Srpska politička misao

ПРЕДСТАВЉЕНОСТ МЛАДИХ У ЛОКАЛНИМ СКУПШТИНАМА У СРБИЈИ

2025-01-17T15:11:57+01:00

Овај рад се бави представљеношћу младих у локалним скупштинама и факторима који могу имати утицаја на то. Први део рада бави се положајем младих у правном систему Србије, партиципацијом младих, локалном самоуправом и локалним изборима, као и инструментима локалне омладинске политике. Затим представљамо методолошки приступ и начине прикупљања и кодирања података у статистичком програму (SPSS) и израде зависних и независних варијабли. Први сет варијабли су демографске особине општина и градова, други сет варијабли тиче се стипендија за ученике и студенте, а трећи сет варијабли се односи на локалну омладинску политику која има за циљ унапређење учешћа младих у процесима доношења одлука. Укупан број младих одборника у Србији је 386 од укупно 6483 одборника, што представља 5,95%. Корелационом анализом одбацили смо све хипотезе осим да на број младих одборника у јединицама локалне самоуправе утицај има тип локалне самоуправе, број бирача и одборника у општини или граду, као и величина општине или града и то са слабом и умереном корелационом везом. Одбацили смо све хипотезе које се тичу утицаја ученичких и студентски стипендија и инструмената локалне омладинске политике на број и проценат младих одборника у јединицама локалне самоуправе, односно утврдили смо да подршка ученицима и студентима, као ни инструменти локалне омладинске политике не утичу на повећање броја младих одборника у скупштинама јединица локалне самоуправе у Србији.

ТЕНДЕНЦИЈЕ У САВРЕМЕНОМ ПАРЛАМЕНТАРНОМ РАЗВОЈУ И ИНОВАТИВНИ ПРИМЕРИ ДОБРЕ ПРАКСЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

2025-01-17T15:11:58+01:00

Циљ рада је да се истраже тенденције у савременом парламентарном развоју и да се утврди место Народне скупштине Републике Србије и домаће парламентарне праксе у односу на глобалне процесе. Правнотеоријска анализа отпочиње разматрањем улоге парламента у савременој демократији, проширењем схватања парламентарне аутономије на више нивоа, стандардима савременог демократског парламента у XXI веку и растућим значајем парламентарне дипломатије. Потом је применом упоредноправног и правнодогматског метода у раду утврђено да се Народна скупштине Републике Србије у до сада објављеним петогодишњим глобалним парламентарним истраживањима (нарочито из 2017. и 2022.) препознаје и истиче као пример добре и иновативне праксе. У том контексту се разматрају и идентификује новине које су уведене и институционализоване у парламентарној пракси и нормативном оквиру Народне скупштине Републике Србије у последњих 15 година. У фокусу су: формирање неформалних група посланика (GOPAC, Женска парламентарна мрежа, Зелена посланичка група, Економски кокус, Енергетски форум, Фокус група за имплементацију Циљева одрживог развоја), увођење и редовно одржавање јавних слушања и седница одбора ван седишта Народне скупштине, механизам зелене столице, буџетска канцеларија, портал за надзор над јавним финансијама итд. Коначно, у раду се истражују и актуелне теме које су у фокусу глобалног парламентарног развоја и тенденција у претходној години и најновији објављени резултати, нарочито они који се односе на улогу парламента у борби против климатских промена и показатеље демократског парламента који су објављени крајем 2023. године.

THE NEW YORK TIMES О БОМБАРДОВАЊУ СР ЈУГОСЛАВИЈЕ 1999. ГОДИНЕ

2025-01-17T15:11:58+01:00

Рад анализира језичке карактеристике извјештавања Њујорк тајмса о бомбардовању СР Југославије. Корпус истраживања чине чланци објављени у овим америчким дневним новинама у периоду од 24. марта 1999. године до 10. јуна 1999. године. У раду је дат и преглед значајних радова и издања која се баве перцепцијом стране и домаће штампе о војној акцији НАТО-а. Циљ рада јесте да утврди како лингвистички избори утичу на представљање бомбардовања и којим језичким средствима се конструише слика о Србима, као и да установи доминантне макростратегије у производњи овог дискурса. Прва хипотеза рада гласи да се негативна слика о Србији и Србима конструише на претежно лексичком и стилском нивоу језика. Друга хипотеза јесте да извјештавање америчког дневног листа Њујорк тајмс у потпуности одговара представљању Срба и Србије у другим европским и свјетским медијима и да, заједно с њима, може да се тумачи као дио јединственог транснационалног дискурса. Карактеристике тог глобалног наратива јесу: ублажавање утицаја и посљедица бомбардовања, грађење негативне слике о једном народу, поједностављивање сложених историјских и политичких односа те демонизација непријатеља, а све то како би се одржао постојећи однос снага и легитимисао нови свјетски поредак.

ЈУГОСЛОВЕНСКИ НАЦИОНАЛНИ ФРОНТ: ПОКУШАЈ(И) УЈЕДИЊЕЊА ЈУГОИНТЕГРАЛИСТИЧКЕ ЕКСТРЕМНЕ ДЕСНИЦЕ 1935–1939.

2025-01-17T15:11:58+01:00

У овом раду настојаћемо да реконструишемо историјат покушаја југоинтегралистичких политичких организација – Југословенске националне странке, Југословенске народне странке и Југословенског народног покрета Збор да током друге половине 30-их година успоставе међусобну сарадњу и формирају коалицију Југословенски национални фронт како би се ефикасније супротставиле неформалном процесу федерализације југословенске државе који је покренула влада Југословенске радикалне заједнице. Централну тему рада представљаће ток преговора између југоинтегралистичких организација као и однос режима Милана Стојадиновића према идеји уједињења присталица националног и државног унитаризма. Детаљније истраживање концепта Југословенског националног фронта осветлило би позадину и контекст многих политичких догађаја (попут Арнаутовићевог атентата на М. Стојадиновића и афере Техничка унија) који су обележили политички живот прве југословенске државе

ОДБРАМБЕНА ФУНКЦИЈЕ ДРЖАВЕ - ТРАДИЦИОНАЛНО И САВРЕМЕНО РАЗУМЕВАЊЕ

2025-01-17T15:11:58+01:00

Бројна литература из области политикологије, безбедносне и војне проблематике нуди општа одређења одбрамбене функције државе, али не и ближе разумевање њене суштине, дакле свих оних битних карактеристика ове функцију које је чине оним што јесте и другачијом од других државних функција. Полазећи од тога поставља се истраживачко питање: Шта је то одбрамбена функција државе? У трагању за одговором у раду се изводи аналогија између функционисања одбрамбених механизама државе и човека, како би се, на темељу познавања суштинских карактеристика одбрамбене функције човека дошло до сазнања шта чини предмет одбране државе, којим појавама је угрожен и кaкав је одговор државе на деловање тих појава. Применом наведене аналогије аутори закључују да одбрана припада категорији заштитних функција државе, a да се у односу на друге функције тог типа разликује по томе што је у свом деловању усмерена ка заштити опстанка и виталних вредности државе од насилних појава угрожавања, као и по томе што је њено заштитно деловање такође насилне природе. Отуда се, све до недавно, одбрамбена функција државе поистовећивала са војном функцијом. Последњих деценија, међутим, долази до одступања од традиционалног војноцентричног схватања ове функције, а као разлог аутори наводе све већи значај невојних појава угрожавања опстанка и виталних вредности државе. То свакако утиче на промену начина одбрамбеног деловања државе, чиме се мења и суштина њене одбрамбене функције.

ПРИЛОГ РАСПРАВИ О ПОЛИТИЦИ САНКЦИОНИСАЊА ФИЗИЧКОГ КАЖЊАВАЊА ДЕЦЕ У СРБИЈИ: НЕКОНЗИСТЕНТНОСТ СТАВА

2025-01-17T15:11:59+01:00

Политика увођења забране физичког кажњавања деце (ФКД) у законске оквире за сада нема неподељену подршку друштвених актера у Србији, што може бити одраз нестабилности и неконзистентности колективног и индивидуалног става према ФКД који је у процесу промене. Предмет истраживања је став према ФКД, а полазиште су теорија социјалне промене и стадијума процеса промене ставова. Циљ је испитивање његове конзистентности кроз различите степене општости и различите ситуационе контексте како би се утврдило колико је став стабилан. Спроведено је квантитативно истраживање на 104 испитаника. Подаци су прикупљени онлајн упитником конструисаним за потребе истраживања. Налази су открили да став према ФКД зависи од ситуационог контекста и од нивоа општости. Тако се показује да, иако 79,8% испитаника има негативан општи став према ФКД, њих 54,8% сматра да би родитељима требало да буде законом дозвољено да отвореном шаком ударе дете по стражњици када је непослушно. Када је описано пет различитих ситуација конкретног преступа детета, сагласност испитаника за реакцију родитеља благим ударцем по стражњици без додатног објашњења је био, у зависности од ситуације од 1,9–6,7%. Са друге стране, овакву реакцију родитеља у истим ситуацијама подржава 7,7% до 31,7% испитаника уколико је праћена објашњењем зашто је понашање дететa неадекватно. Резултати о неконзистентности ставова према ФКД су дискутовани у светлу значаја нивоа апстракције и контекста. Заступана је политика уважавања специфичности нашег друштва кроз што прецизније формулације законских одредби о ФКД.

ПОРОДИЦА У РАСЕЈАЊУ И ЊЕНА УЛОГА У КУЛТУРНОЈ АДАПТАЦИЈИ И ОЧУВАЊУ МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА

2025-01-17T15:11:59+01:00

Овај рад се бави анализом изазова и прилика с којима се суочавају породице у дијаспори у погледу културне адаптације и очувања матерњег језика. У савременом свијету, гдје миграције постају све учесталије, породице које се селе у нове културне средине често се суочавају с дилемом између интеграције у друштво домаћина и очувања властитог културног идентитета кроз његовање матерњег језика и традиције земаља из којих потичу. У контексту глобализације породица се показује као кључна јединица која не само да преноси језичке и културне вриједности, већ и обликује идентитет сваког свог члана, пружајући му тако могућност да се мултикултурално развија у свим аспектима своје личности. Кроз преглед релевантне литературе и објављених студија, овај рад испитује факторе који утичу на успјешност прилагођавања нових генерација, укључујући улогу друштвене подршке, образовних институција и међугенерацијских односа. Такође, рад истражује стратегије које породице користе како би очувале матерњи језик, који се сматра кључним елементом у очувању културног идентитета. Свакодневна комуникација на матерњем језику, организовање културних догађаја и манифестација, те учешће у образовним програмима, осигурава да млађе генерације остану повезане са својим коријенима. Породице често преузимају активну улогу у стварању заједница које подржавају очување језика и културе, чиме доприносе богатству мултикултуралних друштава. Овај рад доприноси разумијевању динамике идентитета у дијаспори и наглашава васпитну улогу породичних структура у процесу културне адаптације и отворености за прихватање других култура. Закључци рада сугеришу да је очување језика и културе могуће кроз комбинацију индивидуалних напора, подршке заједнице и прилагођених образовних програма. Рад пружа смјернице за будућа истраживања и праксу, наглашавајући потребу за развијањем ефективних модела подршке породицама у дијаспори, како би се осигурало очување њиховог језичког и културног наслијеђа.

ТИТОВШИТНА У ЈУГОСЛАВИЈИ

2025-01-17T15:11:59+01:00