Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini

О једном типу релационих микротопонима у микротопонимији Заплања

Sandra G. Savić — 2026-06-22

Предмет овог рада чини један тип релационих микротопонима у микротопонимском систему Заплања, регије која се налази у југоисточном делу Србије. Издвојени су они називи у чијој се структури препознаје поредак предлог + именица, као и сложенице од предлога и именице. Циљ рада је да се на материјалу који је прикупљан укаже на богатство и значај релационих топонима, као и на начин на који они богате ономастикон једне географске области. Предлози који улазе у састав забележених номинационих јединица са истраживаног терена су: код, крај, на, над, низ, од, под, преко, сред, у, уз. Сваки од предлога везује се за именицу у општем падежу и чини синтагму месног значења која може имати генитивну, акузативну, инструменталну или локативну функцију. Поменути предлози везују се за именицу оријентир, и на тај начин граде нови микротопоним. Осим предлошко-падежних синтагми, у грађи којом располажемо похрањене су и сложенице од предлога и именице.

Антропоними у микротопонимима алексиначке околине

Dušan R. Stefanović — 2026-06-22

Предмет истраживања у овом раду су антропоними (мушка и женска лична имена, мушки и женски хипокористици, мушки лични надимци, фамилијарни надимци, презимена, етници и етноними) који учествују у образовању микротопонима у алексиначкој околини. Највећа пажња посвећена је структурној анализи, с тим да је дат коментар и о семантици појединих антропонимских категорија, у случајевима у којима смо то сматрали пригодним. Анализирана грађа показује широку заступљеност антропонима у микротопонимији, те, сходно томе, овај рад представља и логичан наставак наших досадашњих ономастичких истраживања алексиначке околине.

Препорука исказана саставном реченицом с кондиционалним међуклаузалним семантичким односом

Marina J. Šafer — 2026-06-25

У раду се испитује један тип саставних реченица међу чијим се клаузама уочава и условно-последични семантички однос – првом клаузом даје се каква препорука, док друга клауза има вредност обећања које ће уследити након извршења онога што се препоручује. Оваква независносложена реченица може се трансформисати у зависносложену реченицу са условном клаузом, будући да извршење препоруке представља услов за ступање на снагу најављених позитивних последица, односно обећања (уп. Десет минута пре спавања урадите ову вежбу и заборавићете на несаницу → Ако десет минута пре спавања урадите ову вежбу, заборавићете на несаницу). За корпус су одабрани онлајн текстови новинарског функционалног стила (преузети с различитих сајтова, нпр. b92.net, zena.blic.rs, direktno.rs, muskimagazin.rs и др.), и то из рубрика у којима се дају препоруке различите врсте – оне које се тичу здравља, моде, уређења дома, неге биља и сл. Посматране су како синтаксичке особине овако формираних саставних реченица (експлицирање, односно изостављање везника, глаголски облици предиката двеју клауза и сл.), тако и њихове семантичке особине (нпр. лексичка семантика глагола којима се лексикализују предикати), као и прагматичке функције (говорни чин клауза).

Фразеолошке јединице са зоонимском и соматском компонентом: контрастивни приступ

Jelena B. Lepojević — 2026-06-09

У раду се полази од две основне премисе: прва је да фразеологија представља незаобилазан извор за реконструкцију језичке слике света јер открива механизме појмовног система, веровања и симболе уткане у културну свест, док је друга заснована на чињеници да животиње, као неодвојиви део људског искуства, представљају богат извор за метафоричко осликавање људских особина. У складу са тим, предмет истраживања представља посебан слој фразеолошких јединица у руском и српском језику – поредбени фразеологизми са зоонимском компонентом и фраземе са соматизмима.

Главни истраживачки проблем овог рада тиче се односа између две сродне, али формално различите конструкције. Циљ истраживања јесте да утврди у којој мери и под којим условима долази до функционалног преклапања поредбених фразеологизама са зоонимима као што су храбар као лав; храбрый как лев и фразема са соматизмима, попут лавље срце; львиное сердце, те да ли између њих постоји семантичка дистинкција која одражава суптилније нијансе језичке слике датих појмова.

Кроз контрастивни приступ, рад даје увид у сличности и разлике у перцепцији животиња и телесних метафора у две словенске језичке и културне традиције. Фразеолошке јединице ћемо, осим са семантичког, проучавати и са типолошког, као и са аспекта њихових структурних компоненти.

Комбиноване модификације паремија у новинском дискурсу шпанског и српског језика

Maša Z. Petrović Gujaničić — 2026-06-12

Предмет анализе овог рада јесу паремије код којих до модификовања долази посредством комбиновања два или више механизама истовремено (замена елемената, додавање елемената, изостављање елемената, граматичке модификације). Анализа је вршена на корпусу ексцерпираном из новинског дискурса шпанског и српског језика који обухвата 292 паремије из шпанског и 330 паремија из српског корпуса. Установљено је да се најчешће комбинују симултана замена и додавање елемената (Преко трња и камења до савремене опреме), али и различите врсте граматичких модификација у комбинацији са заменом, додавањем или изостављањем елемената (Ко се ножа лати, од ножа ће и да страда). Мотиви који ауторе новинских текстова наводе на модификовање паремија су различити, а посебно се издвајају привлачење пажње потенцијалних читалаца, те жеља новинара да свој новински стил обогате, али и да га учине ближим и пријемчивијим својим читаоцима. Поред тога, код читалаца желе да изазову различите ефекте као што су хумористички, иронични, саркастични, лудички и др.

Контекст учења енглеског језика струке из перспективе студената економије

Jelena V. Grubor — 2026-05-12

Примарни фокус енглеског као језика струке (ЕЈС) чине садашње и будуће професионалне потребе полазника. Изгледно је да контекст учења енглеског језика може бити важан за полазнике у потенцијалним околностима њиховог занимања. Стога је основни циљ рада утврдити ставове полазника према контексту учења страног језика, а помоћни – испитати да ли постоје разлике у перцепцији према критеријуму пола или језичког нивоа. Узорак је укључивао N = 125 студената економије у Крагујевцу, истраживање је било анонимно и добровољно. Главни истраживачки инструмент за утврђивање ставова испитаника била је скала С-КУЛ2 , која је показала добру интерну конзистентност (α = .859). Прикупљени подаци су анализирани путем статистичког програма IBM SPSS Statistics 26. Основни резултати показују да су испитаници изразили умерено позитивне ставове према контексту учења језика, без обзира на пол или категорију језичког нивоа, као и да су појединачни аспекти контекста учења језика највећим делом позитивно процењени. Како би се додатно разјаснила улога контекста учења ЕЈС у смислу усвајања језичког регистра, будућа истраживања би требало да испитају везу између ставова и других фактора важних за усвајање језика струке. Ово је важно не само у смислу теоријских разматрања већ и практичних импликација за наставу ЕЈС.

Прилике на Универзитету у Приштини 1975–1981. на основу писања листа „Нови свет”

Uroš D. Miketić — 2026-05-13

Приштински студентски лист на српском језику Нови свет садржајан је извор за реконструкцију прилика на Универзитету у Приштини 1975–1981. изузев проблематике међунационалних односа које минимално и у складу са званичном државном политиком третира. Аутори, углавном студенти самог универзитета, према осталим питањима исказују критичност, али се и афирмативно односе према аспектима где су постигнути одређени резултати. Слика универзитета у овом раду махом је из студентске визуре. Ондашња литература и штампа углавном су пак у први план истицалe позитивне стране, занемарујући, ипак, низ проблема са којима се универзитет носио и у којима се оцртава одраз негативних друштвено-политичких и економских кретања у покрајини. О томе је било речи тек након албанских демонстрација на САП Косову 1981.

Перцепција заједничких простора у колективном становању и применљивост принципа модела заједничког становања (cohousing): Београд као студија случаја

Aleksandra M. Milošević Pantović — 2026-06-14

Рад истражује потенцијал примене принципа модела заједничког становања (cohousing) у савременом колективном становању, са фокусом на улогу архитектуре у подстицању социјалне интеракције. Истраживање полази од претпоставке да успех концепта зависи од социокултурног контекста. У локалној пракси Београда заједнички садржаји често се комерцијализују као луксузни додаци, док њихов допринос социјалној кохезији остаје маргинализован услед тржишне логике и урбане анонимности. Методологија се заснива на анкетном испитивању 200 студената архитектуре, комбинујући декларативне ставове и анализу графичких интерпретација, осветљавајући јаз између професионалних идеала и личних преференција.

Резултати показују амбиваленцију: иако 96,3% испитаника препознаје значај суседских контаката, просторне преференције указују на потребу за контролом социјалне изложености. Највећу подршку имају полуотворени простори (кровне терасе) за спонтане сусрете, док садржаји који задиру у интиму (заједничка кухиња) наилазе на отпор. Просторна анализа потврђује значај централизованих шема, прелазних зона и техничких система надзора као извора безбедности, што указује на кризу поверења у социјалну контролу.

Примена модела заједничког становања у Београду је могућа искључиво кроз архитектуру која омогућава градиране облике интеракције без нарушавања приватности. Ревитализација заједничког живота захтева трансформацију „мртвих” комуникација у активне прелазне зоне са визуелном читљивошћу и избором степена укључености, премошћавајући јаз између тржишног симулирања заједништва и стварних потреба за социјалном кохезијом.

Моћ након моћи: Арент о акумулацији моћи у „Левијатану”

Aljoša Kravanja — 2026-06-12

Хана Арент тврди да је Томас Хобс заговарао акумулацију моћи, нудећи оно што она описује као „нацрт” за империјализам XIX века. Њено читање често се критикује као пристрасно и непријатељски настројено према Хобсу. Ипак, рад сугерише да њена интерпретација има једну предност. У делу Левијатан Хобс не успева да из своје теорије жеље изведе потребу за стицањем „моћи након моћи”. Арент премошћује овај јаз сугеришући да је Хобс повезао акумулацију моћи са стицањем капитала. Kада се моћ схвата као подршка економском расту, а не нашим природним и друштвеним жељама, њена акумулација може постати неограничена. С друге стране, рад тврди да Арент занемарује горњу границу хобсовске акумулације моћи. Као што показују његове расправе о популарности и колонијалној експанзији, Хобс сматра да ни појединци ни државе не би требало да акумулирају моћ неограничено.

Теорија емергенције и проблем силазног каузалитета

Sibin B. Bratina — 2026-06-22

Аутор се бави разматрањем теорије емергенције и последицама прихватања овакве теорије. Ова теорија посматра свет као слојевито уређен, са целинама које се показују као више од збира својих делова. Аутори који су се бавили њоме сами су ситуирали ову расправу спрам физикализма, те стога пратимо онтолошке последице овакве теорије спрам система материјалистичке метафизике, огледане у физикализму. Поставља се питање онтолошког статуса нових својстава која се појављују изнад физикалистичких целина одређене структуре. Покушај уређивања овог односа представља релација супервенијенције. Све то нас води проблему силазне каузалности, који ћемо разматрати у раду. Покушаћемо наћи теоријски простор за решавање оваквог типа проблема.

Особине личности и стратегије когнитивне регулације емоција као предиктори депресије, анксиозности и стреса

Tijana LJ. Simić — 2026-06-21

Циљ овог истраживања био је да се испита допринос стратегија когнитивне емоционалне регулације у предикцији депресивности, анксиозности и стреса код младих одраслих особа, поред основних димензија личности. Узорак су чинила 173 испитаника узраста од 18 до 40 година. У истраживању су коришћени Инвентар личности Великих пет (БФИ), Скала депресивности, анксиозности и стреса (ДАСС-21) и Упитник когнитивне емоционалне регулације (ЦЕРQ). Подаци су анализирани хијерархијском регресионом анализом.

Резултати показују да је неуротицизам најснажнији и најдоследнији предиктор депресивности, анксиозности и стреса. Екстраверзија и савесност су се показале као значајни негативни предиктори депресивности, док је савесност имала заштитну улогу и код анксиозности. Сарадљивост је била негативно повезана са стресом, док је отвореност ка искуству показала позитиван допринос предикцији стреса. Од стратегија когнитивне емоционалне регулације, кривљење себе, катастрофирање и кривљење других били су повезани са вишим нивоима депресивности, док се кривљење себе издвојило као значајан предиктор и анксиозности и стреса. Насупрот томе, позитивно рефокусирање је имало заштитни ефекат у односу на депресивност. Налази указују на значај заједничког разматрања стабилних особина личности и когнитивних стратегија регулације емоција у разумевању емоционалних проблема, као и на њихов потенцијални значај за превенцију и планирање психолошких интервенција.

Учење у раду деце на пројектима – изазови и дилеме васпитача

Zorica Č Stanisavljević Petrović — 2026-05-24

Циљ овог истраживања био је да се испита мишљење васпитача о примени пројектног приступа у предшколском васпитању и образовању, са посебним фокусом на изазове, дилеме и потребе за стручном подршком. Комбиновањем квалитативних и квантитативних метода, добијени су подаци који указују да васпитачи најчешће имају повремене дилеме током планирања и реализације пројеката, нарочито у вези са избором теме, заинтересованошћу деце, доступним ресурсима и вођењем документације. Већина испитаника сматра да постоји потреба за додатном подршком, посебно у областима материјалне и стручне подршке, сарадње са родитељима и локалном заједницом. Квантитативна анализа показује да нема статистички значајних разлика у одговорима васпитача у односу на године радног искуства и степен стручне спреме, што указује да изазови у пројектној пракси нису условљени овим варијаблама. Закључује се да су стална обука и оснаживање васпитача кључни за сигурнију и ефикаснију примену пројектног приступа у пракси.

Ставови учитеља о примени експерименталне методе у настави природе и друштва

Ajdina A. Župić — 2026-06-13

Настава природе и друштва треба да обухвати комбинацију различитих метода рада које подстичу ученике на самостално истраживање, критичко размишљање и логичко закључивање. Експериментална метода доприноси развоју искустава ученика на адекватан и квалитативан начин, пружајући им могућност да изражавају своја мишљења, постављају претпоставке, изводе експерименте, активно посматрају појаве и процесе, бележе своја запажања, критички размишљају и доносе личне закључке. Циљ овог рада био је да се испитају и утврде ставови и мишљења учитеља у вези са применом и значајем експерименталне методе у оквиру наставних предмета Природа и друштво и Свет око нас. Истраживање је спроведено 2025. године на територији Републике Србије и обухватило је 103 наставника разредне наставе / учитеља и учитељица. Резултати су показали да учитељи препознају значај и корист примене експерименталне методе за развој личности ученика, као и да не постоји статистички значајна разлика у ставовима учитеља у односу на године радног искуства и тип насеља у коме се школа налази. Закључци рада указују да су учитељи спремни да овај метод примењују у својој наставној пракси, али се сусрећу са препрекама у његовој реализацији, пре свега због недовољне опремљености школа. Пружање адекватне подршке учитељима може допринети унапређењу примене експерименталне метода у пракси.

Социолошко-правни аспекти пренаталне дијагностике и информисаност грађана Косовске Митровице о пренаталној дијагностици

Ana Z. Kostić — 2026-05-12

За родитеље, а нарочито за мајку, медицинско особље и читаву друштвену заједницу здравље детета је најважније. С тим у вези, од највећег значаја је пратити здравствено стање труднице и плода, на време идентификовати трудноћу са високим ризиком и пружити подршку, савете и информације будућим родитељима. Пренатална дијагностика представља скуп медицинских поступака који се изводе током трудноће како би се оценили здравље и развој нерођеног детета. Овај процес је недвосмислено деликатан и комплексан аспект медицине, чије коришћење треба пажљиво размотрити уз савет медицинског тима и узимање у обзир етичких и моралних начела. У раду представљамо резултате теоријско-емпиријског истраживања о сложеном поступку пренаталне дијагностике, појединачним методама које се у оквиру њега користе са циљем да се роди здраво и за живот способно дете, као и процесу одлучивања родитеља о исходу трудноће када су дијагностиковане аномалије фетуса. Намера је и да се прикаже сложеност процеса одлучивања будућих родитеља о исходу трудноће у ситуацији пренаталног дијагностиковања аномалија фетуса. Предмет овог истраживања је информисаност грађана о процедурама у вези са пренаталном дијагностиком у Клиничко-болничком центру Косовска Митровица, у коме је примењен метод анкетирања. Нестандардизованим упитником конструисаним за потребе истраживања анкетирано је укупно 107 испитаника, грађана Косовске Митровице. Теоријским прегледом научне литературе анализиране су доступне методе и поступци, друштвене могућности и услови, друштвена свест о значају пренаталне дијагностике, мере са циљем унапређења стандарда, и то како би труднице и деца, али и породична група у целини поседовали боље услове и друштвени третман. Полазна хипотеза била је да грађани Косовске Митровице нису у довољној мери информисани о пренаталној дијагностици.

Правни изазови заштите својинских права Српске православне цркве на Косову и Метохији: студија случаја манастира Високи Дечани

Danica N. Kabаšić — 2026-06-24

Специфичне политичко-правне околности на простору Косова и Метохије након 1999. године значајно су ограничиле и угрозиле остваривање права својине Српске православне цркве, нарочито у погледу непокретности од изузетног духовног, културног и историјског значаја. Иако су ова права формално призната, њихово ефективно остваривање у пракси често је онемогућено институционалним опструкцијама, селективном применом прописа и одсуством делотворних механизама за извршење правноснажних судских одлука. Такво стање доводи до ситуације у којој право својине постоји de iure, али без пуне правне заштите и могућности несметаног уживања. Као студија случаја анализиран је правни спор који се више од две деценије водио поводом уписа права својине манастира Високи Дечани на 24 ха земљишта у катастар непокретности, упркос постојању ваљане правне документације и правноснажних судских одлука. Поступак је окончан тек 2024. године, и то изван оквира редовног институционалног деловања, у ширем контексту међународних оцена стања владавине права. Полазећи од правнодогматске анализе, студије случаја и анализе судске праксе, уз коришћење релевантних правних аката, судских одлука, званичних извора и теренског материјала који обухвата увид у документацију и комуникацију са учесницима поступка, рад испитује правни карактер и последице вишегодишњег неизвршења судске одлуке. Резултати анализе указују да се такво поступање може квалификовати као повреда права на правично суђење и права на мирно уживање имовине, али и као облик мешања у имовинска права који, према својим последицама, одговара концепту de facto експропријације, будући да је носиоцу права својине ускраћена могућност његовог стварног вршења. У закључку се указује да одсуство делотворног механизма за извршење судских одлука представља један од кључних изазова владавине права, јер доводи у питање саму суштину формално гарантованих својинских права и подрива поверење у ефикасност правног поретка.

Историјска социологија између теорије и метода

Jovana N. Šmigić — 2026-05-12

„Префињене” заповести, дипломе „отменог стила” и „уметничка” писма на османском турском језику: између „инша” правила писања и дипломатичких и палеографских одлика

Irena D. Kolaj Ristanović — 2026-06-08

Османска држава је више векова неговала традицију имплементације исламског закона – шеријата и закона владајућег султана – кануна третирајући ислам као званичну религију Царства. Акти различите врсте при централној и локалној администрацији Османског царства, који су се ослањали на законску регулативу, подразумевали су одређену структуру. Истовремено, различити рукописи неговали су и „инша” правила за писање која су се развила управо из рада канцеларија османског државног апарата, а при управној, извршној и судској власти. Структура аката и рукописа, као својеврсних писама, пружа нам данас податке који су од користи различитим наукама и научним дисциплинама, те њиховим делатницима. Као таква, структура се изучава у оквиру османске дипломатике, али и палеографије, те је наша идеја да, представљајући садржај структуре списа, укажемо на њихов вишеструк значај осврнувши се и на зачетак похрањивања. У раду је примењен интердисциплинаран приступ теми уз коришћење извора српске и османске провенијенције и релевантне литературе.

Лирске народне песме са Косова и Метохије: општи осврт

Valentina D. Pitulić — 2026-06-23

У раду се бавимо прегледом лирских народних песама са Косова и Метохије чије богатство мотива указује на њихову древност, а архаични симболи на преношење с колена на колено и замену многобожачких симбола хришћанским. Велики број врста лирских народних песама као што су обредне, обичајне, љубавне, породичне, сватовске и др. обилује богатством мотива и симбола попут Месеца, Сунца, биља, града на облаку, цркве, светитеља, рајског дрвета као осе света, што у њиховом тумачењу захтева интердисциплинаран приступ, како би се сагледала дубина њиховог значења. Због сложености теме и захтевности приступа, овом приликом издвојићемо најбитније моменте у богатом лирском наслеђу Срба са Косова и Метохије, као изразито лирском крају.

Библијски мотиви у делима монахиње Јефимије и деспота Стефана Лазаревића: компаративна анализа

Aleksandra S. Kostić Tmušić — 2026-06-25

Рад се бави анализом библијских мотива у делима монахиње Јефимије и деспота Стефана Лазаревића с циљем утврђивања њихове функције, значења и поетичке улоге у српској средњовековној књижевности. Полазећи од чињенице да Библија представља основни духовни и културни темељ средњовековног стваралаштва, у раду се испитује начин на који ови аутори преузимају, тумаче и уметнички обликују библијске мотиве, симболе и теме. Посебна пажња посвећена је делима монахиње Јефимије, у којима библијски мотиви имају превасходно личну, молитвену и исповедну функцију, као и делу Слово љубве деспота Стефана Лазаревића, у којем библијска симболика добија изражен дидактички и морални карактер. Компаративном анализом указано је на сличности и разлике у употреби библијских мотива, које су условљене животним положајем и духовним искуством аутора. Рад показује да, упркос различитим приступима, оба писца посредством библијске симболике изражавају универзалне теме страдања, вере, љубави и наде у спасење, чиме њихова дела задобијају трајну духовну и књижевну вредност.

Историјско-правни поглед на Устав Прве француске републике и извршну власт у Другој француској републици

Milan M. Rapajić — 2026-06-22

У овом раду указује се на главне концепцијске карактеристике Устава Прве француске републике из 1793. године, тзв. Монтањарског устава, који никада није ступио на снагу. Њиме је проглашен суверенитет народа и укинут цензитарни режим, пошто је уведено опште право гласа. Органи власти предвиђени Монтањарским уставом били су Народна скупштина, Извршни савет, старешине органа Републике и Касациони суд. Општи поглед на Монтањарски устав може се описати на следећи начин – једна беспомоћна влада потчињена законодавном телу, законодавно тело потчињено народу, народ господар својих представника и судија њиховог рада. То је коначан образац у којeм се сажима Устав од 1793. године.

У централном делу рада реч је о позицији извршне власти на основу Устава Друге француске републике, установљене 1848. године. Овај основни општи правни акт, који је трајао четири године, инаугурисао је инокосног шефа државе, који се бира на период од четири године, без могућности моменталног реизбора. Луј Наполеон Бонапарта, председник, имао је значајна овлашћења и због непосредног избора, што је иначе карактеристична црта председничког система организације власти. Председник је, ипак, Уставом био ограничен министарским премапотписом, али је имао и овлашћење да именује и опозива министре. Акти председника за које се није захтевао премапотпис да би били правно ваљани представљали су оне акте којим шеф државе именује или смењује министре. Оваквим институционалним решењем установљена је специфична зависност шефова управних ресора према државном поглавару. Међутим, уставно није била прописана одговорност чланова Владе Парламенту. Оваква концепција извршне власти личила је на америчку. Ипак, у раду се питамо каква је природа извршне власти према Уставу Француске из 1848. године. Коначно, указује се да је на историјској позорници уставности овде било речи о посебном мешовитом систему власти са усмереним уставно-правним погледом на председнички систем Сједињених Америчких Држава. Ипак, краткотрајност Друге француске републике измиче прецизном закључку о правној природи овог уставно-политичког система.

Борба против куге у Кнежевини Србији 1836–1838

Vesna O. Milojević — 2026-06-22

Рад приказује здравствене прилике током епидемије куге која се појавила у Османском царству 1836. године, а која је наредне, 1837. године, преко Алексиначког карантина продрла у Кнежевину Србију, чиме су биле угрожене и границе Аустријског царства и остатка Европе. Из карантина се куга најпре проширила у Јагодину и околна села, а затим и у ваљевски округ, као и у села Брежђе и Осеченицу. Кнез Милош је током епидемије показао велику спретност у координацији читавог државночиновничког апарата ради примене прописаних санитарних мера против куге, које су на терену у зараженим подручјима одговорно и успешно спровођене уз помоћ локалних власти. Кнежевина Србија успела је да низом мера и карантина успостави санитарни кордон, а применом строгих санитарних мера локализовано је и спречено даље ширење епидемије куге, од које је укупно преминуло 230 становника.

Утицај културних образаца на породичне односе у српским заједницама на Косову и Метохији

Marina D. Petrović — 2026-06-18

Породица, као основна друштвена ћелија, представља кључно место преношења културних образаца и вредносних система. Овај процес је у српским заједницама на Косову и Метохији обликован специфичним историјским, политичким и безбедносним околностима које условљавају стабилност и начин функционисања породичних односа. Рад се бави анализом утицаја традиционалних културних образаца на обликовање брачних, родитељских и наследноправних односа, са посебним освртом на колизију између обичајног права и савременог законодавства. Истраживање је усмерено на утврђивање начина на који традиционалне норме, засноване на патријархалном моделу, утичу на позицију појединих чланова породице, расподелу улога и механизме решавања конфликата.