Зборник радова Филозофског факултета у Приштини

Фразеологизми у насловима новинских чланака на тему украјинске кризе

2025-03-29T15:43:39+01:00

У овом раду анализирана је употреба фразеолошких јединица у новинским насловима током украјинске кризе с циљем да се испита на који начин се употребом фразеологизама квалификују актери овог догађаја, интерперсонални односи, њихове особине, стања и положај. Корпус чине новински наслови прикупљени с портала на интернету (rts.rs, blic.rs, nova.rs, rs.n1info.rs, informer.rs, politika.rs). Као контролни извори за ово истраживање послужили су Речник српскохрватског књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности, Речник српског језика Матице српске, Frazeološki rječnik hrvatskog ili srpskog jezika Јосипа Матешића и Фразеолошки речник српског језика Ђорђа Оташевића. Забележени фразеологизми семантички су класификовани и анализирани на основу своје експресивне вредности, а потом су интерпретирани у оквиру критичке анализе дискурса.

Лексичко-семантичке особености у роману „Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића

2025-03-29T15:43:39+01:00

Стваралачки опус Драгослава Михаиловића представља део корпуса Речника САНУ, што упућује, између осталог, на то да прозни дискурс овог писца има разноврсне језичке (лексичке) потенцијале. С тим у вези, циљ овог рада јесте да укажемо на карактеристике лексике у роману Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића, као и да сагледамо функције које лексика остварује у овом прозном делу. Основни критеријум примењен у анализи грађе је лексички (извор лексема, њихова припадност одређеном тематском кругу, њихово значење и њихова улога у анализираном дискурсу), а поткритеријум је семантички. Спроведена анализа указује на то да је језик у датом роману превасходно социјално раслојен и да су на лексичком нивоу изразито уочљиви жаргонизми и жаргонске речце, али и фразеологизми. Њихова употреба је повезана са карактеризацијом ликова и скицирањем друштвене стварности времена у коме је дело настало, али утиче и на експресивност и маркираност целокупног лексичког нивоа овог литерарног дела. У језичком корпусу готово да нема реплике без употребе социолекта, што, на један особен начин, води ка преплитању књижевноуметничког и разговорног функционалног стила. У раду се закључује да је и у овом роману Драгослава Михаиловића специфичан одабир лексике остварио како стилогену, тако и стилематичну функцију и допринео делотворности језичког израза у целини.

Вукове лирске народне песме у "Српском рјечнику"

2025-03-29T15:43:39+01:00

У раду је истражено на који начин и у којој мери су лирске народне песме послужиле Вуку Караџићу као грађа за Српски рјечник. Истраживање показује да су се готово све речи из лирских народних песама (из збирке Српске лирске народне пјесме, књига прва, 1841) нашле као одредничке у Српском рјечнику (око 95% од укупно 5.102 лексеме, колико их има у збирци), те да су код 1.173 лексеме наведени и стихови из лирских народних песама као примери. Највећу групу речи која из збирке често није уношена у Српски рјечник чине властите именице (најчешће лична имена). Многобројној лексици која је била ређе у употреби, која је мање позната, страног порекла, регионална, која се употребљава само или углавном у песмама – приступало се тако да су управо код таквих речи навођени стихови као пример (један или више), како би реч била што боље представљена и разумљива будућем читаоцу Српског рјечника, али и читаоцу лирских народних песама.

Префикси за изражавање става у функцији промене лексичке категорије речи у енглеском језику

2025-03-29T15:43:39+01:00

Рад се бави испитивањем групе префикса за изражавање става. Проверава се њихов нетипични потенцијал на пољу префиксације да као везане морфеме не само да мењају значење основе којој су додати већ утичу и на промену њене лексичке категорије. Са смислом изражавања става идентификовани су префикси anti-, pro-, co-, contra- и counter-. Њима се производе значења од начелног прихватања (co-, pro-) до оспоравања (anti-, counter-, contra-) појма који одређује основа. Ово испитивање треба да покаже да поменути префикси, поред семантичке улоге у изражавању одређеног става, опредељења или суда према некој појави или чињеници, у неким дериватима имају и додатну творбену улогу. Уз модификацију значења они од именице праве глагол, од глагола придев, од придева именицу итд. Као извор истраживачког корпуса коришћен је Оксфордски речник енглеског језика и обезбеђен је радни материјал од 163 лексеме, чије је учешће у овом скупу изразито неуједначено. У оквиру своје префиксне групе лексеме су распоређене у подгрупе према улазној и излазној класи. Уз сваки тип промене дате су структуралне, формалне, семантичке, хронолошке, творбене и друге напомене. Поред тога, скициран је третман теме међу лингвистима и граматичарима у делима насталим с краја XIX века па до савремених дана.

За префиксацију се традиционално не очекује да има овакву трансформаторску улогу, но она, као што је овде потврђено, није непостојећа.

Стефан Дечански као Нови Товит

2025-03-29T15:43:40+01:00

Иако се убраја у другоканонске књиге Старог завета, Књига о Товиту била је веома популарна код читалачке публике још од раног хришћанства. На то су свакако утицали њена узбудљива садржина и поучан карактер. У српској средњовековној књижевности ретки су помени Књиге о Товиту, али је занимљиво да се они јављају у двама текстовима који су, сваки на свој начин, везани за Стефана Дечанског. Реч је о повељи краља Душана за Цркву Светог Николе у Добрушти и о Житију Стефана Дечанског Григорија Цамблака. С посебним освртом на Цамблаково житије, у којем писац Стефана Дечанског назива Новим Товитом, у раду се испитују природа и функција библијских цитата и алузија на Књигу о Товиту. Тематска сродност између приче о старозаветном Товиту и житија српског краља (побожност, ослепљење, враћање вида деловањем чуда) разматра се као „тематски кључ” који треба да премости јаз између дословног и пренесеног значења.

Мотиви Фројдовог есеја "Das Unheimliche" у збирци прича "Жена која зауставља сатове" Корнелија Кваса

2025-03-29T15:43:40+01:00

У раду анализирамо упадљиве подударности између мотива збирке прича Жена која зауставља сатове (2023) Корнелија Кваса и Фројдовог есеја Das Unheimliche (1919), једног у низу његових текстова у којима се одређена естетичка категорија подвргава анализи. Утемељивач психоанализе често је користио мотиве из митологије како би развио посебне психоаналитичке појмове. Најпознатији пример – Едипов комплекс – у средишту је Квасове књиге, док су приче у мањој или већој мери прожете посебном, злослутном атмосфером. Томе свакако доприносе неочекивани, судбоносни обрти, али и необични мотиви који зачуђују читаоца јер на површинском плану делују неповезано. Међутим, када се у њихово тумачење укључи Фројдова психоаналитичка теорија и есеј Das Unheimliche, где се анализира нарочито искуство језивог, открива се скривени (потиснути) смисао Квасове књиге, која се више не чита само као збирка прича, већ као комплексан и вишеслојан краћи роман.

Emocijsko čitanje priče "Među zverima" Mihajla Pantića

2025-03-29T15:43:40+01:00

Cilj ovog rada je pokazati kako emocijsko i/ili terapijsko čitanje omogućuje čitateljima da postanu svjesni vlastitih emocija kroz interakciju s književnim tekstom, čime tekst postaje alatom za emocionalni rast i razvoj. Takvo se čitanje predstavlja kao drugačiji (novi) pristup čitanju književnog teksta, koji se razlikuje od estetski motiviranog ili isključivo zabavi usmjerenog čitanja. Naglasak se stavlja na pragmatične, biblioterapijske funkcije teksta, čime se ovaj pristup razlikuje od tradicionalne književne kritike, a otvara i neke nove mogućnosti u domeni teorije književnosti. Metoda se fokusira na emocije koje tekst pobuđuje kod čitatelja te koristi tehnike poput razumijevanja konceptualnih emocijskih metafora, simboličkog modeliranja i MED ciklusa, temeljenog na kognitivnoj psihoterapiji. Nadalje, rad ističe važnost promatranja emocija kao simbolički generaliziranih komunikacijskih medija koji povezuju sistem književnosti s psihološkim sistemom čitatelja. Svi su navedeni koncepti prikazani kroz biblioterapijsku analizu Pantićeve priče Među zverima, koja je odabrana zbog svoje prikladnosti za terapijsko čitanje s obzirom na jasne veze između misli, emocija i životnih odluka glavne junakinje—što je, ujedno, i smisao terapijskog čitanja. Osim toga, rad u zasebnom poglavlju iznosi ključne osobine potrebne voditelju emocijskog (terapijskog) čitanja kako bi proces bio funkcionalan i etički.

„Бајка о Бајалицама” или змај у доба „интер-” (интертекстуалности, интермедијалности, интеркултуралности, интернета)

2025-03-29T15:43:41+01:00

Проучавање романа Бајка о Бајалицама концентрише се на откривање релација ауторовог израза са делима усмене и писане књижевности. Делу се приступа из угла теорије интертекстуалности. Откривају се поступци трансформисања предложака и њиховог укључивања у свет дела. Већа пажња посвећена је проучавању уплива елемената усменог порекла (бајке, басме, демонолошког предања), као и обредно-обичајне праксе (обреди прелаза). Роман садржи референце на значајна ауторска дела за децу, те се у раду одговара на питање начина стилизације мотива и ликова преузетих из претпостављеног корпуса. Проучавањем се долази до закључка да је аутор комплексном методом удаљавања од познатих сижеа и поступака, коришћењем модерног наратива, упливом савремене културе и говорног језика младих створио оригинално дело.

Нахија Вучитрн у XV и XVI веку

2025-03-29T15:43:41+01:00

У раду је на основу османских извора, лексикографске и антропогеографске литературе и путописа из XIX века извршена убикација насеља Вучитрнске нахије, једне од највећих нахија на простору некадашње области Бранковића, у којој се налазило и седиште Вучитрнског санџака. Истраживање је мотивисала чињеница да је превод опширног дефтера Вуковог вилајета из 1455. године, мањкавог у погледу пописаних насеља и становништва и сачињеног према методологији која не омогућава поуздано утврђивање административних граница и припадност села територијално-управним јединицама, постао предмет посебног истраживачког пројекта који је између осталог за циљ имао убикацију у преводу неубицираних насеља и израду тематских карата. Поред незанемарљивог доприноса историјској географији, због зависности његових учесника од превода дефтера и поменутих мањкавости, пројекат Насеља и становништво области Бранковића из 2001. године резултирао је и бројним грешкама у погледу убикација, а нарочито мапирања. У намери да се грешке исправе, уз усвајање доприноса досадашњих истраживања, на основу наведених извора, а пре свега тапу тахрир дефтера Вучитрнског санџака из 1570/1571. године, евидентирана су недостајућа насеља Вучитрнске нахије и утврђен њихов положај. Као прилози раду дати су списак села нахије Вучитрн у попису тапу тахир дефтера из 1570/1571. године, са факсимилима, као и карта Вучитрнске нахије, начињена на основу наших убикација.

Превентивне мере од ширења куге и значај очувања јавног здравља у Србији у ХVIII и првој половини ХIХ века

2025-03-29T15:43:41+01:00

Санитарни кордон у делу Србије који је обухватао територију аустријских пограничних дистриката по први пут је успостављен након Аустро-турског рата (1716–1718) и потписаног Пожаревачког мира 1718. године. Укључивањем санитарних служби у уређење контумаца и објавом инструкција за издржавање карантина, Аустрија се трудила да спречи заразу на својој територији. Турска није водила рачуна о епидемији заразних болести, због чега се одатле куга углавном ширила. У раду ће на основу извора и релевантне литературе бити обрађени поступци у контумацима у периоду аустријске управе у провинцији Краљевству Србији (1718–1739), као и санитарне прилике у Кнежевини Србији у ХIХ веку.

Либеријев каталог – најстарији (сачувани) попис римских папа

2025-03-29T15:43:41+01:00

Либеријев каталог део је Валентинове збирке под називом Хронограф из 354. године. У каталогу су побројани сви епископи града Рима од апостола Петра до папе Либерија. Драгоцен је извор биографија првих римских папа који је сачуван до данас. У раду је дат превод Либеријевог каталога са латинског на српски језик са пратећим коментарима и критичком анализом текста.

О значају посредника баштине на Косову и Метохији

2025-03-29T15:43:42+01:00

У раду се представљају специфични напори појединаца који су допринели очувању и афирмацији споменичког наслеђа Косова и Метохије и вреднују учинци њихових форми ангажовања. Тумачећи деловање повереника, чувара и кустоса споменика на Косову и Метохији након Другог светског рата а одмах по формирању службе заштите споменика културе, као и оних који су следили њихов рад, показаћемо каква је улога појединца у системској заштити наслеђа и ван ње. Биће осветљена делатност личности различитих професија које је окупљала иста посвећеност – неговање баштине – попут Крсте Зивгаревића, Недељка Виријевића, Роксанде Тимотијевић, Младена Мирића и других. Укључивање заједнице, нарочито посвећених појединаца, препознаје се као део друштвене заштите наслеђа, која се у последњим деценијама подстиче и међународним конвенцијама и пројектима очувања баштине. Рад препознаје важност индивидуализације баштињења, посебно на територији на којој је у савременом тренутку отежано деловање домаће службе заштите.

Први светитељи Угарске и немањићке Србије: модел Свете Тројице

2025-03-29T15:43:42+01:00

У овом раду испитује се могућност да су први „национални” свеци у немањићкој Србији и средњовековној Угарској били замишљени у тријадама, на подобије Свете Тројице или тројединог Бога. У средњем веку, за народе без директних представника у хришћанској историји, „национални” свеци – било појединци или групе – били су обликовани према одабраним моделима, најчешће из ранохришћанских времена или библијске историје. Избор модела из хришћанске традиције увек је имао политички значај, одражавајући стални дијалог између прошлости и садашњости. Пошто су се обе државе, након свог оснивања, суочиле са изазовом успостављања и учвршћивања стабилне краљевске, династичке и црквене власти и успостављање њиховог јединства, светачке тријаде Немањића и Арпадовића, саздане по лику Св. Тројице, могле су добро послужити у политичкој, династичкој и црквеној реторици, усмереној на преношење појма њиховог јединства и легитимитета на основу њиховог богом изабраног статуса. Једном речју, прве тријаде светитеља и у Србији и у Угарској, упркос својим специфичним разликама, суштински су иза себе имале сличну идеју: да држава, црква и династија представљају три аспекта једне недељиве целине. У обе земље, овај оригинални концепт наставио је да се развија током времена, док на крају није прерастао у нешто сасвим друго, прилагођавајући се тако политичким, династичким, црквеним и другим потребама које су настајале услед нових историјских околности. У време када је Стефан Немања постао велики жупан Рашке, древна династија Арпадовића владала је Угарском већ скоро две стотине година. Током овог периода, Угарска је већ добила своје прве свеце, међу којима су били и први угарски краљ Стефан I и његов син Емерих, који су проглашени за свеце 1083. године, за време владавине краља Ладислава I. Међутим, тек после 1192. године, након канонизације краља Ладиславa I, краљеви из династије Арпадовића почели су себе да називају „потомцима светих краљева”, односно „изданцима светородне лозе”. Било је то баш у време када је Стефан Немања био на великожупанском трону Рашке. Стога, сматрамо да је утицај угарског модела на формирање идеје о светородној династији Немањића, уз усвајање првих модела за стварање првих светачких култова, био сасвим могућ. Традиционално се с правом сматра да књижевни предлошци и други елементи култова првих Немањића вуку корене из Византије. Међутим, како концепт свете династије никада није заживео у Византији, сматрамо да је сасвим оправдано тражити утицаје и са друге стране, нарочито када се узму у обзир историјске и политичке прилике оног времена, када се Србија Стефaна Немање борила за самосталност, укљештена између две велике силе, Византије и Угарске.

Нововековни дуализам здравља: пут ка блаженству између анђела и машина

2025-03-29T15:43:42+01:00

Аутор у овом раду настоји да испита како се нововековни концепт Здравља, пре свега у фокусу рационалистичких (идеалистичких) филозофа, укључујући њихову размену мишљења с материјалистички (емпиристички) оријентисаним филозофима, односи према Трансценденцији, али, с друге стране, треба утврдити и какав је однос ових филозофа, у контексту ова два кључна појма, и према самом механицизму који је тада био у пуном јеку развоја. Уочено је да еудајмонистичка позиција у филозофији здравља овог периода јесте заправо средишњи пут који се крчи кроз оштро постављен нововековни, али и картезијански дуализам, где је с једне стране Дух као композитни субјект две (коначне) супстанције у свом односу према сопственој (људској) Души као супстанцијалној форми, као и према Богу као Трансцендентном Бићу које нас надилази, док је с друге стране супстанција Тела, које, без обзира на примат Духа, мора моћи да га прати и физички носи.

Квалитет односа са сиблинзима у адолесценцији и одраслом добу

2025-03-29T15:43:42+01:00

Циљ рада био је испитати квалитет односа са сиблинзима (браћом и сестрама) на узорку од 125 адолесцената и 125 одраслих испитаника. Коришћен је Упитник квалитета односа са браћом и сестрама (KOBS) и Општи упитник конструисан за потребе истраживања. Имајући у виду да је релација са сиблинзима једна од значајних релација унутар породичног система, настојали смо да испитамо неке од варијабли које детерминишу тај однос. Резултати су показали да адолесценткиње имају више скорове од адолесцената на супскалама: присност, љубав, дивљење и емоционална подршка. Адолесценти са два брата / две сестре имају више скорове на супскалама инструментална подршка и фаворизовање од стране оца у односу на оне који имају једног брата/сестру. Одрасли испитаници са два брата/сестре имају виши скор на супскали доминације од оних који имају једног брата/сестру. Резултати су показали да адолесценти имају израженије скорове на супскалама: свађе, антагонизама, доминације, сличности, присности, љубави, дивљења, емоционалне и инструменталне подршке, прихватања и познавања у односу на одрасле испитанике. Добијени резултати су смерница за наставак истраживања ове проблематике, са значајним препорукама за будућа истраживања, али и практичан рад са појединцима различитог узраста.

Несигурност запослења као предиктор задовољства послом – медијаторски ефекат организационе правде

2025-03-29T15:43:43+01:00

У раду смо покушали да одговоримо на питање какав је ефекат свеприсутне несигурности запослења на задовољство послом. Овај однос је посматран кроз улогу организационе правде. Зато је испитиван медијаторски ефекат који организациона правда има на несигурност запослења и задовољство послом. Узорак је чинило 306 запослених особа са просечним радним стажом од 17 година и 6 месеци. Коришћена је статистичка метода паралелне медијације. Резултати су показали да сва четири предмета мерења организационе правде имају медијаторски ефекат. Највиши ефекат је у случају интерперсоналне и информацијске правде. Ова два фактора организационе правде односе се на интерперсоналне односе и комуникацију између менаџмента и запослених, као и запослених између себе, односно на доступност, правовременост, потпуност и транспарентност у пласирању информација унутар организације. Једно од објашњења овог налаза је потреба особа које се налазе у неизвесним ситуацијама за комуникацијом и тражењем информација о свом положају. Дистрибутивна и процедурална правда су такође статистички значајни медијатори. Резултати истраживања показују да је организациона правда важан чинилац у умањењу негативних ефеката сигурности запослења на задовољство послом.

Религија, традиција и језик као аспекти формирања и очувања националног идентитета житеља Косова и Метохије

2025-03-29T15:43:43+01:00

Друштвеноекономским променама које обележавају живот у XXI веку и проузрокују нове културне обрасце који утичу на очување идентитета као процеса формирања, односно стицања идентитетске самосвести и препознатљивости, пркоси комплексност идентитета чија актуелност у последњих неколико година сведочи да поменути феномен нема карактеристику „превазиђене творевине прошлости”. Иако се религијска припадност често наводи као основни знак индивидуалног и групног самопрепознавања, традиција и језик као саставни делови културне баштине, који говоре о историји и постојаности једног народа, представљају аспекте чији се утицај на формирање идентитета не сме занемарити. С обзиром на то да територија Косова и Метохије није моноетничка и да је насељена припадницима различитих народа, религија и култура, у истраживању спроведеном за потребе овог рада учествовали су православци и муслимани, који су износили своје ставове о улози религије, традиције и језика у очувању националног идентитета. На основу резултата истраживања аутори су дали анализу значаја сва три, горе поменута аспекта, у формирању и очувању националног идентитета житеља Косова и Метохије.

Употреба и фреквентност арабизама у савременом турском језику

2025-03-29T15:43:43+01:00

Сваки језик је током своје историје долазио у контакт с другим језицима, те је постојање страних елемената, најчешће на лексичком плану, неминован исход језичких укрштања. Турски је, са становишта лексикологије, богат језик, али као ни већина језика, он није чист језик, јер су у његовом лексичком фонду присутне многе позајмљенице. Ова појава представља последицу дуготрајне и мешовите језичке интерференције. Пролазећи кроз своје развојне фазе, турски је константно био у контакту с другим језицима, од којих је позајмљивао страну лексику, која је, упркос покрету језичког пуризма, опстала и још увек се употребљава у савременом турском. Међу тим одомаћеним страним речима преовлађују речи арапског порекла. Иако за многе арабизме у турском постоје еквиваленти, упоредо се користе и арапске, и турске речи. Користећи дијахронијски приступ, у овом раду ћемо најпре аргументовати појаву, а затим дескриптивном методом представити употребу и фреквентност арабизама у савременом турском језику.

Улога наставе музичке културе у условима информатизације

2025-03-29T15:43:43+01:00

У раду се, примјеном аналитичке методе, разматра улога наставе музичке културе у условима информатизацијe. У савременом друштву, које карактерише дигитализација и убрзан научно-технолошки развој, информатизација образовања се намеће као неминовност. Истраживања указују на позитивне, али и на негативне ефекте коришћења савремене технологије и њених ресурса у настави и слободном времену ученика. Све више се уочава појава прекомјерног коришћења компјутера, мобилних телефона и таблета, при чему млади занемарују друштвени живот и важност физичке активности. Поред тога, у потрази за информацијама, ученици се на интернету сусрећу са непровјереним подацима и садржајима који су непримјерени њиховом узрасту. Зависност од друштвених мрежа и интернета и све израженија појава отуђености међу младима постају евидентан друштвени проблем. Циљ рада је да се утврди на који начин настава музичке културе може допринјети правилном друштвеном васпитању ученика у условима информатизације. Наиме, бројни су садржаји и активности у настави музичке културе који доприносе остваривању овог васпитног подручја – пјевање, извођење музичких игара, слушање музике и свирање на дјечјим музичким инструментима. Правилно искоришћени, музички садржаји и активности које се углавном изводе колективно представљају значајну педагошку могућност за развијање друштвености код ученика, што је вриједност на коју посебно треба обратити пажњу у друштву свеопште дигитализације и информатизације.

Дигитална естетика у вртићу: примери употребе дигиталних медија у раду са децом

2025-03-29T15:43:44+01:00

Чланак говори о томе на који начин је могуће интегрисати дигиталне медије у рад са децом предшколског узраста са становишта методике ликовног васпитања. Радови Драгане Павловић Бренеселовић о дигиталним технологијама у вртићу, као и о компетенцијама васпитача неопходних за рад са дигиталним медијима послужили су нам као теоријски оквир за анализу интеграције дигиталних медија на предшколском узрасту деце. Пошавши од принципа коришћења дигиталних технологија у вртићу, које произилазе из теоријског оквира концепције Основа програма (Pavlović Breneselović, 2021), имали смо за циљ да се анализира колико су ти принципи заступљени у двама примерима коришћења дигиталних медија, који су описани у овом раду (истраживања Leung et al., 2020; Harwood, 2017). Такође, сагледавањем истих примера покушали смо да одговоримо на питање да ли је и колико сачувана природа визуелних уметности (ликовни и естетски контекст игре).

Генерација Z, андроиди и папирна чудовишта

2025-03-29T15:43:44+01:00

Трагом пастирке лексике призренско-тимочких говора

2025-03-29T15:43:44+01:00

Субстандардна лексика у поезији Србољуба Митића

2025-03-29T15:43:44+01:00