Vojnotehnički glasnik / Military Technical Courier

Prednji impresum za br. 1-2026

Vladan Anicijevic — 2026-03-18

Sadržaj za br. 1-2026

Vladan Anicijevic — 2026-03-18

Održivo ojačavanje betona vlaknima upotrebom nusproizvoda iz proizvodnje

Ilyes IRKI — 2026-01-20

Uvod/cilj: Beton je materijal sa veoma visokom kompresivnom, ali veoma niskom zateznom čvrstoćom, što ga čini krtim pri delovanju zateznih i savojnih naprezanja, pri čemu se prevremeni lom manifestuje pojavom pukotina. Ova naprezanja mogu se smanjiti ojačavanjem betona različitim vrstama vlakana dobijenih iz industrijskog ili drugog otpada.

Metode: U tom kontekstu, cilj ovog rada je primena industrijskog metalnog otpada u sastav betona i njegovo poređenje sa betonom ojačanim metalnim vlaknima radi prevazilaženja nedostatka zatezne čvrstoće. Korišćene su dve vrste industrijskih vlakana i dve vrste otpada, aluminijumski i čelični otpad (u obliku strugotina) dobijen iz postrojenja za mehaničku obradu. Svojstva svežih i očvrslih betona sa različitim vlaknima analizirana su i upoređena sa prirodnim betonom koji ne sadrži vlakna.

Rezultati: Na osnovu eksperimentalnih rezultata može se zaključiti da primena ovakvog otpada u sastav betona dovodi do smanjenja obradivosti betonskih mešavina, poboljšanja zatezne čvrstoće i značajnog smanjenja skupljanja betona, bez uticaja na kompresivnu čvrstoću.

Zaključak: Nakon detaljne analize dobijenih rezultata, utvrđeno je da je optimalni procenat recikliranih čeličnih vlakana 15%. Zatezna čvrstoća na ovom nivou uporediva je sa čvrstoćom betona koji je ojačan industrijskim vlaknima. Ovo otkriće je posebno značajno za strategiju održivog razvoja Vlade Alžira koja promoviše unapređenje karakteristika materijala i očuvanje prirodnih resursa.

Izbor 3D štampača za spojlere trkačkih automobila korišćenjem modela ,,Entropy – CRADIS“

Rajeev Ranjan — 2026-01-20

Uvod/cilj: Cilj ovog istraživanja je da identifikuje najprikladniji 3D štammpač za proizvodnju spojlera za trkačke automobile.

Metode: Šesnaest različitih 3D štampača je evaluirano na osnovu osam kriterijuma izbora, uključujući zapreminu štampe, maksimalnu brzinu štampe, debljinu sloja, broj ekstrudera, cenu mašine, cenu filamenta kod proizvođača, maksimalnu temperaturu ekstrudera i maksimalnu temperaturu radne površine. Težine kriterijuma su određene korišćenjem metode Entropy, dok je metoda kompromisnog rangiranja alternativa prema udaljenosti od idealnog rešenja (eng. CRADIS) primenjena za rangiranje mašina i pronalaženje najbolje opcije za proizvodnju spojlera. Za validaciju rezultata sprovedena je analiza osetljivosti korišćenjem različitih metoda.

Rezultati: Ultimaker 2 je identifikovan kao najprikladniji 3D štampač, sledi Delta Non-Turbo WASP 2040, dok UP Plus 2 zauzima najnižu poziciju.

Zaključak: Korišćenjem metoda Entropy i CRADIS, Ultimaker 2 je identifikovan kao 3D štampač sa najboljim performansama. Sledi Delta Non-Turbo WASP 2040, dok je UP Plus 2 rangiran kao najmanje pogodan. Različite višekriterijumske metode odlučivanja (MCDM) su primenjene za poređenje performansi i analizu osetljivosti, dok je Spirmanov koeficijent korelacije rangova korišćen za procenu korelacije između različitih metoda odlučivanja.

Sveobuhvatna studija uticaja strukturnog parametra hidrauličnog amortizera na stabilnost gađanja bacača granata

Dung Nguyen Van — 2026-01-20

Uvod/cilj: Glavni cilj rada je predstavljanje nove metode za procenu stabilnosti automatskog naoružanja montiranog na tronožac tokom rafalne paljbe.

Metode: Matematički model je uspostavljen na osnovu teorije mehanike sistema sa više tela. Lagranževa jednačina druge vrste korišćena je za formiranje sistema diferencijalnih jednačina kretanja mehaničkog sistema. Matematički model uzima u obzir uticaj elastičnosti podloge i uticaj nišandžije putem elastično-prigušnih veza. Dinamičke simulacije sprovedene su na bacaču granata AGS-17. Dobijeni rezultati proračuna su upoređeni sa eksperimentalnim rezultatima radi verifikacije predloženog modela.

Rezultati: Rezultati poređenja pokazuju neočekivano visok nivo podudaranja između teorijskog modela i eksperimentalnih rezultata. Greške u početnoj brzini projektila i brzini paljbe iznose 2,52%, odnosno 6,18%. Na osnovu teorijske osnove matematičkog modela, ispitan je uticaj pojedinih strukturnih parametara hidrauličnog amortizera na stabilnost gađanja automatskog bacača granata. Rezultati istraživanja predstavljaju pouzdanu teorijsku osnovu za unapređenje, projektovanje i proizvodnju hidrauličnih amortizera za bacače granata, kao i za automatsko naoružanje uopšte.

Zaključak: Rezultati istraživanja prikazani u ovom radu pružaju visoku tačnost i pouzdanost. Rad predstavlja pouzdan naučni dokument za optimalno projektovanje strukture sistema naoružanja. Ključne reči: bacač granata, stabilnost gađanja, automatsko naoružanje, sistemi automatske paljbe, hidraulični amortizer.

Karakteristike zaklanjanja lasera i emisije infracrvenog zračenja dimne smeše na bazi crvenog fosfora i legure Mg-Al

Dinh Thang Pham — 2026-01-20

Uvod/Cilj: Sposobnost prigušivanja laserskog zračenja i emisije infracrvenog zračenja predstavlja jednu od ključnih karakteristika koje utiču na kamuflažnu efikasnost multispektralnih dimnih zavesa na bojnom polju. Ovaj rad ispituje uticaje sadržaja crvenog fosfora i legure Mg-Al, početne mase dimnog sastava i relativne vlažnosti vazduha na karakteristike zaklanjanja dimnog oblaka, uključujući stepen prigušenja lasera, masu koeficijenta ekstinkcije, faktor efikasnosti generisanja aerosola i faktor kvaliteta. Takođe, u radu su analizirane i osobine infracrvenog zračenja dimnih zavesa na bazi crvenog fosfora i legura Mg-Al (RP/Mg-Al).

Metode: Prigušenje laserskog zračenja određivano je upoređivanjem početne snage lasera sa snagom izmerenom nakon prolaska kroz dimnu zavesu. Kroz ispitnu komoru emitovan je kontinuirani laser talasne dužine 1,064 µm i izlazne snage 11,0 mW, a snaga je merena pomoću laserskog merača snage. Infracrvene osobine dimnih oblaka analizirane su spektralnim radiometrom SR-5000N u opsegu talasnih dužina od 2,5 do 14,0 µm. Rezultati: Rezultati pokazuju da povećanje sadržaja crvenog fosfora, mase uzoraka i relativne vlažnosti vazduha poboljšava karakteristike laserskog zaklanjanja. Za komoru dimnog oblaka zapremine 1 m³, procenjene optimalne mase uzorka su 3,25 g i 2,30 g pri nivoima relativne vlažnosti od 65% i 90%. Takođe, povećanjem sadržaja legure Mg-Al povećava se emisija infracrvenog zračenja u β opsegu (3–5 μm), dok emisija u γ opsegu (8–14 μm) opada.

Zaključak: Karakteristike zaklanjanja lasera dimnih smeša na bazi RP/Mg-Al mogu se efikasno kontrolisati optimizacijom sadržaja RP/Mg-Al i nivoa relativne vlažnosti. Takođe, smeše na bazi RP/Mg-Al pokazuju izražene karakteristike infracrvenog zračenja koje su takođe pod uticajem sadržaja crvenog fosfora i legure Mg-Al. Težište budućih istraživanja bi trebalo biti usmereno na ispitivanje karakteristika zaklanjanja smeša na bazi RP/Mg-Al u bliskom i dalekom infracrvenom opsegu.

Neka razmatranja o termodinamici kvantne mehanike na krug i Kaluža–Klajn modeli

Nikola Fabiano — 2026-01-20

Uvod/cilj: Kvantna mehanika na krugu je istražena i primenjena na Kaluza-Klajn model sa kompaktifikovanom dimenzijom.

Metode: Korišćene su metode kvantne mehanike i statističke mehanike. Takođe, razmatran je Kaluza-Klein model igračke kompaktne dimenzije.

Rezultati: Rezultujuća particiona funkcija se može proceniti u zatvorenom obliku, dajući posebnu funkciju. Predstavlja fazni prelaz u zavisnosti od geometrije. Kada se koristi u modelu Kaluza-Klajn, pokazuje fazni prelaz regulisan poluprečnikom kruga, a prelaz nestaje kada je poluprečnik beskonačan, odnosno u ravnom prostoru.

Zaključak: Kvantna mehanika na krugu pokazuje mnoge neobične karakteristike. Nivoi energije su odvojeni usled geometrije, nasuprot konfiguracionom prostoru prave linije. Predstavlja fazni prelaz u zavisnosti od radijusa kruga, takođe kada je isti ugrađen u Kaluza-Klajn model. Ova karakteristika nestaje kada poluprečnik postane beskonačan, u ravnom prostoru.

Prilog analizi oštećenja cevovoda usled pucanja pod visokim pritiskom

Fezazi Amina Ismahene — 2026-01-20

Uvod/Cilj: Ovaj rad ima za cilj da doprinese predviđanju oštećenja usled pucanja u cevovodima za transport ugljovodonika koji su izloženi visokim unutrašnjim pritiscima, a kao odgovor na rastuću potražnju u industrijalizovanim zemljama.

Metode: Da bi se postigao ovaj cilj i analiziralo širenje pukotina u smislu određivanja faktora intenziteta napona (eng. SIF), primenjena je metoda konačnih elemenata (eng. FEM). Studija razmatra uticaj unutrašnjeg pritiska transportovanog fluida, kao i spoljašnjih naprezanja izazvanih prirodnim pojavama kao što su zemljotresi, klizišta i druge pojave. Ova spoljašnja naprezanja predstavljena su zateznim i pritisnim silama. Posebna pažnja posvećena je širenju tri tipa pukotina: obodne, uzdužne i pukotine u mešovitom režimu.

Rezultati: Zahvaćena zona cevaste strukture veoma je podložna pucanju u režimu I. Za razliku od dva početna tipa defekta pucanja, orijentisana pukotina pod uglom π/4 u odnosu na uzdužnu osu cevovoda razvija se gotovo podjednako u režimima I i II. Kinetika njenog rasta usko je povezana sa njenom veličinom, unutrašnjim pritiskom i intenzitetom spoljašnjih sila. Zatezne sile podstiču otvaranje obodnih pukotina, zatvaranje uzdužnih pukotina i širenje orijentisanih pukotina u mešovitom režimu (I i II). Nasuprot tome, pritisne sile pogoduju zatvaranju obodnih i orijentisanih pukotina, dok istovremeno podstiču otvaranje uzdužnih pukotina.

Zaključak: Studija pokazuje da, pod identičnim uslovima opterećenja, uzdužno inicirane pukotine predstavljaju najveću opasnost u pogledu rasta pukotine u režimu I. Rizik od pucanja cevovoda naročito je izražen duž cevovoda i značajno se povećava sa porastom unutrašnjeg pritiska.

Primena FMECA metode za identifikaciju otkaza u vetroturbinskim sistemima

Branislava Radišić — 2026-01-20

U ovom radu prikazani su potencijalni uzroci otkaza komponenti vetroturbinskog sistema koji utiču na pouzdan i efikasan rad iste. Otkazi komponenti u vetroturbinama mogu dovesti do potpunog otkaza sistema, što rezultira zastojima, smanjenom pouzdanošću i povećanim troškovima. Zarad maksimalnog iskorišćenja potencijala energije vetra, bitno je potencijalne otkaze svesti na minimun. Primenom FMECA metode (Failure mode Effects and Criticallity Analysis) utvrđene su kritične komponente vetroturbinskog sistema, čime se pruža mogućnost da se odrede prioriteti za rešavanje problema. Rezultati naglašavaju važnost održavanja i optimizacije dizajna radi smanjenja rizika od otkaza i maksimizacije iskorišćenja energije vetra.

Uvod/cilj: Pouzdanost vetroturbinskih sistema igra ključnu ulogu u obezbeđivanju stabilnog i efikasnog snabdevanja električnom energijom iz obnovljivih izvora. Otkaz bilo koje komponente može izazvati zastoj sistema, smanjiti njegovu pouzdanost i povećati troškove eksploatacije. U tom kontekstu, važno je prepoznati i analizirati potencijalne kvarove kako bi se poboljšala celokupna pouzdanost sistema. Cilj ovog rada je analiza pouzdanosti vetroturbinskog sistema primenom FMECA metode. Fokus je na identifikaciji najkritičnijih komponenti i razumevanju uzroka i posledica njihovih otkaza, kako bi se doprinelo unapređenju projektovanja, održavanja i rada sistema.

Metode: U ovom radu primenjena je metoda FMECA (Failure Modes, Effects, and Criticality Analysis), koja omogućava detaljnu procenu potencijalnih otkaza sistema, njihovih uzroka i posledica, kao i identifikaciju najkritičnijih tačaka sistema na osnovu kvantitativnih parametara. Metodologija obuhvata sledeće korake:

· Identifikaciju ključnih komponenti vetroturbine, uključujući rotor, menjač, generator, sistem za upravljanje i druge podsisteme.

· Definisanje mogućih načina otkaza za svaku komponentu, uz navođenje mehanizama koji mogu dovesti do kvara (habanje, pregrevanje, mehaničko oštećenje itd.).

· Procenu posledica otkaza, kako na samu komponentu, tako i na celokupan rad vetroturbine.

· Numeričku procenu rizika kroz dodeljivanje vrednosti za:

o verovatnoća pojave potencijalnog otkaza (R1),

o značaj potencijalnog otkaza (R2) i

o verovatnoća otkrivanja otkaza i sprečavanje njegovog ispoljavanja (R3).

· Izračunavanje nivoa kritičnosti (R) korišćenjem izraza

· Rangiranje komponenti prema R vrednostima, radi identifikacije onih koje najviše ugrožavaju pouzdanost sistema i zahtevaju prioritetno praćenje ili optimizaciju.

Rezultati: Rezultati FMECA analize pokazali su da su najkritičnije komponente vetroturbinskog sistema:

1. Menjač – najviši nivo kritičnosti (R vrednost), jer otkaz menjača može dovesti do potpunog zastoja sistema i iziskuje skupe popravke.

2. Generator – visoka ozbiljnost otkaza i srednji nivo mogućnosti otkrivanja problema.

3. Sistem za upravljanje vetroturbinom – iako su otkazi ređi, posledice mogu biti ozbiljne zbog gubitka kontrole nad turbinom.

Na osnovu analize, komponente su svrstane u prioritete održavanja i praćenja, s ciljem pravovremene detekcije potencijalnih kvarova i prevencije havarija.

Zaključak: FMECA metoda se pokazala kao efikasno sredstvo za identifikaciju i rangiranje potencijalno kritičnih komponenti vetroturbinskog sistema. Rezultati ukazuju na to da menjač, generator i sistem za upravljanje predstavljaju najosetljivije tačke sistema. Njihovo preventivno održavanje, uz uvođenje sistema za praćenje stanja i unapređenje dizajna, može značajno povećati pouzdanost i smanjiti operativne troškove. Ova analiza može poslužiti kao osnova za unapređenje strategija održavanja i povećanje efikasnosti rada vetroparkova.

Organsko-geohemijska procena crnih škriljaca: Studija slučaja doline Saoura, region Tamtert, Alžir

Abdelghani Kadou — 2026-01-20

Uvod/cilj: Crni škriljac se sve više prepoznaje kao značajni nekonvencionalni izvor ugljovodonika zbog svog bogatstva organskom materijom i potencijala za proizvodnju nafte i gasa. Međutim, njegova složena geohemijska priroda, posebno u nedovoljno istraženim regionima poput Tamerta u jugozapadnom Alžiru, predstavlja izazov za preciznu procenu. Cilj ovog istraživanja je procena potencijala crnih škriljaca iz oblasti Džebel-Zereg korišćenjem naprednih metoda organske geohemije.

Metode: Prikupljeno je pet uzoraka crnog škriljca iz Džebel-Zerega, region Tamert. Određen je sadržaj ukupnog organskog ugljenika (eng. TOC), a sprovedene su i Rock-Eval 6 piroliza i elementarna analiza. Mereni parametri uključivali su TOC, S1, S2, Tmax, Indeks vodonika (HI), Indeks kiseonika (OI) i refleksivnost vitrinita (Ro), što je omogućilo analizu tipa organske materije, termalne zrelosti i kapaciteta generisanja ugljovodonika.

Rezultati: Vrednosti sadržaja ukupnog organskog ugljenika kretale su se od 0,51 do 2 %, sa prosekom od 1,33 %, što ukazuje na prihvatljiv do vrlo dobar kvalitet matičnih stena. Vrednosti S2 kretale su se od 0,45 do 4 mg HC/g stene, a prosečni Indeks proizvodnje (PI) iznosio je 2,23. HI vrednosti (51–233 mg HC/g TOC), zajedno sa OI i Tmax, ukazuju na prisustvo kerogena tipa II i III, što sugeriše potencijal za proizvodnju i nafte i gasa. Vrednosti Tmax (435–465 °C, prosečno 447 °C) i refleksivnost vitrinita (0,68–1,19 %) potvrđuju termalnu zrelost. Pozitivna korelacija između TOC i S1 vrednosti podržava prisustvo endogenih ugljovodonika.

Zaključak: Integrisani geohemijski pristup potvrđuje da su crni škriljci iz Džebel-Zerega termalno zreli i bogati organskom materijom, sa obećavajućim potencijalom za proizvodnju naftnih škriljaca. Ovi rezultati podržavaju dalja istraživanja i razvoj nekonvencionalnih izvora ugljovodonika u regionu Tamert.

Optimizacija popravke zavarenih cevovoda sa površinskim pukotinama pomoću kompozitnog omota zasnovana na metodi konačnih elemenata: uticaj geometrije, svojstava adheziva i unutrašnjeg pritiska na ponašanje pukotine u modu I

Hachemi Nedir — 2026-01-20

Uvod/cilj: Strukturni integritet cevovoda pod pritiskom često je ugrožen pojavom površinskih pukotina, naročito u zavarenim zonama. Ovaj rad ispituje efikasnost ojačanja kompozitnim omotom pri sanaciji dužinskih polueliptičnih pukotina u zavarenim čeličnim cevovodima izloženim unutrašnjem pritisku. Iako uticaji okoline poput temperature, vlage i hemijskog dejstva nisu modelovani, isti su prepoznati kao ključni faktori koji utiču na dugoročnu izdržljivost kompozitnih popravki.

Metode: Razvijen je trodimenzionalni model konačnih elemenata za zavareni cevovod (spoljašnji prečnik = 1016 mm, debljina = 12,8 mm) sa spoljašnjom polueliptičnom pukotinom (2c = 10,24 mm, a = 2,56 mm). Tehnika virtuelnog zatvaranja pukotine primenjena je za proračun faktora intenziteta napona u modu I pod dejstvom unutrašnjih pritisaka u opsegu od 2 do 12 MPa. Parametarskom analizom ispitan je uticaj dužine omota (100–400 mm), njegove debljine (6–12 mm) i obuhvatnog ugla oko cevi (30°–360°), kao i modula smicanja adheziva, njegove debljine i efekata odlepljivanja.

Rezultati: Povećanje dužine, debljine i obuhvatnog ugla omota dovelo je do smanjenja faktora intenziteta napona, čime je poboljšano ublažavanje oterećenja u vrhu pukotine. Veći modul smicanja adheziva poboljšao je prenos opterećenja na interfejsu, dok je prevelika debljina adhezivnog sloja smanjila efikasnost popravke. Lokalizovano odlepljivanje adheziva značajno je povećalo faktore intenziteta napona pod pritiskom, ukazujući na veliku osetljivost učinka popravke na kvalitet vezivanja lepka.

Zaključak: Rad pruža smernice za projektovanje i optimizaciju kompozitnih ojačanja pri sanaciji zavarenih cevovoda. Iako je u radu analiziran pravougaoni omot, buduća istraživanja bi trebalo da obuhvate alternativne geometrijske oblike u cilju smanjenja koncentracije opterećenja na ivicama, kao i da uzmu u obzir uticaje okoline i zamora materijala radi pouzdanije dugoročne procene.

Nova iteraciona šema za aproksimaciju fiksnih tačaka nekih generalizovanih neekspanzivnih preslikavanja

Penumarthy Parvateesam Murthy — 2026-01-20

Uvod/cilj: U radu je predstavljen novi trostepeni iterativni postupak koji konvergira brže od Manove iteracije i S-iteracije, a utvrđeni su i rezultati konvergencije za aproksimaciju fiksnih tačaka generalizovanih Suzukijevih neekspanzivnih preslikavanja i skoro asimptotski neekspanzivnih preslikavanja.

Metode: Autori daju specifičnu trostepenu iterativnu metodu {xn}u Banahovom prostoru, definisanu kao niz konveksnih kombinacija trenutnog iterata i njegovih slika pod preslikavanjem T, sa kontrolnim nizovima {αn}, {βn}, {γn} ⊆ (0, 1). Rezultati su dokazani u okviru uniformno konveksnih Banahovih prostora gde se pretpostavlja da je T Suzukijevo generalizovano neekspanzivno preslikavanje ili skoro asimptotski neekspanzivno preslikavanje. Autori su dobili teoreme o slaboj i jakoj konvergenciji koristeći principe demizatvorenosti, osobine Suzukijevih generalizovanih neekspanzivnih preslikavanja i odgovarajuće leme o ponašanju iterata. Za poređenje brzine konvergencije sprovedeni su numerički eksperimenti (obično implementirani u MATLAB-u) u kojima se predložena trostepena iteracija vrši paralelno sa Takurovom i S-iteracijom. Iterati su grafički prikazani kako bi se pokazala konvergencija greške po iteraciji.

Rezultati: Nova iteraciona šema konvergira brže od S-iteracione šeme ako je preslikavanje kontrakcija. Nova iteraciona šema konvergira ka fiksnoj tački Suzukijevog generalizovanog neekspanzivnog preslikavanja pod odgovarajućim uslovima. Šema takođe konvergira ka fiksnoj tački skoro asimptotski neekspanzivnog preslikavanja pod odgovarajućim uslovima.

Zaključci: Dokazano je, i teorijski i numerički, da trostepeni iteracioni algoritam konvergira brže od Manove iteracije i S-iteracije (a ponekad i brže od nekoliko drugih postojećih metoda) za razmatrane tipove preslikavanja. Autori su dokazali teoreme o slaboj i jakoj konvergenciji za fiksne tačke Suzukijevih generalizovanih neekspanzivnih preslikavanja i skoro asimptotski neekspanzivnih preslikavanja u uniformno konveksnim Banahovim prostorima, čime se generalizuju, proširuju i objedinuju brojni postojeći rezultati aproksimacije fiksnih tačaka u literaturi.

Kriptografija Laplasovom transformacijom za srpski jezik

Tatjana Mirković — 2026-01-22

Uvod/cilj: U ovom radu autori su dali novu matematičku metodu kriptografije. Procedura je sprovedena za poruke napisane na srpskom jeziku, koji se sastoji od 30 fonema.

Metode: Koristili smo standardni razvoj inverzne trigonometrijske funkcije u Tejlorov red. Takođe smo koristili Laplasovu transformaciju za šifrovanje početnog teksta i odgovarajuću inverznu Laplasovu transformaciju za dešifrovanje kodiranog teksta.

Rezultati: Napisan je novi kriptografski algoritam za šifrovanje i dešifrovanje tekstualne poruke napisane na srpskom jeziku.

Zaključak: Autori su u radu predstavili novi algoritam u kome je korišćena Laplasova transformacija za šifrovanje i dešifrovanje tekstualne poruke. Poruka je na srpskom jeziku u ćiriličnom pismu.

Bojni nišan nula u kontekstu dejstva protiv bespilotnih letelica

Ivan Pemčák — 2026-01-22

Uvod/cilj: Ovaj rad razmatra optimalnu daljinu upucavanja automatske puške na savremenom bojištu. Tradicionalno, oružane snage koriste nišanska podešavanja koja usklađuju putanju projektila sa linijom nišanjenja na razdaljinama od 25 m i 300 m. Ovakva konfiguracija je pogodna za automatske puške kalibra od 7 mm do 8 mm pri dejstvu iz ležećeg stava na cilj oblika figure u prilasku. Međutim, sa sve većom upotrebom municije manjeg kalibra (5 mm do 6 mm) i razvojem pretnji na bojištu, potrebno je preispitati ovaj tradicionalni pristup. U radu se ispituje optimalna početna razdaljina upucavanja pri dejstvu kako na cljeve tipa dron tako i na standardne NATO figuralne ciljeve tipa E. Sva ispitivanja i podešavanja sprovedena su upotrebom automatske puške BREN 2 koja se koristi u Oružanim snagama Češke Republike.

Metode: U radu su primenjene metode simulacije verovatnoće pogotka. Podešavanja ispitivanog naoružanja BREN 2 su ekperimentalno verifikovana.

Rezultati: Verovatnoća pogotka tačkastog cilja u značajnoj meri zavisi od podešavanja daljine upucavanja nišana. Što je veće odstupanje putanje projektila od linije nišanjenja, manja je verovatnoća pogađanja cilja bez korekcije razdaljine.

Zaključak: Rezultati istraživanja ukazuju da su pri dejstvu na male i nepravilne ciljeve kao što su bespilotne letelice daljine upucavanja između 50 m i 100 m efikasnije, pri čemu se ne narušava borbena efikasnost protiv standardnih ciljeva u obliku figure.

Poziv i uputstvo autorima za br. 1-2026

Vladan Anicijevic — 2026-03-18

Spisak recenzenata Vojnotehničkog glasnika u 2025. godini

Vladan Anicijevic — 2026-03-18

Izjava o etičkom postupanju za 2026. godinu

Vladan Anicijevic — 2026-03-18

Zadnji impresum za br. 1-2026

Vladan Anicijevic — 2026-03-18