https://aseestant.ceon.rs/index.php/zdravzast/issue/feedZdravstvena zaštita2024-09-30T22:43:00+02:00Sandra Grujičićurednik@komorazus.org.rsSCIndeks Assistant<p>Stručni čаsоpis <strong>Zdrаvstvеnа zаštitа</strong>, koji Kоmоrа zdravstvenih ustanova Srbije izdаје оd 1972. gоdinе, objavljuje neobjavljene originalne stručne i naučne radove, pregledne članke, kratka saopštenja, uvodnike, pisma uredniku, meta-analize, prikaze bolesnika, aktuelne teme, prikaze stručnih knjiga i skupova, i drugo, iz oblasti medicine, farmacije, biohemije, stomatologije i menadžmenta u zdravstvu, čime doprinosi promociji i razvoju nauke, struke i naučno-istraživačkog rada.</p> <p>Nаučnе i stručnе rаdоvе u čаsоpisu оbјаvljuјu vrhunsкi stručnjаci rаzličitih prоfilа sа nаučnim i drugim zvаnjimа, аkаdеmici. Prеnоsеći u prоtеklоm pеriоdu оdаbrаnе tеkstоvе dо svојih čitаlаcа, strаnicе <strong>Zdrаvstvеnе zаštitе </strong>istоvrеmеnо prеdstаvljајu svеdоčаnstvо, kako piоnirskоg rаdа Kоmоrе, tаkо i svојеvrsnе istоriје zdrаvstvа Srbiје.</p> <p>Od januara 2019. godine sprovodi se elektronsko uređivanje časopisa <strong>Zdrаvstvеna zаštita </strong>(engl. <em>Health Care</em>), a od septembra 2019. dostupan je u režimu otvorenog pristupa (engl. <em>Open Access</em>). Otvoren pristup obezbeđuje besplatno čitanje, preuzmanje, čuvanje, štampanje i korišćenje objavljenih rukopisa u časopisu svakom korisniku koji ima pristup internetu. Svi članci objavljeni u časopisu <strong>Zdravstvena zaštita </strong>mogu se besplatno preuzeti sa sajta časopisa: www.komorazus.org.rs/casopis. Časopis se objavljuje četiri puta godišnje.</p> <p>Svi rukopisi pre objavljivanja u časopisu <strong>Zdravstvena zaštita </strong>prolaze internu (preliminarni pregled rukopisa od strane urednika i/ili uređivačkog odbora) i eksternu recenziju (dve nezavisne recenzije od strane stručnjaka u datoj oblasti pri čemu se poštuje anonimnost i autora recenzije i autora rukopisa). Konačna odluka o objavljivanju rukopisa donosi se na osnovu stručne, etičke i statističke recenzije. Pre objavljivanja rukopisa, vrši se kontrola plagijarizma, odnosno rukopis se upoređuje sa svim originalnim tekstovima u dostupnim bazama podataka.</p> <p>Radovi moraju biti napisani na engleskom jeziku, sa rezimeima na srpskom i engleskom jeziku, a u prelaznom periodu, sve do septembra 2020. godine, na srpskom ili engleskom jeziku, sa rezimeima na srpskom i engleskom jeziku.</p> <p>Radove objavljene u časopisu <strong>Zdrаvstvеnа zаštitа </strong>indeksiraju: <em>SCIndeks - Serbian Citation Index</em>, COBISS.SR – ID 3033858 i doiSerbia.</p>https://aseestant.ceon.rs/index.php/zdravzast/article/view/52914INTERAKCIJE PROKAINA SA KLJUČNIM PROTEINIMA U RAZVIĆU SRCA ZEBRICA: IN SILICO ANALIZA2024-09-30T22:42:59+02:00Nikola Mitovićnikolamitovic@gmail.comMilica Miloševićmilosevic.a.milica13@gmail.comMaša Ristićmasicaristic@gmail.comLjubica Dimitrijevićdimitrijeviclj5@gmail.comSanjin Kovačevićsanjin.kovacevic@med.bg.ac.rsJelena Nešović Ostojićjelena.nesovic-ostojic@med.bg.ac.rsMarija Stankovićmarija.stankovic.med@gmail.com<p><strong>Uvod/Cilj:</strong> Prokain je lokalni anestetik iz aminoestarske grupe koji blokira natrijumove voltažno-zavisne kanale. S obzirom na to da može proći kroz placentu u jonizovanom obliku, postavlja se pitanje njegovog uticaja na embrionalni razvoj. Zebrice, koje imaju značajan stepen homologije sa ljudskim genomom, omogućavaju proučavanje razvoja kardiovaskularnog sistema sa pouzdanom ekstrapolacijom na čoveka. Ispitivanje uticaja prokaina na ključne proteine u razvoju srca zebrica pomoću molekularnog dokinga.</p> <p><strong>Metode:</strong> Prvo je izvršen skrining interakcije prokaina i celog ljudskog proteoma koristeći FINDSITEcomb softver. Na osnovu značajnih interakcija sa visokim stepenom preciznosti analize, selektovano je 113 proteina. Pomoću ZFIN baze je određen stepen homologije između selektovanih ljudskih proteina sa zebričinim, tkivna-specifičnost i vremena ekspresije. Devet proteina su ispunili sve kriterijume: kcnh6a, kcnh7, kcnh5a, kcnh2a, psen2, rbfa i zfpl1 i dalje su ispitivani molekularnim dokingom u AutoDock Vina programu.</p> <p><strong> Rezultati:</strong> Većina proteina se eksprimira visokom stopom tokom blastule. Doking rezultati su pokazali da scn1laa protein i prokain imaju najnižu vrednost Gibsove slobodne energije (-6 kCal/mol), dok je za zfp11 protein vrednost bila najviša (-4,4 kCal/mol). Vezivanje prokaina na ispitivane proteine pokazalo je slične aminokiselinske sekvence unutar iste familije proteina.</p> <p><strong> Zaključak:</strong> Prokain ostvaruje interakcije sa proteinima uključenim u razvoj srca zebrica u in silico uslovima. Dalje analize na živim embrionima su potrebne kako bi se dopunili ovi rezultati.</p>2024-09-17T19:07:01+02:00Sva prava zadržana (c) 2024 Zdravstvena zaštitahttps://aseestant.ceon.rs/index.php/zdravzast/article/view/52916UTICAJ 2,4-DIAMINOBUTERNE KISELINE NA PROTEINE KOJI UČESTVUJU U RAZVIĆU MORFOMETRIJSKI MERLJIVIH PARAMETARA OKA KOD ZEBRICE: IN SILICO ANALIZA2024-09-30T22:42:59+02:00Milica Miloševićmilosevic.a.milica13@gmail.comNikola Mitovićnikolamitovic@gmail.comMaša Ristićmasicaristic@gmail.comLjubica Dimitrijevićdimitrijeviclj5@gmail.comSanjin Kovačevićsanjin.kovacevic@med.bg.ac.rsJelena Nešović-Ostojićjelena.nesovic-ostojic@med.bg.ac.rsMarija Stanojevićmarijastanojevic2002@yahoo.comSvetolik Spasićdr.svetolik.spasic@gmail.com<p><strong>Uvod/cilj:</strong> 2,4- diaminobuterna kiselina (2,4-DABA), ekscitatorna amino-kiselina sa dokazanim neurotoksičnim efektom se nalazi u vodenim ekosistemima, sa potencijalom za akumulaciju u biljnim i u životinjskim organizmima. S obzirom da je dokazan njen neurotoksični, hepatotoksični i potencijalno kancerogeni efekat postavlja se pitanje moguće embriotoksičnosti. Zahvaljujući velikoj homologiji sa ljudskim genomom, dinamika i morfologija razvića se može proučavati na zebricama (lat. Danio rerio), koje predstavljaju dobar model sistem za ispitivanje razvića i razvojnih abnormalnosti. Cilj je ispitivanje uticaja 2,4-DABA-e na proteine ključne u razviću oka zebrica pomoću molekularnog dokinga.</p> <p><strong>Metode:</strong> Inicijalno je urađen skrining celokupnog genoma korišćenjem FINDSITEcomb softvera, preciznom analizom je selektovano 1119 proteina iz baze kojima smo utvrđivali stepen homologije, tkivno specifičnu ekspresiju i vreme ekspresije. Šest proteina koji su ispunili tražene kriterijume, analizirani su u AutoDock Vina programu molekularnim dokingom.</p> <p><strong>Rezultati:</strong> Interakcija fzd8a proteina i 2,4-DABA-e ispoljila je najnižu vrednost Gibsove slobodne energije od - 4,6 kCal/mol, dok je najviša od - 3,4 kCal/mol zabeležena u interakciji sa proteinom pbx4. Takođe, uočena je sličnost aminokiselinske sekvence u proteinima za koje se vezivala 2,4-DABA, koja se ogledala u aminokiselinama koje u svom sastavu imaju –SH grupu.</p> <p><strong>Zaključak:</strong> Sprovedenim istraživanjem pokazano je da 2,4-DABA može ostvarivati svoje efekte na razvoj oka, tokom celog perioda. Rezultate in silico analiza ne treba posmatrati izolovano, već kao početni korak i smernice za istraživanja u in vivo uslovima. Stoga naša studija treba biti dopunjena rezultatima ispitivanja na živim embrionima.</p>2024-09-18T10:05:53+02:00Sva prava zadržana (c) 2024 Zdravstvena zaštitahttps://aseestant.ceon.rs/index.php/zdravzast/article/view/53455PONAŠANJE I STAVOVI STUDENTKINJA MEDICINE PO PITANJU MENSTRUALNIH PROIZVODA2024-09-30T22:42:59+02:00Teodora Markovićteodora.markovic5@gmail.comVuk Marušićmarusicdrvuk@gmail.comAleksandra NikolićAleksandranikolic@gmail.comIsidora Vujčićisidora792000@yahoo.comMilan Bjekićmilinkovski@gmail.comSandra Šipetić Grujičićsandra.grujicic2014@gmail.com<p style="text-align: justify;"><strong>Uvod/Cilj:</strong> Prema podacima Svetske banke, menstrualno siromaštvo pogađa oko 500 miliona žena širom sveta. Neadekvatni sanitarni uslovi i nedostupnost menstrualnih proizvoda, kao i njihovo neadekvatno korišćenje, mogu dovesti do brojnih posledica ozbiljnih poremećaja zdravlja žene. Cilj ovog istraživanja je bio da se ispitaju ponašanje i stavovi studentkinja medicine po pitanju menstrualnih proizvoda.</p> <p style="text-align: justify;"><strong>Metode:</strong> Studija preseka je sprovedena na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u periodu 16-29.05.2024. godine. Uzorak je činilo 277 studentkinja medicine. Podaci su prikupljeni upitnikom. U statističkoj analizi podataka korišćen je χ2 test.</p> <p style="text-align: justify;"><strong> Rezultati:</strong> Probleme sa nabavkom menstrualnih proizvoda tokom poslednjih 12 meseci je imalo 5,1% studentkinja. Statistički značajno češće ovaj problem su imale starije nego na mlađe studentkinje, dok statistički značajna razlika nije uočena između studentkinja sa stalnim mestom boravka u gradu i studentkinja sa stalnim mestom boravka na selu, kao ni između studentkinja I-III i IV-V godine studija. U takvim situacijama, 1,4% studentkinja je koristilo zamenu za dati menstrualni proizvod (npr. tkaninu, toaletni papir i dr.), 1,8% je pozajmljivalo menstrualne proizvode od prijatelja, rođaka, itd., 1,1% je koristilo menstrualne proizvode duže vreme nego što to uobičajeno rade i 4,7% je kupovalo jeftinije menstrualne proizvode. Većina studentkinja (97,8%) je iskazala želju da proizvodi neophodni za održavanje higijene tokom menstruacije budu besplatni za sve učenice i studentkinje u Srbiji.</p> <p style="text-align: justify;"><strong>Zaključak:</strong> Neophodno je uložiti napore na prevazilaženju problema nabavke menstrualnih proizvoda među studentkinjama starijih godina MFUB uvođenjem besplatnih menstrualnih proizvoda. Ovi rezultati pružaju polaznu osnovu za dalja istraživanja u ovoj oblasti sa ciljem sagledavanja faktora koji doprinose nedostupnisti menstrualnih proizvoda. </p>2024-09-20T08:15:00+02:00Sva prava zadržana (c) 2024 Zdravstvena zaštitahttps://aseestant.ceon.rs/index.php/zdravzast/article/view/52515ZADOVOLJSTVO INTERNOM KOMUNIKACIJOM U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI2024-09-30T22:42:59+02:00Đorđe Jocićdjordjejocic75@gmail.com<p style="text-align: justify;"><strong>Uvod/Cilj:</strong> Interna komunikacija je osnovni stub uspešnog funkcionisanja zdravstvenih ustanova, jer direktno utiče na zadovoljstvo zaposlenih, produktivnost i smanjenje nesporazuma. Cilj ovog rada je istraživanje zadovoljstva internom komunikacijom u Domu zdravlja Šid, sa posebnim fokusom na identifikaciju glavnih izazova i predlaganje mera za unapređenje.</p> <p style="text-align: justify;"><strong>Metode:</strong> Sprovedeno je kvantitativno istraživanje u vidu studije preseka među 145 zaposlenih u Domu zdravlja Šid. Kao glavni instrument korišćen je Upitnik o zadovoljstvu internom komunikacijom (UPZIK). Istraživanje je obavljeno u maju 2023. godine, a za analizu podataka korišćen je program Excel.</p> <p style="text-align: justify;"><strong>Rezultati:</strong> Većinu ispitanika činile su žene (81%), starosne grupe između 31 i 50 godina (52%), sa srednjom stručnom spremom (53%) i zaposleni kao zdravstveno osoblje (78%). Najveće zadovoljstvo zabeleženo je u komunikaciji sa članovima tima (5,53±1,41) i kolegama (5,34±1,45), dok je najmanje zadovoljstvo bilo sa informacijama o finansijskom uspehu (3,73±1,70) i promenama u organizaciji (3,81±1,72). Analizom dimenzija UPZIK, uočeno je da su horizontalna komunikacija (5,17±1,33) i komunikacija sa nadređenima (4,72±1,54) najbolje ocenjene, dok su korporativna informisanost (3,93±1,57) i povratne informacije (4,02±1,56) imale najniže ocene. Zabrinjavajuće je nisko zadovoljstvo količinom tračeva (širenja glasina) (3,57±1,74), što je pokazatelj negativnih komunikacionih praksi. Muškarci su pokazali veće zadovoljstvo (4,67±1,96) nego žene (4,34±1,59). Najveće zadovoljstvo je primećeno kod mlađih od 25 godina (5,57±0,95), dok su stariji od 50 godina bili najmanje zadovoljni (4,18±1,37). Ispitanici sa višim obrazovanjem imali su najviši nivo zadovoljstva (4,98±1,27), dok su ispitanici sa nižim obrazovanjem bili najmanje zadovoljni (3,16±0,72). Administrativno osoblje imalo je najviše zadovoljstvo (5,16±1,22), a pomoćno osoblje najniže (3,95±1,48).</p> <p style="text-align: justify;"><strong>Zaključak:</strong> Neophodno je unaprediti internu komunikaciju u Domu zdravlja Šid kroz uvođenje redovnih edukacija o komunikacionim veštinama, razvoj etičkog kodeksa, te implementaciju strategija vidljivosti, komunikacije i priznanja, kako bi se poboljšala radna atmosfera i povećalo zadovoljstvo zaposlenih.</p>2024-09-17T19:13:28+02:00Sva prava zadržana (c) 2024 Zdravstvena zaštitahttps://aseestant.ceon.rs/index.php/zdravzast/article/view/53041RANO OTKRIVANJE I EFIKASNO UPRAVLJANJE REFRAKCIONIM ANOMALIJAMA KOD DECE I ADOLESCENATA: PERSPEKTIVE, IZAZOVI I PREPREKE ZA INTERVENCIJU2024-09-30T22:42:59+02:00Andrea Mirkovićandrea.mirkovic@yahoo.comNikola Savićnikolasavicvzs@gmail.comKatarina Pavićkatarinapavic994@gmail.com<p>U okviru ovog preglednog rada analizirani su rezultati različitih istraživanja u oblasti ranog otkrivanja i efikasnog upravljanja refrakcionim anomalijama kod dece i adolscenata uzrasta 0-19 godina s ciljem smanjenja invaliditeta i unapređenja zdravlja organa čula vida. Refraktivne greške nastaju kada oko ne može pravilno da fokusira svetlost na mrežnjaču, što dovodi do zamućenog vida. Refraktivne greške uključuju miopiju (kratkovidost), hipermetropiju (dalekovidost) i astigmatizam. Globalno 448 miliona dece i adolescenata pati od refraktivnih anomalija. Većina njih može se lako ispraviti nošenjem naočara ili kontaktnih sočiva, a u nekim slučajevima i hiruskom intervenciom. Vizuelni poremećaji mogu imati ozbiljne i dugoročne posledice na fizički, mentalni i socijalni razvoj deteta. Efikasno upravljanje ovim problemima je ključno za očuvanje vida i poboljšanje obrazovnih i socijalnih aspekata života deteta.</p>2024-09-17T19:01:07+02:00Sva prava zadržana (c) 2024 Zdravstvena zaštitahttps://aseestant.ceon.rs/index.php/zdravzast/article/view/52806SPECIFIČNOSTI I IZAZOVI U ISHRANI ADOLESCENATA2024-09-30T22:43:00+02:00Ranka Konatarkonatar@gmail.comDamir Peličićdamir.pelicic@kccg.meBorko Marašmaras@gmail.comKenan Musićmusic@gmail.comGoran Miljanovićmiljanovic@gmail.com<p style="text-align: justify;">Cilj ovog preglednog rada je da analizira specifičnosti ishrane adolescenata. Podaci su prikupljenji na osnovu pretraživanja sledećih baza podataka: PubMed, SCOPUS i Google scholar. Loše navike u ishrani adolescenata mogu dovesti do pojave zdravstvenih problema kao što su odloženo polno sazrevanje, osteoporoza, smanjenje u konačnoj telesnoj visini, hiperlipidemija, anemija, gojaznost, anoreksija, bulimija, karijes, a uravnotežena ishrana može da prevenira nastanak dugoročnih zdravstvenih problema kao što su karcinomi, ateroskleroza, moždani udar, osteoporoza,dijabetes, hipertenzija i dr. Procenjuje se da će između 25% i 58% adolescenata koji imaju prekomernu telesnu težinu postati odrasle osobe s prekomernom težinom, a između 24% i 90% gojaznih adolescenata će postati gojazne odrasle osobe. U brojnim radovima uočena je značajna povezanost između preskakanja doručka i veće učestalosti javljanja gojaznosti. Devojčice (26%) značajno češće preskaču doručak u odnosu na dečake (18%). Takođe, adolescenti koji preskaču doručak značajno češće jedu hranu visoke energetske gustine, što ih čini gladnijim i vodi prejedanju i gojaznosti. Preskakanje doručka može dovesti do rizičnih ponašanja, poput, konzumiranja alkohola, sedentarnog načina života, pušenja, nižeg nivoa obrazovanja i pojave simptoma depresije. Fizička neaktivnost je prisutna u nekim zemljama čak kod 50% mladih uzrasta 11-25 godina. Neophodna je edukacija adolescenata po pitanju zdravog načina ishrane i važnosti sprovođenja fizičke aktivnosti, ali je još važnije započeti sa ovom edukacijom od najranijeg uzrasta.</p>2024-09-17T19:08:31+02:00Sva prava zadržana (c) 2024 Zdravstvena zaštitahttps://aseestant.ceon.rs/index.php/zdravzast/article/view/51500SAVREMENI PRISTUPI U PREVENCIJI PADOVA KOD STARIJIH OSOBA2024-09-30T22:43:00+02:00Dragana Kljajićdraganakljajic76@gmail.comMarija Trajkovmarija.trajkov@assb.edu.rsGordana Grbićgordana.grbic@assb.edu.rsAna Pantovićana.pantovic97@gmail.comKristina Stevanovićkristinamladenovic89@gmail.com<p style="text-align: justify;">Starenjem dolazi do smanjenja funkcionalnih sposobnosti, što utiče na pojavu padova koji neretko mogu dovesti do invaliditeta. Cilj ovog preglednog rada je analiza savremenih pristupa u okviru mera prevencije i kontrole padova kod starijih osoba. Kao izvori podataka u ovom radu korišćeni su publikovani naučni radovi, objavljeni u periodu 2003-2023. godine. Terapijske vežbe primenjene tokom rehabilitacije i postrehabilitacije čine osnovu dobre posturalne stabilnosti. Različiti programi sistematskog vežbanja imaju svoje značajno mesto, ali treba da budu zasnovani na dokazima i precizno dozirani. Sa razvojem tehnologije postaje dostupno sve više metoda i opreme koja se na savremeni način može iskoristiti u prevenciji padova. Robotski sistemi, aplikacije, prenosivi hardverski uređaji, aparatura za virtuelnu realnost, kao i sistemi detekcije i prevencije padova, predstavljaju samo neke od novijih tehnologija koje se primenjuju u prevenciji padova. Multidisciplinarni pristup, koji se odnosi na pružanje informacija, t imski rad stručnjaka iz različitih oblasti i praćenje novih tehnologija, bi mogao značajno doprineti prevenciji padova i unapređenju kvaliteta života starijih osoba.</p>2024-09-17T19:21:01+02:00Sva prava zadržana (c) 2024 Zdravstvena zaštita