Zdravstvena zaštita

SKLEROZANTNI LIMFANGITIS PENISA – PRIKAZ PACIJENTA

Milan Bjekić — Mon, 31 Mar 2025 22:47:37 +0200

Uvod/Cilj: Sklerozantni limfangitis penisa je retko nezarazno oboljenje koje se najčešće javlja kod mladih seksualno aktivnih osoba. Karakteriše ga iznenadna pojava bezbolnog trakastog zadebljanja u predelu koronalnog sulkusa kojoj su prethodili intenzivni seksualni odnosi i/ili masturbacija. Cilj rada je da prikažemo pacijenta sa karakterističnom kliničkom slikom neveneričnog sklerozantnog limfangitisa penisa i da podsetimo zdravstvene radnike, prevashodno dermatovenerologe i urologe, na ovo retko oboljenje.

Prikaz bolesnika: Pacijent star 32 godine, dobrog opšteg zdravlja, javio se dermatovenerologu zbog bezbolnog zadebljanja na telu penisa koje je nastalo nakon intenzivnih seksualnih odnosa. Kliničkim pregledom utvrđeno je prisustvo bezbolne, translucentne, zadebljane i tvrde trakaste strukture, hrskavičave konzistencije iza korone glansa, bez uvećanja regionalnih limfnih žlezda. Serološki testovi na sifilis nisu ukazivali na nedavnu infekciju. Pacijentu je savetovano uzdržavanje od seksualnih aktivnosti i nakon četiri nedelje promene su se povukle.

Zaključak: Sklerozantni limfangitis penisa je retko, benigno, nezarazno oboljenje koje se javlja kod mlađih seksualno aktivnih osoba i izaziva njihovu zabrinutost, dok zdravstvenim radnicima može predstavljati dijagnostički izazov usled kliničke sličnosti sa tromboflebitisom superficijalne vene penisa ili atipičnim penilnim lezijama ranog sifilisa, usled čega je posebno bitno da ga urolozi i dermatovenerolozi u svom svakodnevnom radu ne previde.

AKUTNI MASTOIDITIS: ZAŠTO JE VAŽNA OBAVEZNA IMUNIZACIJA?

Mirjana Makević Đurić, Milivoje Đurić, Biljana Raković — Mon, 31 Mar 2025 23:20:27 +0200

Uvod/Cilj. Akutni mastoiditis (AM) je ozbiljna bakterijska infekcija mastoidne kosti koja nastaje kao posledica akutnog zapaljenja srednjeg uva (AOM). Iako se mastoiditis može javiti u bilo kom uzrastu, većina pacijenata je mlađa od dve godine. Infekciju najčešće izazava Streptococcus pneumoniae. Nakon uvođenja antibiotske terapije i imunizacije protiv pneumokoka, samo 0,002% dece sa AOM razviće akutni mastoiditis. Cilj ovog rada je da prikaže slučaj četvorogodišnje devojčice sa AM kod koje je utvrđeno da nije vakcinisana konjugovanom pneumokoknom vakcinom prema Kalendaru obavezne imunizacije Republike Srbije.

Prikaz bolesnika. Prikazali smo slučaj četvorogodišnje devojčice sa AM kod koje je utvrđeno da nije vakcinisana konjugovanom pneumokoknom vakcinom. Devojčica je na pregledu bila razdražljiva, nervozna, febrilna, žalila se na bol u uvu, sa prisutnim retroaurikularnim otokom i crvenilom kože. Parametri inflamacije bili su povišeni. Zbog postojanja sumnje na akutni mastoiditis urađen je CT endokranijuma koji je potvrdio dijagnozu. Pravovremenim započinjanjem parenteralne antimikrobne terapije uz hiruršku retroaurikularnu inciziju i drenažu periostalnog apscesa, učinjenu mastoidektomiju i miringotomiju, kod devojčice je dovelo do poboljšanja opšteg stanja, a u dreniranom sadržaju je izolovan Streptococcus pneumoniae.

Zaključak. Prikazom slučaja nevakcinisanog deteta koje je obolelo od akutnog mastoiditisa, uzrokovanog pneumokom, odnosno infekcijom koja je vakcinom preventabilna, još jednom želimo da skrenemo pažnju na značaj pravovremene imunizacije prema Kalendaru obavezne imunizacije Republike Srbije.

PROMENE VREDNOSTI INDIKATORA KVALITETA U KAPITACIONOJ FORMULI ZA PRIMARNU ZDRAVSTVENU ZAŠTITU U SRBIJI TOKOM PANDEMIJE

Aleksandar Medarević, Olivera Ninković, Periša Simonović, Milena Vasić — Wed, 02 Apr 2025 11:49:47 +0200

Uvod/Cilj. Pandemija COVID-19 stvorila je nove izazove i zadatke za primarnu zaštitu, utičući na rutinske zdravstvene usluge. Ova studija je imala za cilj da izmeri promene vrednosti pokazatelja učinka koji su deo kapitacione formule u Srbiji na osnovu podataka dobijenih od Fonda za zdravstveno osiguranje.

Metode. Podaci su analizirani na nacionalnom nivou. Promena indikatora je merena kao apsolutna razlika u vrednostima indikatora između 2020. i 2019. godine.

Rezultati. U službi za zdravstvenu zaštitu odraslog stanovništva, vrednosti tri indikatora koji se odnose na savete o načinu života porasle su u 2020. godini između 3,0% i 3,8%, dok su vrednosti indikatora koji se odnose na šećernu bolest, povišen arterijski pritisak i među pacijentima sa prethodnim infarktom miokarda smanjile u rasponu od 0,5% do 2,4%. Vrednosti indikatora koji se odnose na savetovanje gojazne dece, odgovarajući broj pregleda novorođenčadi i usluga koji se odnose na rano otkrivanje i savetovanje trudnica povećani su za 1,2% na 10,2%. Ostali indikatori su zabeležili pad vrednosti do 9,9%.

Zaključak. Uprkos preprekama sa kojima se suočavala tokom pandemije COVID-19, primarna zdravstvena zaštita je igrala i nastavlja da igra značajnu ulogu u očuvanju i poboljšanju zdravlja stanovništva.

PREDIKTORI NAMERE KORIŠĆENJA FUNKCIONALNIH APLIKACIJA ZA MOBILNO ZDRAVSTVO U REPUBLICI SRBIJI PRIMENOM PROŠIRENOG UTAUT2 MODELA

Miloš Mijić, Branko Ćebić, Slobodanka Bogdanović Vasić — Tue, 01 Apr 2025 21:20:31 +0200

Uvod/Cilj: Zdravstvene mobilne aplikacije pružaju mogućnost da svaki korisnik može preventivno da prati svoje zdravlje i da upravlja njime. Mobolna aplikacija mHealth koristi najnoviju tehnologiju sa ciljem da učini zdravstvenu zaštitu dostupnijom i pristupačnijom većem broju korisnika. Cilj ovog rada je bio da se identifikuju faktori, definisani prema proširenom UTAUT2 (engl. Unified Theory of Acceptance and Use of Technology, Objedinjene teorije prihvatanja i upotrebe tehnologije) modelu, koji imaju uticaj na nameru korišćenja aplikacija za mobilno zdravstvo (mHealth) u Republici Srbiji.

Metode: Studijom preseka su obuhvaćena 64 ispitanika (prigodni uzorak), bivših studenta, nastavnika i saradnika Akademije strukovnih studija Zapadna Srbija, koji su popunili onlajn upitnika u periodu maja - novembra 2024. godine. U analizi podataka su korišćen Krombahov koeficijent α, Pirsonov koeficijent korelacije i regresiona analiza.

Rezultati: Pet od 7 elemenata (očekivani učinak - PE, očekivani trud - EE, društveni uticaj - SI, cenovna vrednost - PV i olakšavajući uslovi - FC) UTAUT2 modela predstavljaju značajne prediktore za nameru ispitanika da prihvate i koriste usluge mobilnih aplikacija za mHealth. Elementi navika (H) i hedonistička motivacija (HM) nemaju značajan uticaj na korišćenje mobilnih aplikacija za mHealth. Korelaciona analiza ukazuje da namera ponašanja značajno jako pozitivno korelira sa EE, FC i PE, a značajno pozitivno ali slabije sa SI i PV. Nije utvrđena značajna korelacija sa HM i H.

Zaključak: Neophodna su dalja istraživanja u ovoj oblasti, posebno istraživanja koja se odnose na testiranje i korišćenje konkretne mobilne aplikacije za mHealth prema elementima UTAUT2 modela.

KVALITET ŽIVOTA BOLESNIKA NA HRONIČNOM PROGRAMU HEMODIJALIZE U KLINIČKOM CENTRU CRNE GORE

Damir Peličić, Tanja Boljević,, Milena Raspopović, Mitar Saveljić, Damira Murić — Tue, 01 Apr 2025 21:40:50 +0200

Uvod/Cilj: Kvalitet života povezan sa zdravljem (engl. Health Related Quality of Life, HRQoL) predstavlja jedan od niza važnih prediktora smrtnog ishoda i hospitalizacije osoba na hemodijalizi (HD) usled terminalne bubrežne insuficijencije. Cilj ovog istraživanja je da se proceni HRQoL obolelih u terminalnoj fazi hronične bubrežne insuficijencije koji se leče HD u Centru za hemodijalizu Kliničkog centra Crna Gora (KCCG).

Metode: Studijom preseka obuhvaćeno je 43 ispitanika sa terminalnom fazom hronične bubrežne insuficijencije koji su bili na HD tokom januara 2025. godine u Centru za hemodijalizu KCCG. Podaci od ispitanika su prikupljeni opštim i standardizovanim anonimnim upitnikom Kidney Disease Quality of Life Short Form (KDQOL-SF™) (srpska verzija). U cilju analize podataka korišćen je Pearsonon koeficijent korelacije.

Rezultati: Postoji značajna negativna korelacija između doživljaja uspešnosti i zadovoljstva sa zaokupljenošću bubrežnom bolešću prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti (r = -0,45; p ˂ 0,001). Zadovoljstvo lečenjem lica na HD je manje što je veći uticaj bubrežne bolesti na život bolesnika (r = -0,47; p ˂ 0,001). Više je problema u seksualnom funkcionisanju što je veći uticaj bolesti na psihičko stanje (r = 0,54; p ˂ 0,001), kao i kada je veća zaokupljenost osobe bolešću tokom obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti (r= 0,67; p ˂ 0,001) i kada je veći uticaj bubrežne bolesti na život (r = 0,46; p ˂ 0,001).

Zaključak: Neophodna su dalja istraživanja u ovoj oblasti u cilju sagledavanja kvaliteta života osoba sa hroničnim bubrežnim oboljenjima koji su na HD u odnosu na demografske i kliničke parametre, kao i u cilju identifikacije nezavisnih prediktora kvaliteta života.

ULOGA LOGOPEDA U TRETMANU SA DECOM OŠTEĆENOG SLUHA - ZNAČAJ RANE INTERVENCIJE

Ivana Ilić Savić, Mirjana Petrović-Lazić — Mon, 31 Mar 2025 23:11:22 +0200

Cilj ovog preglednog rada je da predstavi vezu između rane intervencije u rehabilitaciji govora i uspeha logopeda u habilitaciji govora kod dece oštećenog sluha. Uredan sluh je jedan od najvažnijih preduslova za pravilan razvoj govora, jer se govor uči slušajući.Neophodno je da se roditelji obrate logopedu za pomoć, ako detetova vokalizacija izostaje ili naglo prestane, ako ne reaguje na zvukove iz okoline, ako se ne okreće pozivu sagovornika koji nije u vidnom polju, ako ne reaguje na jednostavne verbalne komande, ako tokom razgovora izrazito se fokusira na lice druge osobe, ako se približava izvoru zvuka ili pokuša da pojača zvuk, kao i ako postoji nedostatak socijalizacije sa članovima porodice. Rani tretman dece sa oštećenjem sluha podrazumeva niz stimulativnih aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje razvoja deteta, posebno razvoja govora i slušne pažnje. Savremeni pristup u habilitaciji govora i jezika stavlja veliki naglasak na razvoj verbalne komunikacije, što je ključno za zajednički život dece sa slušnim oštećenjima i dece koja čuju, naročito u periodu kada deca žele da se druže sa vršnjacima. Rana intervencija je od ključne važnosti jer se mozak deteta u periodu od začeća do treće godine života razvija brže nego ikada kasnije u životu. Deca koja su uključena u proces ugradnje kohlearnog implanta pre prve godine imaju veće šanse da ostvare svoj puni potencijal u odnosu na decu kojoj je implantat ugrađen oko treće godine.

ZNAČAJ PASTEROVOG ZAVODA U NOVOM SADU ZA PREVENCIJU I SUZBIJANJE BESNILA U REPUBLICI SRBIJI

Mon, 31 Mar 2025 22:58:22 +0200

Besnilo je smrtonosna zoonotska bolest, koja se javlja u više od 150 zemalja i predstavlja javnozdravsteveni problem za više od tri milijarde ljudi u svetu. U Evropi je besnilo kod životinja prisutno u Ukrajni, Belorusiji, Poljskoj, Moldaviji, Rusiji i Rumuniji, a pojedinačni slučajevi su prisutni i u drugim zemljama. Najveći broj slučajeva humanog besnila je prisutan u Aziji i Africi. Cilj ovog preglednog rada je bio da se predstavi značaj Pasterovog zavoda u Novom Sadu za suzbijanje i prevenciju besnila u Republici Srbiji. Podaci za ovaj rad su prikupljeni iz različitih baza podataka (Web of Science, PubMed, Google Scholar), biltena itd. Pasterov zavod u Novom Sadu je Nacionalna referentna zdravstvena ustanova za besnilo u Republici Srbiji. Sve delatnosti potrebne u borbi protiv besnila su zastupljene u okviru ove ustanove: pružanje antirabične zaštite ljudima ugroženim od besnila primenom vakcine protiv besnila sa kulture ćelija i humanog antirabičnog imunoglobulina (HRIG), preventivna imunizacija visokorizične populacije, pružanje stručno-metodološke pomoći i stručni nadzor nad radom 27 antirabičnih stanica (ARS) u Republici Srbiji, snabdevanje HRIG-om i vakcinom protiv besnila svih ARS, utvrđivanje doktrinskih i stručno-medicinskih stavova iz oblasti antirabične zaštite, praćenje kretanja besnila, izrada izveštaja i obaveštavanje ARS i organa vlasti o svakom registrovanom slučaju besnila u zemlji, predlaganje i sprovodjenje mera za njegovo suzbijanje, dijagnostika besnila u okviru nacionalne referentne laboratorije za besnilo, kontrola postignutog imuniteta nakon imunizacije ljudi i životinja. Regionalni projekat oralne vakcinacije lisica protiv besnila se od 2010. godine sprovodi na teritoriji Republike Srbije, a od 2011. godine monitoring uspešnosti vakcinacije. U Republici Srbiji, urbano besnilo je eliminisano 1980. godine, kao i poslednji slučaj humanog besnila na teritoriji pokrajine Kosovo i Metohija, dok je poslednji slučaj silvatičnog besnila lisica u Srbiji registrovan 2018. godine. U cilju eradikacije besnila neophodna je sinhronizovana aktivnost zdravstvene i veterinarske službe, kao i saradnja na lokalnom, nacionalnom i internacionalnom nivou.