KVALITET ŽIVOTA PACIJENATA SA SHIZOFRENIJOM LEČENIH DUGODELUJUĆIM RISPERIDONOM I PALIPERIDON-PALMITATOM
Sažetak
Uvod: Poslednjih decenija istraživači poklanjaju veliku pažnju ispitivanju kvaliteta života osoba sa mentalnim poremećajima. Poboljšanje kvaliteta života osoba obolelih od shizofrenije sve više postaje nešto što se očekuje od farmakološke terapije.
Cilj: Ciljevi rada su bili procena određenih aspekata kvaliteta života pacijenata obolelih od shizofrenije lečenih dugodelujućim risperidonom i paliperidon-palmitatom, i utvrđivanje uticaja sociodemografskih karakteristika na kvalitet života ovih pacijenata.
Metod: Istraživanje je sprovedeno kao studija preseka nakon dobijanja odluke Etičkog odbora i sprovedeno prema načelima Dobre kliničke prakse. Istraživanjem je obuhvaćeno 45 pacijenata oba pola sa dijagnozom shizofrenije (MKB-10, F20.0-F20.9). Ispitanici su svrstani u dve grupe od po 25 i 20 bolesnika: na one koji su primali dugodelujući risperidon i one koji su primali dugodelujući paliperidon-palmitat. Za procenu kvaliteta života ispitanika primenjena je skala ličnog i socijalnog učinka (PSP). Za uticaj sociodemografskih karakteristika na kvalitet života korišćen je sociodemografski upitnik.
Rezultati: Statistički značajne razlike uočene su kada je u pitanju samoprocena ličnog i socijalnog funkcionisanja u korist bolesnika lečenih dugodelujućim paliperidon-palmitatom (PSP-skor: 78,30±5,03). Ispitanici ove grupe bili su mnogo više zadovoljni sobom i svojim zdravljem u poređenju sa onima koji su primali dugodelujući risperidon. Podaci dobijeni obradom sociodemografskog upitnika govore da su pacijenti koji su primali dugodelujući risperidon imali više hospitalizacija na godišnjem nivou (r =0,03), u odnosu na pacijente koji su primali paliperidon-palmitat. Uočena je i statistički značajno veća učestalost (r=0,009) odsustvovanja sa posla kod pacijenata koji su primali dugodelujući risperidon.
Zaključak: Skorovi koji se odnose na lično i socijalno funkcionisanje su značajno veći u grupi bolesnika lečenih dugodelujućim paliperdion-palmitatom. Duži dozni interval paliperdion-palmitata omogućava veću mobilnost pacijenata u okviru društva i umanjuje osećaj stigmatizacije.
Reference
Shaun M. Eack, Christina E. Newhill. Psychiatric symptoms and quality of life in schizophrenia: a meta-analysis. Schizophr Bull. 2007; 33(5):1225-37.
Lauer G. Ergebnisse der lebensqualitatsforcshung bei chronich psychisch kranken. Psychiatr Prax 1993. 20: 80-90.
Atkinson M, Zibin S, Chuang H. Characterizing quality of life among patients with chronic mental illness: a critical examination of the self-report methodology. Am J Psychiatry. 1997; 154(1): 99-105.
Solanki RK, Singh P, Midha A, Chugh K. Schizophre-nia: impact on quality of life. Indian J Psychiatry (serial online). 2008; 50: 181-6.
Miljković S, Vukić D, Trajanović Lj. Quality of Life in Mental Disorders. Niš: The Society of Behavioral Theory and Practice; 2004.
Chrisholm D. Bhugra D. Sociocultural and oeconomic aspects of quality of life measurement. Eur Psychiatry 1997. 12: 2015.
Мирослава Ј. Маја И. Александар Д. Владимир П. Нове могућности у терапији схизофрених пације-ната: дугоделујући рисперидон (Rispolept Consta). Енграми. вол. 26. 2004. бр. 1-2.
Naber D. A self-rating to measure subjective effects of neuroleptic drugs, relationships to objective psychopathology, quality of life, compliance and other clinical variables. Int Clin Psychopharmacol. 1995; 10(Suppl 3):133-8.
Chue P. et al. Efficacy and safety of long-acting risperi-done microspheres and risperidone oral tablets. Schizophrenia Research 2002; 53 (Suppl. 3): 174-5.
Агеницја за лекове и медицинска средства Републи-ке Србије. Xeplion® 25mg-150mg/0,25ml-1,5ml. Доступно на: https://www.alims.gov.rs/ciril/files/lekovi/pil/515-01-5465-11-001.pdf Последњи пут виђено: 03. 04. 2018.
Salokangas RK, Honkonen T, Stengard E, Koivisto AM. To be or not to be married – that is the question of quality of life in men with schizophrenia. Soc Psychiatry Psychiatr Epidemiol. 2001; 30(8): 381-90.
Becker T, Leese M, Clarkson P, Taylor RE, Turner D, Kleckham J, et al. Links between social network and quality of life: an epidemiologically representative study of psychotic patients in South London. Soc Psychiatry Psychiatr Epidemiol. 1998; 33(7): 229-304.
Bengtsson-Tops A, Hansson L. Quantitative and qualitative aspects of the social network in schizophrenic patients living in the community. Relationship to sociodemographic characteristics and clinical factors and subjective quality of life. Int J Soc Psychiatry. 2001; 47(3): 67-77.
Chan SW, Hsiung PC, Thompson DR, Chen SC, Hwu HG. Healthrelated quality of life of Chinese people with schizophrenia in Hong Kong and Taipei: a cross-sectional analysis. Res Nurs Health. 2007; 30(3): 261-9.
Salokangas RK, Honkonen T, Stengard E, Koivisto AM. Subjective life satisfaction and living situations of persons in Finland with long-term schizophrenia. Psychiatr Serv. 2006; 57(3): 373-81.
Kugo A, Terada S, Isbizu H, Takeda T, Sato S, Habara T, et al. Quality of life for patients with schizophrenia in a Japanese psychiatric hospital. Psychiatry Res. 2006; 144(1): 49-56.
Ritsner M, Modai I, Endicott J, Rivkin O, Nechamkin Y, Barak P, et al. Differences in quality of life domains and psychopathologic and psychosocial factors in psychiatric patients. J Clin Psychiatry. 2000; 61:880-9.
Potkin SG, Loze JY, Forray C, et all. Multidimensional аssessment of functional оutcomes in schizophrenia: results from qualify, a head to head trial of aripiprazole once monthly and aliperidone-palmitate. 2017. 1;20(1): 40-9.
Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).