Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu

ЗАШТИТА ПРАВА СВОЈИНЕ У МАКЕДОНСКОМ СТВАРНОМ ПРАВУ

Tina Przheska — 2023-12-21

Уставне гаранције права својине и његове заштите представљају основ за даље регулисање заштите права својине посебним законима. Уставним актима се гарантује заштита својине као суштинске i темељне вредности, промовише једнакост у стицању и остваривању права својине, штите за сва лица од незаконитог и/или произвољног лишавања својине од стране државних органа. и промовише пропорционалност између јавног и приватног интереса.

Заштита својине у македонском стварно-правом систему регулисана је Законом о својини и другим стварним правима. Kao примарни извор заштите ових права, Закон предвиђа петиторнe тужбе као главни инструмент за заштиту права својине. Својина је такође заштићена одредбама о суседском праву, забрани злоупотребе права, и индиректно одредбама о заштити државине. Заштита својине се може остварити и употребом других правних лекова, као што су деклараторна тужба, тужба против незаконитог или погрешног уписа права на непокретности, захтев за изузеће у стечајмом или извршном поступакy, захтев за повраћај имовине у кривичном поступку, и захтев за де-експропријацију, који су прописани одредбама других закона.

Закон о својини регулишe четири врсте петиторних тужби: ревиндикационa тужба за повраћај ствари (actio rei vindicatio); публицијанска тужба (actio Publiciana); негаторна тужба због узнемиравања својине (actio negatoria); и тужба за заштита сусвојине и заједничке својине. Основни циљ ревиндикационе тужбе је повраћај ствари која се налази у државини другог лица. Циљ публицијанске тужбе је да заштите претпостављеног власника од трећих лица која су узела ствар из његовог поседа. Негаторна тужба због узнемиравања/ометања права својине штити власника (или претпостављеног власника), било враћањем у претходно стање или забраном даљег ометања. Тужба за заштиту сувласништва и заједничког власништва овлашћује сваког сувласника или заједничког власника да заштити својинска права на ствар у целини.

Европска конвенција о људским правима гарантује заштиту права на имовину (члан 1, Протокола бр. 1 Конвенције). У циљу заштите права на имовину/својину, Европски суд за људска права врши процену кршења члана 1, Протокола бр. 1. Први корак је утврђивање да ли постоји ометање права на мирно уживање права на имовину; у том процесу се користе "три правила": да ли постоји лишавање имовине, контрола коришћења од стране државе, или важи опште правило. Када се утврди постојање задирање у гарантовано право, Суд предузима други корак: утврђивање да ли је интервенција компатибилна са чланом 1 (Протокола 1). Да би била у складу са чланом 1, интервенција мора бити законита, мора имати легитиман циљ, и мора бити у складу са принципом пропорционалности. Ако не испуњава ове стандарде, утврђена сметња представља повреду члана 1 Протокола бр. 1 Европске конвенције.

НАЧЕЛО ПОУЗДАЊА У РЕГИСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ И УГОВОРНО СТИЦАЊЕ СВОЈИНЕ ОД КЊИЖНОГ ВЛАСНИКА

Miroslav R Lazic — 2023-12-21

Према систему тзв. каузалне традиције, за уговорно стицање права својине на непокретностима, поред пуноважног правног посла закљученим са власником, неопходно је и да је извршен упис у катастар непокретности. До стицања права неће доћи у случају да је упис извршен на основу неважећег правног посла или је закључен са невласником, а што се утврдило тек након уписа. Такође, ако је прибавилац располагао стеченим правом, након поништења посла право престаје за све касније стицаоце. Ипак, због дејства начела поуздања и сигурности правног промета, треће савесно лице остаје власник или титулар другог права на непокретности које је стекао од књижног власника који је нетачно уписан.

Начело поуздања (поверења) у регистар непокретности односи се на све правне податке који се могу утврдити увидом у земљишнокњижну или катастарску евиденцију. Треће лице је савесно уколико у постојећим околностима закључења уговора и стања евиденције, није могло посумњати у истинитост података из јавне евиденције. У српскоj судској пракси, што законодавац не искључује, за одржавање претпоставке савесности се захтева и провера ванкњижног стања непокретности. Иако таква пракса угрожава дејство начела поуздања, сматрамо да је то у постојећем стању српске катастарске евиденције то оправдано. De lege ferenda: Начело поуздања треба да важи за савесног стицаоца; Савесност подразумева испитивање књижног стања, али ако околности случаја доводе у сумњу тачност евиденције, савесност мора обухватити и испитивање ванкњижног стања.

ПРАВО ЗАПОСЛЕНОГ НА СТИЦАЊЕ УДЕЛА У ДРУШТВУ СА ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ

Milena Jovanović Zattila — 2023-12-21

Да би компанија остварила добар пословни резултат, на располагању јој je низ подстицајних мера којима ће запослене мотивисати на продуктивнији и ефикаснији рад. План доделе удела у друштву запосленима је једна од најуспешнијих мера у упоредној пракси, а изменама и допунама Закона о привредним друштвима је постала саставни део и законодавства Републике Србије. Ова иновативност корпоративног управљања се код нас односи искључиво на друштва са ограниченом одговорношћу. У сврху реализације ове подстицајне мере, дефинисана су два нова појма: резервисани сопствени удео и финансијски инструмент – право на стицање удела. У раду аутор анализира ЕСОП план (Employee Stock Ownership Plan), при чему сагледава примену и различитост истог у упоредниом праву, а потом испитује разлоге за усвајање, спровођење самог поступка и његову имплементацију у национално право.

ОТКЛАЊАЊЕ ПРАВНИХ НЕДОСТАТАКА ПРАВНОСНАЖНИХ ПРЕСУДА

Dušica Miladinović Stefanović — 2023-12-21

Правноснажност пресуде означава моменат којим започиње поступак извршења одлуке о казненоправном захтеву, садржане у изреци ове судске одлуке. Донета пресуда је резултат темељне чињеничне реконструкције кривичног догађаја и примене норми кривичног законодавства на утврђено чињенично стање. Круну институционалног реаговања на сумњу да је окривљени својим понашањем остварио биће одређеног кривичног дела чини пресуда донета у завршној фази спроведеног кривичног поступка.

Изјављивањем жалбе против првостепене пресуде омогућава се контрола законитости и правилности одлуке донете у првостепеном поступку. Одлука суда правног лека је правноснажна и извршна. Последице произашле из извршења правноснажне пресуде, изузетно, и под законом стриктно прописаној процедури, могу бити отклоњене једино одговарајућом одлуком врховне судске инстанце, донетом у поступку иницираном ванредним правним лековима. Правноснажна пресуда може бити анулирана због чињеничних или правних недостатака. Недостаци правне основице правноснажне пресуде биће у фокусу пажње у излагању које следи.

ЕФИКАСНОСТ ЗАЈЕДНИЧКОГ ИСТРАЖНОГ ТИМА КАО ИНСТРУМЕНТА ЗА ПРИКУПЉАЊЕ И РАЗМЕНУ ДОКАЗА У ПРЕКОГРАНИЧНИМ ИСТРАГАМА

Milena Manojlović Nedeljković — 2023-12-21

У овом раду се на првом месту разматра правни оквир за формирање и функционисање заједничког истражног тима на нивоу Европске уније, са нагласком на последицама које ова правила могу имати на уобличавање законодавног оквира Републике Србије у овој области, који такође представља предмет анализе аутора, при чему је посебна пажња посвећена практичним разматрањима у поступку формирања заједничког истражног тима и оригиналним елементима овог прогресивног средства међународне сарадње. Друго жариште овог рада je подршка коју Евроџаст може пружити у поступку формирања и функционисања заједничких истражних тимова чији су учесници како државе чланице Европске уније, тако и државе које нису чланице Европске уније, те се у раду такође разматра и сарадња Републике Србије са Евроџаст-ом и представљају могућности за даље унапређивање међународне сарадње са државама чланицама Европске уније након потписивања Споразума о сарадњи Евроџаст-а и Републике Србије 2019. године, уз навођење примера заједничког истражног тимa који је подржан од стране Евроџаст-а, као илустрације предности овог инструмента међународне сарадње.

САВРЕМЕНЕ ФИНАНСИЈСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И ТРАДИЦИОНАЛНО БАНКАРСТВО

Ljubica Nikolić — 2023-12-21

Финансијска технологија (Finance and Technology – Fintech) односи се на софтвере, мобилне апликације и друге технологије створене за побољшање финансијских услуга (од једноставних апликација за плаћање до сложених блокчеин мрежа које садрже шифроване трансакције). Последњих година, традиционално банкарство примењује савремене технолошке иновације, у исто време изложено је конкуренцији нових fintech сектора. Читаву историју банкарства прате технолошке иновације. Предмет наше пажње јесу финансијске технологије које су од 2008. године, од глобалне финансијске кризе, револуционисале свет финансија. Губитак поверења у традиционално банкарство стимулисало је експанзију нових дигиталних пословних и финансијских модела. Савремене технологије суштински су измениле пословање традиционалних финансијских институција, неке од њих су престале да постоје, оне које су опстале добиле су снажне конкуренте у новонасталим децентрализованим финансијским секторима. Свака криза показује слабости постојећег система и генерише нове могућности. Нове финансијске технологије створиле су окружење у којем банке нису више једини пружаоци финансијских услуга. Конкуренција између банака, за привлачење клијената новим дигиталним услугама, уз враћање изгубљеног поверења у банкарски систем, данас укључује и надметање банака са новим fintech компанијама и децентрализованим дигиталним финансијским секторима. Будући изглед финансија генерисаће, нове технолошке иновације, поверење у традиционалне и децентрализоване финансијске секторе, као и однос монетарних власти према децентрализованим дигиталним системима који за сада функционишу изван њихове контроле. Циљ овог рада јесте осврт на најважније финансијске иновације у банкарском сектору, улогу нових нетрадиционалних пружалаца финансијских услуга и њихову повезаност са традиционалним финансијским сектором. Део рада посвећујемо проблему регулисања дигитализованих финансија.

НЕОСУЂИВАНОСТ КАО ДИСКРИМИНАТОРСКИ УСЛОВ ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

Goran Obradović — 2023-12-21

„Потребна радница за рад у пекари“ или „Послати CV са сликом“ прототипи су огласа за које чак и шира јавност зна да представљају вид непосредне дискриминације приликом заснивања радног односа. На овакве и сличне огласе реаговале су одговарајуће институције, а свест грађана је у тој мери порасла да се они сами, у форми тзв. тестера, организују да прикупе доказе којима ће утврдити да једно понашање представља акт дискриминације. Имајући то у виду, аутори су се запитали због чега онда нека друга лична својства која се траже од кандидата за пријем у радни однос, не само да не изазивају револт, већ се готово сматрају пожељним? Како то, не било ко, већ државни органи могу од кандидата тражити потврду да није осуђиван или да се против њега не води судски (кривични) поступак? Да ли је заиста за радно место медицинске сестре – техничара важно да ли је лице осуђено за неко од кривичних дела против безбедности саобраћаја? На који начин држава пружа могућност ресоцијализације осуђеника ако прва, за радна места у јавном сектору, тражи ову врсту уверења, неселективно у односу на врсту кривичних дела и дужину изречене казне? Напослетку, шта је са презумцијом невиности, једним од основних постулата кривичног поступка? Анализирајући важеће законске прописе, праксу независних тела и међународних институација, аутори настоје да пруже одговор на ова и друга питања која су се отворила у раду.

КРИПТО КАО ПРЕДМЕТ УГОВОРНЕ ОБЛИГАЦИЈЕ ПРЕМА УРЕДБИ О ТРЖИШТИМА КРИПТОИМОВИНЕ (MICA) И ЗАКОНУ О ДИГИТАЛНОЈ ИМОВИНИ

Mihajlo Cvetkovic — 2023-12-21

Анализа почиње разматрањем еволуције од криптовалуте до крипто-добра, са посебним освртом на дефиниције и термине у контексту приватноправног промета. Затим се фокусира на одређивање уговорних страна према Закону о дигиталној имовини и Уредби о тржиштима криптоимовине, где се криптоимовина претежно третира као инвестиционо добро. Посебна пажња посвећена је токенима е-новца у контексту новчаних обавеза, као и токенима које прописи још увек нису обухватили (NFT). Додатно, рад се бави уговарањем крипто услуга, истражујући како се уговорни односи формирају и регулишу. Разматра се и правни промет на основу уговора унутар blockchain окружења, као и токенизација, када се не-крипто нађе на мрежи. Указано је на низ недостатака ЗДИ. Рад проблематизује терминологију, наводећи да је израз “дигитална имовина” из ЗДИ неадекватан, те предлаже термин “крипто добро”, дефинисан кроз два кључна елемента: приватну природу добра и употребу криптографије у оквиру DLT технологије. Одређене су врсте обавеза с обзиром на природу токена. Аутор укршта општу теорију уговорног права и конкретне именоване уговоре када чинидба уговарача гласи на крипто.

ВИДЕО НАДЗОР И ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА: УТИЦАЈ НА ПРАВО НА ПРИВАТНОСТ И ПРАВА ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ

Carmen Oana Mihăilă — 2023-12-21

Заштита права на приватност је све више представља кључно питање у контексту у видео надзора који се данас ефикасно обавља употребом врхунских савремених технологија. Технологија се непрестано развија и доприноси унапређењу у разним областима живота, међутим, брзи развој нових технологија доноси и велике ризике и потенцијалне претње, нарочито када су у те процесе укључене технологије попут вештачке интелигенције (паметне камере и системи видео надзора, биометрија и препознавање лица) које су у стању да анализирају огромну количину података, идентификују везе између података, и открију тачан идентитет појединца.

Употреба видео камера за надзор покреће важна питања приватности. Даљинска барометријска идентификација се може извршити само уз поштовање одређених гаранција људксих права, у контексту оправданог интереса и у складу са принципом пропорционалности. Технологија препознавања лица је свеприсутна (у редовима за чекирање на аеродрому, полицијским управана, апотекама) мада последњих година постаје све конторверзнија тема, нарочито у погледу заштите људских оправа и слобода. Иако употреба савремених технологија може допринети осећају сигурности и удобности ентитета који је примењују, заговорници приватности увелико критикују употребу ове технологије, посебно због расне пристрасности и могућности злоупотребе. Сматра се да употреба биометријске идентификације појединаца у „реалном времену“ и у јавним просторима, у сврху спровођења полицијских овлашћења, представља повреду људских права и слобода, али такође даје осећај сталног надзора и индиректно обесхрабрује остваривање слободе окупљања и других основних људских права.

Још један важан проблем је употреба видео надзора у контексту повреде права интелектуалне својине. Неовлашћена употреба видео/аудио снимака може утицати пословање привредног субјекта или појединца. Пословне тајне и поверљиве информације су често суштински део пословног порфолија интелектуалне својине неке компаније. Због тога компаније предузимају додатне заштитне мере како би осигурале да слике и видео записи буду безбедно ускладиштене и доступне само овлашћеном особљу. Камерама се снимају слике уметничких дела, приредбе, представе, изложбе, итд., тако да неконтролисани приступ може довести до кршења ауторских и сродних права. Снимљени видео записи се затим могу поставити на интернет платформе, па таква употреба интелектуалне својине може довести до кршења ауторских права, посебно када се видео материјал заштићен ауторским правима користи без дозволе власника или аутора, што представља кршење права интелектуалне својине.

LOCUS STANDI ПОЈЕДИНАЦА КОД ТУЖБЕ ЗА ПОНИШТАЈ АКАТА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Sanja M. Đorđević Aleksovski — 2023-12-21

У фокусу рада су услови под којима приватни субјекти могу имати активну процесну легитимацију код тужбе за поништај аката Европске уније. Утврђују се и анализирају наметнута им ограничења због којих су оправдано означени као непривилеговани тужиоци. Поред доказивања основа за покретање тужбе за поништај и поштовања изузетно кратког преклузивног рока, појединицима се намећу додатна два услова која морају кумулативно бити испуњена - да их оспорени акт погађа директно и појединачно. Спорнији и теже остварив услов представља појединачна погођеност спорном мером, који је чак и додатно построжен у пракси Суда правде. Стога је централни део рада посвећен анализи и критиковању тзв. Plaumann теста као изузетно строго постављеног теста примене за стицање активне процесне легитимације. Дат је преглед аргумената и контраргумената за његову реформу, а све у светлу поимања права ЕУ као заокруженог правног поретка са комплетним системом заштите права појединаца. Закључује се да су ограничавајући услови за признање активне процесне легитимације, као и повремена недоступност правних лекова пред националним судовима недостаци права ЕУ као поретка који тежи владавини права и приближавању својим грађанима. Увиђа се да је протеклих деценија Plaumann тест послужио као својеврсно оружје којим се појединцима ускраћивала процесна легитимација. Иако је Лисабонским уговором начињен известан помак у правцу либерализације стицања locus standi, реч је само о врло ограниченом, уско дефинисаном броју ситуација.

СПЕЦИФИЧНОСТИ ТУЖБЕ ЗА ПОНИШТАЈ ОДЛУКА ОДБОРА ЗА ЖАЛБЕ ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНИХ АГЕНЦИЈА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Slađana Mladenović — 2023-12-21

Специфичности тужбе за поништај одлука одбора за жалбе (ОЖ) децентра- лизованих агенција ЕУ постоје у четири аспекта овог механизма. Први се односи на надлежност Суда ЕУ, а с тим у вези постоје две специфичности: 1) успостављањем овог механизма надлежност Суда ЕУ је проширена мимо Уговора; и 2) тужба за поништај одлука ОЖ је једино средство судске заштите у вези са већином одлука агенција са правним дејством на трећа лица. Разлози за поништај представљају други аспект, а специфичности се односе на обим и интензитет контроле коју ОЖ врши током жалбеног поступка. У вези са обимом, у пракси Суда ЕУ је успостављена разлика између ОЖ агенција OHIM/EUIPO и CPVO који имају обавезу да спроведу de novo контролу спорне одлуке, и ОЖ агенција ECHA и ACER који су ограничени жалбеним разлозима. Кад је реч о интензитету, Суд ЕУ је у пракси утврдио да ОЖ мора да размотри како правна, тако и сложена економска, научна и техничка питања. Притом, интензитет контроле коју врши ОЖ мора бити већи од интензитета контроле коју врши Суд ЕУ, што подразумева утврђивање да ли у оцени органа агенције који је донео спорну одлуку постоји грешка, а не само очигледна грешка. Трећи аспект представља дејство првостепене пресуде, а специфичност се односи на надлежност Општег суда да измени одлуке ОЖ агенција OHIM/ EUIPO и CPVO, што је други пример проширења надлежности Суда ЕУ мимо Уговора. Општи суд је у пракси то рестриктивно тумачио, тако да измена одлука ОЖ не подразумева пуну надлежност у смислу чл. 261. УФЕУ, већ утврђивање какву је одлуку ОЖ морао да донесе у светлу изнетих чињеница. Жалба на првостепену пресуду је четврти аспект, а с тим у вези специфич- ност се односи на механизам филтера, успостављен одредбама чл. 58а Статута Суда ЕУ који је на снази од 1. маја 2019. године. Механизам подразумева да, по правилу, није допуштена жалба на првостепену пресуду која се тиче одлуке ОЖ агенција EUIPO, CPVO, ECHA и EASA. Жалба може изузетно бити допуштена ако се њоме отвара важно питање за јединство, конзистентност или развој права ЕУ. Кључне речи: децентрализоване агенције ЕУ, одбори за жалбе децентра- лизованих агенција ЕУ, функционални континуитет у децентрализованим агенцијама ЕУ, судска контрола одлука агенција ЕУ, тужба за поништај одлука агенција ЕУ, механизам филтера, чл. 58а Статута Суда ЕУ.

МОРАЛНО РАСУЂИВАЊЕ И ПРОФЕСИОНАЛНА ПОСЛОВНА ЕТИКА У РАЧУНОВОДСТВЕНОЈ ПРОФЕСИЈИ

Miljan Savić — 2023-12-21

Због ограничености ресурса и асиметрије информација, одговорност за усклађеност са пореским и другим прописима у пракси је често пренета са клијената на пружапоце рачуноводствених услуга односно на рачуновође. Сходно томе, неетички ставови и поступци рачуновођа могу имати значајан утицај на пословање клијената, кроз савете како да послују усклађено са прописима односно како да у већој или мањој мери злоупотребе постојећи регулаторни оквир. Рад има за циљ свеобухватан приказ досадашњих истраживачких питања, методолошких приступа и најважнијих налаза о (не)усклађености рачуновођа са прописима, етичким и другим начелима рачуноводствене професије. Посебна пажња дата је досадашњим налазима о етичким уверењима рачуновођа и факторима који утичу на њихово (не)етичко поступање. Налази представљени у овом раду не омогућавају једнозначно одређивање детерминанти етичких уверења и понашања рачуновођа али указују на велик значај адекватно усмерене едукације, стварања адекватних подстицаја за одупирање притисцима ka neetičnom ponašanju, те високог нивоа упознатости рачуновођа са најбољом праксом приликом пружања рачуноводствених услуга, за шта су такође од великог значаја важећи кодекси етике и њихова доследна примена.