Poslovna ekonomija

MACROECONOMIC DEVELOPMENTS AND THE INFLUENCE OF INFLATION ON THE PERFORMANCE OF SMALL AND MEDIUM-SIZED ENTERPRISES AND ENTREPRENEURSHIP IN SERBIA

Nenad D Penezić — 2024-02-27

REZIME. Preduzetnici i mala preduzeća (MSP) danas predstavljaju pokretačku snagu nacionalne ekonomije, ključnu komponentu ciklusa inovacija i transformacije znanja u nove proizvode i procese. Značaj ovog sektora je dobro prepoznat zbog njegovog značajnog doprinosa zadovoljavanju različitih socio-ekonomskih ciljeva, kao što su otvaranje radnih mesta i mogućnosti zapošljavanja, smanjenje siromaštva, inkluzivni rast privrede, socijalna kohezija i podsticanje preduzetništva (inovacije, ideje, veštine). MSP takođe povećavaju konkurenciju među sobom, podgrevaju tržišni scenario i predstavljaju vitalne podizvođače velikim preduzećima (tzv.„savez slona i pčele“). Istovremeno, kroz noviju istoriju ovaj sektor je pokazao izuzetnu čvrstinu i otpornost na krize, rizike, neizvesnost i nesigurnost.

Danas se globalna ekonomija suočava sa izuzetnim trenutkom neizvesnosti. Geopolitički rizici će biti ključna pretnja u projekcijama ekonomskih kretanja za 2024. Rastuće geopolitičke tenzije i globalni finansijski rizici, visoka inflacija, pooštravanje monetarne i fiskalne politike, nedostatak radne snage, visoke trgovinske barijere i usporavanje integracije u globalne lance vrednosti doprinose izazovnijem poslovnom okruženju za MSPP sektor. Visoka i uporna inflacija postala je jasna i prisutna opasnost za mnoge zemlje širom sveta. Cilj ovog rada je da analizira kako dinamika makroekonomskog okruženja u Srbiji, a posebno inflacija, utiču na poslovne performanse ovog sektora u kratkom i srednjem roku.

MACROECONOMIC EFFECTS OF CONSUMER ETHNOCENTRISM IN BOSNIA AND HERZEGOVINA

Amela Bešlagić — 2024-02-27

APSTRAKT

Predmet istraživanja u radu je društveni fenomen potrošačkog etnocentrizma kojeg karakteriše emocionalno stanje privrženosti svemu što pripada onoj zemlji u kojoj potrošač živi. Cilj je rada bio analizirati makroekonomske efekte potrošačkog etnocentrizma u Bosni i Hercegovini. Analizirani su gubici za nacionalnu ekonomiju u pogledu zaposlenosti, proizvodnje, poreza i doprinosa, te drugi društveni efekti uz pretpostavku supstitucije uvoza domaćom proizvodnjom proizvoda prerađivačke industrije u Bosni i Hercegovini, eventualanog dodatnog broja zapošljavanja u proizvodnim preduzećima, te efekata plaćenih poreza i doprinosa za dodatno zapošljavanje za fondove penzionog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja od nezaposlenosti u Bosni i Hercegovini u periodu od 2009. – 2013. godine. Utvrđeni su iznosi gubitaka po entitetima Federacija Bosna i Hercegovina, Republika Srpska i Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine. Rezultati istraživanja mogu poslužiti kao poluga za ulaganja u domaću proizvodnju, povećanje zaposlenosti, te stvaranje robnih rezervi koje bi se ogledale u domaćim proizvodima.

TINKER, TAILOR, SOLDIER - AWRY? ASSIGNMENT PROBLEM IN DISINFLATION ENDEAVOURS

Marko G Malovic — 2024-02-27

Rezime: Prevazilaženje makroekonomskih prepreka kao zanat pretpostavlja da su grane vlasti gotovo kontinuirano zadužene raznolikim zadacima, tj. određenim zaduženjima vezanim za ograničen skup resursa i talenata u posedu organizacionih podjedinica sa pravima odlučivanja u korektivnom kreiranju politike. Iako su nas antiinflacioni programi u otvorenim privredamaodavno podsetili da jedan zadatak ne mora biti dodeljen isključivo jednom jedinom resursu, preovlađujuće uverenje u tradicionalnoj makroekonomskoj misli do danas glasi da je monetarna politika i dalje glavna odgovorna i za izazivanje i zaustavljanje štetne inflacione spirale. Ovaj rad, međutim, prati novi talas literature koji dvostruko dovodi u pitanje pomenuto uverenje. Čini se da su uobičajeni osumnjičeni za nedavni porast inflacije širom sveta proglašeni nevinim, pa stoga stojimo uz još uvek retke ekonomiste koji smatraju da inflacija u modernom nerikardijanskom okruženju, kada je konačno izmakla kontroli, predstavlja tek legitimnu i neizbežnu posledicu neodgovorne fiskalne politike i neodrživo visokih javnih (i privatnih) dugova. Štaviše, zbog poznatog, iako u rikverc posmatranog Fišerovog efekta, posredno monetarno ograničenje kroz povećanje kamatnih stopa pokazuje se kao nesigurna, prilično kontroverzna reakcija centralnih banaka kada je u pitanju razumno brza i pouzdana preferencija u pogledu ishoda ovakvih dezinflacionih poduhvata.

[

An impact of inflation on the neo-Keynesian Phillips curve - the case of The Republic of Serbia

Simonida D Vukadinović — 2024-02-27

Filipsova kriva je postala sistematski instrument koji razrađuje makroekonomsku analizu koja pokazuje odnose između nezaposlenosti i inflacije. ilustrujući kompromis između postizanja punog angažovanja kapaciteta i održavanja stabilnosti cena.

Nova kejnzijanska Filipsova kriva pretpostavlja da su inflaciona očekivanja racionalna, a ne prilagodljiva, što je zadržano od Lukasove teorije. Kao rezultat toga, postojala je nova kejnzijanska Filipsova kriva koja se razlikovala od Filipsove krive koju su razvili Fridman i Felps.

Dostigavši vrhunac od 16,2% u martu, inflacija je postepeno opala na 10,2% u septembru, a posebno je pomogla smanjenjem pritiska cena hrane. Predviđena inflacija će se dodatno usporavati do kraja 2023. i tokom 2024. godine, na osnovu efekata i strožih uslova finansiranja. Iako je evidentan blagi porast u 2023. godini, očekuje se da će prosečna godišnja inflacija biti jednocifrena u 2024. godini, a da će se 2025. vratiti unutar ciljanog opsega centralne banke.

U ovom radu biće predstavljena Nova kejnzijanska Filipsova kriva u Republici Srbiji, kao i makroekonomska predviđanja u zemlji.

IMPACT OF SCHEMES ON THE FORMATION OF FINANCIAL STATEMENTS IN THE PUBLIC SECTOR

Ljiljana Dimitrijević — 2024-02-27

Korisnici javnih sredstava obavezni su da po zakonu sačinjavaju finansijske izveštaje, koji obezbeđuju informacije o finansijskom položaju, rezultatima i promenama koje su potrebne rukovodstvu u donošenju njihovih ekonomskih odluka. Vlada Republike Srbije je nastavila sa Programom reforme upravljanja javnim finansijama za period 2021-2025.godine, koji između ostalog obuhvata i poseban cilj - Unapređenje računovodstva u javnom sektoru primenom Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (IPSAS). Ovim standardima će se postići veća transparetnost izveštavanja, jer ćemo korišćenjem obračunske računovodstvene osnove dobiti informacije o imovini, obavezama, neto imovini, prihodima i rashodima celokupnog javnog sektora. Strateški cilj računovodstva u javnom sektoru Republike Srbije je potpuna implemetacija IPSAS do 2034. godine. Da bi smo kao država ispunili ovaj cilj potrebno je aplikacije računovodstvenog softvera budžetskih korisnika unificirati u pogledu formiranja strukture dnevnika, glavne knjige, pomoćnih knjiga kako bi se lakše pratilo poslovanje, sačinjavala konsolidacija i na taj način bi došlo do smanjenja mogućnosti nastanka grešaka kao i do automatizacije knjiženja u Glavnoj knjizi trezora i sačinjavanja finansijskih izveštaja. Pouzdanije i objektivnije finansijsko izveštavanje ćemo postići ukoliko unapredimo informacione tehnologije, na način da ugradimo kriminalne šeme kojima ćemo dobro i dovoljno pronicljivo otkriti greške: namerne ili nenamerne i doprineti ekonomičnijem, efikasnijem i efektivnijem upravljanju javnim sredstvima. U ovome će nam pomoći mlada naučna disciplina koja obiluje mnogim specifičnostima - forenzička revizija. Vladu i njene institucije interesuju informacije o efikasnosti korišćenja alociranih resursa radi definisanja fiskalne politike, vođenja statističke evidencije o nacionalnom dohotku i drugim podacima neophodnim za vođenje politike razvoja nacionalne privrede.