Psihološka istraživanja

Kvalitativna studija o postupanju škola u Srbiji u slučajevima teškoća mentalnog zdravlja učenika: let bez navigacije, ali srećom sa često bezbednim sletanjem

Ana Radanović — 2026-06-18

U poređenju sa razvijenim zemljama, obrazovni sistem u Srbiji pokazuje manju responzivnost na potrebe učenika u domenu mentalnog zdravlja, uz nedostatak formalnih protokola za postupanje u vezi sa problemima mentalnog zdravlja. Cilj istraživanja bio je da ispita na koji način zaposleni u školama na različitim profesionalnim pozicijama reaguju na probleme mentalnog zdravlja učenika. Primenom kvalitativne analize sadržaja analizirani su odgovori 830 zaposlenih u osnovnim i srednjim školama na otvoreno pitanje u kojem je od njih traženo da opišu kako su reagovali u najskorijoj situaciji u kojoj su primetili ili bili obavešteni da učenik ima teškoće u oblasti mentalnog zdravlja. Rezultati su ukazali na interno razvijene prakse koje se razlikuju u zavisnosti od pozicije na kojoj su ispitanici zaposleni, iako se mogu uočiti određeni obrasci koji se dosledno ponavljaju. Identifikovane su dve osnovne strategije: razgovori i upućivanje. Zaposleni najčešće prikupljaju informacije putem kratkih, često protokolarnih razgovora, koji kod učenika mogu ostaviti utisak ispunjenja obaveze pre nego brige. Upućivanje na spoljne stručnjake ili institucije prisutno je u okviru svih grupa zaposlenih bez obrzira na poziciju, što odražava potrebu za intenzivnijom podrškom van škole usled nedovoljnog broja stručnih saradnika unutar same škole. Nastavnici su dodatno izveštavali o intenzivnoj saradnji sa spoljnim stručnjacima, ukazujući na primere dobre prakse, ali i na ograničenja uslovljena nejednakom dostupnošću usluga u različitim regijama. Rezultati studije doprinose širem razumevanju praksi u oblasti mentalnog zdravlja u školskom kontekstu, naročito u obrazovnim sistemima koji su, u društvima suočenim sa višestrukim krizama, manje responzivni na potrebe učenika u domenu mentalnog zdravlja.

Ko je najvažniji oslonac adolescentima? Značaj socijalne podrške u predviđanju aspekata mentalnog zdravlja srednjoškolaca u Srbiji

Jovana Trbojevic — 2026-06-30

Cilj ovog istraživanja bio je ispitati prediktivnu ulogu doživljene socijalne podrške u mentalnom zdravlju adolescenata iz Srbije. Uzorak se sastojao od 217 kragujevačkih srednjoškolaca, oba pola, uzrasta od 16 do 18 godina. Mereni su percipirana socijalna podrška od strane porodice, prijatelja, značajne druge osobe i stepen depresivnosti, anksioznosti, stresa i zadovoljstva životom koji su uzeti kao indikatori mentalnog zdravlja. Adolescenti u Srbiji percipiraju visok nivo socijalne podrške (porodice, prijatelja, značajne druge osobe), gde devojke postižu značajno više skorove na percipiranoj socijalnoj podršci (ukupan skor) kako od strane prijatelja tako i od značajne druge osobe. Polne razlike nisu zabeležene u percipiranoj socijalnoj podršci od strane porodice. Rezultati pokazuju da devojke iskazuju statistički značajno više skorove na depresivnosti, anksioznosti i stresu u odnosu na momke. Rezultati regresione analize ukazuju na to da socijalna podrška (od strane porodice, prijatelja i značajne druge osobe) značajno predviđa sve indikatore

mentalnog zdravlja, objašnjavajući 7,9–19% varijanse, pri čemu se kao individualni značajni prediktor izdvaja socijalna podrška od strane porodice. Dobijeni rezultati naglašavaju važnost porodičnog sistema kao ključnog protektivnog faktora mentalnog zdravlja adolescenata i neophodnost u osmišljavanju preventivnih i edukativnih programa koji jačaju porodične i vršnjačke mreže podrške, sa ciljem unapređenja psihološkog blagostanja mladih.

Važnost socioekonomskog statusa i pohađanja predškolske ustanove za postignuće iz matematike u Srbiji: dokazi iz istraživanja TIMSS 2023

Mirjana V Đorđević — 2026-06-18

Ova studija ispitivala je povezanost između pohađanja predškolskog obrazovanja, socioekonomskog statusa (SES), pola i ranih akademskih veština, i matematičkog postignuća učenika četvrtog razreda u Srbiji, koristeći podatke iz nacionalno reprezentativnog uzorka TIMSS 2023 istraživanja. Metod: Postignuće iz matematike analizirano je korišćenjem pretpostavljenih vrednosti, a regresioni modeli su procenjeni u IEA (International Database Analyzer) uz uzimanje u obzir težinskih faktora uzorka. Prediktori su uneti u četiri sukcesivna regresiona modela: prvo socioekonomski status, zatim pol i pohađanje predškolske ustanove, i konačno rane veštine pismenosti i numeričke sposobnosti. Rezultati: Socioekonomski status se pokazao kao najsnažniji prediktor postignuća, dok su pol i pohađanje predškolske ustanove imali manje, ali i dalje statistički značajne efekte. Rane veštine pismenosti i numeričke sposobnosti nisu doprinosile dodatnoj varijansi kada su ovi faktori uzeti u obzir. Dodatne analize pokazale su da je duže pohađanje predškolske ustanove posebno korisno za učenike iz socioekonomski nepovoljnih sredina, dok su razlike bile minimalne među učenicima iz viših socioekonomskih grupa, što sugeriše kompenzatorni efekat ranog obrazovanja. Zaključak: Rezultati ukazuju na to da, iako duže pohađanje predškolske ustanove može delimično kompenzovati nepovoljan socioekonomski status i doprineti boljem postignuću iz matematike, samo po sebi ne može u potpunosti neutralisati snažan uticaj socioekonomskog statusa, naglašavajući potrebu za širim politikama koje unapređuju kvalitet obrazovanja i smanjuju obrazovne nejednakosti.

Razvoj i psihometrijska svojstva skale za procenu stavova roditelja dece sa složenim komunikacionim potrebama prema AAC

Aleksandar Zlatić — 2026-04-20

Augmentativna i alternativna komunikacija (Augmentative and Alternative Communication – AAC) obuhvata različite strategije i tehnologije namenjene podršci osobama sa složenim komunikacionim potrebama. Iako je efikasnost AAC metoda potvrđena u brojnim istraživanjima, stavovi i informisanost roditelja ostaju ključni faktori u procesu implementacije. Cilj ovog istraživanja bio je da se ispitaju stavovi roditelja dece sa poremećajima komunikacije o AAC metodama kroz preliminarnu psihometrijsku proveru instrumenta namenjenog ovoj proceni u domaćem kontekstu. U istraživanju je učestvovalo 50 roditelja dece sa složenim komunikacionim potrebama. Analiza podataka sprovedena je primenom metode parcijalnih najmanjih kvadrata (PLS-PM). Rezultati početne analize ukazali su na zadovoljavajuću unidimenzionalnost i pouzdanost većine konstrukata (DG rho > 0.70), dok je nekoliko stavki pokazalo niska faktorska opterećenja, a konstrukt „Opšti stavovi” nešto nižu internu konzistentnost. Nakon uklanjanja problematičnih stavki, uočen je porast pouzdanosti i konvergentne validnosti (viši DG rho i AVE), što potvrđuje opravdanost pročišćavanja skale. Ipak, rezultati HTMT analize ukazali su na ograničenu diskriminantnu validnost, posebno kod konstrukata sa manjim brojem preostalih indikatora, što je u skladu sa očekivanim efektima PLS-PM analize na malim uzorcima. Strukturni model potvrdio je značaj roditeljskog znanja o AAC kao o glavnom prediktoru spremnosti za primenu ovih metoda. Skala razvijena u ovom istraživanju predstavlja funkcionalnu početnu verziju instrumenta. Preporučuje se njena dalja validacija na većim i raznovrsnijim uzorcima, kao i razvoj dodatnih stavki radi unapređenja konstruktne validnosti i praktične primene.

ADHD i problematično ponašanje: neuropsihološki pristup

Staša Lalatović — 2026-04-20

Iz obimne evidencije da se poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) znatno češće javlja kod dece i mladih problematičnog ponašanja nego u opštoj populaciji, često se zaključuje da ADHD predstavlja poseban faktor rizika za razvoj delinkventnog ponašanja. Umesto jednostavnog prihvatanja ovakvog stava, kako bi se rasvetlila priroda složene veze između ADHD-a i problematičnog ponašanja, potrebno je razumeti osnovne neurokognitivne mehanizme nastanka i funkcionisanja ADHD-a, kao i raznovrsnih formi problematičnog ponašanja. U radu je posebna pažnja posvećena egzekutivnim i verbalnim funkcijama koje su se pokazale naročito važnim za razjašnjenje ove povezanosti, kao i domenu socijalne kognicije, čiji značaj u ovom kontekstu postaje sve izraženiji. Takođe, razmatraju se neurobiološki mehanizmi koji bi mogli doprinositi zajedničkom javljanju ADHD-a i poremećaja ponašanja (CD). Osim zaključka da je ADHD sam po sebi pre (ograničeni) faktor rizika za impulsivne, manje nasilne oblike problematičnog ponašanja, ova analiza sugeriše važnost neuropsihološkog praćenja dece i mladih sa ponašajnim teškoćama. Posebna pažnja treba da bude usmerena na populaciju sa CD-om, s obzirom na implikacije ovakvog praćenja za dalji razvoj terapijskih pristupa.