Zdravstvena zaštita

KARAKTERISTIKE OBOLELIH OD GONOREJE I SIFILISA LEČENIH U GRADSKOM ZAVODU ZA KOŽNE I VENERIČNE BOLESTI U BEOGRADU 2016. I 2024. GODINE

Milan Bjekić — 2025-08-21

Uvod/cilj: Gonoreja i siflis su česte bakterijske polno prenosive infekcije čiji se kontinuirani porast beleži širom sveta, a objašnjava se porastom rizičnog seksualnog ponašanja, upoznavanjem seksualnih partnera preko mobilnih aplikacija, praktikovanjem hemseksa ali i češćim testiranjem na ove polne bolesti među vulnerabilnim grupama. Cilj ovog rada je bio da utvrdi da li postoje razlike u karakteristikama obolelih od gonoreje i sifilisa lečenih u Gradskom zavodu za kožne i venerične bolesti u Beogradu tokom 2016. i 2024. godine i da se identifikuju faktori koji utiču na trenutnu epidemiološku situaciju vezanu za gonoreju i sifilis.

Metode: Podaci o osnovnim demografskim karakteristikama, seksualnoj orijentaciji, HIV statusu i prethodnom obolevanju od polnih bolesti obolelih od gonoreje i sifilisa prikupljeni su iz elektronskih kartona i obrazaca za notifikaciju partnera obolelih od ovih infekcija. U statističkoj analizi podataka korišćeni su χ2 test i studentov t-test.

Rezultati: Oboleli od gonoreje u 2024. godini, u poređenju sa obolelim osobama iz 2016. godine, su značajno češće muškarci (p<0,001), neoženjeni (p<0,001), lica sa višim stepenom obrazovanja (p<0,001), zaposleni (p<0,001), strani državljani (p<0,001), homoseksualne orijentacije (p<0,001), imali podatak o preležanoj i gonoreji i sifilisu u ličnoj anamnezi (p<0,001) i dijagnozu gonoreje postavljenu uzorkovanjem sa ekstragenitalnih mesta (p<0,001). Oboleli od sifilisa u 2024. godini, u poređenju sa obolelim osobama iz 2016. godine, su značajno češće neoženjeni/neudati (p<0,001), lica sa višim stepenom obrazovanja (p<0,05), zaposleni (p<0,001), strani državljani (p= 0,01), homoseksualne orijentacije (p= 0,001) i imali su podatak o preležanoj i gonoreji i sifilisu u ličnoj anamnezi (p= 0,01).

Zaključak: Češća testiranja na gonoreju i sifilis kod muškaraca koji imaju seksualne odnose sa muškarcima u nevladinim organizacijama i u sklopu propisivanja pre ekspozicione profilakse za HIV, savremeno dijagnostikovanje gonoreje uzorkovanjem materijala iz rektuma i farinksa, praktikovanje rizičnih seksualnih odnosa uz upotrebu hemseksa, kao i migracije izazvane ratom u Ukrajini su uticali na pojavu razlika u karakteristikama obolelih od gonoreje i sifilisa registrovanih u Beogradu u posmatranim godinama.

MIKROFOTOGRAFSKI ATLAS NORMALNE HISTOLOGIJE (1925) — PIONIRSKI DOPRINOS ALEKSANDRA Đ. KOSTIĆA MEDICINSKOM OBRAZOVANJU

Nela Puškaš — 2025-08-23

Tokom prvih godina rada Medicinski fakultet se suočavao sa brojnim izazovima, među kojima se posebno isticao nedostatak stručne literature, naročito one na srpskom jeziku. U oblasti histologije, dodatni izazov je bio prikazivanje mikroskopskih preparata i njihovo prepoznavanje u okviru praktične nastave, jer se oslanjalo isključivo na crteže. Inovaciju u nastavi doneo je 1925. godine Mikrofotografski atlas normalne histologije, autora Aleksandra Kostića. Bio je to prvi histološki atlas namenjen studentima Medicinskog fakulteta u Beogradu i jedan od prvih u svetu koji je u potpunosti sadržao mikrofotografije. Kostić je set mikrofotografija za atlas izradio u Fotografskom odeljenju, osnovanom pri Institutu 1924. godine. Objavljivanjem ovog atlasa, Aleksandar Kostić je utemeljio svoju naučno-fotografsku misiju, čime je postao pionir medicinske fotografije, kako u Srbiji, tako i u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

STARENJE KAO INDIKATOR PROMENE KVALITETA GLASA I GOVORA

Ivana Ilić Savić — 2025-08-22

Tokom procesa starenja dolazi do određenih promena u glasu i govoru. Glas osobe se tokom starenja menja, postaje nestabilniji, manje fleksibilan i javlja se promuklost. Ova studija ima za cilj da analizira efekte starenja na frekvencu glasa, intenzitet glasa i ritam i tempo govora. Literatura je proučavana korišćenjem elektronskih baza podataka, posebno Google Scholar Advanced Search i Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku - KoBSON. Rezultati pokazuju da postoji pogoršanje akustičkih parametara glasa (frekvence i intenziteta glasa) sa godinama. Takođe je primećeno da je proces starenja u glasu izraženiji kod žena nego kod muškaraca. To se može objasniti hormonskim promenama koje su posebno izražene kod žena u periodu menopauze. Posle šezdesete godine intenzitet glasa postaje niži nezavisno od pola osobe. U zavisnosti od starosti osobe, menja se i ritam i tempo kojim govori. Utvrđeno je da starijim ispitanicima treba više vremena da izgovore određene glasove, što je povezano sa odlaganjem početka fonacije pri izgovoru alveolarnih i bilabijalnih glasova, a što se najčešće pripisuje degradaciji vilice. Studije pokazuju da starenje glasa i govora protiče postepeno i očekivano, sa jasno izraženim posledicama po svakodnevni život, što treba imati u vidu u kliničkoj praksi radi unapređenja kvaliteta života starijih osoba.

EFFICACY OF HPV VACCINE IN PREVENTING CERVICAL CANCER AND OTHER MALIGNANCIES

Sara Simanić — 2025-08-22

Infekcija humanim papiloma virusom (HPV) je jedna od najrasprostranjenijih polno prenosivih infekcija širom sveta, odgovorna za značajan broj obolelih i umrlih godišnje. Predstavlja jedan od faktora rizika za nastanak raka grlića materice, raka usne duplje i ždrela, raka vagine, raka vulve, raka penisa i raka anusa, a uzrokuje i nastanak genitalnih bradavica. Uvođenjem licenciranih globalno priznatih profilaktičkih HPV vakcina (npr. Cervarix, Gardasil, Gardasil 9, Cecolin, Walrinvax i Cervavac), baziranih na česticama sličnim virusu (engl. Virus-Like Particles), napravljenih od proteinskih komponenti virusa, ali bez genetskog materijala virusa, je doprinelo značajnom smanjivanju broja obolelih od raka grlića materice posebno u visoko razvijenim zemljama, gde se koristi i skrining test (Pap test). Uprkos uvođenju i implementaciji ovih vakcina, maligniteti povezani sa HPV-om i dalje predstavljaju globalni problem. Cilj ovog preglednog rada je da analizira efikasnost HPV vakcine u prevenciji raka grlića materice i drugih malignih tumora.

UTICAJ BIHEJVIORALNIH FAKTORA RIZIKA NA NEPLODNOST

Kristina Stamenković — 2025-08-29

Bihejvioralni faktori predstavljaju promenljive faktore rizika koji mogu uticati na pojavu brojnih stanja i bolesti, a podaci iz literature ukazuju da mogu imati negativan uticaj i na mogućnost začeća. Cilj ovog preglednog rada je bio da se kroz analizu naučnih radova prikaže doprinos bihejvioralnih faktora za razvoj neplodnosti kod oba pola i predlože preventivne mere. U istraživanju su pretražene sledeće baze podataka: MEDLINE, PubMed i KOBSON. Potom je urađena analiza prikupljenih podataka objavljenih kliničkih i drugih epidemioloških studija objavljenih u poslednjih 30 godina. Istraživanja pokazuju da ishrana bogata dijetnim vlaknima, omega-3 masnim kiselinama, biljnim proteinima, vitaminima i mineralima, pozitivno utiče na plodnost žena i muškaraca. S druge strane, ishrana bogata industrijski prerađenim namirnicama, trans mastima i rafinisanim ugljenim hidratima može negativno uticati na plodnost. Umerena fizička aktivnost pomaže u održavanju optimalnog indeksa telesne mase i poboljšanju fiziološke funkcije jajnika. Intenzivni sportovi, zbog uticaja na hipotalamo-hipofiznu osovinu, mogu dovesti do hipotalamusne amenoreje i posledične neplodnosti. Pušenje, zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci negativno utiču na plodnost i žena i muškaraca, kao i na razvoj ploda. Uravnotežena i zdrava ishrana, umerena fizička aktivnost, prevencija polno prenosivih bolesti, kao i dizajniranje i implementacija strategija za prevenciju neplodnosti, mogu doprineti boljem ishodu plodnosti i sigurnom materinstvu.

STAVOVI I ZNANJA RODITELJA ŠKOLSKE DECE O HPV INFEKCIJI I VAKCINACIJI U ZEMLJAMA BIVŠE JUGOSLAVIJE: PREGLEDNI RAD

Katarina Pavić — 2025-08-21

U svetu, 2022. godine, rak grlića materice je bio četvrti najčešći rak kod žena sa preko 660.000 novoobolelih slučajeva godišnje. Uzrokuje ga perzistentna infekcija humanim papiloma virusom (HPV). Ključne mere prevencije raka grlića materice su skrining (Pap test) i HPV vakcina. U svetu, od 2023. godine, postoji 6 vrsta vakcina protiv HPV. Prema strategiji Svetske zdravstvene organizacije, kada bi pokrivenost vakcinacijom devojčica do 15 godina dostigla 90% bolest bi bila eliminisana. Zemlje članice SZO još uvek ne prelaze procenat obuhvata od 55%, dok zemlje bivše Jugoslavije imaju znatno niže procente. Cilj ovog preglednog rada je da se analiziraju stavovi i znanja roditelja o HPV vakcinaciji njihove dece u državama bivše Jugoslavije. Pretražene su elektronske baze podataka (PubMed, Scopus i Google Scholar) pomoću sledećih ključnih reči na engleskom jeziku: stavovi roditelja, prihvatanje vakcinacije, neodlučnost prema vakcinaciji i HPV vakcina. Identifikovana su četiri članaka koja su ispunjavala kriterijume za uključivanje. Analizirani radovi pokazali su da na prihvatanje vakcinacije protiv HPV infekcije od strane roditelja najveći uticaj ima preporuka pedijatra. U studijama sprovedenim u Srbiji pronađeno je da se češće vakcinišu devojčice nego dečaci. Roditelji su se izjasnili da se vakcinacija protiv HPV nedovoljno promoviše, te bi bilo značajno da se tome posveti više pažnje u budućnosti. Uočeno je da su roditelji ciljna populacija u kojoj treba sprovoditi edukativne intervencije o HPV infekciji i vakcinaciji, kako bi se postigla veća pokrivenost ovom vakcinom.

TUMORI OMOTAČA PERIFERNIH NERAVA: KLINIČKE I EPIDEMIOLOŠKE KARAKTERISTIKE – RETROSPEKTIVNA SERIJA SLUČAJEVA OD 46 PACIJENATA

Mihajlo Ćurčić — 2025-08-29

Uvod: Tumori omotača perifernih nerava (PNST) predstavljaju raznoliku grupu neoplazmi koje nastaju iz Švanovih ćelija i fibroblasta perifernih nerava. Njihova heterogena priroda i varijabilna povezanost sa sindromima neurofibromatoze (NF) zahtevaju sveobuhvatno razumevanje njihovih epidemioloških i kliničkih karakteristika. Cilj ove studije je bio da se analiziraju kliničke i epidemiološke karakteristike osoba sa tumorom omotača perifernih nerava (PNST) kod kojih je dijagnoza postavljena tokom poslednjih pet godina.

Metode: U ovoj studiji, sprovedena je retrospektivna analiza 46 pacijenata sa histološki potvrđenim tumorima omotača perifernih nerava. Svi ispitanici uključeni su u studiju u vremenskom periodu od 1. januara 2020. do 1. januara 2025. Iz istorija bolesti ovih pacijenata prikupljeni su svi neophodni podaci. Procenjeni su demografski podaci, tip tumora, anatomska lokalizacija, prisustvo neurofibromatoze, vreme od pojave simptoma do operacije i kliničke manifestacije.

Rezultati: Švanomi su bili najčešći tip tumora (73,9%), a zatim maligni tumori omotača perifernih nerava (MPNST) (15,2%) i neurofibromi (10,9%). Najčešća lokalizacija tumora bili su gornji ekstremiteti. Neurofibromatoza tip 1 (NF1) je bila prisutna kod 19,6% pacijenata.

Zaključak: Tumori omotača perifernih nerava su pretežno benigni i najčešće se nalaze na gornjim ekstremitetima. Neurofibromatoza ostaje važan faktor rizika, posebno kod pacijenata sa višestrukim lezijama.