https://aseestant.ceon.rs/index.php/racter/issue/feed 2019-02-17T13:03:40+01:00 Milan Novaković milan.novakovic@medf.kg.ac.rs SCIndeks Assistant Posvećen racionalnoj upotrebi lekova u kliničkoj praksi. https://aseestant.ceon.rs/index.php/racter/article/view/272378124 2019-02-17T13:03:40+01:00 Aleksandar V Milosavljević milosavljevic0410@gmail.com Filip Z Mihajlović f.mihajlovic@yahoo.com Marija B Kovačević marijakovacevic.mk@gmail.com Vladimir Janjić vladadok@yahoo.com

<p>Uvod: Medicinsko osoblje koje radi sa pacijentima sa mentalnim poremećajima suočava se sa visokim zahtevima medicinske profesije kao i izloženosti velikoj količini stresogenih faktora u profesionalnim uslovima. Prisustvo simptoma depresije i anksioznosti može negativno uticati na kvalitet rada, ali i na kvalitet života zaposlenih što može dovesti do smanjenja kvaliteta zdravstvene nege pacijenata.</p><p>Cilj rada: Ciljevi rada bili su utvrđivanje nivoa depresivnosti i anksioznosti kod medicinskih sestara/tehničara u radu sa pacijentima sa mentalnim poremećajima, nivo zdravstvenog funkcionisanja kao razliku u sociodemografskim karakteristikama dve ispitivane grupe.</p><p>Materijal i metode: Istraživanje u je realizovano u Kliničkom centru u Kragujevcu, nakon dobijanja odluke Etičkog komiteta i sprovedeno prema načelima Dobre kliničke prakse. Istraživanje je sprovedeno kao studija preseka kojom je obuhvaćeno 80 medicinskih sestara/tehničara svrstanih u dve grupe: sestre/tehničari koji rade sa mentalno obolelim pacijentima (n=40) i sestre/tehničari sa interne i infektivne Klinike (n=40). Za procenu nivoa depresivnosti i nivoa anksioznosti medicinskih sestara/tehničara korišćene su Bekova skala depresivnosti (Beck Depression Inventory (BDI)) i Bekova skala za procenu anksioznosti (Beck Anxiety Inventory (BAI)). Za procenu nivoa zdravstvenog funkcionisanja korišćena je EQ-5D skala, uticaj sociodemografskih karakteristika ispitan je sociodemografskim upitnikom.</p><p>Rezultati: Ispitanici koji rade sa pacijentima sa mentalnim poremećajima pokazali su veće nivoe depresivnosti(P&lt;0,01) i anksioznosti (P=0,01) od onih koji ne rade sa mentalno obolelim pacijentima , takođe postoji razlika u vrednostima nivoa zdravstvenog funkcionisanja na dan ispitivanja(p&lt;0,01). Sociodemografski upitnik pokazao je statistički značajnu razliku u incidenci oboljevanja od somatskih bolesti kod medicinskih sestara/tehničara koji rade sa mentalno obolelim pacijentima (p&lt;0,05), kao i veću sklonost ka upotrebi psihofarmaka (p&lt;0.05).</p><p>Zaključak: Rezultati istraživanja pokazali su veći nivo depresivnosti i anksioznosti, , kao i češću pojavu somatskih bolesti kod medicinskih sestara/tehničara koji rade sa osobama sa mentalnim poremećajima.</p><p> </p>

2018-12-01T09:27:03+01:00 Sva prava zadržana (c) https://aseestant.ceon.rs/index.php/racter/article/view/272379148 2019-02-17T13:03:40+01:00 Zorana Djordjević drzorana.25@gmail.com Valentina Opančina valentina.opancina@gmail.com Marija Živković Radojević makizivkovicmarija@gmail.com Zoran Protrka protrka.zoran@gmail.com Dragana Savić drsavicdragana@gmail.com Gordana Rajković drsavicdragana@gmail.com Dragana Ristić drsavicdragana@gmail.com Slobodan Janković slobnera@gmail.com

<p>Uvod i cilj. Neonatalna nozokomijalna infekcija (NNI) definisana je kao pojava infekcije 48 časova nakon porođaja koja je uzrokovana patogenom iz bolničke sredine. Novorođenčad primljena u jedinice za intenzivnu negu novorođenčadi (NJIN) su pod posebno velikim rizikom za razvoj NNI. Cilj naše studije bio je otkrivanje faktora rizika za NNI kod mehanički ventilirane (MV) novorođenčadi u NJIN.</p><p>Materijal i metode. Studija je dizajnirana kao studija slučaj/kontrola sadržana u prospektivnoj kohortnoj studiji. Ispitanike studije čine novorođenčad na mehaničkoj ventilaciji, smeštena u NJIN. Pomoću logističke regresije identifikovani su faktori rizika za NNI i njihov uticaj kvantifikovan.</p><p>Rezultati. Naša studija pokazuje da novorođenčad u NJIN na mehaničkoj ventilaciji, koja duže nose periferni venski kateter i provode više vremena u bolnici, češće imaju NNI (OR = 1.091, CI = 1.035-1.151). Novorođenčad koja imaju infekciju prilikom prijema ređe dobijaju bolničke infekcije.</p><p>Zaključak. Razvoj NNI u novorođenčadi na MV može se sprečiti edukacijom bolničkog osoblja i smanjenjem dužine hospitalizacije. Učestalost NNI se smanjuje ako su novorođenčad kraće izložena bolničkoj sredini i invazivnim sredstvima.</p>

2018-11-11T16:40:08+01:00 Sva prava zadržana (c) https://aseestant.ceon.rs/index.php/racter/article/view/272379916 2019-02-17T13:03:40+01:00 Filip Mihajlović milicamilinkovic15@gmail.com Aleksandar Milosavljević a.grejt@gmail.com Tanja Lekić tanjalekickg@gmail.com Jagoda Gavrilović j.gavrilovic@yahoo.com Vladimir Janjić vladadok@yahoo.com

<p>Uvod: Poslednjih decenija istraživači poklanjaju veliku pažnju ispitivanju kvaliteta života osoba sa mentalnim poremećajima. Poboljšanje kvaliteta života osoba obolelih od shizofrenije sve više postaje nešto što se očekuje od farmakološke terapije.</p><p>Cilj: Ciljevi rada su bili procena određenih aspekata kvaliteta života pacijenata obolelih od shizofrenije lečenih dugodelujućim risperidonom i paliperidon-palmitatom, i utvrđivanje uticaja sociodemografskih karakteristika na kvalitet života ovih pacijenata.</p><p>Metod: Istraživanje je sprovedeno kao studija preseka nakon dobijanja odluke Etičkog odbora i sprovedeno prema načelima Dobre kliničke prakse. Istraživanjem je obuhvaćeno 45 pacijenata oba pola sa dijagnozom shizofrenije (MKB-10, F20.0-F20.9). Ispitanici su svrstani u dve grupe od po 25 i 20 bolesnika: na one koji su primali dugodelujući risperidon i one koji su primali dugodelujući paliperidon-palmitat. Za procenu kvaliteta života ispitanika primenjena je skala ličnog i socijalnog učinka (PSP). Za uticaj sociodemografskih karakteristika na kvalitet života korišćen je sociodemografski upitnik.</p><p>Rezultati: Statistički značajne razlike uočene su kada je u pitanju samoprocena ličnog i socijalnog funkcionisanja u korist bolesnika lečenih dugodelujućim paliperidon-palmitatom (PSP-skor: 78,30±5,03). Ispitanici ove grupe bili su mnogo više zadovoljni sobom i svojim zdravljem u poređenju sa onima koji su primali dugodelujući risperidon. Podaci dobijeni obradom sociodemografskog upitnika govore da su pacijenti koji su primali dugodelujući risperidon imali više hospitalizacija na godišnjem nivou (r =0,03), u odnosu na pacijente koji su primali paliperidon-palmitat. Uočena je i statistički značajno veća učestalost (r=0,009) odsustvovanja sa posla kod pacijenata koji su primali dugodelujući risperidon.</p><p>Zaključak: Skorovi koji se odnose na lično i socijalno funkcionisanje su značajno veći u grupi bolesnika lečenih dugodelujućim paliperdion-palmitatom. Duži dozni interval paliperdion-palmitata omogućava veću mobilnost pacijenata u okviru društva i umanjuje osećaj stigmatizacije.</p>

2018-11-11T16:38:08+01:00 Sva prava zadržana (c) https://aseestant.ceon.rs/index.php/racter/article/view/272380172 2019-02-17T13:03:40+01:00 Saša Jaćović sasa.jacovic@alims.gov.rs Slobodan Milisavljević s.milisavljevic65@gmail.com Miloš N Milosavljević milosavljevicmilos91@gmail.com Slobodan M Janković slobnera@gmail.com Srdjan M Stefanović sstefanovic@medf.kg.ac.rs

Kolitis uzrokovan bakterijom Clostridium difficile (CDC) nastaje kao rezultat poremećaja ravnoteže bakterija u gastrointestinalnom traktu, uglavnom zbog prethodne sistemske primene antibiotika širokog spektra dejstva. U današnje vreme ova vrsta kolitisa predstavlja jednu od najučestalijih infekcija stečenih u bolničkoj sredini. Pri tome, danas se kliničari često suočavaju sa rastućom incidencijom fulminantnih i rekurentnih CDC, koji su praćeni brojnim kolektomijama, produženim boravakom u bolnici, fatalnim ishodom i povećanjem sveukupnih troškova zdravstvene zaštite. Tradicionalni antibiotici za lečenje CDC-a, poput metronidazola, vankomicina ili fidaksomicina, u prethodnim istraživanjima pokazali su određene terapijske nedostatke. Stoga je cilj ovog narativnog revijalnog rada bio da se kritički proceni efikasnost svakog od preporučenih lekova za CDC, kao i učestalost i ozbiljnost neželjenih događaja koji prate njihovu primenu.Na osnovu aktuelnih saznanja, dijapazon standardnih antibiotika odobrenih za lečenje inicijalne ili rekurentne CDC prilično je ograničen. Bez obzira na težinu CDC, oralni ili rektalni vankomicin danas se smatra terapijskom opcijom prve linije kod odraslih, dok fidaksomicin ili metronidazol predstavljaju odgovarajuće alternative. S druge strane, metronidazol je lek izbora za lečenje inicijalne i prve rekurentne epizode CDC u dečijoj populaciji. Drugi potencijalno efikasni antimikrobni lekovi za CDC, poput rifaksimina, nitazoksanida, fusidinske kiselina, tigeciklina, bacitracina i probiotika, ne mogu se preporučiti kao terapija izbora s obzirom da u prethodnim istraživanjima u pogledu kliničkih efekata nisu pokazali nikakve prednosti u odnosu na vankomicin ili fidaksomicin. U pokušaju da se reši problem rekurentnih CDC događaja, što je jedan od najvažnijih izazova sa kojima se danas sreću zdravstveni radnici, dodatna upotreba humanog monoklonskog antitela protiv toksina B CD (bezlotoksumab) uz standardni način lečenja ili infuzija suspenzije fecesa zdravih donora u debelo crevo pacijenta (fekalna transplantacija), mogu biti efikasan i bezbedan terapijski pristup u situacijama gde su takve procedure dostupne. Do završetka kliničkog razvoja inovativne terapije za CDC, poput novih antibiotika i vakcina protiv Clostridium difficile, primarni fokus treba da bude na efikasnoj prevenciji ove infekcije, u smislu unapređenja racionalne upotrebe sistemskih antibiotika šrokog spektra dejstva i inhibitora protonske pumpe.

2018-11-11T16:39:46+01:00 Sva prava zadržana (c) https://aseestant.ceon.rs/index.php/racter/article/view/272380428 2019-02-17T13:03:40+01:00 Jasmina R Milovanović jasminamilo@yahoo.com

Glukokortikoidima izazvana osteoporoza je danas dobro poznati oblik sekundarne osteoporoze koja dovodi do povećanja rizika za frakture kod pacijenata, a posledično i povećanju mortaliteta i morbiditeta. Literaturni podaci pokazuju da je više od 1% svetske populacije na kontinuiranoj, oralnoj terapiji ovim lekovima. Međutim, veliki procenat pacijenata (66%) koji započinje terapiju je uskraćen za adekvatnu informaciju o dužini primene ovih lekova, njihovim neželjenim dejstvima među kojima je glukokortikoidima izazvana osteoporoza. Zbog toga je neohodno kod svakog pacijenta proceniti rizik za frakture na početku i tokom terapije glukokortikoidima. Preventivne mere je potrebno primeniti kod svih pacijenata i one uključuju opšte mere prevencije, i nadoknadu kalcijuma i vitamina D (ili njegovih sintetskih analoga) ukoliko je potrebno. Prva linija terapije podrazumeva primenu jednog od lekova iz grupe bifosfonata (alendronat, risedronat i zoledronat) koji imaju antiresorptivne efekte. Ukoliko su oni neefikasni ili pacijenti imaju visok rizik za nastanak fraktura, potrebno je uvesti teriparatid koji ima anaboličke efekte na kosti. Tokom sprovođenja preventivnih mera i terapije za ovu vrstu osteoporoze neophodan je rutinski monitoring pacijenata koji uključuje: redovno merenje mineralne gustine kostiju, procenu efikasnosti terapije kao i procenu koliko se pacijenti pridržavaju terapije (posebno tokom primene bifosfonata).

2018-11-11T16:39:15+01:00 Sva prava zadržana (c) https://aseestant.ceon.rs/index.php/racter/article/view/272388108 2019-02-17T13:03:40+01:00 Marija N Živković Radojević makizivkovicmarija@gmail.com Vesna Plesinac Karapandzić plesinacvesna@yahoo.com Aleksandar Tomašević alektom@gmail.com Neda Milosavljević neda.milosavljevic@yahoo.com Marko Folić markof@medf.kg.ac.rs

<p>Karcinom cerviksa uterusa se nalazi na alarmantnom 4. mestu među malignim tumorima kod žena, i predstavlja globalni problem. Zlatni standard u lečenju lokalno uznapredovalog karcinoma cerviksa uterusa je hemoradioterapija (eksterno zračenje i brahiterapija). Međutim, za vreme lečenja karcinoma cerviksa uterusa nastaju različiti oblici akutne toksičnosti, koji uključuju oštećenja krvnih loza, gastrointestinalne, genitourinarne i dermatološke probleme.</p>Mada je većina potencijalnih faktora rizika za pojavu akutne radijacione toksičnosti vezana za pojedine modalitete terapije, treba uvek uzeti u obzir individualne karakteristike pacijenata. Poznavanje potencijalnih faktora rizika i rano otkrivanje pacijenata sa povećanim rizikom od akutne radijacione toksičnosti može značajno doprineti primeni adekvatnih korektivnih mera koje će sprečiti i akutnu i još kompleksniju hroničnu radijacionu toksičnost. Takav pristup dovodi i do poboljšanja kvaliteta života pacijenata sa lokalno uznapredovalim karcinomom cerviksa uterusa. <p> </p> <p> </p> <p> </p>

2018-11-11T16:38:44+01:00 Sva prava zadržana (c)