Зборник радова Филозофског факултета у Приштини

Преводилачки поступак Олега Мраморнова у "Лучи микрокозма": инверзија и трансформација

Jelena R. Bajović — 2024-11-28

У овом раду анализирају се преводилачки поступци које користи Олег Мраморнов у преводу на руски језик спева Луча микрокозма Петра II Петровића-Његоша. Српски језик је задржао многе архаичне елементе у свом фонетском и граматичком систему, док је руски претрпео велике измене током историјског развоја. Преводилац као средство приближавања Његошевом оригиналу користи различите поступке карактеристичне за руску поезију, укључујући инверзију и трансформацију редоследа стихова.

О адаптацији имена грчког порекла у српском језику (на корпусу ексцерпираном из извора од XIV до XXI века)

Jugoslava G. Rakić Mladenović — 2024-11-05

У раду се испитује адаптација имена грчког порекла у српском језику. Имена преузета из грчког језика пролазила су кроз одређене видове адаптације, која се одвијала на различите начине, у првом реду прилагођавањем свим фонетским законима језика у који улазе и прилагођавањем његовој граматичкој структури. Анализа је рађена на корпусу ексцерпираном из историјских споменика и из статистичких података Републичког завода за статистику до 2012. године (за период од 1940. и раније до 2011. године) из ког је направљен избор најфреквентнијих имена грчких и грцизираних имена у српском језику од XIV до XXI века. Процес адаптације имена преузетих из грчког или преко грчког језика анализиран је са фонетског и морфолошког аспекта уз адекватне примере имена у којима су приказане и објашњене карактеристичне појаве. Адаптација имена представљена је кроз облике дате најпре у старословенском језику, који су затим преношени у истом облику или даље адаптирани у редакцијској писмености – у српскословенском језику (послересавска норма) и на крају у савременом српском језику. У табеларном приказу дати су и облици имена у грчком језику како би се стекао бољи увид у процес адаптације.

Инстаграм као дидактичко средство на часовима шпанског као страног језика

Irena M. Selaković — 2024-11-29

У овом раду обрађујемо значај Инстаграм профила који се баве подучавањем шпанског као страног језика. Примарни циљ рада био je испитати утицај ових профила на студенте прве године Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу који уче шпански као страни језик. Средства за учење преко друштвених мрежа сваког дана постају све доступнија корисницима и представљају веома битну базу података из различитих области. Хипотеза од које полазимо гласила је да испитаници дневно прате садржај који се пласира на Инстаграму, али да не користе максимално погодности које нуде различити профили на овој друштвеној мрежи за учење шпанског језика. Сматрамо да ови профили на могу да се поистовете са курсом шпанског језика, али да могу да буду од велике помоћи студентима у виду комплементарног материјала захваљујући мултимодалном начину презентовања информација. Желели смо да помоћу анонимне анкете испитамо значај споменутих профила током учења шпанског као страног језика на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу. Резултати истраживања показују да већина студената није била упозната са дидактичком улогом Инстаграма, али након спроведеног истраживања долазимо до закључка да ова друштвена мрежа мотивише студенте за усавршавањем језичких способности шпанског језика на креативан и иновативан начин. Због тога су на крају рада предложени начини за имплементацију Инстаграма на часовима језика.

Ка поетици лирског реализма у историјама српске књижевности

Mirjana D. Bojanić Ćirković — 2024-11-14

Предмет рада је анализа поетичких одлика дела лирских реалиста, али и указивање на могућности деконструисања наведеног књижевног корпуса који се углавном односи на тројицу писаца – Ива Ћипика, Петра Кочића и Борисава Станковића. Најпре су истражене периодизацијске границе лирског реализма и указано је на његов амбивалентан унутарпериодизацијски и универзалан књижевнометодски карактер. Враћајући се делима лирских реалиста, сагледали смо дијахронију њихове рецепције у књижевноисторијским уџбеницима, али и у савременим огледима и монографијама, који су нам, уз помно читање самих дела, омогућили сумирање имплицитнопоетичких и експлицираних одредница лирског реализма из угла стваралачког процеса, форме дела, наративног света и наративних стратегија, без пренебрегавања специфичних поетичких одредница појединих писаца. Из овог угла, у раду је указано на могућности тумачења лирског слоја дела реалистичког опуса Старе и јужне Србије.

Иницијација младог орача – између мита и реал(истич)ности. "Прва бразда" М. Ђ. Глишића у контексту усменог фолклора и традицијске културе Срба

Dragoljub Ž. Perić — 2024-12-12

Овај рад има за циљ да покаже како се и у којој мери, на подтекстуалној равни (као „скривени наратив”) у разматраној Глишићевој приповеци, појављују врло архаични ритуални комплекси и веровања, везани за обредно одоравање прве бразде као аграрнe иницијацијe младог орача. Дата семиотичка интерпретација спроведена је на нивоу анализе простора и времена, актера, радњи, комуникације, као и анализе пратећих елемената (табу прописи, обредно понашање, реквизити, храна и пиће и сл.) орања прве бразде у контексту ритуала сазревања. Као грађа за поређење послужили су бројни и разнолики етнографски записи народних обичаја и обредних пракси везаних за (секундарно ритуализовано) прво орање, како би се показало како је и у којој је мери Глишић, пишући о животу на селу, дубоко познавао и баштинио нашу традицијску културу, уграђујући је као (често невидљиву) основу свог наративног света.

Значај и улога кума у сватовским песмама Срба са Косова и Метохије

Marija D. Miljković — 2024-12-12

Међу многобројним мотивима опеваним у лирској народној поезији Срба са Косова и Метохије налази се и мотив духовног сродства (кумства). На примерима народних лирских песама са овог подручја, у раду се испитује заступљеност овог мотива, значај и функција кума, и то првенствено у песмама у којима су опевани сватовски обичаји. Анализиране су песме које су сакупили Иван Степанович Јастребов, Дена Дебељковић, Владимир Бован и песме које су објављиване у Цариградском гласнику. Како је кум најважнији гост на свадби, његова најзначајнија улога је брига о младожењи, иако је понекад задужен да брине и о невести. У комплексној иницијацији, кум је посредник између предака и младожење. У вези с тим, даривање сватова, које је неизбежан део свадбеног обичаја и које се у песмама опева, доводимо у везу са жртвом која се приноси прецима. У раду ће бити истакнуте и оне песме у којима се иза позива на духовно сродство крије потенцијална опасност од греха. Очување неприкосновености кумства, како ће анализа песама показати, зависи искључиво од појединца, што открива и сву комплексност ове духовне везе.

Однос етике и поетике у "Записима о црном Владимиру" Стевана Раичковића

Goran P. Korunović — 2024-12-09

У раду ће се анализирати однос етике и поетике у Записима о црном Владимиру Стевана Раичковића. За теоријско полазиште узима се становиште Вејна Бута о конституисању етичког хабитуса књижевног текста посредством реципијентског препознавања моралне потке, похрањене у имплицитном аутору. Следствено томе, најпре ће се интерпретативно приступити прозном оквиру циклуса, уз препознавање етичког оквира левинасовске провенијенције. Затим ће се тумачити сам песнички циклус, уз анализу смисаоно привилегованог места шесте песме у низу („Песма о боловању Владимира Пурића”). Након што се интерпретативно буде сагледао семантички домет досетке са прозног руба, о могућој смрти Владимира, тумачиће се и особена дискрепанција између обећања живота у „Песми о боловању Владимира Пурића” и смрти лирског јунака у остатку циклуса. Следствено тим анализама, из односа успостављених инстанци имплицитних аутора (прозног оквира, циклуса, шесте издвојене песме), изводи се етичка резултанта која подразумева одређени одмак од левинасовског односа Ја-Други, и то према поетичком принципу песничке трансгресије људске пролазности.

„Сва мјеста једнако туђа“: компаративно читање "Беспућа" Вељка Милићевића и "Туђинца" Динка Шимуновића

Sofija D. Todorović — 2024-11-29

Рад компаративно разматра два модернистичка романа јужнословенских књижевности, Туђинац (1911) Динка Шимуновића и Беспуће (1912) Вељка Милићевића, са акцентом на различитим манифестацијама феномена отуђености у поменутим романима. Посебна пажња посвећена је сагледавању главних јунака романа – Милићевићевог Гавре, односно Шимуновићевог Станка – као специфично обликованих фигура модернистичких апатрида. Рад анализира аспекте проблематичног идентитета, нестабилно осећање припадности и колебљиво порекло. Ове егзистенцијално „бездомне”, резигниране меланхолике одликује карактеристични вид раскорењености. Они се налазе негде на граничној позицији, између два света и без могућности да се (само)одреде, како у односу на родно тло (које остаје фактички, али не и „емотивни” завичај) тако ни у односу на друге просторе потенцијалног утемељења. У контексту завршнице романâ и својеврсне кружне структуре, мотив
егзила појављује се као фингирано решење. У раду се дотичемо и питања отуђености у односу на сећања и властиту животну историју (будући да појединачне успомене не поседују димензију аутентичности, те делује као да не постоје изоловано), затим проблема немогућности стваралачке реализације интуитивне уметничке замисли естетски осетљивих јунака (која би могла бити простор упоришта), као и сложене дијалектике интерперсоналних релација (и, у вези са тим, трагике недовољности другог). Циљ рада је да, кроз паралелно сагледавање назначених семантичких слојева, понуди могућност компаративног читања романа Беспуће и Туђинац и укаже на сличности и особености модернистичког третмана неукорењеног јунака у јужнословенском књижевном контексту.

Тврђава Росафа: историјски наративи о оснивању Скадра на Бојани у делу „О опсади Скадра” Марина Барлеција

Dragana M. Milić — 2024-11-29

Предмет овог рада је најранија прошлост града Скадра представљена у делу “De obsidione Scodrensi” (О опсади Скадра), које је на латинском језику написао римокатолички свештеник Марин Барлеције. Скадранин Барлеције је на самом крају XV века оставио кратку повест о родном граду описујући опсаде и предају града турским завојевачима, али и дајући информације о његовом оснивању и најранијој историји. Ово дело није било предмет темељних истраживања у српској историографији. О оснивању Скадра на Бојани због велике временске дистанце често су се испредале приче и легенде, неговане у свести народа који је живео на том подручју. Анализирањем историјских и легендарних наратива о Скадру указује се на сличност са мотивима епске песме Зидање Скадра и предања које се везује за оснивање овог града. Поред тога, задатак овог рада је да укаже на до сада мало познату генеалогију која владаре из династије Немањић представља као наследнике митских оснивача Скадра.

Политика Кнежевине Србије према Албанцима шездесетих година XIX века – анализа политичке динамике у деценији промена

Danko Lj. Leovac — 2024-12-02

У раду је анализирана улога албанског становништва у националним плановима и спољнополитичкој стратегији Кнежевине Србије шездесетих година XIX века. Илија Гарашанин је још у Начертанију наглашавао важност сарадње са суседним балканским народима, свестан да Србија сама не може да оствари своје циљеве против османске власти. Иако су Арнаути првобитно били занемарени у српским плановима, идентификовани су као потенцијални савезници за успостављање алтернативних трговинских путева, али и фактор у евентуалном рату против Османског царства. Српска влада је најпре покушавала да прикупи обавештајне податке о локалном становништву и успостави везе са локалним првацима, али је значајан напредак био ограничен до тренутка када је руски утицај почео да утиче на погледе српске политике ка албанском народу. Важност ангажовања Арнаута посебно су истицали поједини руски представници, на првом месту Николај П. Игњатијев, амбасадор у Цариграду. Иако су српски напори да укључе Арнауте у своју стратегију и планове ослобођења од турске власти били прилично изазовни, они су свакако одражавали веће процесе који су се одвијали на Балкану. Ипак, на пољу конкретне акције, у Албанији није створена никаква јача војна организација, а евентуална акција зависила је од непоузданих агената који нису били способни да организују и уједине арбанашке поглаваре. Званични Београд био је свестан да не може да се ослони на оданост свега неколико поглавара. Упркос изазовима, укључујући недостатак конкретних споразума са албанским локалним првацима и променљиву лојалност међу арнаутским племенима, признање Арнаута као потенцијалних савезника одражавало је свакако стратешку промену у српској дипломатији.

Развој Универзитета у Приштини у периоду 1969–1974. године на основу писања студентског листа "Нови свет"

Uroš D. Miketić — 2024-12-05

Анализом приштинског листа Нови свет, и текстова на српском језику, постају јаснији изазови у раду Универзитета у Приштини у периоду 1969–1974. године. Његов рад је, првенствено у социјалистичком периоду, био некритички анализиран и из тог разлога представља могуће поље историографског рада. Овај прилог односи се превасходно на широк спектар прилика на Универзитету изузев међунационалних односа, који представљају посебно и комплексно питање.

Од Унеска до Гугл мапа: анализа података и утисака посетилаца локалитета са Косова и Метохије на Листи светске баштине Унеска

Olga D. Mirković Maksimović — 2024-12-02

Трансформације различитих аспеката вредновања културног наслеђа одвијају се паралелно са технолошким променама последњег века, при чему умрежавање игра кључну улогу у еволутивном процесу. Проучавање искустава и анализа перцепције корисника, те потреба за њиховим мерењем и квантификовањем, представљају кључни аспект времена у коме живимо, а он је обликован моделима комуникације и интерпретације баштине који су повезани с информатичким технологијама. Како наводи Лораџејн Смит (Smith, 2010), право наслеђе, када су наше емоције и осећај сопства истински ангажовани, није толико у поседовању материјалног колико је то у чину преношења и примања сећања и знања. Ослањајући се на то, рад расветљава питање односа између онога што је заштићено као културно-историјска вредност, која је под критеријумима Унескове Конвенције о светској баштини препозната као универзална, и начина на који то препознају и доживљавају сами посетиоци следећих локалитета на Косову и Метохији: 1) манастир Високи Дечани; 2) манастир Пећка патријаршија; 3) манастир Грачаница; 4) црква Богородица Љевишка. Истраживање спроведено анализом података – садржаја 3.772 утиска корисника представљена путем платформе Гугл мапе на изабраним локацијама – даје одговор на питање да ли посетиоци локалитета виде исте изазове и лепоте као и представници институција и на који начин нам тако прикупљена сазнања могу помоћи у очувању културне баштине.

Каузални детерминизам и морална одговорност

Nedžib M. Prašević — 2024-12-12

У контексту расправе између инкомпатибилиста и компатибилиста о односу каузалног детерминизма, моралне одговорности и слободне воље, каузални детерминизам је означен као услов на коме може бити заснован амнестирајући изговор од моралне одговорности. Уколико би то био случај, инкомпатибилисти би обезбедили један изузетно јак аргумент за властиту позицију, чиме би се терет доказивања прелио на супротну страну. Насупрот томе, Стросн и Франкфурт су помоћу анализе улоге изговора понудили разлоге због којих каузални детерминизам не може представљати амнестирајући основ од одговорности. У овом раду, анализом њихових аргумената и ставова желимо да пропитамо да ли су им закључци конклудентни и да ли отварају простор за заснивање компатибилизма франкфуртовског типа који прихвата могућност постојања моралне одговорности у свету у коме би теза о важењу каузалног детерминизма била истинита.

Доступност подршке и квалитет живота родитеља деце са поремећајем из спектра аутизма у условима пандемије

Zoran M. Kovačić — 2024-12-13

Услед пандемије ковида 19, а у вези са очувањем здравља, образовањем и свакодневним функционисањем, пред децу са поремећајем из спектра аутизма и њихове родитеље постављени су бројни изазови, док је доступна подршка била ограничена и често неадекватна. Циљ овог рада био је да се утврде разлике у субјективном квалитету живота и подршци доступној родитељима деце са аутизмом и родитељима деце типичног развоја током ванредног стања, проглашеног услед пандемије ковида 19, као и да се испита постојање повезаности између квалитета живота и квалитета подршке. Узорак је чинило укупно 39 родитеља деце са аутизмом и 28 родитеља деце типичног развоја, оба пола. За утврђивање субјективног квалитета живота родитеља примењена је кратка верзија Брунсвикен скале квалитета живота, док је квалитет доступне подршке утврђен применом скале конструисане за потребе овог истраживања. Резултати су показали да су родитељи деце типичног развоја током ванредног стања имали бољу подршку из здравственог система и више слободног времена од родитеља деце са аутизмом. Када је реч о квалитету живота, нису утврђене статистички значајне разлике између две групе родитеља ни у једној испитиваној области квалитета живота, као ни на нивоу укупног квалитета живота. Повезаност између квалитета живота и квалитета доступне подршке није утврђена код родитеља деце са аутизмом, као ни код родитеља деце типичног развоја. Добијени резултати указују на потребу за уважавањем специфичности функционисања породица деце са аутизмом у измењеним и неизвесним животним околностима као што је пандемија и као такви могу послужити у сличним ситуацијама у будућности, како би обезбедили подршку усклађену са потребама деце и родитеља.

Психосоцијална клима у учионици као фактор академског успеха: улога односа наставника и ученика

Tatjana S. Radojević — 2024-12-12

Питање повезаности психосоцијалне климе у разреду са школским успехом ученика данас је од велике важности, јер се све више истиче улога околине и друштвених фактора у процесу учења. Адекватно истраживање овог питања може осветлити значајну улогу социјалних и емоционалних аспеката у образовању. У овом раду, на самом почетку, представљена су терминолошка одређења кључних појмова као што су психосоцијална клима у разреду, васпитни стил наставника и успех ученика. Ова одређења имају за циљ да пруже јаснију слику о томе како различити фактори, као што су однос ученика према наставнику, атмосфера у учионици, као и васпитни стилови наставника, могу утицати на образовне исходе.

Циљ овог истраживања био је испитати утицај психосоцијалне климе на академски успех ученика основних школа, с посебним фокусом на друштвене и емоционалне аспекте школског окружења. Истраживање је обухватило 111 ученика од петог до осмог разреда, из три основне школе у општини Гора, на Косову и Метохији, при чему је коришћена дескриптивно-аналитичка метода уз примену Ликертове скале са 26 ајтема.

Резултати истраживања показали су да ученици придају велики значај друштвеним и емоционалним факторима као што су атмосфера у учионици, односи са наставницима и вршњацима, те родитељска подршка. Такође, позитивна комуникација наставника и ученика, као и васпитни стилови наставника, играју значајну улогу у подстицању мотивације и академског успеха ученика. Препознато је да демократски и пермисивни стилови наставника имају позитиван ефекат на ученика, док ауторитарни стил наставника указује на негативан утицај на ученичку самосталност и мотивацију. Тиме, резултати указују на значајну улогу квалитетне комуникације између наставника и ученика у формирању позитивне педагошке климе, која директно утиче на академски успех.

Импликације овог истраживања указују на потребу за развијањем позитивне педагошке климе, која укључује квалитетну комуникацију и одговарајуће наставне методе, како би се подстакла мотивација и побољшао академски успех ученика.

Квалитет живота породице дјеце са сметњама у развоју: утицај породичних карактеристика и нивоа стреса

Ranka R. Perućica — 2024-12-16

Квалитет живота породица дјеце са сметњама у развоју има вишеструк утицај на функционалност породице и свих њених чланова и често је под утицајем различитих породичних карактеристика. Циљ истраживања био је испитати утицај породичних карактеристика и нивоа породичног стреса на квалитет живота породица дjeце са сметњама у развоју. Узорак у истраживању чини 122 родитеља дјеце са сметњама у развоју. Од инструмената примјењени су социодемографски упитник, Скала породичног квалитета живота (Beach Center Family Quality of Life Scale – Beach FQOL Scalе), као и Скала симптома стреса – 16. Добијени подаци показују да родитељи процјењују квалитет породичног живота као задовољавајући, најбоље оцјењен домен је домен Породичне интеракцијe, а наjлошије домен Емоционално благостање. Резултати показују да бољи квалитет живота имају породице са једним дјететом у односу на породице са троје и више дјеце у домену Породичних интеракција, Родитељства и Подршке. Породице које имају дјецу са сметњама у слуху, говору и гласу најзадовољнији су квалитетом живота у домену Породичних интеракција. Такође, резултати показују да родитељи нашег узорка имају тенденцију доживљавања релативно ниског нивоа стреса, као и да не постоји значајна повезаност између квалитета живота породица дјеце са сметњама у развоју и нивоа породичног стреса.

Новела "Земљотрес у Чилеу" Хајнриха фон Клајста у преводима на српски језик

Milica B. Pasula — 2024-11-29

Хајнрих фон Клајст једно је од најпознатијих имена немачке књижевности XIX века, аутор драмских и прозних текстова који се и данас интензивно реципирају на светској књижевној и позоришној сцени. Његов Земљотрес у Чилеу истиче се у низу контроверзних дела која су шокирала савременике и доживела талас негодовања и цензура. Ова новела преведена је на српски језик у пет наврата, а представља језички и семантички изазов како у оригиналу тако и у преводној интерпретацији. У раду је спроведена анализа свих пет превода, као и њихова упоредна анализа и поређење са изворником. Посебна пажња посвећена је проблематици интерференције са немачким језиком, стилским карактеристикама, транскрибовању личних имена и властитих именица и нејасним деловима текста. Циљ рада је да укаже на кључне одлике преводилачких поетика, као и на разноликост преводилачких решења „проблематичних” места из оригинала.

Ефикасност домаћих задатака у настави страног језика

Ana I. Stipančević — 2024-11-14

Питање ефикасности домаћих задатака у школској настави много је сложеније него што се на први поглед чини. Иако домаћи задаци представљају саставни део школске наставе, резултати истраживања не сведоче нарочито о њиховој ефикасности у наставној пракси. Прва обимнија истраживања на ову тему спроведена су седамдесетих година XX века у Немачкој, али она нису указивала на позитивне ефекте домаћих задатака на школско постигнуће. Тек се од 2000. године јављају истраживања којa указују на позитиван утицај домаћих задатака на школско постигнуће. У овом раду биће хронолошки представљени резултати релевантних емпиријских истраживања спроведених у контексту наставе страног језика, при чему ће посебна пажња бити посвећена немачком језику. Осим тога, биће изведене импликације за наставну праксу са циљем да се укаже на услове под којима су домаћи задаци ефикасни и учинковити у настави страног језика.

Будући да је литература из ове области, посебно код нас, изузетно оскудна, у раду се реферише на релевантна истраживања спроведена како на немачком говорном подручју (Немачка, Швајцарска) тако и свету (Сједињене Америчке Државе).

Барања између два светска рата – политички преглед

Predrag M. Vajagić — 2024-12-04

Завршетком Првог светског рата територија бивше угарске жупаније Барање нашла се под контролом српске војске. На Версајској мировној конференцији територија Барање била је један од предмета спора око разграничења Краљевине СХС са Мађарском. И поред свих настојања и акција да Барања припадне Краљевини СХС, силе Антанте су одлучиле да њен већи део припадне Мађарској. У састав Краљевине СХС ушао је мали део јужне Барање без већих градова. У новој држави Барања се као гранична област нашла на периферији, административно подељена између два среза – Батина и Дарда. Једна од последица оваквог разграничења био је одлазак највећег броја Срба из дела Барање који је припао Мађарској. У раду намеравамо да прикажемо хронолошки ток разграничења у Барањи и његове последице на даљи развој ове области. Такође, приказаћемо демографска кретања, као и политичке прилике анализом изборних резултата између два светска рата.

Стресори на раду и синдром изгарања код полицијских службеника

Biljana N. Jaredić — 2024-12-12

Бројне студије показале су да је полицијско занимање једно од најзахтевнијих занимања, док притисак са којим се ови службеници свакодневно суочавају може оставити озбиљне последице по њихово психофизичко функционисање. Вишеструки нивои ризика угрожавају безбедност полицијских службеника и корисника њихових услуга. Од праћења друштвених догађаја до реаговања на криминалне радње, способности полицијских службеника да се носе са стресом у сталном су изазову. Стресни догађаји континуирано утичу на физичко и емоционално благостање полицајаца на штету стицања здравог понашања или бриге о њиховом физичком или менталном здрављу. Једна од психолошких последица стреса је синдром изгарања (енгл. burnout), који представља последњу фазу у покушају адаптације на стресоре којима су полицијски службеници изложени.

Историја једне песме и света којег више нема: о роману "Дилбер Тута Јоргушова” Леле Марковић

Ljiljana Ž. Pešikan Ljuštanović — 2024-09-10

Честитка преко невидљиве жице (Милина Ивановић Баришић, "СМС и вибер порука: порука за сваког и за сваку прилику", Београд: Етнографски институт САНУ, 2023, 182 стр.)

Nina V. Aksić — 2024-09-10

Књижевни ум и подручја фантастике (Владислава Гордић Петковић и Младен Јаковљевић, "Књижевни ум и подручја фантастике", Нови Сад: Матица српска, 2023, 165 стр.)

Miljana Lj. Đorović — 2024-11-28

Теорија вишеструких интелигенција у пракси: приказ монографије „Модел вишеструких интелигенција у настави страног језика” Данијеле Кулић

Anita V. Janković — 2024-10-31