Зборник радова Филозофског факултета у Приштини

Језички пејзаж места Ковачица

Biljana B. Radić Bojanić — 2024-03-07

Циљ овог рада је да представимо језички пејзаж места Ковачица на основу истраживања употребе језика у јавном простору ове средине. Предмет истраживања је анализа примењене вишејезичности у вишејезичној средини, тј. примена језичких мањинских политика у односу на прописане оквире о употреби језика. Сем тога, циљ нам је да испитамо да ли је неки од језика доминантнији у односу на други, те да ли се одређени језик користи за одређене домене. Током теренског рада прикупиле смо материјал у облику фотографија и забелешки, што уједно чини и корпус истраживања, а потом смо детаљном анализом корпуса дошле до закључка да је језички пејзаж места Ковачица разнолик, сходно структури становништва и језицима који су у службеној употреби на територији истоимене општине. Уочиле смо да су службене писане ознаке углавном четворојезичне, док приватне писане ознаке углавном одсликавају једнојезичност са доминацијом српског језика у односу на словачки и друге језике у службеној употреби у овој општини.

Лични надимци заплањске варошице Гаџин Хан

Sandra G. Savić — 2024-03-04

У раду су са језичког аспекта анализирани лични надимци заплањске варошице Гаџин Хан. Грађа је сакупљана на терену, у разговору са локалним мештанима који су носиоци овог дијалекатског идиома. Материјал којим располажемо броји 230 личних надимака. Антропоними су распоређени у две семантичке скупине – мушки лични надимци (199 надимака) и женски лични надимци (31 надимак), а у оквиру њих у уже семантичке групе. Највећи број надимака мотивисан је породичним именима и личним именима сродника, затим занимањем, као и физичким изгледом именоване особе.

Компаративно-контрастивна анализа употребе интерпункцијских (и правописних) знакова у српском и енглеском језику

Saša S. Čorboloković — 2024-03-04

Предмет овог рада је истраживање интерпункције у српском и енглеском језику на примерима који подлежу другачијим нормативним решењима. Основни циљ рада је компаративно-контрастивна анализа резултата добијених анкетним испитивањем ученика седмог разреда у Републици Србији. Задаци рада су: 1) истражити познавање интерпункцијских знакова у српском и енглеском језику; 2) испитати постојање интерференцијe у примени правила; 3) размотрити колико дати примери грешака илуструју тенденцију ширења псеудонорме која нарушава ортографију оба језика. Рад представља студију случаја, а сами резултати показују да су анкетирани ученици седмог разреда у већој мери савладали правила употребе интерпункцијских знакова у српском језику. Проценат нетачних одговора на појединачна питања и типови грешака показатељ су укрштања правила енглеског и српског језика и стварања хибридних облика који као такви нису правилни ни у једном од ових језика, а што представља примере псеудонорме. Такође, приметан је већи утицај примене правила усвојених у српском језику на примену у енглеском језику него у обрнутом смеру, што се може тумачити већим бројем часова матерњег језика, тачно утврђеним правописним темама у наставним програмима по разредима у српском језику у односу на наставне програме енглеског језика у којима правописне теме нису посебно издвојене.

Фреквентност англицизама у вербалним асоцијациjaма студената англистике

Danijela G. Kulić — 2024-03-17

Рад се бави утврђивањем заступљености англицизама новијег порекла у свакодневном језику студената англистике на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Будући да су англицизми, који су ушли у српски језик у последње две деценије, резултат напретка у информационој и рачунарској технологији, циљ овог истраживања је био да се процени која је лексика енглеског порекла најучесталија у језику студената енглеског језика и књижевности. Иако је за узорак узета мања група студената англистике од прве до четврте године академских студија (Н=50), претпоставља се да њихов свакодневни језик одсликава и језик шире популације студената енглеског језика и књижевности, што би требало испитати укључењем много већег броја англиста са различитих универзитета у Србији како би се дошло до поузданијих резултата.

У раду се неће расправљати о оправданости употребе пронађених англицизама већ ће се настојати да се дође до оних који су најфреквентнији, самим тим, и лексике која је, желели ми то или не, ушла у српски језик. У истраживању је употребљена слободна метода вербалних асоцијација као најделотворнија у проналажењу најучесталијих лексичких јединица које изворно потичу из енглеског језика. За упоредну анализу биће коришћени најновији речници у којима су пописани англицизми, Речник нових речи у српском језику 1 (Оташевић и др., 2022) и Српски речник новијих англицизама (Prćić i dr., 2021). Такође, у раду ће бити издвојене најфреквентније лексичке јединице из студентске перспективе које нису пописане у поменутим речницима. Студенти су путем слободних вербалних асоцијација писали англицизме за које знају значење и користе их у свом говору. Биће утврђена и разноликост у одабиру писма, као и облика за које су се студенти определили док су писали англицизме. Овај рад, иако има ограничења у погледу мањег броја испитаника, ипак може пружити валидне податке за будућа истраживања у пољу лексикографије и контактне лингвистике.

Језичко-стилска средства за исказивање етнокултурних хетеростереотипа у српским електронским медијима

Jelena Lj. Spasić — 2024-03-04

У овом раду издваjaју се и описују најчешћа језичка средства исказивања етнокултурних хетеростереотипа у српским електронским медијима. Главни циљ рада је да испита улогу коју средства исказивања етнокултурних хетеростереoтипа имају у електронским медијима на српском језику. Перцепција других народа рефлектује искуства са датом заједницом и њеном културом, а понављање етнокултурних стереотипа у електронским медијима доприноси њиховом учвршћивању. Најчешће се за исказивање етнокултурних стереотипа у српској електронској штампи употребљавају фразеологизми који у свом саставу имају етнике и етнониме, ређе присвојне придеве изведене од етнонима или назив државе. Новинари у колумни и репортажи преиспитују устаљене представе о другим народима, док у информативним жанровима, нарочито у таблоидној штампи, језичка средства доприносе утврђивању негативних етнокултурних хетеростереотипа.

Ратови, трауме и идентитети у српском роману 1991–2021. (II)

Tihomir D. Brajović — 2024-03-04

На предлошку романа писаца различитих генерација и поетичких профила, други део рада бави се теоријски заснованим и интерпретативно образложеним приступом тестимонијално-репрезентативној парадигми као алтернативном опредељењу у белетристичком третману превасходно персонално доживљених и наративно посредованих ратних траума, с тежиштем на полиперспективности сведочења и њима условљеним, универзално-хуманистички и катарзично интонираним схватањима / идентитетским политикама.

Хумор и сатира у модерном пикарском роману "Тхе бодигард" Радивоја Бојичића (oд етнопсихолошке анегдоте до друштвене критике)

Marija S. Jeftimijević Mihajlović — 2024-03-07

У раду се разматрају елементи хумора и сатире у роману Тхе бодигард Радивоја Бојичића, који је већ у поднаслову одређен као пикарски роман. Хумористичко-сатирична димензија романа организована је колико у комичној карактеризацији главног јунака, толико у језику и стилу романа, којима писац од почетне етнопсихолошке анегдоте претвара књигу у врхунско сатирично дело и критику изопачености савременог света. Посебну димензију комичног у роману аутор остварује користећи поступак комичне карактеризације главног јунака, поступак комичног преувеличавања (карикатурално, хиперболично, гротескно), поступак уметања интертекстуалних деоница, у којима главни јунак пародично реферише на познате синтагме, фразе, флоскуле, цитате из домаће литературе и културе и користећи језички корпус и терминологију саобразну свету у ком се главни јунак нашао, али стављајући у први план управо језик главног јунака, чиме се истиче његово порекло, социјални статус и особена дијалекатску „писменост“.

Прилог за анализу привреде Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово 1974–1981.

Uroš D. Miketić — 2024-03-12

Аутор приказује привредне прилике на Косову након доношења уставних решења 1974. године, закључно са 1981, као годином албанских демонстрација. У том смислу, аутор покушава да контекстуализује раскорак између високих очекивања и реалности, систем субвенционисања путем Фонда за кредитирање развоја привредно недовољно развијених подручја и других средстава финансијске интервенције Федерације и Републике и међузависност између привредних прилика и међунационалних односа. У писању овог прилога коришћени су штампа, доступна литература и архивска грађа.

Реаговање и планови руководства Србије и Црне Горе током косовско-метохијске кризе (17–19. март 2004)

Nemanja S. Dimitrijević — 2024-03-17

У овом раду реконструисани су планови и реакције руководства Србије и Црне Горе током косовско-метохијске кризе, која је трајала од 17. до 19. марта 2004. године. Рад је припремљен на основу иступања у јавности Бориса Тадића, министра одбране Србије и Црне Горе, Небојше Човића, председника Координационог центра за Косово и Метохију, извештаја међународних организација и релевантних новинских чланака.

Еволутивни развој и међународноправна регулатива плаћеништва

Žaklina S. Spalević — 2024-03-20

Историја је препуна доказа о постојању појединаца и група који су своје ратничке способности стављали у службу моћних или мање моћних владара и држава. Преглед историјског развоја плаћеништва, као један од два меритумна сегмента овог рада, биће представљен у визури специфичне експонираности овог феномена у различитим етапама друштвенополитичког развојa, а који се, у основи, може поделити на: а) период индивидуалног плаћеништва, инкриминисаног у организованој међународној заједници; б) савремени период, карактеристичан по појави приватних војних компанија, још увек конвенционално нерегулисаних ентитета. Аутори ће у другом делу рада изнети анализу међународних инструмената релевантних за питања плаћеника и најамништва, уз екстракцију уочених недостатака понуђених правних концепата. У границама које су омеђене предметном проблематиком, аутори ће се осврнути и на феномен приватних војних компанија, односно њихов статусни положај унутар постојећег међународноправног оквира који регулише материју плаћеника и најамништва.

Спомен-црква у Горњем Адровцу као симбол српско-руских културних, политичких, националних и уметничких веза на крају XIX и почетком XX века

Ana D. Kostić — 2024-03-04

Црква Свете Тројице у Горњем Адровцу је спомен-црква посвећена руском пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који је погинуо као добровољац у првом Српско-турском рату 1876. године у бици на Голом Брду када је српска војска коју је предводио доживела пораз. Учешће руских добровољаца у српско-турским ратовима (1876–1878) било је од великог значаја за Србе, будући да је посматрано као руска помоћ православној браћи у борби против Османског царства. Одмах након погибије пуковника Рајевског у српској средини отпочео је процес његове меморијализације као хероја бојног поља. Његово тело је сахрањено прво у порти манастира Светог Романа да би убрзо након тога уследио свечани пренос посмртних остатака у отаџбину Русију. Пренос тела пуковника Рајевског из Србије у Русију попримио је државни карактер и био је симбол добрих односа између две државе. Убрзо након чина преноса посмртних остатака Николаја Рајевског у Русију уследила је идеја о подизању спомен-храма на месту погибије у Горњем Адровцу. Иако је иницијатива за подизање спомен-цркве потекла од његове породице, на сам процес подизања храма утицале су многе околности, као што су унутрашње политичке прилике у држави, смене владара и династија на српском престолу, као и односи у спољној политици Србије и Русије. Поменуте околности утицале су на динамику реализовања идеје спомен-храма у Горњем Адровцу и његово коначно подизање и опремање окончано 1903. године, 25 година након погибије пуковника Рајевског. У тренутку када је подигнута и опремљена, црква је постала симбол добрих културних, политичких и црквених веза две државе, Србије и Русије. Свечаности организоване поводом освећења темеља и завршетка градње цркве подцртавале су управо такав контекст. Потврду добрих односа са руском дипломатијом представљао је и дочек породице Рајевски код краљевског пара Обреновић након полагања камена темељца за цркву. Симбол добрих културних и политичких веза двају народа и држава представљао је и програм зидног сликарства цркве, који је садржао представе изузетно поштованих руских и српских светитеља и кључних догађаја из српске и руске националне историје. Сам процес изградње, опремања и осликавања цркве представљао је добар пример уметничког трансфера. План за храм, као и иконостасна преграда и иконе на њој донети су из Русије. Већи део програма зидног сликарства цркве, који је извео српски уметник Душан Обреновић, заснован је на скицама једног од најцењенијих руских сликара друге половине XIX века, Виктора Вазњецова. Архитектура, ентеријер и зидно сликарство спомен-цркве у Горњем Адровцу представљали су тако најсавременији израз руске уметности на тлу Србије и естетски идеал у тадашњој црквеној уметности.

Порекло контекста и значења мотива делфина посведоченог на луцерни у Смедеревском музеју (IV век)

Anđela Đ. Gavrilović — 2024-03-04

У овој студији реч је о постепеном уобличавању тј. „историјату” формирања значења и иконографије мотива делфина посведоченог на луцерни у облику брода, која се чува у Смедеревском музеју (IV век; сл. 1а–b, 2). Ова лампа по својим бројним одликама представља јединствен налаз – како по раскоши, репрезентативности и врсти њеног украса тако и финоћи обраде, димензијама и другим карактеристикама. У контексту овог истраживања, од посебне је важности чињеница да мотив делфина на њој има вишеслојну и веома комплексну симболику, као и дугу историју. Такође, реч је о (изгледа) јединој очуваној лампи ранохришћанске и византијске провенијениције на којој је делфин приказан као украс брода у тзв. сложеној иконографској формули како лови и прождире плен. У овом раду представљен је пут постепеног уобличавања и формирања његове иконографије и значења, као и специфичности преиначавања његовог значења у симбол хришћанског култа. Што је важно истаћи и указати, овај трансфер симболике мотива делфина из једног у други култ изведен је тако педантно, брижљиво и учено да је приликом преласка из једног у други култ – из римског паганског у хришћански – његово значење остало нетакнуто, али је његов контекст потпуно саображен новом, хришћанском култу. С обзиром на сву суптилност и прецизност која се огледа у поштовању традиције, указивање на овакав манир трансфера представља главни циљ овог рада. Имајући све речено у виду, установљено је да модуси присуства мотива делфина у уметности током различитих епоха, тј. његов контекст, не представљају пуку случајност, већ одраз јасне намере уметникâ и поручилаца делâ. Најзад, с обзиром на чињеницу да о овом мотиву како у древној античкој, тако ни у хришћанској уметности не постоје писана сведочанства, тј. литерарни извори који би објаснили иконографију и значење овог мотива, карактеристични модуси појаве мотива делфина уједно представљају и кључни параметар у анализи његове симболике и њеног уобличавања и формирања. У овом раду анализирани су мотиви делфина уз одабране представе бога Диониса (сл. 3, 4 а–c). Узете су у обзир представе на којима се мотив делфина јавља као „украс” бродова, као и на лампи из Смедеревског музеја. Поменути одабрани примери датог мотива наглашеном контекстуализацијом недвосмислено указују на значење мотива делфина присутног на луцерни из Смедеревског музеја, као и на даље аналогије овом мотиву (сл. 5, 6) које поткрепљују везу између наведених мотива делфина и мотива делфина са луцерне из Смедеревског музеја, а уједно и везе између мотива делфина и тема везаних за бога Диониса, које заслужују и даља истраживања.

Разум у оквиру одређења човјека код Платона, Аристотела и Декарта

Luka M. Kešeljević — 2024-03-19

У раду се разматра проблем разума у антици (Платон и Аристотел) и у модерни (Декарт). Први дио отвара питање разумности као одређења човјека, други дио отвара питање разумности код Платона и Аристотела, док се трећи дио бави проблемом разума у модерној филозофији код Декарта. У завршном дијелу ријеч је о могућем искораку из метафизике у антропологију. Рад је континуирано прожет говором о утемељењу филозофске антропологије.

Особине личности, самопоштовање и менструални циклус као корелати импулсивности потрошача и жаљења

Tanja M. Vujović — 2024-03-04

Истраживање настоји да испита импулсивност потрошача и осећај жаљења након куповине међу студенткињама, као и њихов однос са особинама личности, самопоштовањем и менструалним циклусом. У истраживању је учествовало 253 студенткиња основних, мастер и докторских студија на Економском факултету, Медицинском факултету, Правном факултету, Филозофском факултету, Факултету техничких наука и Факултету уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Инструменти коришћени у истраживању су скала импулсивности, скала потрошачког жаљења и скала самопоштовања. Анализа је показала да се ради о високо поузданим инструментима чије се ставке могу сматрати хомогеним и репрезентативним. Добијени резултати указују на то да је импулсивност потрошача код студенткиња на просечном нивоу, док је жаљење након куповине на нижем нивоу у односу на теоријски просек. Осим тога, утврђена је позитивна корелација између импулсивности потрошача и неуротицизма, док самопоштовање има негативну корелацију са импулсивношћу потрошача и њен је значајан предиктор. С друге стране, постоји негативна веза између жаљења након куповине и кооперативности, савесности, отворености за искуство и самопоштовања. Савесност и самопоштовање такође се могу издвојити као предиктори жаљења након куповине међу испитиваним студенткињама, при чему самопоштовање има већи независни допринос.

Проблематична употреба мобилних телефона и проблеми менталног здравља адолесцената са лаком интелектуалном ометеношћу

Bojana B. Arsić — 2024-02-05

У последњих неколико деценија све више људи користи мобилне телефоне, па чак и особе са интелектуалном ометеношћу (надаље: ИО). Као најчешћа последица претеране употребе мобилних телефона истиче се настанак проблема менталног здравља (надаље: МЗ). Циљ овог истраживања је утврдити предикторе и повезаност проблематичне употребе мобилних телефона и проблема менталног здравља код адолесцената са лаком интелектуалном ометеношћу (надаље: ЛИО). Узорак је обухватио 54 испитаника адолесцентског узраста оба пола која имају ЛИО и која похађају Средњу занатску школу у Београду. За мерење карактеристика употребе мобилних телефона коришћен је Упитник проблематичне употребе мобилних телефона, а за мерење присуства проблема МЗ коришћена је Скала депресивности, анксиозности и стреса. Добијено је да адолесценти са ЛИО имају статистички значајно висок степен проблематичне употребе мобилног телефона. Млађи адолесценти, они који користе мобилни телефон дуже у току дана и адолесценти који користе психоактивне супстанце имају већи степен проблематичне употребе мобилног телефона. Адолесценти женског пола имају више проблема МЗ у поређењу са адолесцентима. Осим тога, адолесценти који имају већи степен проблематичне употребе мобилних телефона имају више проблема МЗ, а присутност проблема МЗ у једном домену позитивно корелира са присуством других проблема МЗ. У закључку истичемо недостатке овог истраживања, препоруке за имплементацију будућих истраживања, као и препоруке за практичаре који раде са овом популацијом.

Туризам у функцији одрживог руралног развоја на простору Новог Пазара

Dragan V. Petrović — 2024-03-04

Велики значај за одрживи рурални развој недовољно развијених простора Србије имају природне и антропогене туристичке вредности. У овој студији спроведено је анкетно истраживање методом одабира испитаника, а анализом економских, социјалних и културних аспеката и аспеката животне средине сагледава се тренутно стање, са циљем да се јасно дефинишу све јаке и слабе тачке руралних насеља на простору административне територије Новог Пазара. Вредност индикатора добијена је као резултат просечних вредности сродних питања, а Индекс одрживог руралног развоја (IORR) представљен је просечном вредношћу свих индикатора. Коначни резултат IORR је 0,94, што показује да простор има перспективу развоја одрживог туризма. Резултати истраживања могу се искористити за планирање могућности даљег развоја руралних насеља у истраживаном простору, с циљем да се слабе стране и претње минимизирају, а јаке стране и прилике максимизирају, и то захваљујући туризму заснованом на одрживом развоју.

Биткоин и „четврти талас” глобализације

Srđan M. Radulović — 2024-03-05

Тенденција трансформације појединачних друштвених заједница у јединствено, унификовано друштво, које унутар себе не познаје никакве границе (или барем не инсистира на њима), можемо, уз неопходну дозу симплификације, сматрати појмовним одређењем глобализације, која, будући да је доживљавамо као тенденцију, по природи ствари има и своје темпорално одређење. Мада одређење временских координата ове појаве умногоме зависи од угла из којег је посматрамо, начелно је могуће постићи консензус око тога да овај процес није континуиран, већ да се одвијао у неколико засебних фаза. Нама је блиско становиште да је ова тенденција имала три фазе. Но, верујемо да ће се и присталице нешто другачије периодизације усагласити са тим да је у периоду од 31. октобра 2008. године, када је објављен тзв. бели папир (white paper) под називом Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System, до момента проглашења пандемије SARS-CoV-2 вируса од стране Светске здравствене организације започела сасвим нова, по потенцијалним дометима најефикаснија и најсвеобухватнија фаза глобализације. У овом раду, због усмерености и обима рада, представљамо део резултата раније спроведеног теоријско-емпиријског истраживања о социолошко-правним моментима који су погодовали почетку нове фазе глобализације. Други део прикупљених резултата, усмерен на потенцијални обим и ефекте промене коју доноси нова фаза, биће представљен у неком од наредних радова. Сазнања су у оба дела истраживања прикупљена употребом аналитичко-синтетичких метода, уз нарочит ослонац на предности апстракције. У раду су, такође, коришћене и различите технике нормативног метода, као и специфичне технике интерпретације правних норми.

Ономастика алексиначког Кормана

Dušan R. Stefanović — 2024-03-07

У овом раду презентована је ономастичка грађа из села Корман, смештеног у северозападном делу Алексиначког Поморавља. Наведене су све ономастичке категорије онако како је у науци о именима општеприхваћено – након напомена о самом селу, наводе се микротопоними, а након њих и антропоними, који обухватају презимена, мушка лична имена, женска лична имена, мушке личне надимке, женске личне надимке, мушке хипокористике и женске хипокористике. Представљена грађа из овог села биће скроман прилог проучавању ономастике на простору Алексиначког Поморавља, а може послужити и за шира ономастичка истраживања.

Утицај стереотипа на интеркултуралну комуникацију

Jovana G. Vilimonovic — 2024-03-07

Уопштено говорећи, cтереотипизација је когнитивни механизам који лежи у основи свих аспеката интеркултуралних процеса: начин на који појединци перципирају припаднике других група обликује њихове ставове и понашање према њима, утичући на интеркултуралнe интеракцијe и погледe на свет. Полазећи од претпоставке да позитивни стереотипи о људима који долазе из другачијих култура користе људској комуникацији као израз потребе сваке особе да се у поимању света и људи око себе сви утисци и представе поједностављују, позитивни стереотипи заиста могу олакшати језичку размену као комуникацију. Са друге стране, негативни стереотипи могу довести до потпуног неразумевања у интеркултуралној комуникацији због претпоставке да сви људи унутар одређене групе деле исте особине. Дакле, и позитивни и негативни стереотипи у интеркултуралној комуникацији могу имати за последицу неосновано уопштавање, вредновање, претерано упрошћавање и самим тим постају основa етикетирања,дискриминације и међуљудских конфликата.

Овај рад бави се анализом деловања позитивних и негативних стереотипа и њиховог утицаја на комуникацију између различитих култура, као и појмом стереотипа, комуникације, културе и интеркултуралне комуникације кроз преглед и анализу доступне литературе из области интеркултуралне комуникације.

Развој нижих стручних занатских школа у Нишу од краја XIX века до 1914. године

Miroslav D. Pešić — 2024-03-04

Рад даје кратак преглед развоја нижих стручних занатских школа у Нишу, од њиховог оснивања до 1914. године, односно, до почетка Првог светског рата. У Нишу су у датом временском периоду постојале три ниже стручне занатске школе: Трговачка школа „Нишке трговачке омладине”, Женска раденичка школа „Женске подружине” и Општа занатска недељно-празнична школа. Рад говори о оснивању ових школа, проблемима са којима су морале да се суочавају, као и њиховом значају за развој града Ниша.

Конкурентност знања у контексту Четврте индустријске револуције

Filduza R. Prušević Sadović — 2024-03-04

Знати и умети представљају примарне захтеве који се данас постављају пред појединца. Ко више зна, у стању је да лакше превазиђе проблемске ситуације и пронађе решења. Знање у савременом свету представља монету која не губи на значају и која је увек актуелна уколико се стално усавршава. У раду се разматра појам конкурентности знања и њена улога у друштвеном и економском позиционирању појединца у друштву у контексту Четврте индустријске револуције. Овом револуцијом која настаје развојем дигиталних и нано технологија, али и вештачке интелигенције која задире у све поре друштвеног бића, намећу се нове улоге појединца. У раду су описане пожељне вештине и знања човека данашњице и њихова веза са технолошким развојем.

О доприносу и значају "Речника личних надимака Срба са Косова и Метохије"

Jugoslava G. Rakić Mladenović — 2024-03-07