Samosaosećanje i samopoštovanje kao prediktori psihološke dobrobiti

  • Marija Sretenović Univerzitet Singidunum, Fakultet za medije i komunikacije
  • Marija Branković Univerzitet Singidunum, Fakultet za medije i komunikacije
DOI: https://doi.org/10.5937/psistra22-20038
Ključne reči: self-comparison||, ||samosaosećanje, self-esteem||, ||samopoštovanje, well-being||, ||dobrobit, eudaimonia||, ||eudaimonia, life satisfaction||, ||zadovoljstvo životom, Serbia||, ||Srbija,

Sažetak


Osnovni problem ovog rada je ispitivanje kako različiti modeli slike o sebi, samosaosećanje i samopoštovanje, predviđaju različite ishode dobrobiti. Samosaosećanje je relativno nov psihološki konstrukt  i alternativna konceptualizacija slike o sebi, koja podrazumeva stabilan osećaj lične vrednosti koji nije uslovljen dostizanjem vrednovanih ishoda već se crpi iz činjenice da je osoba vredna samim tim što je ljudsko biće. Na osnovu ranijih istraživanja, očekivali smo da će samosaosećanje ostvariti nezavisni doprinos u predviđanju dobrobiti, a naročito aspekata koji se nazivaju eudamonička dobrobit (eudamonička dobrobit podrazumeva doslednu aktualizaciju ljudskih potencijala). Istraživanje je sprovedeno na uzorku od ukupno 165 ispitanika i primenjene su: Skala globalnog samopoštovanja/Skale dopadanja i kompetencija, Skala samosaosećanja, Skala bazičnih psiholoških potreba, Upitnik eudamoničkih aspekata dobrobiti i Pemberton indeks skale sreće. Rezultati ukazuju da su oba konstrukta jednako značajni prediktori različitih mera dobrobiti. S obzirom na visoku povezanost između mera sapoštovanja i samosaosećanja, nije moguće pronaći jasno empirijsko potkrepljenje za teorijske distinkcije. Ipak preporučujemo dalje istraživanje konstrukta samosaosećanja, kako potencijalno korisnog za sveobuhvatnije razumevanje slike o sebi, i predlažemo pravce budućih istraživanja.

 

Objavljeno
2020/01/14
Broj časopisa
Vol. 22 Br. 2 (2019): Psihološka istraživanja
Rubrika
Naučni članci

Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima. Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa licencom Creative Commons Autorstvo – Deliti pod istim uslovima 4.0 International (CC BY-SA) . Dopušteno je da se delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi link ka originalnoj  licenci, naznači da li je delo izmenjeno i da se novo delo objavi pod istom licencom kao i
originalno. Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni, u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu, uz adekvatno referisanje.