog upitnika preuzetog od autora Mikac Lee, koji je kulturološki prilagođen. U istraživanju je učestvovalo 86 studenata redovnog studija JU Visoke medicinske škole Prijedor. Upitnik se sastoji od sociodemografskih podataka, znanja o prvoj pomoći i KPR-a, kao i primjena AED-a. Rezultati su obrađeni pomoću SPSS V26 i prikazani su tabelarno i grafički.

Rezultati: Rezultati su pokazali da većina studenata svih studijskih programa bi pravilno pristupili ugroženoj osobi. Između studenata različitih studijskih programa nije bilo statitistički značajne razlike u znanju o ispitivanim stavkama. Na tvrdnju da je svaka osoba zakonski dužna pružiti prvu pomoć povrijeđenoj osobi došlo je do podjele mišljenja između studenata.

Zaključak: Važno je pažnju usmjeriti i na edukaciju drugih studenata nemedicinske struke, jer srčani zastoj može bilo gdje i bilo kome da se dogodi, a okolina ugroženog lica je ključan faktor u procentu preživljavanja ugrožene osobe. Visok stepen edukovanosti populacije iz oblasti prve pomoći, reanimacije i upotrebe AED-a predstavlja jedan od najvećih ciljeva svih zdravstvenih radnika.

Uticaj fizičke aktivnosti na kognitivne funkcije kod starije populacije

Anita Milanović, Aleksandra Đerić, Nadežda Pucar — Thu, 08 Aug 2024 23:32:10 +0200

Poznato je da se tokom procesa starenja povećava verovatnoća nastanka poremećaja u kognitivnim psihičkim funkcijama poput mišljenja i pamćenja. Demencije su osnovi starosno-zavisni moždani organski psihosindromi koji danas predstavljaju ozbiljan javnozdravstveni problem. Neki autori smatraju da redovno vežbanje tokom života ima značajnu ulogu u prevenciji demencija u starosti, kao i opštem poboljšanju kognitivninh sposobnosti. Fizička aktivnost je potencijalni modulator noradrenalinske, serotoninske i dopaminske transmisije, kako u moždanom korteksu, tako i u subkortikalnim strukturama. Moguće je da na ovaj način, redovna fizička aktivnost posredno utiče na očuvanje i normalno funkcionisanje moždanog holinergičkog sistema koji je vitalan za normalno mišljenje, učenje i pamćenje. Takođe, aerobna mišićna aktivnost i vežbanje potencijalno mogu da povoljno utiču i na ostale psihičke funkcije poput pažnje, opažanja, i emocija, odnosno raspoloženja. Pojedini lekari u primarnoj i sekundarnoj zdavstvenoj zaštiti često preporučuju vežbanje i bavljenje sportom ne samo u svrhu prevencije demencija, nego i kao pomoćno terapijsko sredstvo kod većine organskih i neorganskih mentalnih poremećaja. Međutim, i pored brojnih istraživanja, pojedini aspekti uticaja fizičke aktivnosti na kognitivne funkcije su još uvek nepoznati. Molekularni i celularni procesi koji se dešavaju u limbičkom sistemu tokom vežbanja su nedovoljno izučeni. Takođe, nejasno je da li i u kom obimu dolazi do morfoloških promena u sinapsama i neuronskoj organizaciji tokom fizičke aktovnosti, kao ni da li ove promene mogu da spreče nastanak demencija.

Cilj rada je da prikažemo uticaj fizičke aktivnosti i vežbanja na kognitivne funkcije tokom procesa starenja, kao i potencijalni značaj vežbanja u prevenciji kognitivnih deficita u starosti.

Rad je napisan kao pregledni rad. Baza podataka u kojoj je vršeno pretraživanje je Medline, PubMed, Cobson.

Pregled litetrature je ukazao na različita stanovišta autora, kao i na njihovo slaganje u oblasti u ovoj oblasti, kao i pozitivne efekte redovnog vežbanja starijih osoba na njihovo zdravlje, uključujući smanjenu smrtnost, smanjenu opasnost od padova i poboljšan kvalitet života.

SAVREMENI PRISTUPI U TRETMANU OSTEOARTROZE KOLENA

Ana Adamović — Thu, 28 Mar 2024 22:25:29 +0100

Uvod. Artroze su česte, primarno nezapaljenske, hronične, sporo napredujuće bolesti zglobova, sa najčešćom lokalizacijom na zglobu kolena koje su i glavni uzrok hronične onesposobljenosti. Kako još uvek ne postoji lečenje koje može da zaustavi proces degeneracije zglobova, preostaju samo mere kojima se smanjuju tegobe, poboljšava funkcionalnost i kvalitet života bolesnika. Cilj ove studije je da predstavi preporuke za tretman gonartroze sa posebnim osvrtom na postupke koji se primenjuju na nivou primarne zdravstvene zaštite.

Metod i material. Istraživanje je dizajnirano kao pregledni rad. Na osnovu ključnih reči pregledane su različite baza podataka, kao i preporuke domaćih i međunarodnih reumatoloških društava.

Rezultati i diskusija. Prema Briselskoj deklaraciji o reumatskim bolestima i bolestima mišićno - koštanog sistema (RMD) ove bolesti pogađaju više od jedne četvrtine ljudi u Evropi. Sa godinama života učestalost je veća, posebno kod ženskog pola crne i žute rase, ali nije neizbežna posledica starenja. Plan lečenja pacijenata sa oesteoartrozom podrazumeva primenu mera koje su međusobno komplementarne, individualne. Najbolji pokazatelj težine bolesti je prisustvo bola, te je tretman bola najznačajniji deo terapije. Lečenje može biti nehirurško i hirurško. Nehirurško je podeljeno na nefarmakološki i farmakološki tretman. Smanjenje telesne mase je glavni terapijski cilj. Edukacija podrazumeva grupno savetovanje, a njena osnova je suočavanje sa boilešću, samokontrola, samopomoć kao i struktuisan program vežbi. Farmakološke mere obuhvataju primenu analgetika i antireumatika. Od pomagala se preporučuju proteze, ortoze i štap za hodanje. Fizikalne procedure: ultrazvuk, kineziterapija, interferentne struje… Biološka terapija se primenjuje prema posebnim protokolima. Kao poslednja terapijska mogućnost totalna artroplastika.

Zaključak. Pored prevencije osteoartroze kolena najvažnija je primena osnovnih nefarmakoloških mera sa akcentom na edukaciju pacijenata i članova njihovih porodica o bolesti, samopomoći, doziranom, redovnom fizičkom vežbanju i redukciji telesne težine. Ono što je najrealnije moguće sprovesti u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je pojačati upotrebu nefarmakoloških vidova lečenja kao što su redukcija telesne težine i redovno vežbanje. Zadatak celog društva je podizanje svesti o degenerativnim bolestima zglobova i njihovom javno zdravstvenom značaju, kao i promocija zdravih stilova života.