Sociološki pregled

Religijski elementi medijskog izveštavanja o migrantima – komparacija novinarske i čitalačke perspektive

Ivana Stamenković — 2024-11-01

Imajući u vidu da su medijski narativi o migrantima prožeti političkim, ekonomskim i religijskim faktorima, cilj analize je identifikovati i uporediti obrasce izveštavanja o migrantskoj krizi sa obrascima komentarisanja čitalaca, kako bi se utvrdilo da li postoje razlike između ovih narativa u pogledu načina deskripcije i referisanja na migrante sa posebnim fokusom na prisustvo religijskih elemenata. Uzorak za analizu obrazaca izveštavanja medija o migrantskoj krizi čine novinarski tekstovi onlajn izdanja dnevnih novina Politika i Kurir. Uzorak čine i prateći tekstovi komentara čitalaca, uz novinarski tekst o migrantskoj krizi i migrantima, koji su objavljivani tokom 2015. i 2017. godine. Istraživanjem je utvrđeno da postoji statistički značajna razlika između obrazaca izveštavanja novinara i obrazaca komentarisanja čitalaca u odnosu na nekoliko referentnih dimenzija (Stamenković, 2021). Među njima se posebno ističe kategorija Drugosti, sa naglašenim religijskim elementima, kao i negativno određenje migranata kao agresivne, militantne i osvajačke grupe.

Pojam denacifikacije u srpskim štampanim medijima 2022–2023. godine

Vojislav Todorovic — 2024-11-01

Jedan od ciljeva specijalne vojne operacije Ruske Federacije u Ukrajini je denacifikacija ukrajinskog društva. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi na koji način je medijska javnost u Republici Srbiji videla denacifikaciju u odnosu na njene činioce: istoriju, politiku, ekonomiju, kulturu. Kvalitativnom i kvantitativnom analizom medijskih sadržaja opisno smo identifikovali pojam i njegovu učestalost pojavljivanja. S tim ciljem izvršeno je empirijsko istraživanje, koje je obuhvatilo pet dnevnih novina s najvećim tiražem u Republici Srbiji: Novosti, Politika, Kurir, Blic i Danas, u periodu od februara 2022. do oktobra 2023. godine. Istraživanje ukazuje na aktivnu ulogu štampanih medija u opisivanju pojma denacifikacije i polarizovane stavove štampanih medija prema procesu denacifikacije u zavisnosti od toga da li pripadaju mainstream ili alternativnim štampanim medijima.

Digitalni kapital i digitalne nejednakosti studenata

Jovana M Čikić — 2024-11-01

U radu se analiziraju obeležja digitalnog kapitala studenata, sa posebnim osvrtom na domen visokog obrazovanja, kao i digitalne nejednakosti. Pretpostavlja se da je digitalni kapital studenata (kao „digitalnih urođenika“) relativno visok. Posebne hipoteze odnose se na obeležja digitalnog kapitala u obrazovanju, kao i zavisnost digitalnog kapitala od sociodemografskih i obrazovnih obeležja studenata. Osnovu za analizu čine podaci iz anketnog istraživanja na uzorku od 438 studenata. Za potrebe analize konstruisan je petodimenzionalni indeks digitalnog kapitala studenata. Rezultati delimično potvrđuju osnovnu i jednu posebnu hipotezu, dok su hipoteze o digitalnom kapitalu u obrazovanju i uticaju obrazovnog portfolija u potpunosti potvrđene.

Tumačenje neoliberalizma sa Fukoom i Lakanom – fantazam, depresija i preduzetnička subjektivnost

Milan Urošević — 2024-11-01

Rad se bavi izgradnjom teorijskog okvira radi razumevanja fenomena neoliberalizma. Za konceptualizaciju neoliberalizma koristi se konceptualni okvir teorije upravljanja (governmentality theory), pre svega oslanjajući se na shvatanje ove teorije u radu Mišela Fukoa. Kako bi se bolje razumeo proces interpelacije subjekata u neoliberalizmu, taj okvir ćemo dopuniti konceptima iz Lakanove psihoanalize. Integracija ova dva pristupa omogućava bolje razumevanje načina na koji neoliberalni režimi mobilizuju pojedince na usvajanje određenih modela subjektivnosti. Ovaj teorijski okvir ćemo primeniti na konceptualizaciju odnosa subjektivnosti i depresije kao psihičkog oboljenja za čiju incidencu je primećeno da raste zajedno s procesom uspostavljanja neoliberalizma.

Poboljšanje čoveka i moral: neke teorijske nedoumice

Nenad Cekić — 2024-11-01

Autor u radu preispituje ključne etičke zamisli koje prate ideju da se čovek može „moralno poboljšati“ uticajem na „moralni mozak“. Analizirajući glavni pristup savremenih neuroetičara, zapaža da su u ideji poboljšanja uglavnom izostavljeni normativno-etički i metaetički elementi bez kojih jasna predstava o tome šta se pod „moralnim poboljšanjem“ može smatrati – nije moguća. Autor skreće pažnju i na preterano oslanjanje na tehnološke postupke u proceni određenja i dometa moralnog poboljšanja. Na kraju rada analizira dva modela funkcionisanja „moralnog mozga“. Ta dva modela preuzeta su iz pop-kulture. Jedan je model dvostruke ličnosti dr Džekila i gospodina Hajda, preuzet iz književnosti i kasnijih filmskih adaptacija. Drugi je čuveni kompjuter koji ima ličnost, HAL 9000 iz čuvenog filma Odiseja u svemiru 2001.

Uticaj veštačke inteligencije na obavljanje profesija u pravosuđu

Marina Matić Bošković — 2024-11-01

Veštačka inteligencija (VI) transformiše razne sektore, pa ni pravosudni sistem nije izuzetak. Autorka ovog rada istražuje uticaj VI na obavljanje profesija u pravosuđu. Integracija VI u pravosudne sisteme pruža značajnu korist u smislu efikasnosti, dostupnosti pravde i tačnosti u donošenju odluka. Međutim, ona takođe predstavlja izazove kojima se moramo pozabaviti putem pažljivog sprovođenja VI, etičkih razmatranja i stalnog prilagođavanja. Iako je upotreba VI u pravosuđu u porastu i razlikuje se u zavisnosti od zemlje, ona donosi potencijalne rizike u vezi sa osnovnim pravima. U ovom tekstu autorka procenjuje da li upotreba VI od strane stručnjaka u pravosuđu ugrožava pravo na pravično suđenje, uključujući i pravo na nezavisne i nepristrasne sudove, ravnopravnost strana u postupku itd. Autorka takođe procenjuje da li neke od uvedenih alatki, naročito one koje predviđaju sudske odluke i povratništvo, krše osnovna prava. Na kraju, autorka procenjuje opcije daljeg razvoja i upotrebe VI u pravosudnim profesijama.

Etiologija i fenomenologija ekonomskog kriminaliteta u tranzicionim društvima

Jelena Ž Kostic — 2024-11-01

Ne postoji jedinstvena, opšteprihvaćena definicija ekonomskog kriminaliteta. Razlog može biti česta promena njegove sadržine, odnosno krivičnih dela koje on obuhvata. Zajedno sa razvojem društvenoekonomskih odnosa razvijaju se i novi oblici navedene vrste kriminaliteta, pa možda samim tim definicija ne bi ni trebala, ali ni mogla, da bude univerzalna. Društva u tranziciji su se suočila sa značajnim promenama kako u oblasti političkog uređenja, tako i u oblasti ekonomije. Najuočljivije posledice tranzicije i prelaska na tržišnu privredu bile su velika nezaposlenost i socijalno raslojavanje stanovništva. To se negativno odrazilo na društvene vrednosti i moral, a samim tim i povećanje kriminaliteta.
Cilj ovog istraživanja jeste ukazivanje na uzroke i pojavne oblike ekonomskog kriminaliteta u društvima u tranziciji. Polazimo od pretpostavke da su blagovremena pripremljenost za značajne društvene promene u smislu uspostavljanja adekvatne zakonske regulative i postojanje nezavisnih mehanizama i institucija socijalne kontrole od velikog značaja za prevenciju ekonomskog kriminaliteta. Primenom analize sadržaja nastojimo da ukažemo na to da i zemlje u kojima je već odavno okončan proces političke i ekonomske tranzicije takođe mogu da se suoče sa problemima koji mogu da doprinesu da veliki broj izvršilaca krivičnih dela, koja spadaju u domen ekonomskog kriminaliteta, ostane nekažnjen za svoja dela, čime se direktno ugrožava princip vladavine prava.

Ideologija i naličje moderne nauke

Milojica Šutović — 2024-11-01

Nauka i naučni argumenti zamenjuju se ideologijom, koja je postala instrument kapitalističke pohlepe, maksimalizacije profita i materijalizacije tehnologije. Stvara se kultura koja se uglavnom suprotstavlja naučnom rezonovanju i duhovnosti. Mnogi naučnici se bogate na način koji nauka kritikuje, i bacaju sumnju na čitavu nauku, posebno na društvene nauke. Znanje nije prioritet, već maksimalizacija dobiti privatnih investitora i zaštita prioriteta elite vlasti. Umesto istinskog angažmana, vrši se akademsko brendiranje i kontrola uma. Reč je o degradaciji akademskog rada. Izdavačka i naučna industrija rade protiv naučne zajednice. Naučni rezultati zavise od motiva sponzora. Industrijska forma nauke radi protiv naučnog progresa. Sprega s kapitalizmom je moderno naličje nauke, dato u formi ideologije, bezobzirne navale kapitala, metodom porobljavanja ljudi. Suštinsko pitanje jeste kako zaštititi slobodu i kreativnost nauke. Cilj rada je ukazati na problem i aktuelnost ovih pitanja, povezivanja nauke i propagande, instrumentalizacijom pseudonauke koja poništava svoj predmet istraživanja legitimacijom stručnog znanja. Analiza se oslanja na klasične tekstove velikih umova i primenu indikativne sociologije.

Mešoviti izborni sistemi

Dejan Bursać — 2024-11-01

The Never-ending revolution

Petar Matić — 2024-11-01

Žena i prostitucija u Republici Srbiji: izbor ili potreba; Naučna dostignuća dr Dragane Pejović

Milena Žikić — 2024-11-01