Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini

Нове речи као средство одржавања конфликта у српском јавном дискурсу

2026-03-29T00:57:23+01:00

Након погибије 16 људи изазване падом надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. године, дошло је до друштвене кризе и снажне поларизације у српском јавном дискурсу. Због изостанка одговорности и због непокретања судских поступака дошло је, најпре, до студентских протеста и масовних окупљања у знак подршке породицама страдалих. Затим су представници власти предузимали различите политичке и друштвене активности с циљем сузбијања побуне. У српском јавном дискурсу су се у тим околностима почеле употребљавати речи и изрази попут ћаци, Ћациленд, блокадер, пумпаџија и сл., које углавном служе етикетирању с циљем дискредитације политичких неистомишљеника. Циљ овог рада јесте показати како су нове речи у српском јавном дискурсу постале једно од средстава одржавања конфликта између власти и присталица власти, с једне, и студената, народа који подржава студенте и опозиције с друге стране. Корпус за истраживање сачињен је из различитих извора, помоћу више метода и обухвата период од 1. новембра 2024. године до 15. новембра 2025. године. С обзиром на недвосмислену поларизацију, прикупљена грађа разврстана је према тематском, прецизније ситуационо-комуникативном критеријуму као хиперординираном, али је лексичко-семантичкој анализи придодат критичкоаналитички приступ, у складу са Ферклафовом и Ван Дејковом школом, с циљем да се разоткрију манипулативне стратегије које су на нивоу речника допринеле одржавању друштвене кризе. Секундарни критеријум тицао се употребе из позиција друштвене моћи. Анализа је показала да нове речи и изрази недвосмислено учествују у одржавању поларизације, те да је њихова продуктивност већа међу актерима с нижим степеном политичке (и медијске) моћи.

Деминутиви и хипокористици као језичко и емоционално обележје Нушићеве „Деветсто петнаесте“

2026-03-29T00:57:24+01:00

У раду се анализира употреба деминутива и хипокористика у делу Деветсто петнаеста – трагедија једног народа Бранислава Нушића, с циљем да се испита њихова стилска функција и повезаност са емоционалним и тематским слојем дела. Коришћена је лингвостилистичка метода, уз укључивање творбених, морфолошких и семантичких аспеката анализираних лексема. Иако је дело мање заступљено у литератури, истраживачи указују на његову жанровску хибридност, присуство религијских и библијских мотива, снажно емоционално обојено приповедање, као и тематски фокус усмерен на колективну трагедију. Књига је писана из личне, али и историјске перспективе, а њен стил обухвата архаизме, народни језик, изразиту симболичност и богатство лексичких и синтаксичких слојева. Значајну стилску особину дела представља употреба деминутива и хипокористика који су превасходно деноминални деривати и нарочито су уочљиви у три тематска поља: 1) животиње; 2) људи (често у функцији појачане емпатије или сентименталности); 3) предмети који симболизују светлост и слободу, чиме се њихова лингвостилистичка улога транспонује на симболичко-идејну раван.

Сложени везник „како год што“ у петој деценији XIX века на примеру административно-правног стила

2026-03-29T00:57:24+01:00

Овај рад бави се анализом сложеног везника како год што у административно-правном језику Србије током XIX века. Истраживање је покренуто због недовољне присутности овог везника у савременим граматикама и студијама, што указује на његову поступну маргинализацију у стандардном језику. Фокус је на његовој употреби у правним текстовима, где језик задржава одређене архаичне структуре које нису карактеристичне за друге функционалне стилове. Корпус истраживања обухвата законодавне документе из Зборника закона, уредби и указа за 1840. и 1845. годину, из којих су издвојени примери употребе овог везника. Анализа је спроведена дескриптивним приступом, са посебним освртом на синтаксичку позицију зависне реченице, која је или у препозицији + тако, ређе у постпозицији без корелатива, као и на семантичке релације које се успостављају у оквиру правних одредби. У зависним реченицама доминирају презент и футур први, док се у главним реченицама јављају и императивне конструкције. Закључено је да је овај везник постепено изгубио своје место у савременом стандардном језику, а разлози за његову елиминацију могу се повезати са ширим процесом синтаксичке и правне модернизације.

Могућности превођења језика струке на примеру (анализе) превода књиге "Das geheime Leben der Bäume" – "Тајни живот дрвећа"

2026-03-29T00:57:24+01:00

Књига Das geheime Leben der Bäume (2015) преведена је 2017. године на српски језик, Тајни живот дрвећа, и представља релевантан материјал за анализу јер је језик проткан бројним стручним терминима из области шумарства. Циљ рада је приказивање могућности, начина превођења и преводилачких техника које су примењене приликом преношења језика струке у преведеном тексту. Рад припада области контрастивне лингвистике и транслатологије, а примењене методе су контрастивна и дескриптивна анализа. Корпус рада ексцерпиран је из оригинала на немачком језику и превода на српски језик. Полазни језик је немачки.

Улога и значај промовисања издаваштва на енглеском језику у Републици Србији

2026-03-29T00:57:25+01:00

Циљ овог рада јесте сагледавање и анализа обима, облика и значаја издаваштва на енглеском језику у Републици Србији, са посебним освртом на научне и стручне публикације, преводе домаће литературе и серијска издања, као и утврђивање начина на који ова издавачка пракса доприноси међународној видљивости српске научне и културне продукције, уз уважавање потребе за очувањем националног језичког и културног идентитета. Захваљујући објављеним радовима на енглеском језику, српски истраживачи, научници и други књижевни ствараоци могу да осигурају међународну транспарентност и препознатљивост у свету. Истовремено, тиме се обезбеђује глобална видљивост и дистрибуција која доприноси међународној културној размени. У раду је дат осврт и на важност преводилаштва у књижевности намењеној широј читалачкој публици уз подршку последњих статистичких приказа поменутој теми. На овај начин наша земља шири своје међународно присуство истовремено градећи конкурентну издавачку индустрију.

Српска проза постмодернизма и англофоне теорије: после осамдесетих

2026-03-29T00:57:25+01:00

Гледано из данашње перспективе, термин постмодернизам је више тога наговестио него одредио: фрагментаризација књижевног јунака, коме су векови били потребни да од типолошке конструкције постане извајана личност, наслеђе је управо постмодернистичких поетика. Чинило се да постмодернизам подразумева огроман простор игре и манипулације, но то је била варка: формални експеримент на ком је био заснован непрестано се сударао са не(про)читљивошћу. С друге стране, уверљива реинтерпретација историје и релативизација истине завршили су у покушајима тематизовања лажних вести као новог кошмара данашњице. Да ли је постмодерни експеримент прерастао у псеудоисторијски документ и опсесивну исповест? Проза Ђорђа Писарева може деловати као хибрид формално-експерименталног, историјско-фактографског и исповедног проседеа. Постмодернистичко пропитивање граница наративних инстанци заправо је оспорено и доведено у питање од стране поетика заснованих на потреби да се призна и утемељи специфично искуство, као и на захтеву да се то искуство инкорпорира у кохерентан, читљив текст, лако доступан лутајућој перцепцији савременог дигиталног читаоца.

Комично олакшање и друштвена субверзија у „Хамлету“

2026-03-29T00:57:26+01:00

Трагедија у класичној поетици подразумева приказ озбиљне радње без комичних епизода и ликова. Насупрот томе, Вилијам Шекспир нарушава ову норму интегрисањем комичних сцена у саму структуру трагичког дискурса. Полазна теза рада јесте да комично олакшање у трагедији нема јединствену функцију, већ да се у Хамлету појављује као сложен драматуршки и идеолошки механизам. Комичне епизоде не служе искључиво смањењу трагичног интензитета, већ отварају дискурзиван простор унутар драме у којем се обликују и преиспитују друштвене хијерархије и облици институционалне контроле. Анализа сцена са Полонијем, Розенкранцом и Гилденстерном, Озриком и гробарима указује на динамичну хијерархију комичних функција, која обухвата распон од дворске комике усмерене ка стабилизацији постојећег поретка до карневалских облика смеха који доводе у питање класне разлике и ауторитет моћи. Теоријски оквир рада утемељен је на Бахтиновом концепту карневализације, уз допунске увиде новог историзма и психоаналитичких тумачења хумора, што омогућава да се комично олакшање у Хамлету сагледа као органски део драмске структуре који продубљује трагични смисао и разоткрива њене унутрашње идеолошке противречности.

„Галеб“ као хералдички – La mise en abyme – Чеховљеве философије меланхолије

2026-03-29T00:57:27+01:00

Истраживање о Чеховљевој философији меланхолије концептуализовано је као триптих: у првом раду, који је пред вама, постулираћемо основну изохимену његовог стваралаштва – меланхолични доживљај света. Чеховљеву естетику, схваћену као философију уметности, али и као уметничку философију, промотрићемо као аналитичку категорију, као формативну идеологију, као принцип ауторског певања и делања који је иманентан сваком ствараоцу. Полазећи од типологије коју је поставио Никола Милошевић у есеју „Метафизички вид стваралаштва Милоша Црњанског”, а која за референтну тачку има „степен прозирности” књижевних остварења, сматрамо да Чеховљева уметност припада оној категорији дела која су наизглед прозирна, али иза којих се уистину крију дубока и сложена значења, те тиме потражују деликатну и брижну херменеутику.

У творењу овог знаменитог руског писца меланхолични доживљај света препознајемо као „огледало које се гледа у огледалу и понавља до у бескрај” – рефлексију која специфичан сублимни уметнички облик добија у драми Галеб (1895), те он тако постаје својеврсни хералдички mise en abyme (фр. постављање у понор) – безданица, која прожима и премрежава његово драмско али и прозно стваралаштво. Аналитичку визуру ограничили смо на три стадијума и згуснуту призму само основних контура протагонисте трагичног – Константина Трепљева. Галеб је симбол химничке тежине, метафизичка повезница и радикални облик одрицања од сопства и света. Рад је уобличен према унутрашњој драмској структури и има четири „чина”, као и драма Галеб.

У другом делу триптиха сагледаћемо делатно присуство симбола галеба као нечујног вапаја за смислом и Чеховљеве la grande tristezza (Данте) у специфичном прозном регистру, док ћемо у трећем делу mise en abymе промотрити у визуелном дискурсу филмова Никите Михалкова: Недовршени комад за механички пијанино (1977), Црне очи (1987) и Варљиво сунце (1994). Тиме на известан начин исписујемо „биографију једног осећања” – приказујемо рефлексију „приче у причи”, „огледала које се гледа у огледалу до у бескрај” – осећања које је витално колико и старо – меланхолије.

Хипербореја и хетерономија – pro et contra („Личносна” поетика Бранислава Матића)

2026-03-29T00:57:27+01:00

Као доследан настављач учења мађарског мислиоца и мудраца Беле Хамваша, на чијим је основама разумевања важности повратка древној (духовној) баштини човечанства, изградио поетскo-филозофски систем (оличен у начелу да се „одухови природа и обожи човек”), Матић – према узору на свог духовног учитеља – међу сакралним посвећеницима (Краљ, Свештеник, Пророк, Ратник, Уметник, Судија), посебно издваја Песника (Poeta sacer), посвећеника који на себе преузима универзалну људску судбину и чији је задатак да сведочи и обнавља савез са божанским. И за песника, као и за његовог духовног учитеља, баштина је фундамент бивства, ненарушива веза између човека и трансцендентног света. То је тзв. Свето знање, знање о Логосу, које се не стиче нагомилавањем података, већ увидима о једнакости човековог бића са божанском природом. Али, Матић је и настављач традиције настасијевићевског типа која се може именовати као религијска филозофичност. Супротстављајући хиперборејску природу Песника хетерономији модерног материјалистичког варварства, Матићева поезија истовремено афирмише принцип Личности која се у општој унификацији вредности, дехуманизацији и дехристијанизацији света, све више губи.

Забрана злоупотребе права у српском праву: правноисторијска анализа норме у периоду између два грађанска законика

2026-03-29T00:57:27+01:00

Како би субјекти права могли да остваре своје материјалне или нематеријалне интересе, правни поредак признаје им низ субјективних права и појединачних овлашћења. Њихово вршење директно афирмише правни поредак, а посредно доприноси остваривању циљева којима он тежи. То је правило. Међутим, вршење права, у појединим ситуацијама, може представљати и негацију права. Мада звучи контраинтуитивно, понашање субјекта може се квалитативно изједначити са противправним, иако се он заправо све време кретао у границама својих овлашћења. Оваква поступања компромитују правни поредак и неопходно је најпре препознати их правилно, а затим их и санкционисати. Забрана злоупотребе субјективних права један је од основа за додатну корекцију поступања правних субјеката. Историја абузивног вршења права, као правно-технички уобличеног института, у нашем праву може се пратити од доношења Српског грађанског законика. Како је Република Србија иницирала поступак израде новог Грађанског законика, правилно разумевање норме чија еволуција траје безмало два века, од огромног је научног, друштвеног и практичног значаја. У раду представљамо резултате теоријско-емпиријског истраживања на основу којег су препознате маркантне фазе у развоју овог института. Истраживање је спроведено примарно коришћењем техника нормативног метода у његовој историјској, позитивној, делом и упоредноправној варијанти. Резултати истраживања изложени су хронолошки и прате динамику измена и допуна релевантних прописа.

Ефективност модела декомпресије у третману делинквентног понашања малолетника са израженим цртама психопатије: систематски преглед литературе

2026-03-29T00:57:28+01:00

Психопатске црте у контексту малолетничке делинквенције повезане су са ранијим почетком, већом учесталошћу и тежим облицима кршења норми. Због изражене несарадљивости и склоности ка испољавању реметилачког понашања, потешкоће у раду са овом категоријом делинквената посебно долазе до изражаја у институционалном третману. Новије студије показују да специјализовани облици третмана, као што је модел декомпресије, ипак могу да доведу до смањења антисоцијалног понашања. Овај интензивни когнитивно-бихевиорални програм третмана осмишљен је тако да развија прагматично интерперсонално понашање које је у служби социјалне реинтеграције малолетника. Циљ овог систематског прегледа је био да се размотре и сумарно прикажу подаци о ефектима поменутог програма. На основу смерница PRISMA 2020 издвојено је осам релевантних истраживања. Наративна синтеза налаза истраживања показала је да модел декомпресије доводи до умереног, дугорочног смањења стопе насилног и општег рецидивизма и да има снажан ефекат на сарадљивост током трајања третмана. Утврђено је опадање кажњивог понашања најтеже и најмање сарадљиве категорије младих преступника, при чему је учинак највећи код тешке, насилничке делинквенције и код младих са истакнутим особинама манипулативности. Важан предуслов за позитивне исходе је учествовање у целом трајању програма.

Визуелне метафоре о школи изражене карикатуром

2026-03-29T00:57:28+01:00

Научници који проучавају школу и њен рад баве се и тиме како школу виде и доживљавају они који у њој раде и уче, али и тиме како је види и доживљава и шира јавност. Једно од средстава преко којих се визуелно и метафорички може изразити однос према школи јесте карикатура. У раду су приказани резултати анализе карикатура о школи које су креирали карикатуристи из преко 30 држава свијета, а које су приспјеле на један конкурс и које су објављене у каталогу са тог конкурса.

Анализа метафора представљених карикатурама показала је да је корпус анализираних карикатура могуће разврстати у шест категорија које се, донекле, могу упоредити са категоријама које су анализом вербалних метафора о школи добили други истраживачи. На основу резултата може се рећи да је за карикатуристе школа мјесто гдје се подстиче развој ученика, при чему се у томе често не остварују жељени резултати, а неки од узрока таквог стања односе се на гушење ученичке индивидуалности, на њихову преоптерећеност школским обавезама и на неодговарајуће односе, гдје спада и појава агресивности.

Анализа је показала и да карикатуре које су према школи критички оријентисане превладавају у односу на оне које су оријентисане афирмативно, али та диспропорција на нашем узорку није толико велика да ово можемо тврдити са довољним степеном сигурности.

Код карикатуриста превладавају критички прикази школе, али изгледа да тај критички однос не важи за све области школског живота и рада. Карикатуристи су показали доста изражену критичност према школи, али и према школској средини, док су према учењу и садржајима учења у школи показали претежно афирмативни однос. За карикатуристе је углавном добро то што дјеца у школи уче и стичу знања, али су према организацији школе као институције у којој се то дешава далеко више критички настројени.

Разумевање раста и развоја биљке код деце предшколског узраста

2026-03-29T00:57:29+01:00

Деца од раног узраста граде разумевање природно-научних концепата кроз интеракције са светом око себе. Цртање се истиче као корисна методологија за стицање увида у мисли и идеје деце у вези са различитим аспектима света који их окружује. Циљ истраживања је сагледавање и разумевање објашњења деце предшколског узраста о расту и развоју биљке. Истраживање је дескриптивног карактера. Узорак истраживања чини шездесеторо деце узраста од пет и по до шест и по година. У прикупљању података коришћени су следећи инструменти: 1) дечји цртеж; 2) протокол за вођење интервјуа. Обрада података извршена је применом методе анализе садржаја. Резултати истраживања указују да процес разумевања биљног света почиње у предшколском периоду и у директној је вези са непосредним искуствима деце са биљним светом код куће и/или у вртићу. Деца примењују широк спектар сликовних елемената о расту и развоју биљке и кроз објашњења цртежа своја разумевања надограђују. Објашњења деце су претежно натуралистичка и најчешће укључују следеће факторе: сунце, воду и тло. То указује да деца предшколског узраста имају капацитет да манипулишу објашњењима одговарајућег типа, и даље, да је оправдано сматрати да би се развој разумевања и објашњавања, као елемената научног процеса, могао и требало подстицати одговарајућим стратегијама васпитача у предшколском узрасту.

Политичка култура искључивости у Републици Србији током студентских блокада 2024/2025. године: оглед о култур-фашизму

2026-03-29T00:57:30+01:00

Циљ овог истраживања јесте испитивање карактеристика политичке културе у Републици Србији током студентских блокада 2024/2025. године на конкретном примеру реакције радног и породичног окружења ауторке на посету Пионирском парку и групи студената „Студенти који желе да уче”. Основна идеја истраживања се може сажети у следећим проблемским темама које могу утицати на обликовање карактеристика доминантне припадајуће политичке културе на микро и макро нивоу – ваљана информисаност припадника радног и породичног окружења ауторке у вези са изјавом ауторке приликом посете Пионирском парку и знања припадника радног и породичног окружења ауторке о односу професор–студент. Истраживање је својеврсна студија случаја у оквиру које су примењени посматрање са учествовањем, биографски метод, анализа садржаја и разговор. Ауторка указује на искључивост као главну карактеристику политичке културе која је присутна како на микро нивоу тако и на макро нивоу у јавном дискурсу током студентских блокада 2024/2025. године. Искључивост се огледа у присуству елемената култур-фашизма, расизма и специзма који су размотрени на конкретним примерима.

Савремене дезинформације и њихова друштвено-безбедносна конотација

2026-03-29T00:57:30+01:00

Овај рад има за циљ да истражи комплексност савремених дезинформација у надасве специфичном тренутку, када се наука све мање вреднује као извор истине и у коме друштвене мреже преузимају примат у размени информација на глобалном нивоу, те њихов свеукупни утицај на друштвене и безбедносне процесе. Резултати указују да дезинформације углавном подстичу све дубљу поларизацију у друштву и могу да доведу до промене ставова грађана по важним друштвено-политичким питањима. Истраживање је спроведено на основу анализе садржаја релевантних докумената и савремених научних радова из ове области, као и анализе примера из праксе где се истиче случај лажних вести за време председничке кампање Доналда Трампа 2016. године. Дезинформације нису феномен модерног доба, али је њихова употреба данас попримила другачије размере и створила озбиљније последице у поређењу са ефектима из претходног периода. Оне се најчешће проналазе у служби хибридног ратовања, који се јавља и као последица ширих друштвено-политичких и економских разлога те данас постаје доминантан облик сукоба, инициран махом од стране развијених земаља. Убрзани технолошки развој, посебно у домену вештачке интелигенције, одговоран је за креирање лажног садржаја који постаје све уверљивији. Са друге стране, употреба алгоритама за препознавање интересовања корисника друштвених мрежа учинила је да се постојећа убеђења и ставови грађана додатно продубе и учврсте, што све заједно иде у прилог увећању учинка савремених дезинформација који оне имају на друштвену стабилност и националну безбедност.

Утицај коришћења дигиталних платформи у Србији на однос приватних пракси и јавног ангажмана у дигиталној јавној сфери

2026-03-29T00:57:31+01:00

У раду се анализира однос употребе дигиталних комуникационих платформи које су инхерентно више јавне (веб-странице) и више приватне (друштвене мреже). Посебно се поставља питање да ли, и колико, праксе аутономне комуникације на дигиталним платформама доприносе критичкој дебати и реализацији грађанског статуса, или су оне у већој мери рефлексија приватности, те потенцијално тривијализују јавну сферу. Циљ је испитати за које сврхе појединци користе дигиталне платформе, те описати и објаснити променљиву природу односа јавног и приватног домена у умреженом друштву и импликације ових пракси на ширу друштвену трансформацију. Емпиријски део заснован је на онлајн анкети, спроведеној путем Фејсбука и електронске поште, на узорку од 726 испитаника. Резултати показују: 1) да корисници у Србији најчешће користе интернет странице, а затим личне профиле на Фејсбуку и Инстаграму; 2) да је најчешће навођена сврха употребе „размена порука и комуникација”, док су најређе активности „дебатовање и изношење ставова” и „учешће у иницијативама”; 3) да је сврха „информисање” највише повезана са платформом Икс и блоговима, али и да је широко присутна на Фејсбуку. Резултати указују да приватне функције дигиталних комуникационих платформи преовлађују над јавним, што потврђује ограничени потенцијал друштвених медија да постану нови простори јавне сфере.

Прилог проучавању историје Цркве Светог Ђорђа у Речанима

2026-03-29T00:57:31+01:00

Рад се бави сумирањем познатих података везаних за један од важних, данас уништених средњовековних споменика српске баштине на Косову и Метохији – Цркву Светог Ђорђа у Речанима. На основу најранијег помена села у Душановој хрисовуљи својој задужбини, манастиру Светих Арханђела код Призрена (о. 1348), и анализе епиграфског материјала, конкретно – надгробне плоче пронађене у самој цркви са натписом који помиње неког војводу и његово упокојење 1370. године, разматра се датовање цркве, које се најпоузданије може довести у везу управо са овим надгробним натписом. Рад даје преглед стања споменика у појединим фазама његовог трајања као и конзерваторских радова који су спроведени између 1955. и 1961. године, када је црква стављена под заштиту државе. Посебан нагласак стављен је на уништење цркве 1999. године, након доласка међународних снага, и на савремене покушаје ревизије њеног идентитета кроз непотпуне или погрешне званичне евиденције. Истиче се значај очувања научне документације као јединог преосталог сведочанства о овом споменику.

Есеј о посматрању рода кроз призму перформативности у теорији Џудит Батлер

2026-03-29T00:57:32+01:00

Посматрање рода у постмодерном дискурсу отворило је питање концептуалности, где важну премису представља чињеница да род није статичан, већ да се стално мења. Када кажемо да је род културно обликован заправо мислимо на то да је формиран на одређеној друштвеној и културној основи. Тако гледано, род постаје једна врста „достигнутог статуса”, тј. нешто што се конструише не само културним и друштвеним него и психолошким средствима. Прецизније, род се успоставља, ствара или манифестује, при чему се услед свакодневних интеракција у процесу социјализације понавља, како би у крајњој линији сам себе структурирао. Полазну основу за овај рад представља филозофско мишљење познате ауторке Џудит Батлер, која је у свом делу Невоља с родом, анализирајући род на теоријској равни, „успоставила” контуру теорије перформативности. У складу с тим, један од циљева овог рада јесте аналитичко-критичко разматрање тезе о роду као перформативу. Схватање рода Џудит Батлер почива на постулату да „нико није род од самог почетка” и да, заправо, „ваше понашање ствара ваш пол”, односно креира обрисе рода као перформатива. У том контексту, може се рећи да род, као резултат своје принуде, временом постаје нестабилан. Развијање рода у теорији перформативности – једноставној лингвистичкој конвенцији која нас приморава да се понашамо другачије, иако смо у том понашању свесни да на неки начин изнова изводимо или стварамо род, отвара простор за анализу нашег дискурса о роду у једном симболично-дискурзивном поретку.

Дeтeрминaнтe успeхa у e-спoрту: цртe личнoсти, психoлoшкa стaњa, мeнтaлнe вeштинe и психoмoтoричкe спoсoбнoсти

2026-03-29T00:57:32+01:00

Е-спорт је врста спорта у којем се играчи такмиче играјући видео-игрице и која у последње време бележи велики раст. Циљ овог рада је да идентификује кључне психолошке факторе успеха у е-спорту на основу анализе доступних емпиријских студија. Преглед литературе спроведен је у базама података Google Scholar, Scopus и PsycINFO. У анализу је укључено укупно двадесет дeвeт емпиријских студијa које су се бавиле поменутим темама, а чији је текст био доступан у целини на енглеском језику и који је објављен у рецензираним научним часописима у периоду од 2010. До 2024. године. Обухваћене су студије искључиво на узорцима професионалних е-спортиста који се такмиче без обзира на врсту видео-игрице коју играју. Истраживања су показала да су особине личности, посебно екстраверзија, пријатност и отвореност ка новим искуствима, повезане са успехом у е-спорту. Високо рангирани е-спортисти показују нижи ниво екстраверзије и пријатности, али вишу отвореност у поређењу са слабије рангираним играчима. Е-спортисти су под високим стресом услед стресора који се односе на перформансе (притисак да се има високи резултат, критични моменти у игри, повреде), стресора који се односе на тим (комуникација у тиму, грешке саиграча, антисоцијално понашање, критике), стресора који потичу од других људи (публика, тренер, противник, управа клуба), балансирања приватног живота и каријере и техничких проблема. Зато је важно да е-спортисти раде на својим конструктивним вештинама управљања стресом и вештинама саморегулације. Такође, успех у е-спорту захтева висок ниво мeнтaлних вештина попут прилагодљивости, менталне издржљивости, толеранције на фрустрацију, управљања емоцијама и комуникационих вештина. На основу анализираних студија може се закључити да когнитивне и моторичке способности значајно утичу на перформансе е-спортиста.

Лик Светога Саве у истраживањима српске књижевности и културе

2026-03-29T00:57:33+01:00

Теорија и примена пројектне наставе страних језика у високом образовању

2026-03-29T00:57:33+01:00

review

Европски историјски трагови у Латинској Америци: Парагвај и јужнословенски народи

2026-03-29T00:57:33+01:00

Историјски метод у социологији града: реконструкција и разумевање урбаних процеса

2026-03-29T00:57:33+01:00