Sociološki godišnjak

ПОДСТИЦАЊЕ ЛИКОВНОГ СТВАРАЛАШТВА УЧЕНИКА У ЗОНИ НАРЕДНОГ РАЗВОЈА

Marko Popadić — 2023-12-31

Циљ рада је да се експеримантално испита могућност подстицања ликовног стваралашта у зони наредног развоја. Сарадња која се одвија са компетентнијом особом омогућује ученику да успешније рјешава сложеније задатке, него што би самостално, чиме увјежбава те функције. Тај напредак праћен је прије и након задавања визуелних, вебалних и аудитивних нивоа помоћи током рјешавања ликовних задатака. Инструмент који је кориштен је адаптирана верзија теста ЛВ1. Узорком су обухваћени ученици шестог разреда основне школе у Требињу. Резултати истраживања указали су на то да су дјеца показала напредак у свим задацима и било је много једноставније и радити тестирање након експерименталног програма који је осмишљен тако да прати зону наредног развоја.Теоријске и практичне импликације рада дискутују се у вези са значајем и могућностима подстицања ликовног стваралашта ученика.

UTICAJ TRADICIONALNIH MEDIJA NA MLADE U SRBIJI U ERI DIGITALNIH TEHNOLOGIJA

Uroš Selenić — 2023-12-31

Glavna hipoteza u radu bila je da mladi ostvaruju sve slabiju interakciju sa tradicionalnim medijima u eri digitalnih tehnologija. U istraživanju je učestvovalo 300 studenata različitih visokoškolskih ustanova u Srbiji, koji su odgovarali na šest baterija pitanja. Metoda Likertove skale primenjena je u prve četiri baterije, dok su studenti u petoj i šestoj proizvoljno davali odgovore na postavljena pitanja. Na osnovu dobijenih rezultata, pokazalo se da tradicionalni mediji nemaju veliki uticaj na mlade, kao i da uopšte nisu njihov glavni izvor informisanja. Na taj način su potvrđene tvrdnje da su glavni razlozi za trenutno stanje promena svakodnevnih navika, pojava interneta, društvenih mreža i (generalno) razvoj digitalnih tehnologija.

АКТУЕЛНОСТ ЖИТИЈА ГЕРАСИМА ЗЕЛИЋА – СВЈЕДОЧАНСТВО ЈЕДНОГ ВРЕМЕНА И/ИЛИ НАУК ЗА БУДУЋНОСТ

Miloš Ernaut — 2023-12-31

Герасим Зелић (1752-1828), архимандрит манастира Крупа у Далмацији, био је један од најзнаменитијих Срба свога времена и велики путник. Као једини писани траг његових многобројних путовања остала је аутобиографија Житије Герасима Зелића. У том дјелу описује битна политичка дешавања широм Европе, Блиског Истока и Русије, којима је свједочио или непосредно у њима учествовао. Његов аналитички и приповједачки дар, представљен у Житију, добра је основa за разумијевање тадашњих политичких односа између Истока и Запада, али и ширег контекста кроз који су се преплитале сличности и разлике између наведених културних кругова. У том смислу, циљеви овог истраживања су синхронијског и дијахронијског карактера. У првом случају, настојаћемо да представимо и критички анализирамо Зелићеву перцепцију догађаја које описује као њихов савременик. Истовремено, настојаћемо и да утврдимо тренутну актуелност његових увида представљених у наведеном дјелу. Анализи наведеног дјела приступићемо кроз уважавање херменутичке перспективе, тј. уважавање међусобног односа прошлости и садашњости. Резултати нашег истраживања указују да је Житије Герасима Зелића дјело које превазилази оквире времена у којем је настало, јер се од тада до данас није измијенио контекст међусобног (не)разумијевања Истока и Запада.

PRIMJENA STORITELINGA U POLITIČKIM ODNOSIMA S JAVNOŠĆU

Nataša Tešanović — 2023-12-31

Storiteling (storytelling) je jedna od tehnika u odnosima s javnošću. Njegova primjena se zasniva na čovjekovoj potrebi za pretakanjem života u priče i psihološkim mehanizmima koji čine da ljudi misle kroz metafore i dijele zajedničko iskustvo kroz mitske i arhetipske motive duboko ugrađene u njihovo kolektivno nesvjesno. Sociološka posmatranja narativa ističu važn ulogu priča u izgradnji sopstva i kolektiviteta, u formiranju i održanju društvenih autoriteta, istovremeno tretirajući priču kao kritičku, pa čak i oslobađajujuću diskurzivnu formu. Globalna nesigurnost i moderne tehnologije pospješile su upotrebu storitelinga u različitim medijima, koji se, u eri informativne mećave, hiperprodukcije identiteta i tribalnog karaktera internetske mreže, ispostavlja kao efikasno sredstvo за promociju političkih kandidata za šta ovo istraživanje nudi niz ilustrativnih primjera iz različitih političkih i kulturnih miljea.

Вриједност информације у ери пост-истине

Sanja Dokić Mrša — 2023-12-31

Прегледом досадашњих спознаја у раду се анализира утицај информационо-комуникационих технологија (ИКТ) на обликовање и доступност вриједних информација. Рад полази од претпоставке да су ИКТ истовремено олакшале и отежале процес доласка до вриједних информација. Кориштењем научнe методe анализе остварен је општи циљ рада, који се односи на критички поглед на улогу ИКТ као фактора који је истовремено убрзао и олакшао процесе обликовања, ширења и похрањивања/доступности вриједних информација, али и довео до информационог поремећаја без историјског преседана. Подривајући саму човјекову потребу да своје одлуке, ставове и мишљења заснива на вриједним информацијама, друштво пост-истине доводи у питање једну од основних медијских функција, а то је информисање.

КУЛТУРНИ ИДЕНТИТЕТ МЛАДИХ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ И ЊЕГОВЕ КОМПОНЕНТЕ

Bilјana Milošević Šošo — 2023-12-31

Приказ рукописа монографије Културни изазови формирања идентитета младих у Републици Српској, аутора Бојана Ћорлукe и Мила Вукајловића.