Zdravstvena zaštita

IZAZOVI UPRAVLJANJA PROCESOM PROGRAMA DONACIJA REPRODUKTIVNIH ĆELIJA U SRBIJI

Biljana Djordjević, Lela Šurlan, Ana Mitrović Jovanović, Dejan Petrović — Mon, 26 Jan 2026 20:08:24 +0100

Uvod/cilj: Ova studija ispituje izazove upravljanja sistemom doniranja jajnih ćelija i sperme u Srbiji. Nedostatak lokalnih donora zahteva uvoz doniranih reproduktivnih ćelija, što zahteva koordinaciju između klinika, regulatornih agencija i međunarodnih banaka tkiva. Glavni cilj je analiza uloga i odgovornosti ključnih institucija i zainteresovanih strana u programu doniranja i istraživanje mogućnosti za poboljšanje sistema kroz kliničku harmonizaciju i analizu implementacije u klinikama za plodnost.

Metode: Deskriptivna statistika je primenjena na podatke prikupljene korišćenjem upitnika poslatog klinikama za vantelesnu oplodnju, korišćenjem RACI (engl. Resposinble, Accoutable, Consulted, Informed) matrice za definisanje institucionalnih uloga i sprovođenjem SWOT (engl. Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats) analize na osnovu rezultata RACI matrice.

Rezultati: RACI je filtrirao osam ključnih institucija sa njihovim dodeljenim odgovornostima. Ministarstvo zdravlja ima najveći broj informacionih odgovornosti, potvrđujući svoju vodeću, regulatornu i nadzornu ulogu u sistemu. Na osnovu obrađenog upitnika, klinički embriolozi obavljaju većinu zadataka dokumentacije, uključujući pakovanje i otpremu (47,1%) i komunikaciju sa bankama tkiva (58,8%). Većina ispitanika (41,2%) je izjavila da se greške u dokumentaciji retko dešavaju, dok su neusaglašenosti stranih banaka bile veoma retke (70,6%), a institucionalna podrška Ministarstva se smatrala ograničenom.

Zaključak: Rezultati ističu sistem sa nejasnom i ograničenom strateškom komunikacijom koristeći RACI matricu i pokazali su se korisnim u razjašnjavanju institucionalnih uloga, dok je SWOT analiza istakla i snage (stručni kapacitet) i pretnje da prekomerna centralizacija odgovornosti i izvršnih uloga može preopteretiti instituciju i usporiti procese. Buduća istraživanja treba da se fokusiraju na kvantitativne analize kliničkih ishoda vezanih za poreklo i kvalitet doniranog materijala, kao i na uporedne evaluacije komunikacije između institucija, banaka i regulatornih tela.

INCIDENCIJA AKUTNOG INFARKTA MIOKARDA U REPUBLICI SRBIJI U PERIODU OD 2006. DO 2022. GODINE

Marija Matić — Mon, 26 Jan 2026 20:50:40 +0100

Uvod/cilj: Kardiovaskularne bolesti (KVB) predstavljaju vodeći uzrok umiranja na globalnom nivou i odgovorne su za više od 19,8 miliona smrtnih ishoda u 2022. godini, što je 32% svih umrlih prema podacima SZO. Od svih umrlih od KVB čak 85% je umrlo od akutnog infarkta miokarda (AIM) i moždanog udara. Najveći broj umrlih je u zemljama sa srednjim i niskim prihodima. Cilj rada je da se analizira kretanje obolevanja od akutnog infarkta miokarda u Republici Srbiji u periodu od 2006. do 2022. godine.

Metode: Podaci o novoobolelima od AIM za period 2006–2022. godine preuzeti su iz Nacionalnog registra za akutni koronarni sindrom, koji vodi Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, kao i iz zvaničnih Zdravstveno-statističkih godišnjaka Republike Srbije za posmatrani period. Korišćene su sirove stope incidencije (CR) i standardizovane stope incidencije (ASR-E i ASR-W), prilagođene evropskoj i svetskoj populaciji.

Rezultati: U posmatranom periodu dolazi do opadanja standardizovanih stopa incidencije standardizovanih prema populaciji Evrope (ASR-E: 170,9 → 147,4 na 100.000 stanovnika) i sveta (ASR-W: 118,2 → 101,8 na 100.000 stanovnika). Kretanje stopa incidencije je variralo tokom posmatranog perioda, tako što je najviša standardizovana stopa incidencije (183,7 na 100.000), standardizovana prema populaciji Evrope, zabeležena 2009. godine, a najniža 2017. godine (132,3 na 100.000), a najviša standardizovana stopa incidencije, standardizovana prema populaciji sveta, kretala se od 126,1 na 100.000 u 2009. godini do 91,0 u 2017. godini.

Zaključak: Smanjenje standardizovanih stopa incidencije za AIM u R. Srbiji, od 2006. do 2022. godine, verovatno je rezultat bolje kontrole faktora rizika (šira upotreba statina i savremenih antihipertenziva u primarnoj i sekundarnoj prevenciji) i uspešnosti nacionalnih preventivnih programa (edukacija stanovništva o simptomima i značaju zdrave ishrane i fizičke aktivnosti, kao i kampanje za prestanak pušenja). Takođe, došlo je i do razvoja mreža angio-sala za hitne intervencije u Srbiji što je omogućilo brže zbrinjavanje pacijenata, što menja sliku ishoda i učestalosti ponovljenih infarkta.

FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK AKUTNOG INFARKTA MIOKARDA U REPUBLICI SRBIJI

Marija Matić — Tue, 27 Jan 2026 20:38:46 +0100

Uvod/cilj: Akutni infarkt miokarda (AIM) jedan je od vodećih uzroka obolevanja i umiranja od kardiovaskularnih bolesti (KVB) globalno, pri čemu je razvoj bolesti snažno povezan sa prisustvom i interakcijom više faktora rizika – nemodifikabilnih (pol, starost, porodična anamneza) i modifikabilnih (hipertenzija, dislipidemija, pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost, dijabetes mellitus, stres). Cilj rada je da se analizira prevalencija ključnih faktora rizika za AIM među pacijentima sa akutnim koronarnim sindromom (AKS) lečenim u koronarnim jedinicama u Republici Srbiji (2006–2011), kao i u opštoj populaciji Srbije (2012–2022), uz poređenje sa evropskim i globalnim prosekom radi boljeg sagledavanja opterećenja faktorima rizika i dodatnog uvida u potrebu za unapređenjem preventivnih intervencija na nacionalnom nivou.

Metode: Sprovedena je deskriptivna epidemiološka studija. Podaci o prevalenciji faktora rizika kod hospitalizovanih pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom (AKS) za period 2006–2011. godine preuzeti su iz godišnjih publikacija Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” – Registra za akutni koronarni sindrom. Prevalencija istih faktora rizika u opštoj populaciji Republike Srbije za period 2012–2022. godine analizirana je korišćenjem nacionalnih i međunarodnih sekundarnih izvora podataka, uključujući izveštaje Svetske zdravstvene organizacije (World Health Organization – WHO), Globalnog istraživanja o upotrebi duvana kod odraslih (Global Adult Tobacco Survey – GATS), Studije globalnog opterećenja bolestima (Global Burden of Disease Study – GBD), nacionalna zdravstvena istraživanja iz 2013. i 2019. godine, kao i Evropskog zdravstvenog istraživanja (European Health Interview Survey – EHIS). Faktori rizika definisani su u skladu sa metodologijom korišćenih izvora podataka i važećim međunarodnim smernicama.

Rezultati: Kod pacijenata sa AKS hospitalizovanih u koronarnim jedinicama u Republici Srbiji zabeležena je visoka prevalencija svih analiziranih faktora rizika. U 2011. godini, približno 35% pacijenata bilo je evidentirano kao pušači u trenutku hospitalizacije (aktivni pušači), oko 73% je imalo arterijsku hipertenziju, oko 28% dijabetes melitus, oko 20% gojaznost (BMI ≥30 kg/m²), oko 37% je bilo fizički neaktivno, više od polovine imalo je dislipidemiju i pozitivnu porodičnu anamnezu, dok je oko 31% prijavilo povišen psihosocijalni stres. Analiza trendova za period 2012-2022. godine ukazuje na perzistentno visoke vrednosti navedenih modifikabilnih faktora rizika u opštoj populaciji, koje prate ili premašuju nivoe zabeležene kod hospitalizovanih pacijenata sa AKS u prethodnom periodu.

Zaključak: Rezultati studije ukazuju na perzistentno visoku prevalenciju modifikabilnih faktora rizika u Republici Srbiji, koja se iz populacije pacijenata sa AKS (2006–2011.) preslikala i na opštu populaciju u narednoj deceniji (2012–2022.). Ovakvi trendovi, koji su nepovoljni u odnosu na evropski prosek, ukazuju na potrebu za integrisanim preventivnim strategijama usmerenim na modifikabilne faktore rizika sa ciljem smanjenja ukupnog kardiovaskularnog opterećenja u Republici Srbiji.

SPECIFIČNOSTI ZDRAVSTVENE NEGE PACIJENATA SA AFEKTIVNIM POREMEĆAJEM RASPOLOŽENJA

Mon, 26 Jan 2026 22:16:22 +0100

Uvod/cilj: Afektivni poremećaji raspoloženja (APR) spadaju u najčešća psihijatrijska oboljenja savremenog doba, sa rastućom prevalencijom među mlađom populacijom. Unipolarna depresija, kao najčešći oblik, predstavlja jedan od vodećih globalnih uzroka opterećenja bolestima i mortaliteta usled suicida. Cilj ovog rada je analiza specifičnosti zdravstvene nege i uloge medicinske sestre u terapijskom tretmanu pacijenata sa APR.

Metode: U radu je primenjena metoda analize stručne i naučne literature dostupne u elektronskim bazama (PubMed, NCBI, SCIndex, Google Scholar). Korišćene su ključne reči: „afektivni poremećaji raspoloženja”, „zdravstvena nega”, „sestrinske intervencije”, „medicinska sestra”. Pretražena je literatura objavljena u periodu od 2014. do 2024. godine.

Rezultati: Najzastupljeniji oblici APR su depresivni i bipolarni poremećaj. Etiologija je kompleksna, a značajnu ulogu igraju psihosocijalni stresori i trauma. Medicinske sestre, kroz terapijsku komunikaciju i kontinuirano praćenje, ključno doprinose stabilizaciji pacijenta i sprovođenju terapijskog plana.

Zaključak: APR karakteriše visoka učestalost i predominacija ženskog pola. Unapređenje procesa nege kroz holistički pristup i standardizaciju intervencija značajno doprinosi kvalitetu lečenja i smanjenju rizika od komplikacija.

ULOGA MIKROBIOLOGIJE I INFLAMATORNIH BIOMARKERA U PLANIRANJU REKONSTRUKTIVNOG LEČENJA HRONIČNIH RANA: PREGLED LITERATURE

Wed, 28 Jan 2026 13:51:22 +0100

Hronične rane predstavljaju značajan klinički i javnozdravstveni problem, sa rastućom učestalošću kod starije populacije i pacijenata sa dijabetesom i vaskularnim oboljenjima. Pravovremeno planiranje rekonstruktivnog lečenja zahteva razumevanje mikrobioloških procesa i inflamatornih biomarkera koji odražavaju stanje rane. Cilj ovog preglednog rada je analizirati savremene pristupe u dijagnostici i planiranju rekonstruktivnog lečenja hroničnih rana posebno kroz sagledavanje značaja uloge mikrobiologije i inflamatornih biomarkera. U radu prikazan je pregled 18 relevantnih radova objavljenih u periodu 2010–2025. godine, sa fokusom na mikrobiološki profil, inflamatorne biomarkere i rekonstruktivne modalitete lečenja.Dominantni mikroorganizmi u hroničnim ranama su Staphylococcus aureus, Pseudomonas aeruginosa i Acinetobacter baumannii. Povišeni CRP i IL-6 koreliraju sa infekcijom i lošim ishodom graftova, dok normalizacija ovih vrednosti označava spremnost rane za rekonstrukciju. Epidemiološki podaci pokazuju porast prevalencije hroničnih rana od 8–10% godišnje u Evropi, uz rast rezistencije bakterija.
Mikrobiološka kontrola i praćenje inflamatornih biomarkera treba da postanu sastavni deo algoritma planiranja rekonstruktivnih procedura kod hroničnih rana. Ovakav pristup doprinosi boljoj predikciji ishoda, smanjenju komplikacija i racionalizaciji terapije.

ENDOKRINE I IMUNOLOŠKE PROMENE U TEŠKOJ TRAUMI: SAVREMENI BIOMARKERI, PROGNOSTIČKI FAKTORI I KLINIČKE IMPLIKACIJE

Wed, 28 Jan 2026 14:56:04 +0100

Teška trauma pokreće složen i dinamičan odgovor organizma koji obuhvata istovremene endokrine, imunološke i metaboličke promene, sa direktnim uticajem na klinički tok i ishod lečenja. Aktivacija hipotalamo–hipofizno–adrenalne ose, promene u lučenju kateholamina, poremećaji tireoidne funkcije i disbalans inflamatornog odgovora predstavljaju ključne komponente sistemskog odgovora na traumatski stres. Cilj ovog preglednog rada bio je da se, na osnovu savremene literature, sistematizuju endokrini i imunološki biomarkeri koji imaju prognostički značaj kod pacijenata sa teškom traumom, kao i da se sagledaju njihove kliničke implikacije u intenzivnoj medicini. Pregledom relevantnih radova objavljenih u periodu od 2014. do 2025. godine analizirane su promene koncentracija kortizola i kateholamina, sindrom insuficijencije kortikosteroida povezan sa kritičnom bolešću (CIRCI), ne-tiroidni sindrom bolesti (NTIS), kao i inflamatorni biomarkeri poput interleukina-6 i C-reaktivnog proteina. Posebna pažnja posvećena je njihovoj ulozi u predikciji mortaliteta, razvoja multiple organske disfunkcije, respiratornog pogoršanja i septičkih komplikacija. Dostupni podaci ukazuju da rani poremećaji endokrinih osa, naročito abnormalni obrasci kortizolne i tireoidne reakcije, imaju značajnu prognostičku vrednost, dok inflamatorni i transkriptomski biomarkeri omogućavaju precizniju stratifikaciju rizika u ranim fazama kritične bolesti. Integracija endokrinih, imunoloških i metaboličkih biomarkera sa kliničkim parametrima i demografskim karakteristikama pacijenata predstavlja osnovu savremenog, personalizovanog pristupa u lečenju teške traume. Dalja istraživanja treba da budu usmerena ka standardizaciji dijagnostičkih kriterijuma, optimalnom vremenu uzorkovanja i evaluaciji terapijskih intervencija, sa ciljem unapređenja ishoda i smanjenja mortaliteta kod kritično obolelih pacijenata.

KRANIOFACIJALNE METASTAZE ADENOKARCINOMA GASTROINTESTINALNOG POREKLA: IZAZOV U DIJAGNOSTICI

Fri, 06 Mar 2026 13:19:50 +0100

Uvod/ciljevi: Adenokarcinomi gastrointestinalnog porekla retko metastaziraju u kraniofacijalnu regiju. Ovakve manifestacije, naročito uz sumnju na leptomeningealno širenje, odlikuju se visokom agresivnošću i lošom prognozom. Cilj rada je prikaz slučaja masivne kraniofacijalne metastaze adenokarcinoma atipične prezentacije i fulminantnog toka.

Prikaz bolesnika: Sprovedena je retrospektivna analiza medicinske dokumentacije 74-godišnje pacijentkinje. Pacijentkinja je primljena u Urgentni centar zbog naglog poremećaja stanja svesti. Radiološki je utvrđena masivna frontoparijetalna lezija sa destrukcijom kraniofacijalnih kostiju i invazijom orbite, sfenoidalne i temporalne kosti, te infratemporalne jame. Nisu uočene intraparenhimske lezije mozga, ali je postavljena sumnja na leptomeningealno zahvatanje. Otkrivene su i metastaze u jetri i kičmenim pršljenovima (Th1, L1, L3). Patohistološkom i imunohistohemijskom analizom biopsijskog uzorka kraniofacijalne mase potvrđen je adenokarcinom imunofenotipa koji ukazuje na gastrointestinalno poreklo. Uprkos intenzivnom multidisciplinarnom lečenju, klinički tok je bio fulminantan, sa letalnim ishodom četvrtog dana hospitalizacije.

Zaključak: Kraniofacijalne metastaze adenokarcinoma mogu biti prva manifestacija okultnog gastrointestinalnog maligniteta. Ekstenzivna koštana destrukcija i leptomeningealna diseminacija uslovljavaju izrazito nepovoljan ishod. Ovaj slučaj naglašava važnost brze dijagnostike i visokog stepena kliničke sumnje kod pacijenata sa atipičnim koštanim lezijama lobanje i akutnim neurološkim pogoršanjem.