https://aseestant.ceon.rs/index.php/timsacta/issue/feed Tims.Acta: naučni časopis za sport, turizam i velnes 2023-06-27T13:30:38+02:00 Jovan Plećaš jovan.plecas@tims.edu.rs SCIndeks Assistant Journal of sport sciences, tourism and wellness https://aseestant.ceon.rs/index.php/timsacta/article/view/42201 I want it all and I want it now: iracionalna uverenja i osobine mračne tetrade kod muškaraca 2023-06-27T13:30:37+02:00 Marija Volarov m.volarov@yahoo.com Mina Velimirović velimirovicmina95@gmail.com Jovana Kovač joskakovac7@gmail.com Valentina Baić valentina.baic@kpu.edu.rs Snežana Tovilović tovilovic@ff.uns.ac.rs <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; line-height: 150%; margin: 15.0pt 0in 15.0pt 0in;"><span lang="sr" style="font-size: 10.0pt; line-height: 150%; font-family: 'Calibri',sans-serif; mso-ascii-theme-font: major-latin; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; mso-hansi-theme-font: major-latin; mso-bidi-theme-font: major-latin;">Mračna tetrada (MT) koja podrazumeva četiri dru&scaron;tveno averzivne crte (makijavelizam, narcizam, psihopatija i sadizam) poslednjih godina značajno okupira pažnju istraživača. Međutim, malo se zna o tome na koji način su ove crte povezane sa kognitivnim konstruktima poput hostilne interpretativne pristrasnosti (HIP) i niske tolerancije na frustraciju (NTF). U nastojanju da ponudi jedno od obja&scaron;njenja &scaron;ta je to &scaron;to bi moglo da dovede do razvoja crta MT, ovo istraživanje spaja dve različite teorijske perspektive: teoriju koja je u osnovi KBT-a i model ličnosti koji nudi okvir za razumevanje dru&scaron;tveno neprihvatljivih obrazaca pona&scaron;anja. &nbsp;Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 612 mu&scaron;kih ispitanika iz op&scaron;te populacije sa ciljem da se ispita da li je NFT (a) prediktor HIP i osobina MT, kao i da li ostvaruje (b) indirektan efekat na MT, posredstvom HIP. Prema dobijenim rezultatima, NFT predstavlja značajan prediktor sve četiri crte MT. Takođe, značajan indirektni efekat je zabeležen u sva četiri testirana medijaciona modela. Pretpostavka je da pojedinci, tragajući za potvrdom &scaron;eme, vremenom razvijaju stabilne pona&scaron;ajne, emocionalne i motivacione obrasce koji su uobličeni u onome &scaron;to nazivamo MT. Na osnovu uloge HIP kao medijatora veze između NFT i osobina MT, pretpostavlja se da je HIP sastavni deo procesa asimilacije.&nbsp;</span></p> 2023-04-19T00:00:00+02:00 Sva prava zadržana (c) 2022 Tims.Acta: naučni časopis za sport, turizam i velnes https://aseestant.ceon.rs/index.php/timsacta/article/view/41631 Ефекти програма вежбања на развој агилности код тенисера јуниорске категорије: систематско прегледно истраживање 2023-06-27T13:30:38+02:00 Stefan Đorđević stefan.robi.djordjevic@gmail.com Maša Antonijević masicaantonijevic97@gmail.com Miomir Miletić mmile325@gmail.com Saša Milenković sasa.m1965@gmail.com Stefan Milenković milenkovic.stefan@yahoo.com Sonja Antonijević sonja.antonijevic@pr.ac.rs <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; mso-pagination: none; mso-layout-grid-align: none; text-autospace: none;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-bidi-font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-bidi-font-family: Calibri; mso-bidi-theme-font: minor-latin;">Тенисерима је потребна комбинација брзине, агилности и снаге, као и високо развијене аеробне способности да би били успешни и конкурентни. Циљ овог истраживања био је да се спроведу ефекти различитих програма тренинга на развој агилности код тенисера. Електронска база података ПубМед је коришц́ена за тражење и прикупљање одговарајуц́их студија из области агилности у тенису. Ова студија је спроведена према присма изјави. Укупно 361 учесник је био укључен у ову студију. Дванаест студија је задовољило услове за укључивање у ову студију. Налази ове свеобухватне анализе су показали да су плиометријски тренинг, тренинг самоубиства на једном терену, тренинг тениса на терену, интервални тренинг високог интензитета, спортски дрилл тренинг и неуромишиц́ни тренинг и тренинг перформанси показали позитивне ефекте агилности код младих тенисера. </span></p> 2023-04-19T00:00:00+02:00 Sva prava zadržana (c) 2023 Tims.Acta: naučni časopis za sport, turizam i velnes https://aseestant.ceon.rs/index.php/timsacta/article/view/41442 BATERIJA TESTOVA ZA PROCENU SPECIFIČNIH MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI KOŠARKAŠA U KOLICIMA - PREGLEDNO ISTRAŽIVANjE 2023-06-27T13:30:38+02:00 Miljan Hadžović miljanhadzovic@gmail.com Bojan Jorgić bojanjorgic@yahoo.com Marko Aleksandrović marko.aleksandrovic@gmail.com Stefan Đorđević stefan-djordjevic1@hotmail.com Hrvoje Kujundžić hrvojekujundzic@gmail.com <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 0cm;"><span style="font-size: 10.0pt; line-height: 150%; font-family: 'Calibri',sans-serif; mso-ascii-theme-font: minor-latin; mso-hansi-theme-font: minor-latin; mso-bidi-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: EN-US; mso-fareast-language: X-NONE;">Osnovu za nadgradnju kvaliteta svakog igrača predstavljaju bazične sposobnosti, ali se smatra da uspe&scaron;nost u ko&scaron;arci u kolicima pretežno zavisi od stepena specifičnih motoričkih sposonosti koje predstavljaju rezultat rada u toku specifičnog trenažnog procesa. Cilj ovog rada je prikazivanje kori&scaron;ćenih testova i kreiranje baterije testova za procenu specifičnih motoričkih sposobnosti ko&scaron;arka&scaron;a u kolicima u objavljenim radovima u periodu od 2008. do 2022. godine. Za prikupljanje dosada&scaron;njih istraživanja pretražene su sledeće elektronske baze podataka: PubMed, SCIndeks, PEDro, J-GATE, SCIndes, DOAJ i Google Scholar. Pretraživani su radovi u vremenskom periodu od 2008. do 2022. godine. Analizom prikupljenih istraživanja za procenu specifičnih motoričkih sposobnosti ko&scaron;arka&scaron;a u kolicima preporučuje se kori&scaron;ćenje nekoliko testovova kao &scaron;to su: test sprinta za brzinu i kontrolu lopte na 20m (20m sprint with ball test), test brzine podizanja lopte sa poda (Pick-up the ball test), test &bdquo;polaganja&ldquo; lopte u ko&scaron; za kontrolu lopte, brzinu i preciznosti &scaron;uta (Lay-up test), test priciznosti dodavanja (Pass for accuracy test) i test &scaron;utiranja slobodnih bacanja (Free-throw shooting test). Na osnovu ostvarenih rezultata u ovim testovima moguće je izvr&scaron;iti selekciju i praćenje napretka igrača, kao i uticaj primenjenog specifičnog trenažnog procesa na razvoj motoričkih sposobnosti od kojih zavisi uspeh u ko&scaron;arci u kolicima.</span></p> 2023-04-19T00:00:00+02:00 Sva prava zadržana (c) 2023 Tims.Acta: naučni časopis za sport, turizam i velnes https://aseestant.ceon.rs/index.php/timsacta/article/view/40562 Univerzalnost facijalnih ekspresija: interakcija bilogije i kulture 2023-06-27T13:30:38+02:00 Vesna Barzut vesna.barzut@tims.edu.rs Valentina Đorić valentina.djoric@tims.edu.rs <p class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; text-align: justify; line-height: 150%;"><span lang="EN-US" style="font-size: 10.0pt; line-height: 150%; mso-ascii-font-family: Calibri; mso-ascii-theme-font: minor-latin; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; mso-hansi-font-family: Calibri; mso-hansi-theme-font: minor-latin; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; background: white; mso-highlight: white; mso-bidi-font-style: italic;">Većina ljudi bez ikakvog napora može da prepozna emocije na osnovu facijalne ekspresije drugih ljudi. Brojne studije tvrde da novorođenčad pokazuju interesovanje za lica i facijanu ekspresiju i zbog toga se smatra da je ova sposobnost relevantna sa evolutivnog stanovi&scaron;tva. Ovo je dodatno podržano kroskulturnim studijama koje jasno pokazuju postojanje ograničenog broja univerzalnih osnovnih emocija. Takođe, uticaj kulture i životne sredine je velik i kada je u pitanju pokazivanje emocija, ali i tačnost njihovog prepoznavanja. <span style="color: #333333;">Iz perspektive razvoja, dostupne informacije pokazuju da se razvoj prepoznavanja facijane ekspresije može okarakterisati u obliku izvrnutog slova U. Polazeći od detinjstva, pa kroz odraslo doba, ljudi razvijaju ekspertizu za prepoznavanje facijanih ekspresija. Kasnije, sa starenjem, prepoznavanje određenih izraza opada. Kljulni mehanizimi u ovom procesu nisu u potpunosti istraženi. U ovom preglednom radu, ukratko smo sumirali prethodne studije koje su istraživale univerzalnost facijalnih ekspresija, kao i uticaje kulture na prepoznavanje facijalnih ekspresija. Takođe, obja&scaron;njeni su i potencijalni razvojni stadijumi i spomenuta su neka od otvorenih pitanja. </span></span></p> 2023-04-19T00:00:00+02:00 Sva prava zadržana (c) 2023 Tims.Acta: naučni časopis za sport, turizam i velnes