Sociološki pregled

Ka globalnom geopolitičkom novumu – sa svetskim ratom ili bez njega do promene poretka?

Milomir Stepic — 2026-05-07

Svet se nalazi u turbulentnoj tranziciji poredaka, koja se odvija u vidu političkih, vojnih, tehnoloških, ekonomskih, verskih, propagandnih i drugih sukoba. U njima učestvuju akteri koji astoje da zadrže privilegovan status quo, s jedne strane, i sile u usponu koje pretenduju da promene sistem u kome imaju podređenu poziciju, s druge strane. Iako oružani sukobi na prvi pogled maju proksi-karakter, svetski rat je moguć kao kompleks regionalnih ratova. Autor smatra da njihovi ishodi već proizvode geopolitičko, odnosno sveobuhvatno preoblikovanja sveta. Apsolutna dominacija SAD tokom „unipolarnog trenutka“ odavno se završila, ali multipolarni sistem u pravom smislu još nije u potpunosti uspostavljen. Aktuelni istorijsko-geopolitički trenutak najispravnije bi bilo definisati kao proces multipolarizacije, odnosno izgradnje policentričnog sveta. Za sada se ne može reći kakva će ta policentričnost biti, kakav će biti raspored sila na skali globalne moći i da li će težiti kako-tako ravnotežnom (neo)bipolarizmu. Još jedan „kraj istorije“ (?) nazire se u smeni unipolarizma novim unipolarizmom – umesto Pax Americana uslediće pokušaj da se uspostavi Pax Sinica. Dakle, ne razmišlja se izvan šablonizovanih koordinata nekog oblika polarnosti. Brojni su pokazatelji da se svet, međutim, kreće ka geopolitičkom novumu – mozaičnoj strukturi blokova čiji će integracioni principi biti nekoherentni, granice fluidne, a međusobne veze fleksibilne.

Mitologeme geopolitičkih sukoba

Predrag Zivkovic — 2026-05-07

Da bismo otklonili dionizijsko narativni nemir iliti sumnju u epistemologiju rada, kazaćemo da autorsko saopštenje koje je sadržano u ovom višeslojnom deskriptoru predstavlja sociološko-filozofsko, ali i psihoanalitičko tumačenje regionalnih sukoba, čija je mitološka strana uspjela, ne samo političkim panacejama o spasu „demokratskog duha“ već mnogo složenije, mitologemskim dodirima da okupi „istorijske aktere“ i ujedini ih u rehabilitaciji svojih „geopolitičkih legata“. Ovdje se prepoznaje uticaj Karla Gustava Junga i Karla Kerenjija čija mitologemska baština će nam pomoći u analizi savremenih „geopolitičkih buđenja“, fenomenološki bi zaključio Aleksandar Dugin. Ponekad je i ona, da se pozovemo na pomenuti gorostasni dvojac, važnija u opisu geopolitičkih snaga, odnosno društvenih bojišta, od bilo kakve anticipirane i dnevno informisane mirnoće ili, bolje reći, geopolitičke nejasnoće jer je u toj arhetipskoj strukturi zadržan onaj „religijski bunt“ koji se smatra vlastodršcem regionalnih i globalnih sukoba. Kroz navođenu hrestomatiju regionalnih sukoba sa određenim izborom arhetipskih primjera, kako na postsovjestkom tako i na bliskoistočnom prostoru, nastojaćemo da obrazložimo njihove arhetipske i geopolitičke prediktore.

Korporacije kao akteri militarizacije policije: primer iz SAD

Nikola Pavlovic — 2026-05-07

U savremenom globalizovanom društvu korporacije su prerasle okvire klasičnih ekonomskih subjekata i postale ključni akteri u ekonomskim, političkim, kulturnim i tehnološkim procesima. Njihova ekonomska moć, često merljiva sa državnim budžetom mnogih zemalja, ili čak veća od njega, osim velikog uticaja na globalna tržišta i tokove kapitala, omogućava im oblikovanje javnih politika kroz fondacije i finansijsku podršku političkim strukturama. Sektor odbrane, kao izuzetno profitabilan, već dugi niz decenija je u fokusu korporacija. U tehnološkom aspektu, dronovi, oklopna vozila, poluautomatsko i automatsko oružje, sistemi za masovni nadzor – sve češće prelaze iz vojnog u policijski sektor. U društvenom aspektu vojna oprema i obuka podstiču „ratni“ mentalitet u policijskim strukturama. U navedenom smislu, korporacije imaju veliki uticaj u procesu militarizacije policije, a ovaj fenomen je posebno vidljiv u SAD. Za dokazivanje navedene hipoteze u našem istraživanju koristićemo kombinovani metodološki pristup, koji se sastoji od metode studije slučaja, metode analize sadržaja i kritičko-analitičke metode.

Kulturalni secesionizam „Sandžaka“ i regionalna bezbednost

Slobodan Antonic — 2026-05-07

U prvom delu rada razmatraju se dva primera kulturalnog secesionizma iz Raško-polimske oblasti („Sandžaka“) – uvođenje „bosanskog jezika“ i apel na Bošnjake da bojkotuju Deda Mraza. U drugom delu rada daje se pregled autonomističkih zahteva (1991–2025) bošnjačke elite iz Starog Rasa, koji se najčešće svode na želju da se uspostavi autonomna država pod NATO protektoratom. U trećem delu rada analiziraju se iredentističke pretenzije da se „Sandžak“ pripoji Bosni i Hercegovini, odnosno Kosovu*. Razmatraju se i realni bezbednosni rizici koji proističu iz ovakve ideologije i kulturalne prakse ne samo po teritorijalni integritet Republike Srbije već i po mir u regionu.

Društveni konteksti porodične strukture i kvalitet života adolescenata: poređenje dvoroditeljskih i jednoroditeljskih porodica

Биљана Н. Јаредић — 2026-05-07

Istraživanje je ispitivalo razlike između adolescenata iz dvoroditeljskih i jednoroditeljskih porodica u socijalnim strategijama, porodičnim interakcijama i temporalnom zadovoljstvu životom. Uzorak je činilo 202 adolescenta uzrasta 14–19 godina. Primenjeni su relevantni upitnici. Rezultati pokazuju da socijalne strategije i porodične interakcije predviđaju značajan procenat varijanse temporalnog zadovoljstva. Adolescenti iz dvoroditeljskih porodica pokazuju više zajedništva i veće zadovoljstvo životom, dok su konflikt i izbegavanje socijalnih situacija izraženiji kod jednoroditeljskih porodica. Primanja porodice i doba pri rastavi roditelja pozitivno su povezani sa zadovoljstvom životom.

Oblici polarnosti u neorealizmu i svetsko-sistemskoj teoriji

Stefan Mandić — 2026-05-07

Savremene svetske odnose karakteriše razgradnja američke jednopolarnosti i haotičnost u međunarodnim odnosima. Ova promena u sferi geopolitike nesumnjivo je povezana i sa restrukturiranjem svetskog kapitalističkog sistema u kojem SAD gube status hegemona, centralni položaj zapadnih zemalja postaje upitan, a sve veći broj poluperifernih regija po svojim ekonomskim i političkim karakteristikama približava se centru. Usled navedenog, na savremeno doba može se gledati kao na eru radikalne transformacije geopolitičkih obrazaca zbog čega analiza osnovnih karakteristika jedno-, bi- i multipolarnosti dobija na značaju. Detaljna analiza neorealizma kao teorije zaslužne za razvitak ovih koncepata neophodna je za što adekvatnije razumevanje različitih oblika polarnosti. Takođe, teorijski je značajno upoređivanje neorealističkog viđenja polarnosti sa svetsko-sistemskim shvatanjem hegemonije kako bi se adekvatno proučila distribucija moći u međunarodnom poretku država. Osnovni cilj ovog rada je da analizom neorealističkog i svetsko-sistemskog pogleda na polarnost stvori osnove za ispitivanje današnjeg dominantnog oblika polarnosti i da pretpostavi kakav oblik polarnosti će biti dominantan u 21. veku.

Koaliciona proaktivna agresija i ljudska priroda: interdisciplinarni pristup

Kristina Pejković — 2026-05-07

Cilj ovog rada je interdisciplinarno istraživanje koalicione proaktivne agresije kod ljudi. Ovom temom bavi se antropolog Ričard Rengem u kontekstu uporedne primatologije. Ovaj tip agresije najčvršće je povezan sa konceptom organizovanog ili kolektivnog nasilja u sociologiji, u vidu koordiniranih ljudskih radnji usmerenih na ostizanje određenog cilja, što često dovodi do povreda ili smrti pojedinaca, grupa ili čitavih društava. Istorijski primeri ovog tipa nasilja obuhvataju: ritualno žrtvovanje i kažnjavanje, pokolje, koncentracione logore, ratovanje i aktivnosti državnih tela kao što su vojska i policija, odnosno entiteti koji drže monopol nad nasiljem. Primarno pitanje je da li je ovaj vid nasilja urođen ljudskoj prirodi. Samim tim, jedan deo rada podrazumeva filozofsko-teorijsku raspravu o (ne)postojanju ljudske prirode i opštih osobina ljudskog ponašanja u vezi sa agresijom. Zatim sledi pregled teorija o koalicionoj proaktivnoj agresiji, koje obuhvataju razne oblasti, uključujući primatologiju i sociologiju. Izučavanje ovog vida agresije je od presudne važnosti jer su njegovi mehanizmi često skriveni, pri čemu agresija nije uvek očigledna u ponašanju pojedinaca, ali kumulativne radnje pojedinaca imaju nasilne ishode.

Novi prilozi za biografiju Dragića Joksimovića

Dušan Dostanić — 2026-05-07

Dragić Joksimović (1893–1951) bio je pravnik i političar, narodni poslanik, advokat i delatnik u oblasti kulture. U stručnoj javnosti je poznat kao advokat odbrane na suđenju generalu Dragoljubu Mihailoviću. Nakon završetka ovog procesa, komunisti su Joksimovića ostrakizovali. Posle gubitka građanskih prava i zabrane bavljenja advokaturom, njegovo stradanje je nastavljeno lišenjem slobode, a okončano u Kazneno-popravnom domu u Sremskoj Mitrovici. Joksimović je rehabilitovan odlukom suda 2008. godine. Od 2020. Advokatska komora Srbije je ustanovila Povelju „Dragić Joksimović“, s namerom da dodelom ovog priznanja učvrsti poverenje u profesionalno i etičko obavljanje pravozastupničke delatnosti.
Autori članka, na osnovu novih izvora, predstavljaju neotkrivene podatke iz biografije Dragića Joksimovića, naročito o njegovoj porodici i školovanju u Nemačkoj, dopunjuju i ispravljaju do sada korišćene činjenice. Joksimović je doktorirao na temu zemljoradničkih komora. U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca profesionalno sindikalno i staleško udruživanje, naročito među zemljoradnicima i radnicima, bilo je predmet teorijskih i političkih rasprava. Istraživanje pruža celovitiju i verniju sliku Joksimovićevog lika i dela, nego što je to bilo poznato u stručnoj javnosti. Život i karijera Dragića Joksimovića odvijali su se u smutnim vremenima prve polovine prošlog veka, u razdoblju političke krize u Jugoslaviji između dva svetska rata, dolaska „novog doba“ idiokratske diktature i jednoumlja. Joksimovićeva paradigmatična sudbina je podsećanje na tragediju preobražaja srpskog društva i stradanja većeg dela domaće inteligencije nakon pobede komunističke revolucije.