Sinteze - časopis za pedagoške nauke, književnost i kulturu

Mišljenje nastavnika o primeni veštačke inteligencije u promeni paradigme obrazovanja

Milena V. Šović — 2025-12-19

Opšti cilj istraživanja je ispitati stavove nastavnika u Republici Srbiji prema primeni veštačke inteligencije u obrazovanju, kao i utvrditi nivo njihove kompetentnosti u korišćenju AI alata i tehnologija. Posebni cilj rada je identifikacija izazova i prepreka u integraciji AI u nastavu, kao i ukazivanje na potencijalne oblasti za unapređenje kroz profesionalni razvoj nastavnika. U te svrhe sprovedeno je kvantitativno istraživanje. Uzorak ispitanika čini 74-oro nastavnika koji predaju u osnovnim, srednjim i višim školama i na fakultetima u Republici Srbiji. Rezultati istraživanja pokazuju da nastavnici prepoznaju prednosti koje veštačka inteligencija može doneti u obrazovni proces, ali se istovremeno suočavaju sa brojnim preprekama u njenoj primeni. Glavni izazovi odnose se na nedostatak adekvatne obuke, tehnološke infrastrukture i institucionalne podrške, kao i na potrebu za rešavanjem etičkih pitanja i tehničkih izazova.

Narcizam i liderstvo

Žana J. Živković Rančić — 2025-12-15

Svaki čovek, a posebno lider u organizaciji, u ličnosti treba da poseduje zdravu dozu narcizma kako bi uopšte preživeo. Liderstvo postaje sve više prepoznato kao ključno pitanje za kompanije koje se suočavaju sa promenama u kompleksnom i promenljivom okruženju. To dovodi do potrebe za razumevanjem obimne literature o liderstvu. Međutim, primetno je da je literatura prvenstveno fokusirana na efektivno liderstvo, ignorišući mračnu stranu liderstva. Ipak, istraživanja u oblasti promena su pokazala da takvi toksični oblici liderstva negativno utiču na kapacitet organizacija da se prilagode promenama. Ako su osobine povezane sa narcizmom istovremeno povezane i sa neefikasnim vođstvom, pravo je pitanje zašto se narcisoidne ličnosti često nalaze na rukovodećim pozicijama? Jedna mogućnost je da narcisoidne osobe imaju veštine i osobine koje su neophodne za nastajanje lidera, ali nisu nužno korisne za efektivno liderstvo. Drugim rečima, narcizam bi mogao predvideti pojavu lidera, ali ne nužno i efektivnost lidera. Ovaj rad je pokušaj sistematizacije dosadašnjih teorijskih i praktičnih nalaza u oblasti narcizma i liderstva, kao i njihove uzajamne povezanosti.

Izrada poligona od nestruktuiranih materijala u prirodi za fizičku aktivnost dece

Irena R. Stanišić — 2025-12-20

Cilj ovog rada je izrada poligona od nestruktuiranih materijala u prirodi za fizičku aktivnost dece predškolskog uzrasta. U ovoj akciji izrade poligona učestvovalo je ukupno 62 deteta (32 devojčice i 30 dečaka) iz predškolskog programa u vrtiću „ Kolibri“ PU „Radost“ iz Vrnjačke Banje. Akcija izrade je imala faze: određivanje mesta za pravljenje poligona; nabavka nestruktuiranog materijala za rad; iscrtavanje šablona, osmišljavanje izgleda poligona; pravljenje poligona; otvaranje poligona – vođenje dece kroz poligon od nestruktuiranih materijala i objašnjavanje zadataka; praćenje - utvrđivanje zaineresovanosti dece za poligonom; evaluacija - sumiranje rezultata.

Popularizacija umetničke muzike u izvodjenju orkestra "Johann Strauss"

Marjan D. Mitić — 2025-12-15

Riu-ova karijera kao komercijalnog umetnika je počela je 1993. u Holandiji. Nјegov najznačajniji uspeh do sada je bio u Australiji, gde su od 2007. godine održane marketinške kampanje i godišnji obilasci učinili Riu-a jednim od najupečatlјivijih umetnika i izvođača. Riu je bio među najprodavanijim umetnicima u bilo kom muzičkom žanru. Kao izvođač, Riu predstavlјa lidera u razrađenim nastupima koji uklјučuje velike arhitektonske replike i rekvizite, kostime, plesače, laku komediju i šalu sa publikom. Kritika Riu-ovih praksi uglavnom proizilazi iz visokog umetničkog sektora klasične muzike. Ovaj sektor predstavlјa poseban i preskriptivan način uvažavanja koji se opire prilagođavanju savremenom i pluralističkom kulturnom okruženju. U kombinaciji sa otvorenom kritikom, to sugeriše da klasična muzika visoke umetnosti pokušava da definiše, ili redefiniše samu sebe kao reakciju protiv postepenog uklјučivanja komercijalnih i narodnih elemenata.

Inkluzija dece u predškolskim ustanovama i porodici

Adrijana A. Aleksić — 2025-12-20

Inkluzija u predškolskim ustanovama značajno utiče na socijalizaciju i razvoj dece sa teškoćama u razvoju, omogućavajući im učešće u svakodnevnim aktivnostima. Za njenu uspešnu i funkcionalnu implementaciju, neophodna je saradnja i partnerstvo roditelja, vaspitača i defektologa, kao i uključivanje individualnih asistenata za bolju podršku.

Ukoliko su vaspitači nedovoljno osposobljeni za rad sa decom sa teškoćama u razvoju, to otežava realizaciju aktivnosti. Integracija se ostvaruje osnivanjem razvojnih grupa, a proizvodi se želja da roditelji prihvate da dete ima teškoće u razvoju. Prihvatanje utiče na kvalitet roditeljske brige i razvoj deteta, dok odbacivanje i negiranje teškoća sprečava napredovanje deteta.

Uspostavljanje partnerstva između predškolskih ustanova, porodice i drugih društvenih faktora poboljšava i potpomaže inkluzivnu praksu. Partnerstvo mora biti zasnovano na uvažavanju i aktivnom uključivanju roditelja, koji imaju važnu ulogu u razvoju dece. Sva deca, uključujući i one sa teškoćama, zaslužuju jednake prilike za napredak i socijalizaciju.