Srpska politička misao

СТРАНИ ТЕРОРИСТИЧКИ БОРЦИ КАО ПОТЕНЦИЈАЛНИ БЕЗБЕДНОСНИ ПРОБЛЕМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Marija Djoric — 2024-08-26

У раду се анализира феномен страних терористичких бораца, који могу представљати потенцијални безбедносни проблем за Републику Србију. Аутори су најпре направили дистинкцију између термина страних бораца и страних терористичких бораца, да би у наставку рада фокус био на класификацији овог феномена. Иако се страни борци као појава јављају много раније, фокус овог истраживања је на рат у Сирији који је инволвирао велики број међународних актера, укључујући и терористичке организације, попут „Исламске државе”. Централни део рада је посвећен институционалном и стратешком оквиру Републике Србије који се бави превенцијом и борбом против насилног екстремизма и тероризма. Поред тога, аутори су анализирали све потенцијалне фазе (и уједно проблеме) повратка страних терористичких бораца, али и њихових породица на територију Републике Србије, дајући предикционе анализе.

КОНФЛИКТНИ ПОТЕНЦИЈАЛ ВАХАБИЈСКИХ ЗАЈЕДНИЦА НА ПОДРУЧЈУ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА

Saša Mijalković — 2024-08-26

Западни Балкан има историјски потврђене предиспозиције за развој радикалног исламизма, а у новије време посебно кроз вахабијске заједнице и параџемате. С тим у вези, циљ рада је анализа историје ширења вахабизма и радикалног ислама на подручју Западног Балкана и услова који су допринели стварању вахабиjских заједница. Такође, циљ је да се утврди колику безбедносну претњу по Западни Балкан представљају вахабијске заједнице и који су циљеви радикалних исламиста који ове заједнице стварају и чине. Најзад, циљ је да се идентификују/мапирају зоне потенцијалних конфликата.

Кључне речи: вахабије, радикални исламизам, параџемати, политичко насиље, Западни Балкан.

КУЛТУРА СЕЋАЊА И ВОЈНИЧКА ТРАДИЦИЈА

Dragan Stanar — 2024-08-26

У овом тексту аутор анализира позицију и значај културе сећања у савременом тренутку људске цивилизације. Анализом самог феномена културе сећања и културне трауме на којој се култура сећања темељи, аутор наводи четири основна услова која одређено страдање мора да испуни како би могло да конституише културну трауму. Применом ових услова на ситуацију страдања војника у рату, аутор демонстрира како и зашто смрти војника у рату не могу конституисати културну трауму, те стога последично не могу представљати страдање на којем се темељи култура сећања и на којем се изграђује колективни национални идентитет. Аутор препознаје специфичну улогу војничке традиције као јединог инструмента очувања сећања на војничке жртве у рату, и закључује да је оптимално развијање, очување и оснаживање војничке традиције у свим појавним облицима дужност сваке генерације која за циљ има не само очување вечног и достојног сећања на оне који су дали животе за своје друштво и колектив, већ и очување самог корена војничког идентитета.

ГЕНЕЗА ПОЛИТИКE ИСТОРИЈЕ ХОЛОКАУСТА – СТУДИЈА СЛУЧАЈА: РЕПУБЛИКА СРБИЈА 1945-2020

Stefan Radojković — 2024-08-26

Чланак покушава да, кроз анализу политике историје Холокауста од стране Републике Србије током периода од 1945. до 2020. године, ажурира досадашња истраживања на ову тему али и укаже на фазе у њеном развоју како би их концептуално уоквирио и за њих понудио прелиминарна објашњења. Сагледавајући политику историје Холокауста Републике Србије тј. њене институционалне праксе кроз теоријски оквир студија културе сећања, налази истраживања се заснивају на анализи садржаја докумената произашлих из рада истакнутих институционалних актера током наведеног периода. На основу анализе доступних докумената и прегледа научне литературе, у раду се заступа теза о постојању три фазе у развоју политике историје Холокауста Републике Србије које одликују посебне, друштвеним оквирима условљене, тенденције када је реч о чувању и преношењу сећања на геноцид почињен над јеврејским заједницама немачке војно-окупационе зоне „Србија“.

„ДУХ У СВЕТУ БЕЗ ДУХА“ - ФУКООВО ТУМАЧЕЊЕ ИРАНСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ И ОТПОР ЗАПАДНОЈ МОДЕРНОСТИ

Milan Urošević — 2024-08-26

У чланку анализирамо Фукоово истраживање Иранске револуције, које обавља крајем 1978. године. Ова епизода у његовој каријери је дуго била мета бројних критика, како у тренутку док је вршио ово истраживање тако и од стране савремених тумача његовог лика и дела. Критике које упућују савремени тумачи се протежу од тврдњи да је Фуко био „заведен” од стране „ирационалних” аспеката ислама до тврдњи да приликом истраживања Иранске револуције напушта своје схватање моћи као свеприсутне и тотализујуће те да уводи идеју субјекта као слободног делатника. У овом чланку ћемо Фукоово истраживање Иранске револуције лоцирати у оквиру његових истраживачких интересовања крајем седамдесетих година. Показаћемо да истражујући Иранску револуцију он покушава да на терену и у реалном времену тестира теоријски апарат који у том периоду развија са циљем истраживања могућих облика отпора односима моћи. Чланак ћемо закључити елаборирајући на које начине Фукоово истраживање Иранске револуције мења даљи ток његовог рада, услед ког се окреће истраживању субјективности током осамдесетих.

ДЕТЕРМИНАНТЕ КОРУПЦИЈЕ У ГЛОБАЛНОМ ФИНАНСИЈСКОМ ПОРЕТКУ

Miroslav Stevanović — 2024-08-26

Антикорупцијски нормативно-правни опус и процедуре нису довели до сузбијања ове појаве на националним и на међународном нивоу, већ је она у порасту. Полазећи од аксиома да уколико нормативно-правни поредак не даје очекиване резултате неопходно је преиспитати схватање, те у овом раду проблематизујемо подстицаје ка коруптивном понашању у наднационалном финансијском поретку. Још крајем 1930-их година почиње прикривање и пласирање незаконитих прихода од организованог криминала кроз финансијске операције пласирањем готовине у услужне послове и некретнине у Канади, као и коришћењем међународних кредитних банака у Швајцарској (за његово репатрирање у виду кредита). Од 1950-их година ти приходи се пласирају у Куби, где је држава изменила законе о коцкању, тако да су привилеговани улагачи постали заштићени од провера и обезбеђени су им јавни подстицаји, попут ослобађања од пореза и бесцаринског увоза опреме и намештаја, од чега су тако додатно зарађивали па су периодичне исплате тражили и локални политичари. Од 1940-их развија се низ финансијских техника које су усмерене на заштиту клијената од тржишних кретања, затим базираних на експлоатацији инсајдерских информација, а данас комуникационе компаније постављају мрежну опрему близу владиних установа, а неки трејдери добијају извештаје непосредно од администрација пре јавног објављивања. Према проценама Уједињених нација, годишње се пере износ до пет одсто светске трговине, а стандарди обрачуна ЕУ и ММФ прокламују да се у националним обрачунима исказују и приходи од незаконитих активности. Отуда се поставља питање да ли и у којој мери системска корупција има упориште и у глобалним системима попут финансијског. Најраширенији облик пласмана, кредити, често су извор проблема са отплатом или подривања економског суверенитета и функционисања правне државе. Приступ проблему токова илегалног новца у светском финансијском поретку је генерално компликован и наглашено бирократски. Наднационални финансијски механизми који посредно омогућавају прикривање и стављање у функцију новца од корупције су проблематични за регулисање на националном нивоу у околностима када државе настоје да се прилагоде условима тог поретка. Чини се да делотворност нормативно-правног антикорупцијског поретка зависи од превазилажења бирократских облика надзора и од међународног инкриминисања стицања добити корупцијом.