Psihološka istraživanja

Mapiranje ponašanja adolescenata u Srbiji na društvenim mrežama: Obrasci korišćenja, afektivni doživljaji i komunikacione preferencije

Kristina Mojović Zdravković — 2025-04-15

Ovom studijom ispitujemo dinamiku korišćenja društvenih mreža (DM) među adolescentima u Srbiji, fokusirajući se na njihove navike u korišćenju, afektivne doživljaje i komunikacione preferencije. Podaci su prikupljeni putem onlajn ankete sprovedene početkom 2023. godine na uzorku od 391 adolescenta (63.9% devojčica; M_uzrast= 16.09 godina, SD = 1.36). Kroz analizu podataka iz upitnika i kvalitativnu analizu sadržaja, istraživanje proučava angažovanost adolescenata na različitim društvenim mrežama, među kojima se izdvaja Instagram kao najčešće korišćena platforma. Fokusom na složene perspektive i doživljaje onlajn i uživo komunikacije, studija pokazuje da, iako onlajn komunikacija pruža praktičnost i efikasnost, interakcija uživo se vrednuje zbog emocionalne dubine i transparentnosti. Rezultati upitnika o učestalosti i vrstama aktivnosti na društvenim mrežama, kao i pratećim afektivnim iskustvima, ukazuju na postojanje tri grupe korisnika društvenih mreža među adolescentima iz našeg uzorka: „DM balanseri“, „DM entuzijasti“ i „DM ambivalenti“. Svaka od ovih grupa pokazuje specifične obrasce korišćenja društvenih mreža i afektivnih doživljaja, naglašavajući raznovrsne načine na koje adolescenti komuniciraju u onlajn okruženju. Istraživanje ističe potrebu za detaljnim longitudinalnim studijama adolescentnog onlajn ponašanja, ukazujući na potencijalne pravce budućih istraživanja.

Strategije upravljanja konfliktima: uloga ličnosti i specifičnih uverenja o socijalnim odnosima u Srbiji i Italiji

Tamara Z Dzamonja Ignjatovic — 2025-06-27

Istraživanje se bavi odnosom između strategija upravljanja konfliktima, osobina ličnosti i specifičnih verovanja o socijalnim odnosima u Italiji i Srbiji, kao zemljama koje su geografski blizu, ali imaju različitu istoriju, tradiciju, religije i razlikuju se na dimenziji individualizam-kolektivizam.

Cilj: Istraživanje ima za cilj da ispita kako osnovne dimenzije ličnosti predviđaju specifične strategije upravljanja konnfliktima i kakva je medijaciona uloga uverenja o svetu kao “kompetitivnoj džungli” i uverenja o samim konfliktima, kao i da uporedi ove puteve u različitim kulturama.

Metod: Uzorak čini 764 mladih, uzrasta 18-30 godina (M=21,54, SD=2,80). Primenjeni istrumenti su: Holandski test upravljanja sukobima, Mini IPIP-6, Delta inventor ličnosti, skalu uverenj a o svetu kao “kompetivnoj džungli” i skali Uverenja o konfliktima. Analize putanje su primenjene sa sedam osobina ličnosti kao prediktora (Neuroticizam, Ekstraverzija, Otvorenost, Saradljivost, Savesnost, Poštenje i Dezintegracija), dva uverenja u socijalnim relacijama kao medijatori i tri strategije upravljanja konfliktima (kooperativna, defanzivna i kompetitivna), kao kriterijumske varijable.

Rezultati: Rezultati pokazuju da su zajednički prediktori bili Otvorenost i Saradljivost za Kooperativne strategije, Saradljivost i Dezintegracija za Defanzivne i Ekstraverzija za Kompetitivne strategije. Neuroticizam i Savesnost nisu predviđali konfliktne situacije, dok Poštenje i Dezintegracija imaju različite uticaje u dve kulture. Rezultati su potvrdili razlike u putevima uticaja osobina ličnosti preko uverenja o svetu kao kompetitivnoj džungli i konfliktima kao pretnji ili kao izazovima.

Zaključci: Crte ličnosti, kao univerzalne dispozicija za ponašanje, imaju slične efekte na strategije upravljanja konfliktima u obe zemlje, dok se razlike uočavaju u medijatorskoj ulozi uverenja koja oblikuju kulturne razile između Srbije i Italije.

Diskusije o obrazovanju u Srbiji tokom kovid 19 izolacije: Analiza Tviter objava

Olja Jovanović — 2025-03-06

Pandemija kovida 19 izazvala je do sada neviđene promene u različitim aspektima života ljudi širom sveta, uključujući i značajne promene u obrazovanju. Cilj ove studije bio je da istraži kako je javnost u Srbiji doživela promene u obrazovanju koje su nastale kao odgovor na pandemiju. Tokom prvih pet nedelja pandemije, počevši od 17. marta 2020. godine, sistematično smo prikupljali Tviter objave na srpskom jeziku, tematski ograničene na obrazovanje, što je rezultiralo uzorkom od 1.777 tvitova. Tvitove smo analizirali koristeći kvalitativnu analizu sadržaja, a kao okvir za interpretaciju rezultata koristili smo kulturno-istorijsku teoriju aktivnosti. Rezultati istraživanja pokazuju opadajući trend u učestalosti objava koje se odnose na obrazovanje, počevši od 1.402 tvita u prvoj nedelji do 92 tvita u petoj nedelji. Emocionalni ton tvitova bio je uglavnom negativan u prvih pet nedelja pandemije, s tim da je procenat tvitova sa negativnom konotacijom imao tendenciju da raste. Analiza sadržaja ukazuje na ključne teme koje su privukle pažnju javnosti i otkriva kontradikcije između obrazovanja pre pandemije i obrazovanja na daljinu tokom pandemije. Rezultati pokazuju da je Tviter zajednica pozitivno reagovala na upotrebu novih alata u nastavi, kao i na angažovanje nastavnika u situaciji krize. Najviše kritike bilo je usmereno na sadržaj obrazovanja, koji je često ocenjivan kao preobiman, irelevantan, ideološki obojen i neprilagođen uzrastu učenika. Studija ukazuje na to da je obrazovanje na daljinu u situaciji krize učinilo vidljivijim proces nastave, stvarajući prostor za javnu diskusiju o obrazovanju, dok je istovremeno doprinelo nevidljivosti procesa učenja, pojačavajući na taj način rizik po pravednost u obrazovanju.

Upitnik kognitivne regulacije emocija (CERQ): provera strukturne i konvergentne validnosti na srpskom uzorku

Mihajlo Ilić — 2025-04-15

Osnovni cilj ovog istraživanja bio je provera psihometrijskih karakteristika, odnosno strukturne i konvergentne validnosti prevoda Upitnika kognitivne regulacije emocija (CERQ) na srpski jezik, i to kroz dve sukcesivne i nezavisne studije. U Studiji 1, na uzorku od 674 mlada odrasla ispitanika (M_starost = 19.68, SD = 1.29), proverena je stukturna validnost CERQ putem evaluacije teorijski pretpostavljene devetokomponentne strukture metodama konfirmativne faktorske analize i eksploratornog modelovanja strukturalnih jednačina. Studija 2 imala je kao cilj ponovno testiranje modela dobijenog u prethodnoj studiji na uzorku od 703 ispitanika (M_starost = 22.96, SD = 7.05). Dodatno, proveravana je konvergentna validnost CERQ

ispitivanjem povezanosti sa merama pozitivnog i negativnog afekta, zadovoljstva životom i opšte uznemirenosti. Rezultati su pokazali da CERQ predstavlja pouzdanu i validnu meru kognitivnih strategija regulacije emocija. Latentnu strukturu upitnika najbolje opisuje model koji sadrži devet teorijski očekivanih dimenzija, ali u dimenziji pozitivne preformulacije oba uzorka pokazuju iste strukturne specifičnosti, koje sugerišu dodatnu proveru kako samog instrumenta, tako i specifičnosti kognitivnih strategija regulacije emocija na našem kulturnom području. Nalazi ove dve studije takođe upućuju na korisnost eksploratornog modelovanja strukturalnih jednačina u poređenju sa tradicionalnim metodama konfirmatorne faktorske analize prilikom istrage CERQ dimenzija.

Opoziv: Razvoj i preliminarna validacija instrumenta za procenu socijalno-emocionalnih veština za učenike viših razreda osnovnog obrazovanja (vol. 27, br. 2, pp.297-314, 2024)

Piret Einpaul — 2025-06-09

U radu pod naslovom „Razvoj i preliminarna validacija instrumenta za procenu socijalno-emocionalnih veština za učenike viših razreda osnovnog obrazovanja“ objavljenom u br. 2, vol. 27 časopisa Psihološka istraživanja na str. 297-314. (https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0352-7379/2024/0352-73792402297E.pdf) administrativnom greškom u obradi rukopisa objavljena je jedna od ranijih verzija teksta. Autori i redakcija Psiholoških istraživanja se izvinjavaju čitaocima na propustu. Finalnu verzija teksta pod istim naslovom sa zadovoljstvom objavljujemo u ovom broju Psiholoških istraživanja (br. 1, vol. 28, str. XXX-XXX). (LINK NA .pdf CLANKA).

Revidirana verzija opozvanog rada: Razvoj i preliminarna validacija instrumenta za procenu socijalno-emocionalnih veština za učenike iz Estonije viših razreda osnovnog obrazovanja

Piret Einpaul — 2025-06-10

Imajući u vidu potrebu za sveobuhvatnim i psihometrijski proverenim instrumentima za procenu učeničkih socijalno-emocionalnih veština (SE veštine) u školskom kontekstu, cilj ove studije je da razvije i testira instrument za procenu socijalno-emocionanih veština učenika viših razreda osnovnog obrazovanja. Početna verzija instrumenta razvijena je na osnovu opisa veština iz SE okvira (Primi i sar, 2017) i na osnovu okvira Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD; Chernyshenko i sar, 2018) i sastojala se iz 48 stavke. Nakon konfirmatorne faktorske analize (CFA) na uzorku od 204 učenika iz Estonije, unapređen je instrument sa 9 faktora i 34 stavke. CFA analiza ukazala je da predviđeni model ima prihvatljive fit parametre na alternativnom uzorku koji se sastojao od 521 učenika. Utvrđena je striktna invarijantnost merenja između razreda (6. i 9. razred). Može se zaključiti da, iako instrument omogućava procenu učeničkih SE veština na višim razredima osnovnog obazovanja, potrebno je sprovesti dodatna istraživanja.

Prikaz knjige Zbirka kognitivnih pristrasnosti i pogrešaka

Slobodan Marković — 2025-05-30

Prikaz knjige "Inkluzivno obrazovanje u vreme krize: Studija slučaja obrazovnih iskustava učenika sa teškoćama u učenju tokom pandemije koronavirusa u Srbiji"

Nevena Živković — 2025-05-30