Zdravstvena zaštita

DUGOROČNI TREND MORTALITETA OD RAKA BEŠIKE U SRBIJI, 1991-2024: JOINPOINT REGRESIONA ANALIZA

2025-12-07T21:39:16+01:00

Uvod/cilj: Rak bešike je među glavnim urološkim bolestima. Trendovi mortaliteta od raka bešike značajno variraju širom sveta. Ovo istraživanje imalo je za cilj da proceni vremenske trendove smrtnih slučajeva od raka bešike u Srbiji.

Metode: Ovo je populaciono zasnovana deskriptivna epidemiološka studija. Podaci o mortalitetu od raka bešike dobijeni su iz zvanične baze podataka. Direktna standardizacija sa svetskom standardnom populacijom korišćena je za izračunavanje stopa standardizovanih po starosti (ASR) na 100.000 stanovnika. Analiza joinpoint regresije korišćena je za procenu vremenskih trendova u smrtnosti od raka bešike, koristeći prosečnu godišnju procentualnu promenu (AAPC) zajedno sa njenim 95% intervalom poverenja (95% CI) u periodu od 1991. do 2024. godine.

Rezultati: U periodu od 1991. do 2024. godine, u Srbiji je zabeleženo skoro 20.000 smrtnih slučajeva zbog raka bešike (oko 15.000 kod muškaraca i 5.000 kod žena). Prosečna godišnja stopa smrtnosti od raka bešike bila je znatno viša kod muškaraca nego kod žena (5,94 prema 3,87 na 100.000, respektivno). Značajno povećanje trenda smrtnosti od raka bešike zabeleženo je i kod muškaraca (AAPC = 0,6%; 95% IC = 0,4 do 0,9) i kod žena (AAPC = 1,3%; 95% IC = 1,0 do 1,5). Trendovi kod muškaraca i žena nisu bili paralelni, jer je konačni izabrani model odbacio paralelizam (p = 0,008). Značajan porast smrtnosti od raka bešike kod žena primećen je u srednjem dobu (starosne grupe od 55 do 69 godina), dok je kod muškaraca izraženiji porast primećen kod starijih osoba (starosne grupe od 70 i više godina).

Zaključak: Povećanje smrtnosti od raka bešike u Srbiji tokom više od tri decenije ukazuje na potrebu za daljim analitičkim istraživanjem.

FUNKCIONALNI PROFIL I PRIDRUŽENI POREMEĆAJI KOD DECE SA CEREBRALNOM PARALIZOM U SRBIJI

2025-12-07T21:39:17+01:00

Uvod/cilj: Cerebralna paraliza je trajno i heterogeno stanje koje zahteva kontinuiranu i sveobuhvatnu podršku više različitih službi, uključujući zdravstvene radnike. Informacije o funkcionalnim karakteristikama osoba sa cerebralnom paralizom su neophodne kako bi se efikasno planirale usluge i savetovanje porodica u kliničkim uslovima. Ipak, u Srbiji ne postoji nacionalna baza podataka ili registar. Ova deskriptivna i eksplorativna studija imala je za cilj da ispita funkcionalne karakteristike i učestalost pridruženih smetnji kod uzorka dece školskog uzrasta sa cerebralnom paralizom u Srbiji.

Metode: Analiziran je prigodan uzorak od 117 dece i adolescenata sa cerebralnom paralizom (56,4% dečaka), uzrasta od 7 do 18 godina (M = 13,23; SD = 3,36). Podaci o tipu cerebralne paralize, funkcionalnosti grube motorike, finih i bimanualnih sposobnosti, intelektualnom funkcionisanju, senzornim oštećenjima (vida, sluha), epilepsiji i opštem zdravstvenom stanju prikupljeni su iz dostupne medicinske, obrazovne i psihološke dokumentacije i analizirani deskriptivnom statistikom.

Rezultati: Najčešći tip cerebralne paralize bio je spastični (65,8%), često praćen intelektualnim teškoćama (67,5%), oštećenjem vida (33,3%) i epilepsijom (24,7%). Gotovo dve trećine učesnika (64,1%) imalo je dve ili više pridruženih smetnji. Većina je imala ograničenja u kretanju, manuelnom funkcionisanju i finim motoričkim veštinama.

Zaključak: Osnovne funkcionalne karakteristike i učestalost pridruženih poremećaja bile su uglavnom u skladu sa nacionalnim i međunarodnim izveštajima, uz određene razlike u obrascima javljanja komorbiditeta. Visoka zastupljenost zdravstvenih i razvojnih teškoća potvrđuje da je uspostavljanje nacionalnog registra za cerebralnu paralizu u Srbiji urgentna potreba.

EVALUACIJA PLANIRANJA I POTROŠNJE MEDICINSKIH RESURSA U PRIMARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI SRBIJE

2025-12-07T21:39:17+01:00

Uvod/cilj: Efikasno planiranje i potrošnja lekova, sanitetsko-medicinskog materijala i laboratorijskih reagensa u okviru primarne zdravstvene zaštite Republike Srbije direktno utiču na dostupnost terapije, kvalitet usluga i racionalnu upotrebu budžetskih sredstava. Iako postoji formalni okvir za centralizovanu nabavku, praksa pokazuje značajne razlike u kriterijumima, procedurama i institucionalnim pristupima. Cilj istraživanja bio je da se ispita kako ustanove planiraju potrebe, koje kriterijume koriste i kakvu ulogu ima Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) Republike Srbije u evaluaciji i realizaciji planova.

Metode: Sprovedeno je kvantitativno istraživanje među 136 ustanova primarne zdravstvene zaštite i 26 filijala RFZO, putem upitnika kreiranog na osnovu važećih propisa i stručnih metodoloških uputstava. Podaci su analizirani u Excel okruženju, korišćenjem binarne matrice i tematske klasifikacije odgovora.

Rezultati: Većina ustanova (84,6%) oslanja se na istorijsku potrošnju i smernice RFZO, dok samo 8,8% koristi ekonomske kriterijume. Višekriterijumski pristup primenjuje svega 5,1% ustanova. Interna evaluacija nije prisutna u 26,5% ustanova, informacioni sistemi se pretežno koriste u administrativne svrhe. Uočen je obrazac planiranja bez analitičke provere, uz često prebacivanja odgovornosti na RFZO,koji u svom odgovoru navodi da ne vrši evaluaciju niti koristi analitičke alate.

Zaključak: Sistem planiranja formalno zadovoljava regulatorne zahteve, ali bez analitičke osnove i funkcionalne evaluacije. Uspostavljanje standardizovanog modela zasnovanog na kliničkim, ekonomskim i epidemiološkim pokazateljima, uz aktivnu evaluativnu ulogu RFZO i dvosmernu institucionalnu povratnu spregu, predstavlja ključni korak ka racionalizaciji i pravičnijem upravljanju zdravstvenim resursima.

SLUČAJNO OTKRIĆE KONTRALATERALNOG RAKA DOJKE U UZORKU KONTRALATERALNE PROFILAKTIČKE MASTEKTOMIJE: PRIKAZ SLUČAJA

2025-12-07T21:39:17+01:00

Uvod/cilj: Profilaktička mastektomija može se izvesti kod pacijentkinja sa visokim genetskim ili porodičnim rizikom, a unilateralno uz terapijsku mastektomiju kontralateralne dojke. Iako se maligni proces ne očekuje u profilaktički uklonjenom tkivu, histopatološki nalazi ponekad otkrivaju incidentne karcinome koji mogu uticati na dalji terapijski pristup. Cilj ove studije je da se prikaže klinički slučaj incidentnog otkrića kontralateralnog karcinoma dojke (KRD) u uzorku tkiva dobijenom kontralateralnom profilaktičkom mastektomijom (KPM) kod 46-godišnje pacijentkinje, kod koje je inicijalno dijagnostikovan duktalni karcinom in situ (DCIS) u suprotnoj dojci.

Prikaz slučaja: Prikazujemo 46-godišnju pacijentkinju kod koje je inicijalno dijagnostikovan duktalni karcinom in situ (DCIS) desne dojke. Nakon što je odbila adjuvantnu radioterapiju, odlučila se za bilateralnu mastektomiju sa očuvanjem kompleksa bradavica i direktnu rekonstrukciju implantima. Histopatološki nalaz desne dojke potvrdio je DCIS sa fokalnim invazivnim komponentama, dok su u kontralateralnoj dojci neočekivano otkrivena 3 odvojena mikroskopska fokusa DCIS-a, uz prisutne fibrocistične promene i atipičnu duktalnu hiperplaziju.

Zaključak: Iako profilaktička mastektomija ne poboljšava uvek ukupno preživljavanje, može doprineti individualizovanom smanjenju rizika, jednostavnijem praćenju i smanjenju anksioznosti, a posebno unapređenju kvaliteta života. Prikazani slučaj potvrđuje njen potencijal u otkrivanju okultnih maligniteta i značaj multidisciplinarnog pristupa u planiranju lečenja.

PREOPERATIVNI, INTRAOPERATIVNI I POSTOPERATIVNI PREDIKTORI POVEZANI SA KOMPLIKACIJAMA I PREŽIVLJAVANJEM PACIJENATA NAKON RESEKCIJE KOLOREKTUMA

2025-12-07T21:39:17+01:00

Kolorektalni karcinom je treća najčešće dijagnostikovana forma svih karcinoma, a drugi najsmrtonosniji karcinom na svetu. Međunarodna agencija za istraživanje raka (engl. Internacional Agency for Reasearch on Cancer - IARC) smatra da će se globalno opterećenje društva kolorektalnim rakom povećati za 60%, što predstavlja više od 2,2 miliona novih slušajeva i 1,1 milion smrtnih ishoda do 2030. godine. Cilj ovog preglednog rada jeste da prikaže koji prediktori, u kom delu toka bolesti i na koji način utiču na nastanak postoperativnih komplikacija, kao i na samo preživljavanje pacijenata sa kolorektalnim karcinomom. Povišeni nivoi inflamatornih markera, loš nutritivni status, viša kategorija ASA klasifikacije fizičkog statusa (American Society of Anaesthesiologists) i loše životne navike predstavljaju značajne nezavisne prediktore lošeg preživljavanja i povećavaju rizik od nastanka postoperativnih komplikacija nakon resekcije. Intraoperativno doprinos lošim ishodima daju duže trajanje operativnog zahvata i veliki gubitak krvi tokom operacije. Postoperativne komplikacije (popuštanje anastomoze, postoperativno krvarenje, intraabdominalni apsces, komplikacije stome, opšte komplikacije) samostalno povećavaju rizik od mortaliteta nakon operativnog zahvata.

POREMEĆAJI GLASA KOD TRANSRODNIH OSOBA: ETIOLOGIJA, KLINIČKA SLIKA I TERAPIJSKI PRISTUPI

2025-12-07T21:39:17+01:00

Poremećaji glasa kod transrodnih osoba predstavljaju značajan izazov u procesu afirmacije roda, jer glas direktno utiče na percepciju rodnog identiteta i psihosocijalno blagostanje. Cilj ovog rada je da pruži sveobuhvatan pregled etiologije, kliničke slike i terapijskih pristupa poremećaja glasa kod transrodnih osoba. Analizirani su hormonski, anatomski i psihosocijalni faktori koji utiču na promene glasa, tipični simptomi i akustičke karakteristike, kao i različite metode tretmana, uključujući vokalnu terapiju, fonohirurgiju i multidisciplinarni pristup. Hormonska terapija kod trans muškaraca dovodi do značajnih promena glasa, dok kod trans žena ona često nije dovoljna za postizanje željene percepcije roda, te je potrebna dodatna vokalna terapija ili fonohirurgija. Vokalna terapija, kada je potrebno, fonohirurgija predstavljaju efikasne metode za korekciju glasa, a multidisciplinarni pristup omogućava optimalne ishode i poboljšanje kvaliteta života. Ipak, nedostatak standardizovanih protokola i longitudinalnih studija naglašava potrebu za daljim istraživanjima i individualizacijom terapije. Zaključno, uspešna intervencija kod poremećaja glasa kod transrodnih osoba zahteva integraciju medicinskih, logopedskih i psiholoških metoda, sa ciljem postizanja glasovne funkcije koja je u skladu sa rodnim identitetom i podrške psihosocijalnom blagostanju.

PREVENCIJA ISHEMIJSKE BOLESTI SRCA

2025-12-07T21:39:18+01:00

Ishemijska bolest srca (IBS) globalno je vodeći uzrok smrtnosti, a u Srbiji je odgovorna za više od 45% svih smrtnih slučajeva, što je znatno iznad proseka Evropske unije. Nastaje kao posledica ateroskleroze koronarnih arterija, a glavni faktori rizika uključuju pušenje, hipertenziju, dislipidemiju, dijabetes, gojaznost, fizičku neaktivnost, nezdravu ishranu i stres. Prevencija kao osnov javnog zdravlja i zdravstvene politike svake zemlje predstavlja skup mera i aktivnosti usmerenih na očuvanje i unapređenje zdravlja, sprečavanje nastanka bolesti i komplikacija, kao i smanjenje smrtnosti i invaliditeta u populaciji i obuhvata primordijalni, primarni, sekundarni i tercijarni nivo. Ključne mere su usvajanje zdravih životnih navika: pravilna mediteranska ishrana, redovna fizička aktivnost (najmanje 150 minuta umerenog vežbanja nedeljno), održavanje zdrave telesne mase i prestanak pušenja. Kontrola bioloških faktora rizika, poput hipertenzije, dijabetesa i povišenog holesterola, takođe je esencijalna. Skrining program u okviru primarne prevencije igra važnu ulogu u ranom otkrivanju lica sa povećanim rizikom od IBS. Sekundarna prevencija obuhvata adekvatno lečenje i mere za sprečavanje daljih komplikacija kod pacijenata koji već boluju od IBS-a. Ovo uključuje farmakološku terapiju (antiagregacioni lekovi, beta-blokatori, statini), invazivne procedure poput koronarnih intervencija ili bajpas hirurgije i promenu loših životnih navika. Tercijarna prevencija usmerena je na rehabilitaciju pacijenata, smanjenje komplikacija i poboljšanje kvaliteta života. Iako su preporuke za prevenciju jasno definisane, njihova primena u Srbiji se suočava s izazovima. Neophodna je bolja koordinacija, kontinuirana edukacija stanovništva i unapređenje sistema zdravstvene zaštite, posebno u oblasti posthospitalne rehabilitacije. Sveobuhvatan, integrisan pristup koji uključuje javnozdravstvene i medicinske intervencije ključan je za dugoročno smanjenje tereta IBS u Srbiji.