Psihološka istraživanja

Da li osobine ličnosti imaju moderatorski efekat na punu svesnost i zadovoljstvo životom?

Filip Biro — 2025-12-08

Cilj istraživanja je da prouči odnos između pune svesnosti i percepcije zadovoljstva životom, kao i da proveri da li su crte ličnosti moderatori tog odnosa. Uzorak se sastojao od 214 ispitanika iz Srbije (158 ženskih i 56 muških ispitanika, prosečnog uzrasta 29 godina). Korišćeni su sledeći instrumenti: Velikih pet + 2 – 70, The Mindful Attention and Awareness Scale (MAAS) i Satisfaction with Life Scale (SWLS). Dobijeni rezultati pokazuju da puna svesnost značajno predviđa percepciju zadovoljstva životom. Sa druge strane, nisu registrovani moderatorski efekti crta ličnosti na odnos između pune svesnosti i percepcije zadovoljstva životom.

Faustovski sindrom: da li negativne moralne emocije ostavljaju traga na psihofizičko zdravlje uposlenika?

Небојша Мајсторовић — 2025-12-08

Cilj ovog rada bio je ispitati učestalost indikatora Faustovskog sindroma i analizirati efekte ovakvih toksičnih radnih odnosa na psihofizičko zdravlje zaposlenih, a preko negativnih moralnih osećanja prema drugima koja su izazvana takvim odnosima. Uzorak je činilo 611 ispitanika različitog pola (64,5% žena), zaposlenih na različitim pozicijama (83,3% na izvršilačkim), prosečne starosti 37,13 (SD = 11,94) i prosečne dužine radnog staža 8,09 godina (SD = 8,75). Za merenje toksičnih radnih odnosa korišćen je upitnik Faustovskog sindroma (FSQ-2) koji meri pet dimenzija: lojalnost patronu, subverzivno ponašanje, manipulacija sistemom odlučivanja, ostrakizam i negativni stavovi prema kolegama. Skalom učestalosti moralnih osećanja (SUMO) na radnom mestu merena su sledeća negativna moralna osećanja prema drugima: bes, gađenje, ljutnja, zavist, omalovažavanje, zluradost, ljubomora i prezir. Skalom psihofizičkog zdravlja (SPFZ-1) procenjena je učestalost simptoma poremećaja fizičkog zdravlja, straha i anksioznosti, depresivnih reakcija, umora i poremećaja socijalnog ponašanja. Nađeno je da Faustovski sindrom ima značajne efekte na učestalost negativnih moralnih osećanja prema saradnicima, da ovako indukovana negativna moralna osećanja ostvaruju značajne efekte na učestalost simptoma poremećaja psihofizičkog zdravlja uposlenika, kao i da ove emocije ostvaruju značajan medijatorni efekat u odnosu toksičnih radnih odnosa i zdravlja uposlenika. Zaključeno je da toksični radni odnosi u obliku Faustovskog sindroma najverovatnije indukuju kod zaposlenih brojna negativna moralna osećanja prema drugima, što, ako su takva osećanja češća, narušava njihovo psihofizičko zdravlje.

Ko se boji matematike još? Struktura i korelati matematičke anksioznosti kod dece predškolskog uzrasta

Ilija Milovanović — 2025-12-03

Matematička anksioznost (MA) predstavlja fenomen koji je privukao pažnju istraživača i praktičara zbog negativnih efekata na različite obrazovne ishode u učenju i motivaciji za učenje matematike. Međutim, prethodna istraživanja pretežno su se fokusirala na učenike osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta, dok su deca predškolskog uzrasta u velikoj meri zanemarena. Ovaj jaz je posebno relevantan u domaćem kontekstu, gde se obrazovanje u ranom detinjstvu kontinuirano reformiše, a spremnost za učenje matematike se sve više prepoznaje kao ključni prediktor kasnijeg školskog uspeha. Stoga je cilj ovog istraživanja bio usmeren na ispitivanje strukture i korelata MA kod predškolske dece u Srbiji. Studija 1, sprovedena na uzorku od 258 dece uzrasta od 4 do 6 godina (50% dečaka), bila je usmerena na ispitivanje strukture skale matematičke anksioznosti za mlađu decu (YCMAX). Studija 2, sprovedena na uzorku od 205 dece uzrasta od 4 do 6 godina (48,8% dečaka), bila je usmerena na ispitivanje odnosa između aspekata MA (zabrinutost i somatizacija), pola, uzrasta i spremnosti dece za učenje matematike, primenom korelacione analize putem testa spremnosti za učenje matematike, kreiranim za procenu (pred)matematičkih veština kod predškolske dece. Rezultati CFA ukazuju na to da je skala matematičke anksioznosti za mlađu decu adekvatan instrument za merenje ove vrste anksioznosti i da se, čak i na ovom uzrastu, mogu identifikovati negativne veze između MA i različitih (pred)matematičkih veština. Studija diskutuje i o potencijalnim benefitima primene ove skale od strane praktičara u predškolskim ustanovama, kao i o specifičnostima odnosa između MA i različitih matematičkih sposobnosti i uzrasta dece u predškolskom (ne)evaluativnom kontekstu.

Provera faktorske strukture i konvergentne validnosti skale rezilijentnosti za decu i mlade (CYRM-R) na uzorku adolescenata u Srbiji

Anja Žujović — 2025-12-08

Cilj ovog istraživanja je da ispita faktorsku strukturu i konvergentnu validnost srpskog prevoda revidirane verzije skale rezilijentnosti za decu i mlade (CYRM-R). Analiza je sprovedena na uzorku od 421 adolescenta (raspon godina: 15–19; M = 16,86; SD = 0.89; 48% ženskog pola). Za proveru faktorske strukture korišćene su konfirmatorna faktorska analiza (CFA) i eksplorativno modelovanje strukturalnih jednačina (ESEM). Poređenjem više modela, uključujući jednofaktorski i dvofaktorske CFA i ESEM modele, dvofaktorski CFA model se usvaja kao najpogodniji. Struktura usvojenog modela odgovara originalno pretpostavljenoj i uključuje sve stavke u intra/interpersonalnom i roditelj/staratelj faktoru. Nalaze se prihvatljivi indikatori fita, dobra pouzdanost supskala i adekvatna konvergentna validnost, u relaciji sa merama subjektivnog blagostanja i unutrašnje otpornosti. Inicijalni nalazi idu u prilog tome da prevedeni instrument predstavlja adekvatnu procenu resursa rezilijentnosti kod adolescenata u Srbiji. Najveće ograničenje ovog istraživanja se ogleda u nedostatku konteksta rizika.

Kliničko odlučivanje i mentalno zdravlje

David Mandić — 2025-12-03

Kognitivne pristrasnosti su pervazivne u rasuđivanju i odlučivanju. Uprkos svakodnevnoj koristi, pristrasnosti mogu negativno uticati na kliničku procenu i voditi greškama u odlučivanju. Svi profesionalci i segmenti društva su im podložni, dok ljudi potcenjuju sopstvenu podložnost ovim greškama. U mentalnom zdravlju, statističko predviđanje i empirijski robusna procena mogu smanjiti te neželjene efekte. Ovaj rad sagledava pristrasnosti u vezi sa osnovnim heuristicima: reprezentativnosti, dostupnosti i sidrenja. Povrh toga, objašnjava društveni uticaj na kliničko odlučivanje, uključujući grupno mišljenje. Iskustvo bez adekvatne obuke može pogoršati odlučivanje preteranim samopouzdanjem. Između ostalog, psihoedukacija na temu pristrasnosti nudi potencijalna rešenja. Dodatno, pokazano je kako heuristici i pristrasnosti doprinose prijemčivosti popularnoj psihologiji, mitovima, pseudonauci, misinformacijama, alternativnoj medicini i radikalizaciji. Relativizacija dokaza i dezinformacije predstavljaju ključne izazove za demokratska društva i prihvatanje nauke. Naučna komunikacija može uticati na tržišnu ponudu raznih medijskih aspekata i trebalo bi da konsultuje socijalpsihološko istraživanje komunikacija plodonosno u borbi protiv dezinformacija, što može biti korisno i za studente i za laičku javnost.

„Svi za jednog, jedan za sve“: Nova psihologija liderstva kroz prizmu socijalnog identiteta

Zoran Pavlović — 2025-11-30