Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini

Ставови говорника према нормативном изговору појединих речи с (најчешће) дугосилазним акцентом на медијалном слогу у пракси

Jovana V. Ivaniš — 2025-11-14

Предмет истраживања су ставови говорника српског језика према нормативном изговору појединих речи страног порекла које се у пракси најчешће јављају с дугосилазним акцентом на медијалном слогу (попут амбасадор, радијатор, телевизија и сл.), с циљем да сагледамо како говорници перципирају наведени сегмент акценатске норме стандардног српског језика и у којој га мери сматрају прихватљивим. Испитаници су кроз посебно конципиран упитник вредновали звучање наведених типова речи у погледу одређених критеријума: правилности, нормативности, неутралности, природности, лепоте изговора и престижа. Речи обухваћене упитником ексцерпиране су из различитих телевизијских емисија и изговорене у складу с нормативним правилима стандардног српског језика, а испитаници су имали могућност да своје одговоре образложе. Њихови одговори представљају корпус за ово истраживање. Резултати су подвргнути квантитативној анализи, како би се сагледало да ли се вредносни судови говорника с различитих дијалекатских подручја разликују, а разматрали смо и да ли се фактори пола и образовања могу довести у везу са ставовима испитаника према нормативном изговору наведених речи. Резултате ћемо повезати и с првим делом истраживања, у којем смо се бавили нормативним изговором појединих речи с најчешће краткосилазним акцентом на финалном слогу у пракси. Резултати могу послужити као смерница за разматрање потенцијалних праваца адаптације акценатске норме.

Стилистика атрибута у поезији Ратка Поповића

Milica J. Dejanović Simić — 2025-12-01

Поезија Ратка Поповића обилује различитим типовима атрибута, који се значењски и функционално разликују. У овом раду користећи интегралностилистички метод настојаћемо да опишемо њихову стилску маркираност. Циљ анализе усмерићемо ка атрибутима који су у Поповићевој поезији најдоминантнији. Примарни план анализе биће синтаксостилистички, будући да су онеобичајења атрибута превасходно постигнута пермутацијом уобичајеног реда компонената.

Анализа фразеологизама у Prima PLUS уџбеницима немачког као страног језика

Marija M. Stanojević Veselinović — 2025-12-11

Фразеологизми представљају значајан сегмент језика који доприноси изражајности и богатству говора, те њихово усвајање има кључну улогу у овладавању страним језиком. Овај рад анализира присуство и функцију фразеолошких јединица у уџбеницима Prima PLUS намењеним учењу немачког као другог страног језика од петог до осмог разреда у Србији. Циљ истраживања је да се утврди у којој мери и на који начин се фразеологизми појављују у наставним материјалима, како су дидактички обрађени и какву улогу имају у процесу стицања комуникативне компетенције ученика.

Фразеологизми у италијанском роману "Io non ho paura" Никола Аманитија и њихови еквиваленти у српском преводу романа

Aleksandra R. Blatešić — 2025-12-01

Предмет проучавања овог рада јесу фразеологизми у италијанском роману Io non ho paura Никола Аманитија и њихови еквиваленти у српском преводу романа. Превод фразеологизама представља посебан проблем у традуктологији због идиоматичности и експресивности које карактеришу ову врсту језичких јединица. Премда су преводиоци сагласни у ставу да је фразеологизме у полазном тексту (ПТ) најбоље преводити фразеологизмима у циљном тексту (ЦТ), врло често потребно је прибећи одређеним преводилачким стратегијама како би се у превод на адекватан начин пренео садржај из оригиналног текста. Стога је циљ нашег истраживања да методом контрастивне анализе утврдимо које су преводилачке технике или стратегије коришћене у преводу фразеологизама. Корпус се састоји од италијанских и српских фразеологизама ексцерпираних из италијанског романа Io non ho paura и његовог превода на српски Ne bojim se, а примери су груписани према класификацији стратегија превођења Моне Бејкер (Baker, 2001). Резултати анализе показују да су фразеологизми у преводу посматраног италијанског романа на српски преведени фразеологизмима када је год то било могуће, да се преводилац неретко служио и стратегијом превођења једном речју, али и да је често примењивао стратегију увођења (креирања) фразеологизама онда када их није било у италијанском тексту.

Од оригиналног текста до италијанске адаптације: „italianità“ у филму „Another Simple Favor“ (2025)

Sara Corrizzato — 2025-12-21

Рад се бави анализом начина на који се концепт italianità – осећај италијанског идентитета и културне припадности – обликује и афирмише у италијанској синхронизованој верзији филма Another Simple Favor (2025), наставку остварења A Simple Favor (2018) у режији Пола Фига. Полазећи од теоријског оквира студија аудиовизуелног превођења, рад испитује како језички и културни избори у процесу синхронизације утичу на представљање ликова и обликовање њихових идентитета. Иако синхронизација традиционално тежи да ублажи језичке разлике како би се публици омогућило лакше разумевање садржаја, ова студија открива супротан тренд – италијанска верзија филма свесно наглашава културну специфичност кроз пажљиво осмишљену локализацију. Применом квалитативне, компаративне методологије, анализом су обухваћени одабрани исечци из оригиналне верзије филма на енглеском језику и њене италијанске адаптације, са посебним освртом на говор главних ликова. Идентификоване су две кључне стратегије за преношење italianità: 1) уметање италијанских (или дијалекатских) реплика у енглески сценарио ради означавања интимности или културне укорењености; 2) интензивна употреба напуљског дијалекта у синхронизованој верзији ради стављања ликова у препознатљив италијански контекст. Ови језички избори доприносе обогаћивању културних референци филма, али истовремено носе ризик од репродукције стереотипа везаних за јужноиталијански језичко-културни простор. Супротстављањем космополитске, вишејезичне представе ликова у оригиналу њиховим регионално обликованим панданима у синхронизованој верзији, студија указује на то да синхронизација постаје активни чинилац у процесу креативне транспозиције идентитета.

Православна духовност као етичка основа поетике (Смисао и структура молитве у „Харитону“ Александра Деспотовића)

Ana M. Mumović — 2025-12-09

Истражујући поезију и поетику Александра Деспотовића у светлу естетике православне духовности, односно њенo емоционално језгро и етичке основе, рад полази од тезе да и међу почившим и међу живим српским песницима са Косова и Метохије свакако има већих песника од њега, али да није било већег верника и родољуба „чистог срца” тако надахнутог православном духовношћу.

Анализа целине песничког опуса као боговања православља заснива се на тумачењу православне духовности и елементима црквене књижевности у певању и мишљењу, јер је песник рано почео да пева „сунце […] ми даје снаге за молитву” и прихватио позицију уметника који осећа „саграђен манастир и немир” у себи.

Рад осветљава елементе православне духовности као етичке основе поетике Александра Деспотовића и структуру молитве у поеми Харитон. Компаративном анализом Деспотовићева поезија пореди се са поезијом Миодрага Павловића, Слободана Костића и Радомира Стојановића.

Антика у српским правним часописима друге половине XIX и почетком XX вијека

Gligor M. Samardžić — 2025-11-05

У раду се изучавају помени античке прошлости у српским правним часописима друге половине XIX и почетком XX вијека. Часописи који су предмет истраживања објављивани су на територији Кнежевине/Краљевине Србије. Као културни медиј, осликавали су друштвене и идеолошке прилике тог доба па је требало да многи примјери из античке прошлости послуже разумијевању правног система. Аутори су атинско и римско право често поистовећивали са неписаним разумом, чисто природним или апсолутним правом. Анализом њихових радова у часописима утврдићемо начине на које су сагледавали античку прошлост.

Прилог за историју Јањева у периоду социјализма (1945–1991): студија случаја „Oral History Kosovo“

Uroš D. Miketić — 2025-11-22

Критичком анализом наративних извора (пројекат Kosovo Oral History), релевантне литературе и писања штампе у најбитнијим цртама покушавамо да расветлимо развој Јањева у периоду социјалистичке Југославије. На теме које у тексту детаљније анализирамо упућују нас саговорници пројекта. Рад је првенствено прилог познавању заједнице јањевачких Хрвата.

Социолошка рефлексија о досијеу краљице Јелене Савојске и промене у интерпретацији историје

Milojica M. Šutović — 2025-12-12

Социолошка рефлексија о „тајним списима” има сличности, али није аналогна отварању „пандорине кутије” или читању „црне кутије”, јер аналогије могу да заварају два лица истог ткања – социолошког и историјског, у оквиру једног интелектуалног миљеа, заузетог и обузетог политиком, супериорним положајем историје и подређеним положајем социологије. Тај однос нарочито је изражен у анализи „производње” прошлости и „измишљању традиције”, политизацијом, ревизијом или релативизацијом историје, занемаривањем социолошке (ре)конструкције и објашњења повезаности узрока и последица историјског тока у социјалном миљеу личности, организација, догађања и идеологија стране дипломатије, структура дугог трајања, сукоба и међународних односа, али и промена у интерпретацији историје. Како се историја ствара и ко су њени моћни творци? У питању су кабинети великих сила и интереси њихових капитала. То показује и Досије Јелене Савојске, краљице Италије, који је сачинила Стаљинова тајна служба. Јелена је била сарадник царске тајне службе. Објавом њеног „досијеа” ствара се претпоставка потпуније интерпретације руско-балканских односа.

Пропорцијски принципи са декомпозицијом две подне плоче у јужној певници Милутинове цркве у Хиландару

Milan A. Radojević — 2025-12-01

У овом раду разматрају се пропорцијски принципи који су примењени на композицијском решењу пода у јужној певници Милутинове цркве у Хиландару. Циљ рада је да прикаже успостављање релација између пропорцијских принципа и композиције, које су примењене на геометријске облике. Издвојене су и анализиране две подне плоче са аспекта примене различитих геометријских облика као што су квадрат, круг, троугао и осмоугаоник. Полазна хипотеза је да примена поменутих геометријских облика подсећа на склоп који се ослања на геометријску законитост поделе квадрата. Ова почетна претпоставка се потврдила као тачна после спроведених поступака пропорцијске анализе и декомпозиције геометријског склопа код обе подне плоче. Пропорцијском анализом (поделом), декомпозицијом и упоређивањем кроз утврђивање аналогија и разлика дошло се до закључка да су орнаменти на подним плочама изведени у потпуној геометријској правилности, као и да су тонално уједначени што указује на велико умеће ондашњих мајстора-градитеља и на чињеницу да је постојало преплитање различитих утицаја и вештина.

О католичкој жупи у Косовској Митровици 1941. године, Јанезу Франчишеку Гнидовцу и Јосипу Ујчићу и његовом апелу за спас српског народа у Независној Држави Хрватској

Zoran M. Jovanović — 2025-12-18

У фокусу нашег текста су теме које, ма колико од изузетног међународног, интерконфесионалног или међурелигијског значаја, нису биле предмет историографије. Повод за текст су подаци о жупи Св. Миховила Арканђела (Св. Михаила Арханђела), с култним и административним седиштем у Косовској Митровици, саопштени у извештају њеног управитеља 1941. године, до сада непознати јавности. Посебна пажња посвећена је апелу надбискупа београдског Јосипа Ујчића за спас српског народа у Независној Држави Хрватској, упућеног ватиканском Државном секретаријату у оквиру молбе да косовскомитровачка жупа, услед окупације Србије / Краљевине Југославије, буде у надлежности Ординаријата Београдске дијецезе. С обзиром на то да су жупом у то доба управљали словеначки лазаристи, тј. припадници Словеначке провинције Мисионарског друштва Св. Винка Паулског, то је био разлог и за наш спомен Јанеза Франчишека Гнидовца, скопског бискупа, јер су на Космет дошли по његовом позиву. Контекстуално тумачене архивалије указују на могућност да је он тиме желео да промени структуру свештенства у његовој дијецези, поготову пошто су до тада многи свештеници несловенског порекла исказивали склоност великоалбанској политици, односно проиталијанском империјализму.

Василиј Федорович фон Баумгартен и његова улога у међуратној југословенској архитектури

Milan I. Prosen — 2025-12-11

Архитектонски опус Василија Федоровича фон Баумгартена (1879–1962) био је тема написа о архитектури у време његовог настанка, а услед неспорног друштвеног, урбаног и уметничког значаја, помени и анализе појединих његових остварења често су налазили своје место у генералним панорамским приказима архитектуре међуратног периода. Стога, били су неизоставни у историографским наративима усмереним ка доприносу руских неимара у емиграцији. Иако су истраживања Баумгартеновог опуса иницирана почетком деведесетих година прошлог века, скорија сагледавања његовог живота и градитељства како у српској тако и у руској историографији бацају потпуније светло на невелик, али изузетно значајан и, нажалост, угрожен опус овог уметника.

Љубомора и поверење у браку: допринос когнитивних шема и брачне усклађености

Dragana Z. Stanojević — 2025-12-18

Љубомора и поверење су осећања која карактеришу многе блиске односе, посебно романтичне везе. Могу бити подстакнути различитим унутрашњим и спољашњим факторима. У овом раду испитано је да ли се и на основу којих когнитивних шема и брачне усклађености могу предвиђати три аспекта љубоморе и поверења према партнеру. Узорак је чинило 177 испитаника који су у званичном или незваничном браку, узраста 20 до 69 година. Од тог броја, 34,1% били су мушкарци. Коришћени су следећи инструменти: Мултидимензионална скала љубоморе (Pfeiffer & Wong, 1989), Скала поверења у вези (Larzelere & Huston, 1980), Јангов упитник когнитивних шема – кратка верзија (Young, 1998) и Упитник брачне усклађености (Ćubela Adorić, 2002). Добијени резултати показали су да се когнитивни аспект љубоморе може предвидети на основу емоционалне депривације и брачне усклађености, емоционални на основу недовољне самоконтроле, а понашајни на основу дефектности/срамоте и неповерења/злоупотребе. Поверење се може предвиђати на основу емоционалне депривације, права/ грандиозности и брачне усклађености. Добијени резултати указују на могућности да се терапијом усмереном на корекцију маладаптивних шема и снажење брачне усклађености може поправљати однос између брачних партнера.

Развој кратког скрининг упитника за рано препознавање поремећаја из спектра аутизма у Србији

Marija М. Cvijetić Vukčević — 2025-12-18

Одабир адекватних скрининг упитника и доступност ресурса представља један од изазова током процеса идентификације поремећаја из спектра аутизма (ПСА). Имајући у виду потребу за сталним развојем упитника за идентификацију овог сложеног, неуроразвојног поремећаја, циљ овог рада је приказ корака развоја кратког скрининг упитника за рано препознавање ПСА у Србији названог „Минут за аутизам”, који су претходили психометријској студији. За потребе овог рада урађен је преглед литературе, а потом је извршена анализа садржаја 26 скрининг упитника који су били резултат претраге. У спроведеној анализи процењена је садржајна валидност, испитане су тематске области које упитници обухватају, као и усклађеност питања са дијагностичким критеријумима према ДСМ-5 и МКБ-11. Анализом питања селектованих скрининг упитника, идентификовани су облици понашања, односно вештине које су најчешће у фокусу анализираних скрининг инструмената. Надаље, процес креирања кратког скрининг упитника подразумевао је одабир најрепрезентативнијих домена и формулисање питања. Описаном анализом, аутори су дошли до прототипа кратког скрининг упитника који је намењен родитељима и професионалцима који раде са децом. Упитник садржи петнаест питања на која проценитељи одговарају са да или не, а која се односе на специфичне домене који подразумевају социјалну комуникацију и интеракцију, говорно-језички развој, репетитивна понашања и интересовања, атипичну сензорну обраду, као и регулацију понашања и емоција. Упитник презентован у овом раду представља први корак у намери аутора да конструишу теоријски и емпиријски заснован кратак скрининг упитник доступан за примену ширем кругу стручњака који раде са децом на раном узрасту.

Особине личности и анксиозност у вези са вештачком интелигенцијом код просветних радника у Србији: посредничка улога отпорности, радног локуса контроле и синдрома сагоревања на раду

Jelena I. Davidović Rakić — 2025-12-14

У контексту убрзаног технолошког напретка, посебно у области образовања, све израженија примена вештачке интелигенције отвара питање начина на који индивидуалне психолошке карактеристике утичу на доживљавање и регулацију анксиозности у вези са овим технолошким променама код наставног особља. Циљ овог истраживања био је да се испита да ли отпорност, радни локус контроле и синдром сагоревања на раду посредују у односу између особина личности и нивоа анксиозности у вези са вештачком интелигенцијом код просветних радника у Републици Србији. Истраживање је спроведено на узорку од 324 наставника и професора из основних и средњих школа. У истраживању су коришћени следећи инструменти: Десетоајтемски инвентар личности (TIPI–10) за процену димензија личности, Кратка скала резилијентности (BRS) за мерење отпорности, Спекторова скала радног локуса контроле (SWLC), Копенхашки инвентар сагоревања (CBI) за процену синдрома сагоревања и Скала анксиозности у вези са вештачком интелигенцијом (AIA). Резултати показују да особине личности имају ограничен директан утицај на анксиозност у вези са вештачком интелигенцијом. Неуротицизам доприноси вишим нивоима анксиозности индиректно, путем спољашњег радног локуса контроле и синдрома сагоревања на раду. Насупрот томе, савесност и отпорност делују заштитно, јер умањују синдром сагоревања и јачају унутрашњи радни локус контроле, који се показују као значајни предиктори ниже анксиозности у вези са вештачком интелигенцијом. Ови налази указују на значај јачања унутрашњих психолошких капацитета просветних радника у процесу прилагођавања условима образовног система који се непрестано и често непредвидиво мења.

Разлике у интеркултуралним компетенцијама ученика основне школе у зависности од локације школе

Marija Ž. Tomić — 2025-12-12

Интеркултуралне вјештине постале су кључне за сналажење у данашњем друштву, јер смо свакодневно суочени с потребом за међусобном сарадњом са припадницима других култура и адаптацијом у различите културне средине. Да би се успјешно интегрисали у такво окружење, неопходно је развијати нове облике понашања и приступа. Основне врлине као што су отвореност за различитости и добре комуникацијске вјештине постају темељни фактори за функционисање у таквим друштвеним условима, а ове вјештине треба потицати током одрастања. Васпитање које омогућава дјеци да се укључе у мултикултуралне заједнице значајно доприноси њиховом развоју, али и унапређењу шире друштвене заједнице. Способност посједовања интеркултуралних вјештина помаже појединцима да се снађу унутар различитих етничких, вјерских и националних група, што је од великог значаја за свеукупни напредак друштва. Овај рад анализира како основношколци процјењују своје интеркултуралне способности, узимајући у обзир локацију основне школе коју похађају. Подаци су прикупљени помоћу скале за самопроцјену интеркултуралних компетенција. Резултати истраживања показују да су разлике у самопроцјени интеркултуралних вјештина статистички значајне у корист ученика који похађају градске школе. Ови налази пружају могућност за даљње истраживање како би се боље разумијели узроци таквих резултата.

Аутентични материјал у настави италијанског језика као страног: књижевност неореализма као дидактичко средство

Tamara B. Stanić — 2025-12-01

Књижевни материјал који смо користили са студентима био је широк и разнолик, али је један од најцењенијих и најзанимљивијих, према мишљењу студената, био роман Ћоћара (La ciociara) Алберта Моравије. Овај роман је ремек-дело италијанског књижевног неореализма. Утврдили смо да интеграција најзначајнијих стилских елемената италијанског неореализма у процесу подучавања језика може бити моћно мотивационо средство. Неореализам, са својим нагласком на аутентичности, социјалној правди и сликом свакодневног живота, помаже студентима да се дубље повежу са језиком кроз реалистичне приче израженог емотивног набоја. Ова дела су посебно значајна јер нуде увид у друштвене, политичке и економске проблеме послератне Италије, често користећи реалистичне и документарне наративне технике. Изабрани књижевни одломак показао се, како за наставнике тако и за студенте, као драгоцен допринос побољшању језичких и културних вештина, омогућивши нам да осмислимо циљане наставне активности. Да бисмо истакли важност ове синергије, представићемо студију случаја засновану на конкретном наставном искуству, иако ограниченом на неколико пасуса, спроведеном у оквиру часова италијанског као страног језика (ЛС) на Филозофском факултету у Новом Саду (Србија). Захваљујући књижевности, студент долази у контакт са дискурсом који је богат емоцијама и подстицајним сликама, чије преплитање чини језички израз јединственим и непоновљивим, што значајно утиче на способност развијања богате и артикулисане усмене креативности. Коначно, књижевни текст, као аутентичан израз језика, уводи нас у културни модел једног народа, омогућавајући нам да га упознамо, разумемо и прихватимо. На тај начин, књижевност циљног језика постаје драгоцен алат за разумевање другог, чак и када је он перципиран као другачији и непознат. Укључивање књижевних текстова у образовне програме не само да поспешује учење италијанског језика већ и обогаћује образовно искуство, чинећи га ангажованијим и смисленијим.

Право и друштвена стварност на Косову и Метохији данас

Igor S. Simić — 2025-12-10

Од настанка права, успостављање правног система и институционализација друштвених норми имали су за циљ очување темељних вредности на којима почивају друштва, заједнице и сам људски род. Бурни историјски токови на простору Западног Балкана оставили су посебно снажан траг на Косову и Метохији. Право и друштвене норме на овом простору обликовани су кроз сложене друштвене и политичке процесе и кроз интеракције међу заједницама различитих етничких, верских и културних идентитета, у оквиру политичких система који су се смењивали током историјских епоха. Учестали сукоби, мотивисани политичким, етничким и религијским факторима, за последицу су имали угрожавање свих друштвених вредности од виталног значаја. Политичка, економска и демографска надмоћ једне етничке заједнице, као и њена институционална доминација, представљале су кључне предуслове за системско кршење правних норми које штите мање бројне заједнице. Такав однос снага довео је до игнорисања основних људских права и друштвених вредности, кроз успостављање нових „нормалности” које се манифестују и у непоштовању и у отвореном нарушавању правних начела чија је првобитна сврха била очување темељних вредносних постулата друштва. Овај рад има за циљ да анализира однос између права и друштвених вредности кроз призму свакодневног живота Срба на Косову и Метохији данас – 26 година након агресије НАТО пакта на тадашњу Савезну Републику Југославију, уз уважавање историјских околности које су обликовале савремену друштвену стварност у покрајини.

Еволуција представничког тела: поглед кроз призму уставне историје

Bojan Č. Bojanić — 2025-12-12

Аутор се у раду бави уставноправном и историјском анализом еволуције представничког тела, са посебним освртом на формирање и развој парламентарних институција у Енглеској и државама европског континента. Кроз историјско-компаративну призму разматрају се различити облици репрезентативности – од средњовековних сталешких скупштина до савремених парламената – и њихов утицај на концепте народне суверености, владавине права и поделе власти. Указује се на комплексност уставне еволуције парламентаризма, као и на значај културно-институционалног контекста за разумевање различитих модела представништава. Посебна пажња посвећена је утицају европских интеграција, модернизације парламената и новијих реформи у функцији уравнотежења односа између извршне и законодавне власти. Истраживање је засновано на нормативној, историјској и компаративној методи, уз ослањање на релевантну савремену литературу из области уставне теорије и уставне историје.

Вештачка интелигенција као инструмент надзора становништва: случај Кине

Vanja N. Glišin — 2025-11-13

Развој вештачке интелигенције (ВИ) условљава промене у свим сегментима државе и друштва, постављајући нове трендове функционисања и прилагођавања глобалним процесима у настајућој дигиталној ери. Системи засновани на ВИ све се интензивније користе у надзорне сврхе широм света – од видео надзора, биометријског скенирања и препознавања лица, до алгоритамске обраде података и предиктивне аналитике, на основу које се доносе одлуке о даљем поступању безбедносних структура. Кина већ годинама у својим стратешким документима предвиђа интеграцију ВИ у различите системе, укључујући и системе надзора, у чему је постала глобални лидер. Сматрамо да Кина представља парадигматичан пример за анализу употребе ВИ као инструмента надзора становништва, будући да активно развија и примењује најсавременије системе надзора, што је посебно било видљиво током пандемије ковид 19. Истраживање ове теме из перспективе друштвено-хуманистичких наука оправдано је с обзиром на то да употреба ВИ у надзору становништва не подразумева само техничко-технолошке аспекте, већ и политичке, безбедносне, социолошке и друге димензије. Квалитативном анализом доступне литературе и званичних докумената о развоју ВИ, у првом делу рада се издвајају и дефинишу основни појмови, док се у другом делу рада применом метода анализе, синтезе и контекстуалне интерпретације нуде одговори на истраживачко питање кроз студију случаја Кине.

Теорија агенде на друштвеним мрежама: да ли алгоритам управља информацијама?

Jovana N. Šmigić — 2025-12-01

Теорија агенде, коју су 1972. године представили Мaксвел Мaкомбс и Доналд Шо, полази од претпоставке да медији не говоре људима шта да мисле, већ о чему да мисле, што су аутори истраживањем односа традиционалних медија и јавног мњења и доказали. У савременом друштву, када су дигитални медији све присутнији у друштвеном и приватном животу људи, а када друштвене мреже представљају важан канал прикупљања информација, агенда у преносу информација поставља се на другачији начин. У овом раду бавићемо се анализом селективног дељења информација на друштвеним мрежама, сагледавањем алгоритамског одабира садржаја и популарних тема на друштвеним мрежама, са посебним освртом на платформе Инстаграм, Тикток, Икс и Фејсбук. Рад се фокусира на три студије случаја, и то: 1) арапско пролеће; 2) сукоб у Украјини; 3) сукоб у Гази. Циљ овог рада је да укаже на промене у механизму креирања агенде у медијима, али и на утицај манипулације информацијама на јавно мњење и друштвене промене.

Нови дијалекатски речник из западног дела српског језичког простора

Brankica Đ. Marković — 2025-11-25