Srpska politička misao

СПОЉНА ПОЛИТИКА САД У 21. ВЕКУ И ПИТАЊЕ МОРАЛА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ

2024-07-18T21:37:48+02:00

Развој савремених и моћних држава условљен је неопходношћу поседовања и контролисања значајних количина ресурса. Из тежње за увећањем реалне моћи и утицаја на глобалном политичком плану велике силе производе конфликте, сукобе и ратове при том занемарујући моралну димензију и негативне консеквенце донетих одлука. Овај рад има за циљ да укаже на улогу великих сила у покретању ратова за енергенте, са фокусом на прикривање неоимперијалних претензија под маском борбе за људска права и демократију. У том смислу рад је подељен на два дела. У првом делу аутори разматрају феномен рата и моралну оправданост рата кроз анализу етичких перспектива рата. У другом делу рада аутори ће покушати да понуде објашњење на који начин су моћ и политика у служби идеолошког оправдања одлука. Компаративни метод, као и студије случаја користиће као алат у циљу доказивања постављених хипотеза. Намера аутора је да укажу на чињеницу да се ратови за енергенте, као и економски ратови, који укључују економске и политичке санкције, покрећу са циљем деструкције економских потенцијала супарничких економија и држава које се супротстављају одређеним геополитичким интересима великих сила. Оне претварају рат за ресурсе у снажно оружје како би оствариле своје интересе.

МАЊКАВОСТ ЛИБЕРАЛНОГ НАЦИОНАЛИЗМА КАО УСЛОВА ПОЗИТИВНОГ МИРА НА БАЛКАНУ

2024-07-18T21:37:48+02:00

Предмет рада је либерални национализам као једина прихватљива форма национализма за Балкан, која је наметнута и дозвољена од стране тзв. великих сила (ЕУ и САД) након краја Хладног рата за овај, са политичког и етничког аспекта, нестабилан регион. Либерални национализам је саставни дио либералне изградње мира, доминантне матрице на глобалном нивоу, те је одређен као једна од њених стратегија за изградњу и одржање позитивног мира, услова нормалног функционисања и пута балканских земаља ка Европској унији. У раду се, прво, објашњава појам позитивног мира и даје преглед стања у нашем региону, региону западног Балкана, затим се указује на централне идеје либерализма и национализма као темеље либералног национализма, чије се одлике наводе након тога. Фокус рада је на анализи недостатака либералног национализма јер политичке и етничке кризе у балканским земљама у посљедњој деценији указују да у наметнутим основама мира у овим друштвима „нешто није у реду”. Као најуочљивија мањкавост примјене либералног национализма на Балкану идентификовано је фаворизовање политичког модела нације, који је у супротности са историјом и специфичностима балканских народа (то је резултирало пројектима попут изградње тзв. босанске и црногорске нације, што је продубило етничко-идентитетске конфликте као основу политичких криза које угрожавају функционалност ових држава).

УГОВОР О ЗАБРАНИ НУКЛЕАРНОГ ОРУЖЈА – ПОЛОЖАЈ, ПРИМЕНА И ЗНАЧАЈ

2024-07-18T21:37:48+02:00

Иако се сматрало да ће Уговор о забрани нуклеарног оружја представљати крај ере развоја ове врсте оружја и претњи нуклеарним ратом, то се није догодило. У раду се анализирају главни аспекти овог документа, његове предности и мане. Такође, упоредним методом покушаћемо да утврдимо однос овог уговора са осталим изворима међународног јавног права, пре свега уговорима који се могу односити на примену нуклеарног оружја, али и обичајима. Посебан осврт направићемо и на утицај Саветодавног мишљења Међународног суда правде о легалности употребе нуклеарног оружја на ставове држава о дозвољености употребе нуклеарног оружја. На самом крају, узимајући у обзир актуелне политичке и друштвене околности у међународним односима и мишљења теоретичара међународног јавног права, покушаћемо да одговоримо на питање зашто је овај уговор ипак важан, јер нуклеарно оружје јесте карта на коју играју нуклеарне силе, посебно у погледу потенцијалне употребе у случају самоодбране.

САВРЕМЕНЕ ИРЕГУЛАРНЕ МИГРАЦИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ: ЕТИЧКИ НОРМАТИВНИ АСПЕКТИ

2024-07-18T21:37:49+02:00

Рад се бави глобалним и регионалним трендовима савремених ирегуларних миграција које су одраз сложених економских, политичких, социјалних и безбедносних фактора, који се као такви, рефлектују и на Републику Србију. Анализирајући етичке нормативе миграција, аутор полази од теоријског оквира Кантовог принципа општег хоспиталитета које налаже отвореност према странцима, са нагласком да у пракси овај принцип има ограничења због реалних безбедносних и економских разлога. Кроз етичке аспекте ирегуларних миграција, аутор издваја две категорије обавезног пријема – спајање породица и тражиоце азила. Самим тим истиче се значај држава које имају моралну обавезу да омогуће спајање породица, као и да обезбеде правичан процес разматрања захтева за азил. Када је реч о дискреционом пријему, аутор идентификује дозвољене критеријуме искључења (претња националној безбедности, криминална прошлост) и критеријуме селекције (породичне везе, економски потенцијал, културна повезаност). Етика миграција захтева комплексно балансирање између суверених права држава, моралних принципа и практичних ограничења, што се одражава и у стварној политици демократских држава. У Републици Србији је успостављен национални законодавни оквир и примењују се најбоље праксе чиме се наставља тренд унапређивања политике управљања миграцијама. У раду су приказани актуелни статистички показатељи који дају јаснији увид у актуелно стање на Западнобалканској мигрантској рути. Кроз анализу ових аспеката, рад пружа увид у етичке нормативне аспекте савремених ирегуларних миграција у Републици Србији и поставља основу за даља истраживања и разумевање овог феномена.

ГЕОПОЛИТИЧКЕ (НЕ) ПРИЛИКЕ VS. „ЗАКАСНЕЛО“ РЕАГОВАЊЕ СПОЉНОПОЛИТИЧКЕ СЛУЖБЕ СЕВЕРНЕ МАКЕДОНИЈЕ У ПРОЦЕСУ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА

2024-07-18T21:37:49+02:00

Предмет овог рада је установити потенцијале, капацитете и опасности у спољнополитичком деловању малих и микро субјеката међународних односа. Заправо, овим радом ћемо, на студији случаја спољнополитичких циљева Северне Македоније, установити условљеност као и ефикасност и ефективност у процесу реализације утврђених циљева, те колико су оне детерминисане ширим регионалним и међународним геополитичким околностима, а колико су заправо у узрочно-последичној вези за унутрашњим (не)приликама. Значајно за разумевање актуелне позиционираности међународног права у регулисању међународних односа, у раду ћемо анализирати и међународно-правни угао у контексту реализације спољнополитичких циљева Северне Македоније, уз истовремену заштиту идентитетских атрибута ове земље и већинског народа који живи у истој. Користећи методолошки оквир анализе садржаја постојећих података, потом компарације различитих временских оквира, те конкретизацију кроз поновну компарацију на равни геополитичких и унутрашњих околности, установићемо ваљани одговор на истраживачко питање: колико геополитичке прилике утичу на спољнополитичко деловање субјеката међународног права које карактерише изразито ограничене ресурсе у политичком, економском, војном и дипломатском контексту? Закључак овог рада, односно резултати у контексту науке о међународним односима јесте да је спољнополитички механизам малих и микро држава у савременим међународним односима у зависном односу када су у питању шире геополитичке околности, а и остваривање спољнополитичких циљева увек је у апсолутној узрочно-последичној вези са унутрашњим (не)приликама.

ПОЈАМ „ВЕЧНЕ ЛЕВИЦЕ“ КОД ЕРНСТА НОЛТЕА

2024-07-18T21:37:49+02:00

У чланку аутор настоји да прикаже схватање „вечне левице” Ернста Нолтеа. Аутор полази од актуелног питања да ли су појмови деснице и левице у данашње време још употребљиви. Како би се понудио одговор на ово питање, у раду се указује на одавно констатовану трансепохалну истоверност левице. Да би се та истоветност објаснила, аутор указује на појам „вечне левице” који је развијен у оквиру филозофије историје Ернста Нолтеа, где се „вечна левица” посматра као једна од „историјских егзистенцијалија”. У тексту се затим набрајају кључне карактеристике „вечне левице” како је схвата Нолте, односно указује се на њено порекло и последице. Будући да се пропаст комунизма не може сматрати и коначним поразом „вечне левице”, аутор настоји да покаже да је Нолтеово схватање актуелно и у наше време и да његов опис „вечне левице” није изгубио на значају.

ЈЕДИНСТВЕНИ ПРЕДСТАВНИК БЕЛОРУСКО-СРПСКИХ НАУЧНИХ ВЕЗА – ДР ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

2024-07-18T21:37:49+02:00