LEČENJE HIPOKALIJEMIJE
Sažetak
Normalne vrednosti koncentracije kalijuma u serumu se kreću od 3.5 do 5 mM/L, pri čemu u celom organizmu čoveka ima oko 50 mM/kg kalijuma (98% se nalazi unutar ćelija). Vrednost koncentracije kalijuma u serumu ispod 3.5 mM/L se naziva hipokalijemijom, koja postaje teška ako nivo kalijuma padne ispod 2.5 mM/L. Znaci i simptomi teške hipokalijemije obuhvataju: slabost skeletnih mišića, grčeve, parestezije, paralize i pareze, opstipaciju, mučninu i ponekad povraćanje, poliuriju, polidipsiju, depresiju i/ili psihotična stanja.
Pored merenja koncentracije kalijuma u serumu, treba obavezno izmeriti koncentraciju magnezijuma, kalcijuma, fosfata, bikarbonata i glukoze (kao i rN krvi), jer su poremećaji nivoa ovih supstancija često povezani sa hipokalijemijom.
Pacijenta sa hipokalijemijom treba priključiti na EKG monitoring, obezbediti vensku liniju i proceniti respiratorni status. Blagu hipokalijemiju obično lečimo korekcijom uzroka koji ju je izazvao, dok je kod umerene obično dovoljna oralna nadoknada kalijuma. Tešku hipokalijemiju lečimo parenteralnom nadoknadom kalijuma. Ukoliko postoji hipomagnezijemija, nadoknada kalijuma se teško sprovodi, pa je potrebno korigovati nedostatak oba jona.
Prilikom intravenske nadoknade kalijuma koristi se standardni rastvor kalijum hlorida od 7.4%, koji u jednom mililitru sadrži 1 mM kalijuma. U toku dana ne treba dati više od 90 mM kalijuma, niti se sme preći brzina intravenske primene od 20 mM na sat. Potrebna doza standardnog rastvora kalijum hlorida se pre primene razblažuje u 500 mililitara prostog fiziološkog rastvora, koji se pre početka infuzije mora dobro promućkati, kako ne bi došlo do taloženja kalijuma.
Reference
Gennari FJ. Disorders of potassium homeostasis. Hypokalemia and hyperkalemia. Crit Care Clin 2002; 18(2): 273-88, vi.
Gennari FJ. Hypokalemia. N Engl J Med 1998; 339(7): 451-8.
Hoorn EJ, Tuut MK, Hoorntje SJ, van Saase JL, Zietse R, Geers AB. Dutch guideline for the management of electrolyte disorders - 2012 revision. Neth J Med 2013; 71(3): 153-65.
Unwin RJ, Luft FC, Shirley DG. Pathophysiology and management of hypokalemia: a clinical perspective. Nat Rev Nephrol 2011; 7(2): 75-84.
Hainsworth AJ, Gatenby PA. Oral potassium supplementation in surgical patients. Int J Surg 2008; 6(4): 287-8.
Weiner ID, Wingo CS. Hypokalemia--consequences, causes, and correction. J Am Soc Nephrol 1997; 8(7): 1179-88.
Cohn JN, Kowey PR, Whelton PK, Prisant LM. New guidelines for potassium replacement in clinical practice: a contemporary review by the National Council on Potassium in Clinical Practice. Arch Intern Med 2000; 160(16): 2429-36.
Lee JW. Fluid and electrolyte disturbances in critically ill patients. Electrolyte Blood Press 2010; 8(2): 72-81.
Norris W, Kunzelman KS, Bussell S, Rohweder L, Cochran RP. Potassium supplementation, diet vs pills: a randomized trial in postoperative cardiac surgery patients. Chest 2004; 125(2): 404-9.
Kokot F, Hyla-Klekot L. Drug-induced abnormalities of potassium metabolism. Pol Arch Med Wewn 2008; 118(7-8): 431-4.
SAŽETAK KARAKTERISTIKA LEKA. Kalium chlorid Fresenius, koncentrat za rastvor za infuziju, 1 mmol/ml, Fresenius Kabi Norge AS, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Decembar 2011. [cited 2014 Novembar 8]. Преузето са: http://www.alims.gov.rs/ciril/files/lekovi/smpc/515-01-5278-11-001.pdf.
SAŽETAK KARAKTERISTIKA LEKA. Kalii chloridi, oralni prašak, 1 g, UFAR d.o.o., Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Avgust 2012. [cited 2014 Novembar 8]. Преузето са: http://www.alims.gov.rs/ciril/files/lekovi/smpc/515-01-1568-12-001.pdf
Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).