Tims.Acta: naučni časopis za sport, turizam i velnes

I want it all and I want it now: iracionalna uverenja i osobine mračne tetrade kod muškaraca

2023-06-27T13:30:37+02:00

Mračna tetrada (MT) koja podrazumeva četiri društveno averzivne crte (makijavelizam, narcizam, psihopatija i sadizam) poslednjih godina značajno okupira pažnju istraživača. Međutim, malo se zna o tome na koji način su ove crte povezane sa kognitivnim konstruktima poput hostilne interpretativne pristrasnosti (HIP) i niske tolerancije na frustraciju (NTF). U nastojanju da ponudi jedno od objašnjenja šta je to što bi moglo da dovede do razvoja crta MT, ovo istraživanje spaja dve različite teorijske perspektive: teoriju koja je u osnovi KBT-a i model ličnosti koji nudi okvir za razumevanje društveno neprihvatljivih obrazaca ponašanja. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 612 muških ispitanika iz opšte populacije sa ciljem da se ispita da li je NFT (a) prediktor HIP i osobina MT, kao i da li ostvaruje (b) indirektan efekat na MT, posredstvom HIP. Prema dobijenim rezultatima, NFT predstavlja značajan prediktor sve četiri crte MT. Takođe, značajan indirektni efekat je zabeležen u sva četiri testirana medijaciona modela. Pretpostavka je da pojedinci, tragajući za potvrdom šeme, vremenom razvijaju stabilne ponašajne, emocionalne i motivacione obrasce koji su uobličeni u onome što nazivamo MT. Na osnovu uloge HIP kao medijatora veze između NFT i osobina MT, pretpostavlja se da je HIP sastavni deo procesa asimilacije.

Ефекти програма вежбања на развој агилности код тенисера јуниорске категорије: систематско прегледно истраживање

2023-06-27T13:30:38+02:00

Тенисерима је потребна комбинација брзине, агилности и снаге, као и високо развијене аеробне способности да би били успешни и конкурентни. Циљ овог истраживања био је да се спроведу ефекти различитих програма тренинга на развој агилности код тенисера. Електронска база података ПубМед је коришц́ена за тражење и прикупљање одговарајуц́их студија из области агилности у тенису. Ова студија је спроведена према присма изјави. Укупно 361 учесник је био укључен у ову студију. Дванаест студија је задовољило услове за укључивање у ову студију. Налази ове свеобухватне анализе су показали да су плиометријски тренинг, тренинг самоубиства на једном терену, тренинг тениса на терену, интервални тренинг високог интензитета, спортски дрилл тренинг и неуромишиц́ни тренинг и тренинг перформанси показали позитивне ефекте агилности код младих тенисера.

BATERIJA TESTOVA ZA PROCENU SPECIFIČNIH MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI KOŠARKAŠA U KOLICIMA - PREGLEDNO ISTRAŽIVANjE

2023-06-27T13:30:38+02:00

Osnovu za nadgradnju kvaliteta svakog igrača predstavljaju bazične sposobnosti, ali se smatra da uspešnost u košarci u kolicima pretežno zavisi od stepena specifičnih motoričkih sposonosti koje predstavljaju rezultat rada u toku specifičnog trenažnog procesa. Cilj ovog rada je prikazivanje korišćenih testova i kreiranje baterije testova za procenu specifičnih motoričkih sposobnosti košarkaša u kolicima u objavljenim radovima u periodu od 2008. do 2022. godine. Za prikupljanje dosadašnjih istraživanja pretražene su sledeće elektronske baze podataka: PubMed, SCIndeks, PEDro, J-GATE, SCIndes, DOAJ i Google Scholar. Pretraživani su radovi u vremenskom periodu od 2008. do 2022. godine. Analizom prikupljenih istraživanja za procenu specifičnih motoričkih sposobnosti košarkaša u kolicima preporučuje se korišćenje nekoliko testovova kao što su: test sprinta za brzinu i kontrolu lopte na 20m (20m sprint with ball test), test brzine podizanja lopte sa poda (Pick-up the ball test), test „polaganja“ lopte u koš za kontrolu lopte, brzinu i preciznosti šuta (Lay-up test), test priciznosti dodavanja (Pass for accuracy test) i test šutiranja slobodnih bacanja (Free-throw shooting test). Na osnovu ostvarenih rezultata u ovim testovima moguće je izvršiti selekciju i praćenje napretka igrača, kao i uticaj primenjenog specifičnog trenažnog procesa na razvoj motoričkih sposobnosti od kojih zavisi uspeh u košarci u kolicima.

Univerzalnost facijalnih ekspresija: interakcija bilogije i kulture

2023-06-27T13:30:38+02:00

Većina ljudi bez ikakvog napora može da prepozna emocije na osnovu facijalne ekspresije drugih ljudi. Brojne studije tvrde da novorođenčad pokazuju interesovanje za lica i facijanu ekspresiju i zbog toga se smatra da je ova sposobnost relevantna sa evolutivnog stanovištva. Ovo je dodatno podržano kroskulturnim studijama koje jasno pokazuju postojanje ograničenog broja univerzalnih osnovnih emocija. Takođe, uticaj kulture i životne sredine je velik i kada je u pitanju pokazivanje emocija, ali i tačnost njihovog prepoznavanja. Iz perspektive razvoja, dostupne informacije pokazuju da se razvoj prepoznavanja facijane ekspresije može okarakterisati u obliku izvrnutog slova U. Polazeći od detinjstva, pa kroz odraslo doba, ljudi razvijaju ekspertizu za prepoznavanje facijanih ekspresija. Kasnije, sa starenjem, prepoznavanje određenih izraza opada. Kljulni mehanizimi u ovom procesu nisu u potpunosti istraženi. U ovom preglednom radu, ukratko smo sumirali prethodne studije koje su istraživale univerzalnost facijalnih ekspresija, kao i uticaje kulture na prepoznavanje facijalnih ekspresija. Takođe, objašnjeni su i potencijalni razvojni stadijumi i spomenuta su neka od otvorenih pitanja.