Srpska politička misao

ПОСТХУМАНИЗАМ: ИСТОРИЈА, ЦИЉЕВИ И НЕПОСРЕДНЕ ОПАСНОСТИ

Aleksandar Gajic — 2024-05-16

У раду се проучава настанак, развој, главни представници и основне карактеристике постхуманистичког покрета, његове нормативне позиције и циљеви (укључујући његов однос према технологији и природи), као и сличности и разлике између савременог постхуманизма и трансхуманизма. Да би се постхуманистички покрет упоредио са хуманистичким модернизмом и уочиле њихове основне сличности и разлике, које су кључне за разумевање односа човека и технологије према природним условима, у другом делу рада указује се на основне карактеристике савременог хуманистичког антропоцентризма и његове однос према техници. Завршни део рада бави се на критиком постхуманизма из перспективе хришћанског персонализма, што нам отвара могућности да другачије сагледамо проблеме постмодерног живљења које постхуманизам жели да превазиђе.

Citizens Groups as Local Democracy Actors in Serbia

Petar Matić — 2024-05-16

Рад истражује питање група грађана и њиховог политичког позиционирања на локалном нивоу власти у Србији. У раду се, најпре пружају основне теоријске претпоставке везане за локалне изборе, локалну демократију и локални ниво власти у Србији. У централном делу рада проучавају се резултати група грађана на локалним изборима у протекле три деценије. Показује се да оне могу бити значајни чиниоци у формирању локалних власти и у појединим ситуацијама и њени носиоци. Притом се долази до закључака да истакнути поједници у локалним заједницама могу чинити окосницу промена у локалним парламентима. Као један од великих структуралних дефицита и недостатака, уочава се истовремено одражавање локалних и паралментарних избора. То води ситуацији да грађани у највећој мери гласају за оне листе за које се опредељују и приликом гласања на националним изборима. Ипак, то није нужно унисоно гласање и многи локални кандидати добијају одређени ниво подршке на изборима. Закључује се да групе грађана могу бити мотори демократизације локалног нивоа власти у Србији пошто су окренуте превенствено ка локалним политикама и питањима локалних заједница. Такође се утврђује да институционални оквир, пре свега изборни систем, територијална организација и једностепена децентрализација погодују јаком утицају националних политичких партија и на локалном нивоу. Упркос оваквом институционалном дизајну, групе грађана су током три претходне декаде показале отпорност и у многим локалним срединама задржала јака политичка упоришта.

ИСТРАЖИВАЊЕ КОРЕЛАЦИЈЕ МЕНТАЛНИХ ПОРЕМЕЋАЈА И ТЕРОРИЗМА

Marija Djoric — 2024-05-16

У раду се анализира евентуална повезаност између менталних поремећаја и тероризма /насилног екстремизма. Како је ова тема веома мало истраживана, те постоји значајна научна празнина, аутор је уз помоћ компаративне анализе постојећих емпиријских студија дошао до неколико закључака. Прво, постоји велика стигматизација особа са менталним обољењима, што утиче на стварање одређених предрасуда које повезују оболеле са насилним понашањем (што је претежно нетачно). Друго, стопа преваленције менталних обољења се код терориста не разликује значајно у односу на општу популацију. Треће, утврђени су различити ментални поремећаји код различитих врста тероризма (у зависности од идеологије). Четврто, радикализација која води ка насилном екстремизму и тероризму није ментални поремећај и не можемо је тако сагледавати. Додатни проблем у истраживању ове теме је што не постоји адекватна сарадња између медицинске струке и практичара и теоретичара који се баве P/CVERLT, те треба радити на њиховом повезивању како бисмо имали поуздане податке из ове области.

ДИСКУРЗИВНО СТВАРАЊЕ НАЦИЈЕ: СРПСТВО КАО ДРУГОСТ У КРЕИРАЊУ ЦРНОГОРСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА

Sava Mitrović — 2024-05-31

Посматрајући нације као социјално конструисане заједнице, аутор у раду испитује улогу другости у формирању националног идентитета, на студији случаја савременог црногорског идентитета. Полазећи од тезе да је за конституисање црногорске нације пресудну улогу имало дистанцирање од српских националних обележја, аутор у раду приказује и објашњава процесе маргинализације и стигматизације српства, схваћеног као све што се имплицитно или експлицитно везује за Србију као државу и/или Србе као народ. Након теоријских и методолошких напомена, извршен је критички преглед литературе која се бави идентитетским питањима Црне Горе. У централном поглављу рада, разоткрива се дискурс о српској другости, те се методом критичке анализе дискурса преиспитују начини на које он креира идентитет и обликује друштвену стварност у Црној Гори. Ово поглавље подељено је на три потпоглавља, од којих прво тематски обухвата дискурс о Подгоричкој скупштини из 1918. године и с њом повезаним догађајима у Црној Гори, друго које анализира дискурс о Српској православној цркви за време владавине Демократске партије социјалиста, те треће које приказује наставак антисрпског дискурса и након пада ДПС-а. Налази истраживања показују да је, поред државоправног, спољнополитичког, лингвистичког, симболичког и другог дистанцирања од Србије и српства, за конструисање савременог црногорског идентитета био кључан дискурс којим је српство, не само потиснуто, већ и начињено непријатељском другошћу и претњом по опстанак Црне Горе.

МОДЕЛ ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ СЕПАРАТИСТИЧКИХ ТЕЖЊИ: ПРАКТИЧНИ И ТЕОРЕТСКИ ПРИСТУП

Марко Golubović — 2024-05-16

Географски положај Републике Србије, њена историја, као и припадање региону Југоисточне Европе, стављају је у незавидан положај када су у питању војни и невојни изазови, ризици и претње безбедности државе. Једне од таквих претњи представљају и сепаратистичке тежње у Републици Србији које су у потпуности испољене на територији Аутономне Покрајине Косово и Метохија, а које се у различитим облицима појављују и у осталим деловима Републике Србије. Основни циљ рада јесте стварање модела којим ће се на једном месту идентификовати сепаратистичке тежње на територији Републике Србије, утврдити њихов интензитет, као и разрадити кључни узроци и последице, али и изложити потенцијална решења.

Применом Методе идентификације сепаратистичких тежњи (МИСТ) утврђене су две кључне сепаратистичке тежње, од којих је бошњачки сепаратизам у Рашко-полимској области (тзв. Санџак) у раној фази развоја ка (не)оружаном отпору, док је албански сепаратизам у тзв. „Прешевској долини“ у касној фази (не)оружаног отпора са тенденцијом преласка на стварање паралелних безбедносних институција и захтевања међународног признања или одређеног вида специјалног статуса. Поред наведеног, анализиран је и војвођански фактор, где је утврђено да исти има потенцијал преливања ка фази стварања идентитета, што потенцијално представља рану фазу сепаратистичког деловања.

На крају рада предложени су и одређени начини борбе Републике Србије против сепаратистичких тежњи. Поменута решења су само нека од кључних који би, по процени аутора заснованој на примени МИСТ-а, имала највећи утицај на решење сепаратистичких деловања.

За стварање свеобухватног решења неопходан је заједнички наступ свих институција Републике Србије, међународне заједнице, политичка воља, као и воља становништва која у доста случајева зависи од воље политичких лидера различитих заједница. У супротном, кризни региони Републике Србије ће и даље остати подложни инструментализацији и злоупотреби од стране, како домаћих политичких актера, тако и великих сила.

Гаврило Принцип у уличној уметности

Sanja Lazarević Radak — 2024-05-16

Упркос томе што је инструментализован кроз писане наративе и званичну историју сећања, како у Краљевини Југославији, тако у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Гаврило Принцип, у Србији, упоредо са званичном, историјском улогомпостаје супкултурни јунак и херој улице, о чему сведочи континуирана употреба његовог лика у уличној уметности. Како би се разумеле употребе његове биографије у популарној култури и ујавном простору, анализом су обухваћени мурали на којима је Принцип представљен као: 1. мученик; 2. морални победник и 3. заштитник навијачке супкултуре. Анлиза показује да све три фигуре остају међузависне, па се садржаји једне препознају у другој, творећи тако сложену репрезентацију отпора који надилази идеолошке, политичке и културне границе. У том смислу, репрезентације ,,моралног победника’’ и ,,заштитника навијача’’, могу се схватити као подваријанте представа о херојству и мучеништву које припадају ширем политичком контексту. Овим текстом, ауторка не претендује на давање прилога на пољу визуелне антропологије, већ, ослањањем на концепте златног доба Раула Жирардеа и, празног означитеља Ернeста Лаклоа, интерпретира визуелна прилагођавања лика Гаврила Принципа различитим хронолошким и културним приликама.

ФИНСКО И ШВЕДСКО ЧЛАНСТВО У НАТО-У – ПУТ КА ВЕЋОЈ РЕГИОНАЛНОЈ БЕЗБЕДНОСТИ ИЛИ НЕСТАБИЛНОСТИ?

Aleksa Filipović — 2024-05-16

  Ескалација украјинске кризе почетком 2022. године изазвала је значајну промену у европској безбедносној архитектури, а истовремено је означила и јасну поделу између такозваног „колективног Запада” и Русије. Оно што је постао ''посреднички рат'' између Вашингтона, као лидера НАТО војног савеза, и Москве на територији Украјине, имало је за последицу велике геополитичке промене и у северним регионима Европе, попут Скандинавије. Земље које су раније сматране за војно неутралне, попут Финске и Шведске, све више су почеле да усклађују своју спољну и безбедносну политику са интересима Вашингтона, што је довело до њиховог отвореног захтева за приступање НАТО-у у мају 2022. године.
            Међутим, било би погрешно претпоставити да то није био очекиван потез са њихове стране, с обзиром да су се и Финска и Шведска скоро у потпуности интегрисале у НАТО војну и логистичку структуру, почевши од њиховог чланства у ''Нордефку'' (NORDEFCO) па до учешћа у регионалним војним вежбама НАТО-а. И док је Финска постала 31. чланица НАТО-а у априлу 2023. године, до прве половине 2023. године чланство Шведске у НАТО-у још увек нису одобриле  Турска Мађарска, иако би се могло очекивати да она постане чланица НАТО-а у блиској будућности.
            Циљ овог истраживања је да се идентификују потенцијалне тачке сукоба између НАТО-а и Русије које се могу развити након што и Финска и Шведска постану чланице НАТО-а, као и да изврши процену могућности војне ескалације између Русије и НАТО-а. Ово ће се постићи применом анализе садржаја током истраживања извештаја, стратегија и доктрина, као и применом студије случаја, која је коришћена приликом анализе конкретних примера интеракције нордијских земаља, НАТО-а и Русије у Скандинавском и Балтичком региону. Са уласком Финске у НАТО и очекиваним приступањем Шведске, потенцијал за отворени војни сукоб између НАТО и Русије се повећао. Самим тим, потребно је разумети последице даље милитаризације Северне Европе, како од стране земаља чланица НАТО-а (укључујући и Шведску), тако и од стране Русије, јер такав развој догађаја може довести до остварења најопсанијег сценарија који се може замислити, а то је нуклеарна ескалација и употреба тактичког нуклеарног оружја на бојном пољу.
            Ово истраживање је идентификовало три тачке могуће будуће конфронтације између НАТО-а и Русије – чији се потенцијал увећава са чланством Финске и будућим чланством Шведске у НАТО-у. Идентификоване тачке су Калињинградска област и регион Балтичког мора, руско-финска граница и арктички регион.
            Калињинградска област и регион Балтичког мора већ су доживеле пораст тензија између Русије и земаља чланица НАТО-а, попут Пољске и балтичких држава. То се посебно видело током економске блокаде Калињинграда 2022. године, која је скоро довела до руске војне интервенције пре него што је спор донекле мирно решен. Међутим, шведске војне активности у региону, почевши од милитаризације острва Готланд и њеног учешћа у масовним годишњим војним вежбама под вођством НАТО-а, као што је то на приемр „Аурора“, само воде ка већем неповерењу и порасту тензија између нордијских земаља и Москве.
            Руско-финска граница, демилитаризована од краја Хладног рата, сада се активно утврђује од стране Хелсинкија, уз недавну најаву да ће Финска дозволити да трупе и базе Сједињених Држава буду стациониране у земљи. То је заузврат навело Москву да најави формирање нових корпуса војске који ће бити стациониран дуж границе, уз истовремено постављање значајног броја противваздушних система у региону.
            У арктичком региону, већ дуже време постоји геостратешко ривалство између САД-а и њихових савезника попут нордијских земаља са једне стране, и Русије, али и Кине са друге стране. Вашингтон може да рачуна на јединствени безбедносни простор са Финском и Шведском као чланицама НАТО-а, као и на коришћење значајних војних и логистичких ресураса које ове земље поседују приликом ограничавања арктичких амбиција како Русије, тако и Кине. То све води ка повећању тензија у овом региону, и могућој будућој војној ескалацији ради контроле над Северним морским путем и арктичким ресурсима који постају доступни захваљујући климатским променама.
            Узимајући све горе наведено у обзир, може се закључити да су пре свега захтеви Финске и Шведске за чланство у НАТО-у, а затим улазак Финске у НАТО, као и очекивано будуће чланство Шведске у овом војном савезу предвођеним Сједињеним Америчким Државама, узрок пораста конфликтног потенцијала у региону, што  само по себи може довести до војне ескалације између НАТО-а и Русије, а тиме и до могуће употребе тактичког нуклеарног оружја.

ПОБУНА АЛБАНАЦА У САП КОСОВУ ТОКОМ 1981. ВИЂЕНА ОЧИМА БУГАРСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ

Voin Bojinov — 2024-05-16

Албански проблем у Титовој Југославији представља један од најкомплекснијих и најважнијих питања током целог постојања савезне државе. Албанци су били највећи народ у социјалистичкој Југославији који није имао сопствену републику. Били су насељени у републикама Србија, Македонија и Црна Гора. Ради историјске истине треба подвући да је у оквиру Народне републике Србије/Социјалистичке републике Србије која је била део Федеративне Народне Републике Југославије/Социјалистичке Федеративне Републике Југославије постојала аутономна Косовско-Метохијска област насељена претежно Албанцима која од 1945. имала сопствене органе самоуправе (Николић 2011, 195-196).

НАЦИЈА И ДРЖАВА У ПОЛИТИКОЛОШКОЈ МИСЛИ ДР ЂУРЕ БОДРОЖИЋА

Dajana Lazarević — 2024-05-16

НАДЗИРАЊЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

Nikola Perišić — 2024-05-16

ДА ЛИ СУ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ И КАПИТАЛИЗАМ У ПРИЈАТЕЉСКОМ ОДНОСУ?

Petar Ćurčić — 2024-05-16

Reč je o prikazu knjige Dušan Dostanić and Aleksandar Novaković, eds. 2022. Conservatism and Capitalism. An Unease Dialogue?. Belgrade: Institute for Political Studies, 135 p.