Srpska politička misao

ПОЛИТИЧКИ ДИСКУРС У ИСТРАЖИВАЧКОЈ ОПТИЦИ ЊЕГОВИХ САВРЕМЕНИХ КРИТИЧКИХ СТУДИЈА

Milena Pešić — 2024-03-26

Полазећи од тезе да критичке студије дискурса, својим квалитативним, критичким и експланаторним приступом проучавању политичке комуникације, представљају драгоцену допуну доминантним приступима који привилегују позитивистичку парадигму и квантитативно истраживање, у раду смо настојали да пружимо сложеније увиде у научне доприносе ових студија проучавању политичког дискурса, кроз опсервирање специфичности њихових теоријско-методолошких оквира, аналитичких категорија и интерпретативних поступака. У ту сврху разматране су неке од одлика социокогнитивног приступа Теуна Ван Дајка (Теun van Dijk), когнитивно-лингвистичког приступа Пола Чилтона (Paul Chilton), дискурзивно-историјског приступа Рут Водак (Ruth Wodak) и дијалектичко-релационог аргументативног приступа Нормана Ферклафа (Fairclough). У уводном делу рада пружили смо приказ општих дистинктивних одлика, главних полазишта и истраживачких интереса критичке анализе политичког дискурса. У централном делу рада полазећи од аналитичких аспеката структура политичког дискурса и њихових сложених односа са контекстуалним категоријама, аналитичко-синтетичким приступом повезали смо семантичко-граматичке димензије текстуалне равни и когнитивно-прагамтичке димензије дискурзивне равни продукције и анализе политичког дискурса, уз посебан фокус на теоријском оквиру аргументативног приступа политичком дискурсу, као својеврсне надоградње и преоквиравања постојећих концептуалних поставки и аналитичких категорија. Тиме је пружен увид у то како савремене критичке студије политичког дискурса остварују синтезу системске, али контекстуално осетљиве текстуалне анализе с једне стране и дескриптивних, нормативних и експланаторних становишта критичких друштвених истраживања са друге стране.

УЛОГА БРИКС У УСПОСТАВЉАЊУ РАВНОТЕЖЕ СНАГА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА

Dušan Proroković — 2024-03-26

На самиту у Јоханесбургу у августу 2023. године чланице БРИКС – а донеле су одлуку о ширењу, те је позив за пуноправно чланство послат на адресе још шест потенцијалних чланица. Годину дана пре тога, постигнут је договор о успостављању резервне корпе валута што је први корак у стварању међународне резервне валуте. Очигледан циљ је да се стварају алтернативне финансијске институције насупрот ММФ, СБ и СТО и да се дедоларизацијом глобалне економије смањи политички утицај САД и колективног Запада.

У овом раду доказује се теза како је БРИКС и настао због успостављања равнотеже снага у међународним односима. Односно, да су одлуке које се доносе мотивисане политичким разлозима због којих је основана ова платформа. Дакле, не успоставља се равнотежа снага због дедоларизације, већ се дедоларизација циљано индукује како би се остварила равнотежа снага у међународним односима. Или, не шири се БРИКС због тога што се мења равнотежа снага, него се управо ширењем БРИКС убрзава успостављање новог баланса у међународним односима. На интензивирање интеграција унутар БРИКС – а, као и интензивирање стратешких пројеката БРИКС – а, попут оснивања Нове развојне банке и најаве дедоларизације, утицала су два важна догађаја у последњих деценију и по: Арапаско пролеће и ескалација Украјинске кризе. Промене у међународним односима и безбедносном окружењу натерале су БРИКС да убрза са разрадом конкретних пројеката и њиховом применом. Услед тога се и успостављање равнотеже снага одвија брже него што је раније предвиђано.

ИГРА ДЕМОКРАТИЈЕ И ТРГОВИНЕ: КОМПАРАТИВНА СТУДИЈА КИНЕ И ЕУ У ЕВРОАЗИЈСКИМ ОДНОСИМА

Nenad Stekić — 2024-03-26

This paper investigates trade cooperation dynamics across the expansive Eurasian region, with a specific focus on the theoretical underpinnings of the democratic peace concept. It delves into the evolving trade and political relationships between 26 Eurasian countries and two prominent global actors – China and the European Union, spanning the period from 2007 to the Ukrainian crisis in 2022. Through an examination of statistical correlations between trade variables – namely, export and import – and factors such as free trade agreements, shifts in political regime types, institutional stability of Eurasian nations, and their membership within economic alliances, this research provides a nuanced perspective on the evolution of interactions between EU/China and Eurasia. The findings underscore a notable expansion in trade cooperation among the analysed cases since 2007, despite occasional tensions and divergent geopolitical interests involving China and the EU. Statistical analyses further reveal that the dynamics of export and import between the EU and Eurasian countries align with the stability of political regimes in Eurasia. Conversely, in the case of China, moderately negative correlations emerge. Importantly, trade patterns exhibit variations among individual countries, irrespective of their political regime dynamics, institutional stability, or membership in economic alliances – a phenomenon warranting in-depth exploration within the confines of this paper. The paper concludes by discussing how the findings challenge the postulates of commercial liberalism as part of democratic peace theory in the Eurasian context. The analysis clearly demonstrates that, with the EU and China as the two main global economic actors, these ideas need to be theoretically redefined to accurately capture the dynamics at play in the region in future.

ЗНАЧАЈ ПРИМЕНЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ СБ УН 1325 У ОСТВАРИВАЊУ СТАЊА ХУМАНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

Milica Boskovic — 2024-03-26

Изазови са којима се друштва и државе суочавају и на националном и на глобалном нивоу данас, показују значај јачања примене концепта хумане безбедности, више него икада. Сиромаштво, неједнака доступност образовања и запошљавања, кршење људских права и насиље међу људима и друштвеним групама, дестабилизују државе, а самим тим и стубове националне безбедности. Дискриминација и насиље према једној великој групи у друштву – женама, на глобалном нивоу показала је да таква стања у друштву и нормативама не могу водити стабилности и безконфликтној будућности. Друштво које има слабе механизме одговора на насиље над женама, њихову дискриминацију у економском погледу и у шансама да се нађу на кључним позицијама у политичким и безбедносним структурама, у суштини не може разумети концепт благостања, мира и напретка. Значајан допринос превазилажењу ових укорењених стереотипа и данас већ безбедносних изазова, даје Резолуција Савета Безбедности УН 1325 и акциони планови за њену реализацију на националном и локалном нивоу. У овом Раду приказани су резултати спровођења националних акционих планова у нашој земљи, а проистеклих из Резолуције 1325, познатије и као ‘’Жене, мир и безбедност’’. Захваљујући разноврсним анализама владиних и не-владиних институција, могу се сагледати досадашњи успеси, али и пружити препоруке за даље јачање механизама постизања родне равноправности и побољшања хумане безбедности у нашој земљи.

КОЛЕКТИВНО СТРАДАЛНИШТВО: ФЕНОМЕН И ЊЕГОВЕ ПОСЛЕДИЦЕ

Miloš Jevtić — 2024-03-26

Тумачења прошлости неизоставно укључују питање губитака које је одређена група доживела. Разумевање историјских патњи није проблем резервисан за одређену науку, те је могуће приступити му из различитих перспектива. У овом раду, пажња је усмерена на однос између страдања (као чињенице) и страдалништва, као начина размишљања. Прецизније, рад је концентрисан на анализу доживљаја страдања ког заступају чланови групе, његове последице на међугрупном нивоу (односи између држава и/или етничких група, односи између различитих група унутар једног друштва итд.), као и анализу контекста на које су се емпријске студије концентрисале. Такође, рад ће указати на сложену природу страдалништва, као и на различите социо–психичке факторе у вези са овим уверењем. На крају, импликације страдалништва по актуелне међугрупне односе и сугестије за даља истраживања ће бити размотрене.

МЕЂУНАРОДНО ОБРАЗОВАЊЕ И ДИПЛОМАТИЈA: ШКОЛОВАЊЕ СРПСКИХ СТУДЕНАТА СТИПЕНДИСТА У ИНОСТРАНСТВУ У 21. ВЕКУ

Nena A. Vasojević — 2024-03-26

Школовање студената (стипендиста) у иностранству кроз српску историју је замишљено као кључни фактор који доприноси развоју земље порекла након завршетка школовања. Сходно потребама друштва, креатори образовних политика у земљи порекла доносили су прописе и мере које су подстицале српске студенте да се школују у иностранству, али и да се после школовања врате у матичну земљу како би својим знањем, контактима допринели развоју код куће. Ова традиција је кроз српску историју одржана, па и данас имамо Владине стипендисте који се школују на престижним универзитетима у свету. Како је ова тема недовољно истражена и мало заступљена у научним круговима у Србији, добили смо подстрек за истраживање. Овај чланак има за циљ дефинисање профила студената – стипендиста Владе РС Фонда Доситеја који се школују у иностранству у 21. веку, као и да да допринос истраживањима међународне мобилности и меке дипломатије. Иако је повратак у матичну земљу (пред)услов за добијање Владине стипендије, наша истраживања указују да, за разлику од раније праксе када су се српски студенти враћали у матицу, данас имамо скроз другачију праксу.

ИЗБОРНИ ИНТЕГРИТЕТ У ОБЛИКОВАЊУ НОРМИ СЛОБОДНИХ И ПОШТЕНИХ ИЗБОРА: НОВА НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА У ПРОУЧАВАЊУ ПСЕФОЛОГИЈЕ

Savo Simić — 2024-03-26

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ: ПОДРУЧЈА И ПРИСТУПИ

Jovan Berić — 2024-03-26