Sinteze - časopis za pedagoške nauke , književnost i kulturu

Polne i starosne razlike u ispoljavanju vršnjačkog nasilja

Gordana D. Blagojević, Bogdan S. Marjanović — Tue, 26 Dec 2023 23:41:10 +0100

Kompleksna problematika vršnjačkog nasilja je predmet mnogih istraživanja do sada. Intezivno se proučavaju prevalencija, oblici, načini manifestovanja, uzroci i posledice vršnjačkog nasilja. Predmet ovog rada su polne i starosne razlike u ispoljavanju vršnjačkog nasilja. Istraživanje je realizovano na uzorku od 204 učenika oba pola, petog i osmog razreda iz dve osnovne škole. Rezultati istraživanja pokazuju da je potvrđena razlika u sklonosti ka nasilnom ponašanju između dečaka i devojčica (t=5.83, p<0.01). Postoji statistički značajna razlika u sklonosti ka nasilnom ponašanju između učenika različite starosti, tj. učenika petog i osmog razreda. Ona nam pokazuje da je kod učenika osmog razreda značajno više izražena sklonost ka nasilnom ponašanju u odnosu na učenike petog razreda. Značaj ovog istraživanja se ogleda u tome da rezultati mogu poslužiti kako za unapređenje znanja o nasilnom ponašanju učenika u školskoj sredini, tako i za praktično delovanje i usklađivanje modela prevencije u ovoj oblasti.

Pojedinac i sreća u hiperpotrošačkom društvu

Goran D. Pljakić, Slavica M. Pavličević — Wed, 27 Dec 2023 00:00:07 +0100

Pojedinac u postmodernom društvu sve više zauzima aktivan i produktivan odnos prema proizvodima masovne kulture i postepeno izgrađuje kritički odnos prema sadržajima masovnih medija, kojima se često neopravdano pripisuje apsolutna moć manipulativnog dejstva. Međutim, masovna kultura svojom težnjom ka individualizaciji i „prosečnom“ u značajnoj meri ograničava mogućnosti pojedinca da u kontekstu hiperpotrošačkog društva doživi obećanu sreću. Tragičnost sreće hiperpotrošača leži u njegovoj individualnosti, jer u procesu traganja za srećom pojedinac postaje sve usamljeniji i otuđeniji. Potpuna sreća nužno je povezana sa drugim ljudima, zbog čega je i prolazna, tako da je pojedinac ne može samostalno posedovati.

Vaspitanje adolescenata u vreme rijaliti programa i tabloidnog novinarstva – zakonska regulativa

Ana V. Slavković, Vukan R. Slavković — Wed, 27 Dec 2023 00:10:02 +0100

Cilj ovog rada je analiza medijske slike i pokušaj dolaženja do odgovora na pitanja iz kojih razloga se počinioci krivičnih dela u medijima prikazuju na način koji ne odgovara realnosti, ali i koje kategorije mladih su najpodložnije uticaju ovakvih negativnih uzora, kao i na koji način porodica i zakonska regulativa mogu da ih zaštite. Autori zaključuju da iza medijskog predstavljanja sveta kriminala kao idiličnog, stoje centri moći, koji u dogovoru sa vlasnicima medijskih kuća plasiraju ovakve sadržaje kroz najgledanije programe, sa ciljem da se formiraju nesigurne ličnosti, sklone bolestima zavisnosti, koje tokom razvoja prate neadekvatne uzore i ne ostvaruju razvojne zadatke adolescencije. Promovisanje štetnih medijskih sadržaja ima negativan učinak na razvoj adolescenata i razvojne fenomene koji se na adolescentnom uzrastu dešavaju. Najveći rizik da usvoje antisocijalne vrednosti prezentovane u medijima snose mladi iz porodica u kojima vlada loša emocionalna klima, pa nemaju doživljaj pripadnosti i kroz slepo predavanje vršnjačkoj grupi, usvajanje pogrešnih vrednosti i uzora iz sveta medija, traže zamenu za porodicu. Blizak odnos sa roditeljima omogućava mladoj osobi da sa njima razgovara o uzorima iz sveta medija, pozitivnim i negativnim junacima, vrednostima, dilemama, događajima iz sveta vršnjačkih odnosa, planovima za budućnost, kao i da roditelj detetu prenese životna iskustva i pomogne u formiranju medijske pismenosti. Neophodna je zakonska regulativa koja će zaštititi osetljive društvene grupe od medijske eksploatacije, ili izloženosti medijskom nasilju.

Postulat "dominantnog identiteta"

Dragan Jakovljević — Wed, 27 Dec 2023 00:18:33 +0100

Poslednjih godina je retko koji drugi intelektualac sa takvim naglaskom u javnosti iznosio teze o identitetu Crne Gore, kao predsednik CANU, prof. Dragan Vukčević. To je doduše radio u jednoj naučno nesistematizovanoj formi, naime u okvirima niza intervjua i prigodnih govora. Njegova polazna teza glasi, da pri svim razmatranjima datog profila treba startovati od „trijade“ Država-Ustav-Građanin, unutar koje bi se svi za data dva temeljna pitanja važni sadržaji mogli i trebali sagledavati.