Politički život

Desnica pod kontrolom: Neformalni mehanizmi kooptacije i marginalizacije političkih partija u Srbiji (2017–2024)

Tamara Jovanovic — 2025-11-04

Rad analizira načine na koje se desni politički akteri u Srbiji u periodu 2017–2024. godine selektivno uključuju ili isključuju iz političkog sistema kroz neformalne mehanizme kontrole. Polazeći od teorijskih uvida o delegativnoj demokratiji, neformalnim institucijama, kompetitivnom autoritarizmu i selektivnom pluralizmu, istražuje se kako režim kooptira, simbolički afirmiše ili ambivalentno toleriše opozicione stranke i lidere. Kroz studije slučaja Srpskog patriotskog saveza, Zavetnika, Dveri, Nove Demokratske stranke Srbije, Narodne stranke, Srpske radikalne stranke i pokreta Branimira Nestorovića, pokazuje se da desna opozicija formalno opstaje, ali da njen politički značaj zavisi od trenutne korisnosti za režim. Analiza potvrđuje da kooptacija i marginalizacija nisu izuzeci, već obrasci koji održavaju privid pluralizma, dok stvarna konkurencija biva potisnuta logikom personalizovane i medijski posredovane kontrole.

Od socijalne inovacije ka novom javnom upravljanju (new public governance)

Danka Čančarević — 2025-11-05

Rad istražuje odnos između socijalnih inovacija i koncepta novog javnog upravljanja (New Public Governance – NPG), kao dominantnog paradigmatskog okvira savremene javne uprave. U uslovima globalizacije, društvenih kriza i povećanih socijalnih rizika, javne politike se sve više oslanjaju na mreže, partnerstva i saradnju različitih aktera. Socijalne inovacije, koje nastaju kao inicijative zajednice ili u saradnji javnog, privatnog i civilnog sektora, predstavljaju potencijal za transformaciju tradicionalnih oblika upravljanja. Polazeći od pretpostavke da socijalne inovacije nisu model upravljanja same po sebi, već postaju njegov deo kroz institucionalizaciju i uključivanje u javne politike, rad nastoji da osvetli njihovu ulogu u oblikovanju novog javnog upravljanja i unapređenju delotvornosti javnih usluga.

Nemačka spoljna politika i Srbija tokom mandata vlade Olafa Šolca

Igor Mirosavljević — 2025-11-04

Rad istražuje nemačku spoljnu politiku u pogledu Srbije tokom mandata vlade kancelara Olafa Šolca, koji je na toj poziciji nasledio Angelu Merkel. U radu se ispituju kontinuiteti i promene u spoljnoj politici prema Srbiji, te utvrđuju ključna pitanja u odnosima, iz vizure Berlina u periodu 2021-2024. godine. U teorijskom pogledu, rad je baziran na konceptualizaciji spoljnopolitičkih promena Čarlsa Hermana. Pored preovlađujućih kontinuiteta, povezanih sa prioritetima regionalne stabilnosti, ekonomskog angažovanja, ali i okvirom inicijativa za regionalnu saradnju i procesom evropskih integracija, u pristupu Nemačke prema Srbiji se identifikuju i prilagođavajuće promene i pokušaji programskih promena. Razmotrena su ključna otvorena pitanja oko kojih je nemačka vlada zauzela kritičniji stav i(li) vršila intenzivniji pritisak: (1) (ne)pridruživanje režimu sankcija prema Ruskoj federaciji, (2) zastoj u procesu normalizacije odnosa Srbije i Kosova, (3) demokratsko nazadovanje u Srbiji. Posledice se ogledaju u pogoršanom nivou političkih odnosa Nemačke i Srbije tokom većeg dela mandata Olafa Šolca.

OD BESTSELLER-A DO FLOP-A: REFROMA IZBORNOG SISTEMA NEMAČKE

David Tadić — 2025-11-04

Rad analizira reformu izbornog sistema Nemačke iz 2023. godine i sistemske posledice u izbornom ciklusu 2025. godine. Tvrdnja rada jeste da sistem nije izmenjen putem direktnog reformisanja izbornih pravila, već je u pitanju promena do koje je došlo usled naslaganja (layering) novih pravila na već postojeće, čime se menja njihova logika funkcionisanja. Uočena je jasna sistemska greška koja, posredstvom uvođenja pravila o jemstvu drugog glasa (Zweitstimmendeckung) i konsekventnog ukidanja komenzacijskih mandata, ostavlja iza sebe određeni broj izbornih jedinica bez predstavnika. Empirijska analiza performansi reformisanog izbornog sistema govori o kontinurianoj proporcionalizaciji sistema, kao i o specifičnostima koje se javljaju u izgubljenim izbornim jedinicama.

Iluzija „obrnutog Kisindžera“

Nikola Preradović — 2025-11-04

Obnova nadmetanja velikih sila je uticala na intenziviranje rasprava o mogućim strategijama Sjedinjenih Američkih Država prema druge dve sile u međunarodnom sistemu, Rusiji i Kini. Jedan od pravaca razmišljanja, čija popularnost sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću raste, je pristup “obrnutog Kisindžera”. Polazeći od analogije sa diplomatijom predsednika Ričarda Niksona i njegovog najuticajnijeg spoljnopolitičkog savetnika, Henrija Kisindžera, početkom 70-ih godina prošlog veka, kada je obnova američko-kineskih odnosa oslabila Sovjetski Savez, on podrazumeva unapređivanje odnosa Sjedinjenih Američkih Država sa Rusijom u cilju razdvajanja Moskve i Pekinga, kako bi se ograničila rastuća moć Kine. U radu se, oslanjajući se na komparativnu metodu, istražuju razlike u kontekstu originalne primene ovog pristupa i njegove moguće replike. Teorijski okvir koji se koristi za to je ravnoteža pretnje. On oslikava fundamentalne razlike u percepciji bezbednosnih pretnji u savremenom trouglu odnosa SAD-Kina-Rusija i SAD-SSSR-Kina početkom 70-ih godina prošlog veka. Za razliku od te etape Hladnog rata, kada je Peking identifikovao Moskvu kao glavnu pretnju, danas obe sile u politici Vašingtona vide centralni izazov, što je omogućilo i nastanak njihovog strateškog partnerstva. Dodatno, tenzije izazvane ratom u Ukrajini i rastuća ekonomska zavisnost Rusije od Kine predstavljaju još jednu ozbiljnu prepreku primeni ove strategije. Usled takvih okolnosti „obrnuti Kisindžer“ predstavlja iluziju zasnovanu na pogrešnom analogijskom rezonovanju.

Вратите их све кући: Протести за повратак талаца и стварање израелске спољне политике у Седмооктобарском рату

Nikola Tucakov — 2025-11-04

U članku je iznesena analiza uloge protesta usmerenih ka povratku izraleskih talaca kao ključnog faktora u postavljanju spoljnopolitičke agende Države Izrael tokom prve dve godine Sedmooktobarskog rata. Oslanjajući se na pristup „dva nivoa” Roberta Patnama u analizi spoljne politike, demonstranti, podjednako kao organizovane grupe i obični građani, se posmatraju kao ključni akteri na „drugom” nivou, tj. nivou unutrašnje politike. Pokazujući značaj protesta u postavljanju agende za vođenje rata i pregovore o miru, kao i njihova ograničenja, u članku se zagovara neprekidna analitička važnost narodnih mobilizacija u okviru izraelskog političkog sistema i spoljne politike. Naročito se sposobnost protesta da postave i održe povratak talaca kao ratni cilj uz nemogućnost da proizvedu dogovor o primirju stavlja u kontekst pluralizma i demokratskih procedura u Izraelu.

Usponi i padovi spoljne politike Srbije posle 2000. godine

Dragan Zivojinovic — 2025-11-05