Psihološka istraživanja

Istraživanje razvoja etničkog identiteta kroz pripovedanje: konceptualni i metodološki potencijal narativnog pristupa

Natalija Ignjatović — 2024-10-04

Ovim preglednim radom kritički se preispituje tradicionalni kvantitativni pristup istraživanju etničkog identiteta i predstavljaju argumenti za korišćenje alternativne narativne metodologije. Oslanjajući se na model statusa Finijeve kao polazne tačke, predlažemo prelazak ka sveobuhvatnijoj narativnoj perspektivi radi ispitivanja razvoja etničkog identiteta. Uprkos svojim doprinosima, istraživanja zasnovana na upitnicima ograničena su u pogledu objašnjavanja nijansiranog procesa razvoja i kontekstualnih uticaja na promene identiteta, naročito kada je reč o etničkoj eksploraciji. Prihvatanje etničkih odrednica oblikuje odnose adolescenata s drugima, njihova iskustva, akcije i raspoložive resurse, što podrazumeva konstrukciju narativa o značenju pripadnosti određenoj grupi. Narativnim pristupom ispituje se subjektivni značaj etničkih iskustava, prikazujući identitete kao dinamične. Koncept naglih prelaza se preispituje, dok se rasvetljavaju postepenost i složenost promena etničkog identiteta. Narativi nude jedinstvenu perspektivu za razumevanje sadržaja etničkog identiteta, otkrivajući stavove, verovanja i ponašanja unutar određene kulture koja ostaju nedostupna kada se procenjuju putem instrumenata koji koriste skale procene. Prikazane su studije koje uključuju narativnu metodologiju u području razvoja etničkog identiteta i kritički je procenjena njena primena. Pored prepoznavanja transformativnog potencijala narativne prakse, u radu se uzimaju u obzir njena ograničenja, uključujući vremenske i zahteve u pogledu resursa, neophodne obuke istraživača i složenosti obrade rezultata. Dakle, u radu se predlaže eksplorisanje novih pravaca u istraživanju razvoja etničkog identiteta, uz isticanje potencijalne koristi uključivanja kvalitativnih metoda, posebno narativa. Ovaj alternativni pristup mogao bi igrati značajnu ulogu u produbljivanju razumevanja etničkog identiteta u savremenim kontekstima.

Istraživanje teorije situiranih očekivanja i vrednosti: studija rodno zasnovanih odabira visokog obrazovanja

Ivana Pikić Jugović — 2024-11-27

U članku se ispituje kako motivaciona uverenja, rodne uloge i stereotipi, kao i kulturni resursi i prakse oblikuju učeničke odabire univerzitetskih kurseva u tehničkim te društvenim i humanističkim naukama. Njegova teorijska okosnica je teorija situiranih očekivanja i vrednosti Eccles i saradnika, sa naglaskom na važnost njene rodne dimenzije, kao i sociokulturne pozadine izražene kroz indikatore kulturnog kapitala. Podaci iz upitnika prikupljeni su od 1301 srednjoškolca u Hrvatskoj. Rezultati pokazuju da su motivaciona uverenja, posebno utilitarna vrednost, bili najjači prediktori izbora studija i za devojke i za mladiće. Tradicionalne rodne uloge predviđale su slabije namere da se izaberu rodno nestereotipni kursevi. Podržavanje rodnih stereotipa o manjem talentu sopstvenog roda za zanimanja u tehničkim ili društvenim i humanističkim naukama predviđalo je slabije namere da se izaberu kursevi u tim oblastima studija. Konačno, čitalačke prakse, kao pokazatelj kulturnog kapitala, dodatno su objasnile odabir kurseva društvenih i humanističkih nauka za devojke i mladiće. Implikacija istraživanja je potreba za kreiranjem intervencijskih programa koji imaju za cilj dekonstrukciju rodnih uloga i propitivanje učeničkih stereotipa o obrazovnim domenima i zanimanjima.

Između adolescencije i odraslosti: karakteristike nadolazećeg odraslog doba u Srbiji

Antonije Jojić — 2024-11-12

Džefri Arnet je definisao nadolazeće odraslo doba (NOD) kao razvojni period smešten između adolescencije i odraslog doba. Istraživanja u različitim državama su potvrdila prisustvo NOD, uz odstupanja od Arnetovih dimenzija koja autori objašnjavaju kulturološkim i socioekonomskim specifičnostima podneblja u kojima je sprovedeno ispitivanje. Naše istraživanje je za cilj imalo potvrdu postojanja NOD na uzorku ispitanika u Srbiji, utvrđivanjem razlika između uzrasnih kategorija prema dimenzijama NOD i merama odraslosti, uz proveru metrijskih karakteristika IDEA skale. Uzorak je obuhvatio 1049 ispitanika (78,6% ženskog pola) uzrasta 18-30 godina (M = 23,72, SD = 3,212), mahom iz većih gradova u Srbiji. Faktorska analiza je uglavnom potvrdila definisanu strukturu IDEA upitnika. Analiza kovarijanse ukazuje da su NOD ispitanici pokazali izraženije indikatore NOD od odraslih (značajne razlike na 5 od 6 dimenzija IDEA). NOD ispitanici u većoj meri od odraslih aktuelno životno razdoblje doživljavaju kao period neodređenosti, nestabilnosti, eksploracije i samootkrivanja. Naspram NOD ispitanika, odrasli su pokazali izraženiju posvećenost drugima, samodovoljnost i nezavisnost. NOD ispitanici su pokazali veću fokusiranost na sebe u odnosu na adolescente. Na merama odraslosti, odrasli ispitanici ispoljavaju veći stepen (materijalne) samostalnosti, autonomije i relacione zrelosti u odnosu na mlađe uzrasne kategorije.

Poverenje u nauku i vakcinacija protiv COVID-19: Uloga institucionalnog poverenja

Ognjen Janić — 2024-11-20

Ovo istraživanje ima za cilj da ispita moderirajuću ulogu institucionalnog poverenja (to jest poverenja u vlast i poverenja u zdravstveni sistem) u odnosu između poverenja u nauku/zvaničnu savremenu medicinu i stavova mladih prema vakcinaciji protiv COVID-19. Uzorak se sastojao od 791 mladih ljudi iz Republike Srbije (59.9% žena), uzrasta između 15 i 25 godina (AS = 18.25, SD = 2.670). Sve mere vezane za poverenje, uključujući poverenje u nauku, zvaničnu savremenu medicinu, vlast i zdravstveni sistem, imaju statistički značajne glavne efekte u svim testiranim modelima, što ukazuje da sa povećanjem mera povezanih sa poverenjem stavovi prema vakcinaciji protiv COVID-19 postaju pozitivniji. Dva od četiri testirana interaktivna efekta su bila statistički značajna: interaktivni efekat poverenja u nauku i poverenja u zdravstveni sistem, kao i poverenja u zvaničnu savremenu medicinu i poverenja u zdravstveni sistem na stavove prema vakcinaciji protiv COVID-19. Rezultati istraživanja sugerišu da je nepoverenje u zdravstveni sistem faktor vulnerabilnosti u pomenutom odnosu. Ovi nalazi otvaraju prostor za kritičko ispitivanje faktora i uslova koji doprinose rasprostranjenom nedostatku poverenja među mladima u Srbiji prema institucionalnim entitetima koji oblikuju percepcije i stavove prema vakcinaciji.

Psihometrijske karakteristike Skale nove ekološke paradigme na srpskom uzorku

Milica Vdovic — 2024-10-25

Klimatske promene predstavljaju sve veću pretnju čovečanstvu i suočavanje sa njihovim potencijalno katastrofalnim efektima zahtevaće promenu ponašanja na društvenom i individualnom nivou. Teorije i empirijska istraživanja naglašavaju ulogu pro-ekoloških stavova kao prethodnika pro-ekoloških ponašanja.

Koristeći veliki uzorak građana Srbije (N=871 odrasle populacije) ispitanog intervjuisanjem licem u lice, pokušavali smo da utvrdimo psihometrijske karakteristike skale Nove Ekološke Paradigme (NEP skala), instrumenta koji je u širokoj upotrebi u svetu za merenje pro-ekoloških stavova. Ovo je prvi put da su psihometrijske karakteristike NEP skale proveravane na velikom uzorku punoletnih građana Srbije, uz testiranje njegove prediktivne moći za objašnjavanje pro-ekološkog ponašanja (koristeći upitnik ekološkog ponašanja).

Rezultati ukazuju na postojanje tri faktora: Ekološka kriza; Čovek (ni)je iznad prirode; Čovekova (ne)izuzetost iz prirode, slično prethodnim istraživanjima u regionu. Tri faktora objašnjavaju oko polovinu varijanse. Faktor ekološka kriza je jedini značajan za predviđanje pro-ekološkog ponašanja.

Potrebna je dalja analiza pro-ekoloških stavova i ponašanja kako bi se bolje razumela i komunicirala hitnost i značaj zaštite planete.

Razvoj i preliminarna validacija instrumenta za procenu socijalno-emocionalnih veština za učenike viših razreda osnovnog obrazovanja

Piret Einpaul — 2024-12-10

Imajući u vidu potrebu za sveobuhvatnim i psihometrijski proverenim instrumentima za procenu učeničkih socijalno-emocionalnih veština (SEMS) u školskom kontekstu, cilj ove studije je da razvije i testira instrument za procenu socijalno-emocionanih veština učenika viših razreda osnovnog obrazovanja. Početna verzija instrumenta razvijena je na osnovu opisa veština iz SEMS okvira (Primi i saradnici) i na osnovu OECD okvira i sastojala se iz 48 stavke. Nakon konfirmatorne faktorske analize (CFA) na uzorku od 204 učenika iz Estonije, unapređen je instrument sa 9 faktora i 34 stavke. CFA analiza ukazala je da predviđeni model ima prihvatljive fit parametre na alternativnom uzorku koji se sastojao od 521 učenika. Utvrđena je striktna invarijantnost merenja između razreda (6. i 9. razred). Može se zaključiti da, iako analize ukazuju na obećavajuće rezultate i instrument omogućava procenu učeničkih SEMS na višim razredima osnovnog obazovanja, potrebno je sprovesti dodatna istraživanja.

Percepcije i uticaji književnosti na psihološke procese i dispozicije u savremenom društvu

Nebojša Petrović — 2024-12-16

Iako i književnost i psihologija proučavaju ljudsku prirodu i njene elemente, veoma retko su interdisciplinarno povezane. Razlozi za to su u različitim teorijskim fokusima i metodološkim pristupima. Ovaj rad ima za cilj da ukaže da bi napor na približavanju ovih komplementarnih pristupa mogao da bude od koristi za obe discipline. U poslednjih dvadesetak godina u svetu se dosta čini na intenziviranju i sinhroniziranju te saradnje. Književna dela kroz naraciju istražuju unutrašnje živote likova, njihove motive, osećaje, misli i želje, analizirajući unutrašnji svet likova, dublje slojeve njihove ličnosti i unutrašnje dileme - sve ono čime se i psihologija bavi istraživanjem stvarnih ljudi i pokušajem razumevanja njihovog ponašanja. Pored toga u procesu čitanja, književnost može biti shvaćena kao simulacija stvarnosti za podsticanje čitalca da bolje razumeju sebe i druge oko sebe, te time ostvare smisleniji život sa manje konflikata. Veza između književnih dela i efekata na čitaoce posredovana je nizom psiholoških osobina poput otvrenosti, uključenosti, vrednostima ili trenutnom motivacijom. Književna dela, posebno u vremenima velikih društvenih previranja kao što je slučaj u Srbiji u poslednjih 30 godina, mogu biti poligon za duboke i sadržinske rasprave o pitanjima poput značaja socijalnih identiteta. Savremena književnost, u Srbiji veoma raznolika po temama i pristupima ostaće značajan deo kulture našeg vremena. Potencijali psihologa u podsticanju ljudi da kroz književnost bolje razumeju sebe i osvare više dobrobiti jesu daleko veći nego što je to trenutno slučaj.

Prikaz knjige Psihologija individualnih razlika – ambulatorno procenjivanje kao pristup u merenju dr Ljiljane Lazarević

Iris L. Zezelj — 2024-11-25

Čovek kao animal simbolikum

Ivana Zivorad Stepanovi Ilic — 2024-11-21