Sociološki pregled

Međunarodne migracije i mobilnost studenata: naučene lekcije i mogućnosti unapređenja

Jelena Despic — Sun, 11 Feb 2024 20:08:05 +0100

Višedimenzionalnost svakodnevnih iskustava internacionalizacije korišćenjem kolaborativne autoetnografije

Dr Lisa Moran, Dr Tanja Kovacic — Sun, 11 Feb 2024 20:09:15 +0100

U ovom radu se pojašnjavaju pristupi kolaborativnoj autoetnografiji (engl. CAE) na osnovu iskustava dve univerzitetske profesorke koje žive u Irskoj. Kako navode Elis i saradnici (Ellis et al., 2011), autoetnografija „pokušava da opiše i sistematski analizira lično iskustvo kako bi se shvatilo kulturološko iskustvo“. Kao dve sociološkinje, retrospektivno i selektivno analiziramo iskustva u vezi sa međunarodnim akademskim životom; granicama, kulturnim normama i identitetom. Razmatramo pripadnost da bismo istražili akademsku mobilnost u kontekstima naših života.
Istražujemo odnose između podstičućih/ograničavajućih faktora koji doprinose našoj angažovanosti u proizvodnji znanja i pripadnosti novim akademskim okruženjima van naših mesta porekla. Tanjina priča dokumentuje njeno doktorsko putovanje iz Slovenije u Irsku, upoznavanje sa kulturnim miljeom zemlje domaćina kako bi se angažovala u akademskom životu, odlazak iz Irske i povratak kući, što nije značilo povratak u „poznato“. Lisin narativ pokazuje sinergiju sa Tanjinim prosvetljujućim emocijama prilikom ulaska u Veliku Britaniju 2017. godine, u vreme naglašenog antiemigrantskog raspoloženja. Međutim, njena iskustva prilikom povratka tokom pandemije virusa COVID-19 uzdrmala su njeno zamišljanje povratka kući.
Koristeći konverzacioni stil, istražujemo sličnosti/razlike u iskustvima međunarodnih akademskih karijera. Ovaj rad baca svetlo na kolaborativnu autoetnografiju radi otvaranja konceptualnih puteva u višeslojne dimenzije akademskih iskustava, naglašavajući njen značaj u međunarodnom kreiranju politike visokog obrazovanja.

(Re)konstrukcija identiteta visokoobrazovanih povratnika: slučaj Srbija

Milica Vesković Anđelković, Nena A. Vasojević — Sun, 11 Feb 2024 20:12:06 +0100

Cilj rada je analiza empirijskih podataka prikupljenih fokus-grupnim istraživanjem kojim je ispitivano iskustvo i oblikovanje identiteta visokoobrazovanih povratnika koji su se neko vreme školovali u inostranstvu. Polazimo od teorijske pretpostavke identiteta kao društvene kategorije, što znači da je on rezultat interakcije između ljudi, institucija i prakse, te je stoga promenljiv, u stalnom procesu oblikovanja i nikad završen. Akcenat će biti na analizi izgradnje identiteta ispitanika i njihovih stavova prema pojedinačnim identitetskim komponentama. Iz razgovora se zaključuje da je migraciono iskustvo u velikoj meri uticalo na izgradnju i razumevanje sopstvenog identiteta, da on ostaje otvoren za uticaje novih društvenih sredina pri čemu se zadržavaju i obrisi nacionalne kulture.

Prostorni identitet međunarodnih studenata i vezanost za grad

Jasna Petrić, Vesna Lukić — Sun, 11 Feb 2024 20:14:56 +0100

Pretpostavka ovog, u svim aspektima novog istraživanja u Srbiji, jeste da način na koji prostor utiče na identitet akademski mobilnih, međunarodnih studenata integriše deo njihovih individualnih identiteta, ali istovremeno utiče na varijabilnost identiteta poteklih iz različitih kontekstualnih faktora ishodišta studentskih migracija. Gradovi se mogu posmatrati kroz njihovu ulogu u oblikovanju i transformaciji identiteta međunarodnih studenata. Cilj je da se ispita emocionalna i pragmatična vezanost međunarodnih studenata za grad studiranja, uz poređenje sa ova dva oblika vezanosti za mesto iz kojeg potiču. Empirijska provera teorijskih postavki bazira se na kvalitativnom istraživanju putem fokus-grupnih intervjua sa tri predefinisane grupe ispitanika, čiji se rezultati prikazuju u radu, a u kasnijim fazama istraživanja dodatno će biti validirani u triangulaciji sa anketnim upitnicima i intervjuima kao komplementarnim istraživačkim tehnikama i pristupima.

Uslovi studiranja srpskih studenata u Beču

Marica Sljukic, Snežana Stojšin, Vladan Vidicki — Sun, 11 Feb 2024 20:17:21 +0100

Tekst je posvećen sagledavanju uslova u kojima žive i studiraju srpski studenti u austrijskoj prestonici, a baziran je na rezultatima empirijskog istraživanja realizovanog 2021/2022. godine. Uzorak su činili studenti srpskog porekla iz Srbije, Bosne i Hercegovine, drugih bivših jugoslovenskih republika, kao i oni koji su rođeni u drugim evropskim zemljama, a srpskog su porekla. Podaci su prikupljeni primenom elektronskog upitnika i fokus-grupnog intervjua. Sagledavanje uslova studiranja obuhvatilo je sledeće parametre: troškove školarine, hrane i stanovanja; načine finansiranja; nužnost dodatnog radnog angažovanja; finansijsku dostupnost kulturnih sadržaja; kvalitet komunikacije na fakultetu i podršku studentskih organizacija. Analizom je ustanovljeno da srpske studente u toku studiranja na bečkim univerzitetima ograničava nekoliko faktora, koji su identifikovani i eksplicitno navedeni.

Konceptualizovanje homo sensus academicus mobilis: ka promeni paradigme u razumevanju savremene globalne akademske mobilnosti

Nikola Lero — Sun, 11 Feb 2024 20:19:38 +0100

Akademska mobilnost je istorijska praksa koja se pretvorila u zapadnjački amblem našeg vremena u mešavini postmodernosti i neoliberalnog kapitalizma. Visokoškolske institucije, sada bastioni internacionalizacije, doživele su eksponencijalni rast akademske mobilnosti izvan nacionalnih i regionalnih granica. U ovom radu se osporavaju i ispituju preovlađujuća teorijska gledišta o ovoj temi kroz polustrukturirani pregled literature i kritičku komparativnu teorijsku analizu aktuelnih paradigmi akademske mobilnosti. Argumentuju se njihovi redukcionistički pristupi, koji u velikoj meri zanemaruju emocionalne, kulturne, socioekonomske i neoliberalne aspekte akademske mobilnosti. Kao odgovor, ovim radom se predlaže Homo Sensus Academicus Mobilis, novi tripartitni konceptualni spoj Homo Academicus-a, akademskog kapitalizma i emocija u pokretu. Ovaj eksperimentalni okvir stavlja učesnike akademske mobilnosti u svoju srž, mapirajući glavne elemente koji oblikuju njihovo iskustvo akademske mobilnosti, od mikro do makronivoa. Doprinos Homo Sensus Academicus Mobilis-a ogleda se u širenju interdisciplinarnog pogleda, prihvatanju kosmopolitske perspektive i priznavanju emocionalnog rada u akademskim strukturama i hijerarhijama moći.

Metodološke smernice za naučno istraživanje lažnih dojava o podmetnutim eksplozivnim napravama u Republici Srbiji

Saša Mijalković, Srđan Milašinović — Sun, 11 Feb 2024 20:33:17 +0100

Tokom 2022. i 2023. godine Srbiju je zahvatio talas lažnog prijavljivanja podmetanja eksplozivnih naprava na javnim mestima (tzv. telefonski terorizam). U javnosti je to senzacionalistički predstavljano kao terorizam, sajber-terorizam, visokotehnološki kriminal, pismo-bomba, lažno prijavljivanje krivičnog dela, ugrožavanje javnog reda i mira i specijalni rat, čime se doprinosilo nervozi građana i poremećaju uobičajenog stila života, ali i nepoverenju u državnu vlast. Kako „telefonski terorizam“ nije bio predmet naučnog interesovanja u Srbiji; kako su evidentne metodološke dileme pri tumačenju/istraživanju pojava; kako postoje problemi distanciranja „telefonskog terorizma“ od sličnih pretnji i kako je u vezi s tim očigledna pojmovno-kategorijalna haotičnost, postojala je potreba da se iz ugla sociologije terorizma utvrde izvesne metodološke smernice za buduće istraživače.

Uticaj pandemije COVID-19 na desničarski ekstremizam

Marija Djoric — Sun, 11 Feb 2024 20:34:58 +0100

U radu se istražuje uticaj pandemije COVID-19 na bezbednosni segment društva, sa posebnim osvrtom na desničarski ekstremizam. Cilj rada je da se istraži na koje sve načine je pandemija uticala na ekstremnu desnicu u Srbiji i u svetu. Na osnovu komparativne analize proceniće se sličnosti i razlike između domaće i inostrane ekstremno desničarske scene, kao i trendovi u ovoj oblasti. Poseban deo rada biće posvećen onlajn regrutaciji i inovacijama koje ekstremni desničari koriste za radikalizaciju novih članova. Pored već poznatog uticaja WPM (White Power Music), primetna je značajna uloga klubova borilačkih veština i onlajn propagande u regrutaciji novih članova. Kako je pandemija uticala na prinudnu fizičku distancu među ljudima, intenziviran je rad ekstremista putem interneta, u okviru čega je zabeležena izuzetno velika uloga Telegram aplikacije. Blogovi kao što su 4Chan, 8Chan, 8Kun, ShitChan, NeinChan, specifični po tome što ne zabranjuju govor mržnje, imali su takođe značajnu ulogu u regrutovanju novih sledbenika. Zaključak je da je vrednosni sistem ekstremne desnice ostao isti, ali da se metodi delovanja menjaju, kao i načini regrutacije.

Karakteristike vršnjačkog nasilja u beogradskim srednjim školama

Adrijanа Grmuša — Sun, 11 Feb 2024 20:37:34 +0100

U radu su izloženi rezultati istraživanja rasprostranjenosti vršnjačkog nasilja i njegova povezanost sa polom i uzrastom učenika, distribucije uloga učenika, kao i karakteristika nasilnika (pol, uzrast i brojnost). Istraživanje je realizovano anketiranjem 1.526 učenika II–IV razreda 19 srednjih škola u Beogradu, a pokazalo je da je tokom školske 2019/2020. godine u vršnjačko nasilje bilo uključeno nešto više od jedne trećine učenika. U pogledu izloženosti vršnjačkom nasilju, beogradske srednje škole se nalaze malo ispod svetskog proseka. Ostale karakteristike se uglavnom ne razlikuju od onih koje su utvrđene u prethodnim istraživanjima, a glavnu specifičnost predstavlja činjenica da su stariji učenici u većoj meri bili izloženi vršnjačkom nasilju, dok uzrasne razlike u ispoljavanju nisu utvrđene.

Metanovinarski diskurs o slobodi medija u onlajn medijima u Srbiji

Marta Mitrović, Marija Vujović, Tatjana Vulić — Sun, 11 Feb 2024 20:39:47 +0100

Metanovinarski diskrus je široko istraživačko polje, čijom se analizom dobija uvid u načine na koje se definišu i legitimišu različiti novinarski koncepti u okviru same profesije. Međutim, pored novinarskih aktera u izgradnji metadiskursa u novinarstvu učestvuju i brojni vanmedijski akteri. U radu je analiziran metanovinarski diskurs (Carlson, 2016) o slobodi medija, sa ciljem da se odgovori na postavljena istraživačka pitanja: „Koji akteri grade metadiskurs oko koncepta slobode medija u Srbiji?“ i „Kakav je ton tog metadiskursa?“. Analizirana su 674 teksta prikupljena tokom 2021. i 2022. godine iz 10 onlajn medija. Rezultati analize pokazali su da metadiskurs o slobodi medija većinski grade nenovinarski akteri, dok je najčešći ton tog diskursa kritički. Ukrštanjem aktera sa tonom diskursa zaključeno je da kritički ton preovlađuje kod svih aktera, novinarskih i nenovinarskih, osim kod državnih zvaničnika. Oni su ujedno i jedini akteri čiji su iskazi analizirani, a kod kojih preovlađuje pozitivan ton diskursa.

Republička izborna komisija kao četvrta grana vlasti – izazovi i perspektive

Viktor Stamenković — Sun, 11 Feb 2024 20:42:15 +0100

Autor rada analizira trenutni status Republičke izborne komisije (RIK) i naglašava potrebu za promenom, kako bi ona od postojećeg partijskog tela sa slabim kapacitetima, postala neutralnija, snažnija i nezavisnija institucija. Na osnovu rešenja iz uporedne prakse, predlaže se nekoliko mera koje je moguće preduzeti na tom putu. Prvo, neophodno je promeniti trenutni način izbora članova RIK-a kojim se generiše stranački uticaj na ovo telo. Pored ovoga, potrebno je dati duži mandat članovima kako bi se omogućila veća nezavisnost RIK-a od aktuelne konstelacije političkih snaga i obezbedila mogućnost da se preduzmu temeljni i konkretni koraci s ciljem obezbeđivanja boljeg izbornog procesa. Aktivnosti koje se tiču izbora, a koje osim RIK-a trenutno obavlja još nekoliko organa, treba centralizovati i poveriti profesionalnoj izbornoj administraciji, kako bi se otklonila nepotrebna komunikacija RIK-a sa ovim telima, te celokupan proces organizovanja i kontrole izbora učinio jednostavnijim i koherentnijim. Implementiranje ovih rešenja moglo bi voditi ka tome da RIK, u okolnostima narušenih institucionalnih kapaciteta države i malog broja bočnih faktora koji mogu da utiču na unapređivanje demokratskog procesa, bude game changer i doprinese slobodnijim i poštenijim izborima.

Digitalna dimenzija preduzetništva kao značajna dimenzija socijalne sigurnosti

Milan Kovačević, Vladimir Tomašević — Sun, 11 Feb 2024 20:46:59 +0100

Digitalno preduzetništvo predstavlja značajnu komponentu privrednog razvoja. Ovim radom nastoji se da se naglasi značaj faktora koji pripadaju digitalnoj dimenziji preduzetničkog ekosistema po European Index of Digital Entrepreneurship Systems metodologiji, u ranoj fazi životnog ciklusa preduzeća, iz oblasti ljudskog kapitala. Cilj je ukazati na ulogu ovih faktora u poboljšanju ekonomske stabilnosti i sposobnosti pojedinaca da efikasno reaguju na izazove i prilike savremenog digitalnog okruženja. Razumevanje važnosti ove dimenzije postaje od ključnog značaja pri definisanju politika i strategija usmerenih na unapređenje kvaliteta života pojedinaca i društvene zajednice u celini, osiguravajući pravičan pristup ekonomskim i profesionalnim prilikama od značaja za socijalnu sigurnost 21. veka.

Život sociologa Alena Turena je došao do svog kraja. Da li je došlo i do kraja društava, kako je tvrdio Turen?

Vera Vratuša — Sun, 11 Feb 2024 20:21:45 +0100

Alen Turen, svetski poznat francuski sociolog, profesor i direktor Škole za napredne studije društvenih nauka, utemeljivač je Centra za analizu socioloških intervencija 1981, gostujući profesor na brojnim univerzitetima izvan Francuske i nosilac mnogih nacionalnih i međunarodnih odlikovanja. Umro je u Parizu 9. juna u 3:30 pre podne 2023. kada je imao 97 godina. Njegova ćerka, Marisol Turen, bivša francuska ministarka za društvena pitanja, obavestila je izdavačko osoblje za kulturu francuske televizije o očevoj smrti, pa su se nakon toga pojavili tekstovi u znak sećanja na Turena, bogati podacima iz njegove biografije i bibliografije. Ja ću koristiti i te podatke, uporedo sa ostalim sekundarnim i primarnim izvorima, u procesu rekonstruisanja tesne veze između Turenove biografije i njegovog teorijskog, emperijskog i praktičkog političko-sociološkog rada.

Ontološka bezbednost i kolektivni identitet kroz prizmu strateške kulture na primeru Kosova i Metohije

Dušan Proroković, Bogdan Stojanović — Sun, 11 Feb 2024 20:24:29 +0100

U radu se teorijski istražuju fenomeni ontološke bezbednosti i kolektivnog identiteta kroz prizmu strateške kulture, uz empirijsku elaboraciju studije slučaja Kosova i Metohije. Autori dopunjuju realističko shvatanje bezbednosti socijalno-konstruktivističkom perspektivom, naglašavajući uticaj vrednosti, ideja, percepcija i kulture uopšte, pri oblikovanju kolektivnog identiteta, koji je u čvrstoj sprezi sa subjektivnim osećajem bezbednosti. Glavna hipoteza je da čvrstina kolektivnog identiteta opstaje bez obzira na spoljne pritiske i težnje preoblikovanja jer se njegov opstanak doživljava kao neodvojiva suština ontološke bezbednosti. Autori zaključuju da snaga kolektivnog identiteta u određenim situacijama prevazilazi probleme urušenih institucija i manjak aktera koji zagovaraju bazične vrednosti tog identiteta. Kosovo i Metohija čini više od materijalnog dela teritorije, snažno gradeći osnove kolektivnog identiteta. Pojedinac koji oseća pripadnost takvom kolektivnom identitetu gotovo instinktivno će odbijati svako rešenje koje ga urušava, pa će napad na te vrednosti, ma koliko intenzivan, doživljavati kao osećaj lične nebezbednosti.

Unapređivanje pripreme za istražno ispitivanje osumnjičenih: multidisciplinarna perspektiva

Ivana Luknar, Ray Bull , Petar Stanojević — Sun, 11 Feb 2024 20:29:48 +0100

Postavljanje i unapređivanje standarda istražnog ispitivanja je važna tema za policiju, građane i, naposletku, za društvo. Ovaj rad pokušava da poboljša policijsko ispitivanje osumnjičenih. Osim toga, doprinosimo razvijanju koncepta istražnog ispitivanja povezujući ga sa značajnim uvidima naučnika koji proučavaju društvena kretanja. Razlike u teorijama odražavaju različite pristupe u ispitivanju osumnjičenih. U ovom članku istražujemo niz teorija koje mogu da unaprede pripremu za istražni intervju osumnjičenih. Pružamo višedimenzionalni kvalitet u radu, tako što preuzimamo teorije iz sociologije, psihologije i bihevioralnih studija, menjajući ih i prilagođavajući ih postupku istražnog ispitivanja osumnjičenih. Glavna istraživačka metoda primenjena u članku je analiza sadržaja. Članak, takođe i njegov zaključak impliciraju na razumevanje važnosti koju ima planiranje istražnog ispitivanja osumnjičenih. Rezultati studije ukazuju na potrebu za aktivnim traženjem najboljih praksi za istražno ispitivanje osumnjičenih. Razumevanje onoga što neku osobu navodi da počini zločin takođe može biti presudan aspekt u policijskoj istrazi. Nalazi studije mogu da posluže kao podstrek za procenu i unapređenje postojećih praksi ispitivanja osumnjičenih i da doprinesu proširenju znanja u ovoj oblasti. Gore pomenuto predstavlja dobru osnovu za razvoj simulacionih modela za obuku istražitelja.

Uticaj Vilsonovog shvatanja dihotomije na razvoj savremene javne administracije

Dejan Milenković — Sun, 11 Feb 2024 20:41:15 +0100

Javna administracija je složen društveni fenomen, koji ima svoja sociološka, politikološka, pravna, organizaciona i druga obeležja. Samim tim, „ugao“ njenog posmatranja može biti veoma različit pa se zato i proučava u brojnim visokoškolskim ustanovama, kako u domenu politikologije, sociologije, prava i dr. Vudrou Vilson, nekadašnji predsednik SAD i dobitnik Nobelove nagrade, smatra se „rodonačelnikom“ naučnog pristupa administraciji. Vilson je u svom naučnom radu iz 1887. godine – „Studija o administraciji“ – ukazao na tri „dihotomije“ koje su povezane sa javnom upravom: (1) između politike i administracije; (2) između političkih i administrativnih nauka i (3) između političara i službenika. Vilson je tako pokrenuo čitav niz pitanja, koja su i danas predmet polemika i diskusija, a njegova naučna misao postala je trajna zaostavština i predmet proučavanja brojnih autora kako u teorijskoj tako i u praktičnoj analizi javne uprave koja i danas ima uticaj na njene promene i razvoj.

Praksa zasnovana na dokazima u središtu paradigmatskog preokreta u socijalnom radu?

Marija Vučinić Jovanović, Jasna Hrnčić, Miona Gajić — Sun, 11 Feb 2024 20:44:48 +0100

Pristup prakse zasnovane na dokazima u socijalnom radu izaziva širok spektar reakcija, koje odražavaju dinamiku modernih i postmodernih pristupa, gde se tradicionalni naglasak na empirijskim metodama i objektivnosti suočava sa izazovima postmodernističkog skepticizma i relativizma. Polazeći od modela naučnog razvoja Tomasa Kuna kao teorijskoanalitičkog okvira, cilj rada je da analizira debatu između modernog i postmodernih pristupa povodom prakse zasnovane na dokazima u socijalnom radu. Koristeći metode analize sadržaja, komparativne i narativne analize, kao i sinteze, rad se fokusira na tekuću debatu kao izraz krize i sukoba između ovih dveju paradigmi, uzimajući u obzir njihove osnovne ontološke, epistemološke, metodološke i aksiološke postavke. Prikazuje se razvoj prakse zasnovane na dokazima kroz sukcesiju stadijuma normalne nauke i krize, a zatim diskutuju osnovni modernistički i postmodernistički argumenti, čime se otvara pitanje implikacija ovog sukoba na primenu i dalji razvoj pristupa prakse zasnovane na dokazima u socijalnom radu. Zaključuje se da, uprkos prividnoj nepomirljivosti ovih pristupa, njihova kritička interakcija, osvetljena kroz Kunove ideje o naučnim paradigmama, igra ključnu ulogu u razvoju prakse zasnovane na dokazima.

Uticaj koncepta socijalne epistemologije na metateoriju bibliotekarstva

Mirko Drmanac — Sun, 11 Feb 2024 20:48:40 +0100

U ovom radu će se razmotriti nastanak teorijsko-metodološkog koncepta socijalne epistemologije kao pokušaja određenja naučnog statusa bibliotekarstva u uslovima naučno-tehnološke revolucije i pod uticajem socioloških ideja Čikaške škole. Pojavom prvih računara, novih informacionih medija i elektronskih mreža javio se strah da će knjiga postati prevaziđena, a bibliotekarstvo suvišna i anahrona delatnost. Džesi Hok Šera, pokretač i vodeći zagovornik, pokušao je da socijalnu epistemologiju ponudi kao alternativu klasičnoj teoriji bibliotekarstva. Analiza Šerinih i drugih relevantnih radova pruža uvide da ovaj koncept, iako začet u okviru teorijskog bibliotekarstva, nije u komplementarnom odnosu sa tradicionalnim strukovnim specifičnostima. Mada je socijalna epistemologija danas prihvaćena kao filozofska teorija saznanja, u kontekstu bibliotečko-informacione nauke nije rešila problem naučnog i profesionalnog identiteta u uslovima izmenjene tehnološke realnosti.

Geopolitička složenost Balkana i njegova kulturnocivilizacijska protivrečja

Ljubiša Despotović — Sun, 11 Feb 2024 20:50:32 +0100