Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu

HAS PUBLIC POLICY-MAKING BECOME A FULLY-FLEDGED FUNCTION OF PUBLIC ADMINISTRATION IN THE REPUBLIC OF SERBIA?.

Dejan Vučetić — 2024-12-24

Овај рад испитује једну од основних функција јавне управе у Републици Србији - креирање јавних политика. Након кратког историјског осврта на реализацију ове функције током период социјалистичког управљања, и током транзиције 90-тих година ХХ века, анализира се нормативни оквир који је успостављен у последњој деценији, са фокусом на Закон о планском систему и пратеће подзаконске акте Владе. Ови прописи успоставили су темеље за модерно обављање функције креирање јавних политика у Србији. Кроз квалитативну анализу, укључујући нормативно-догматски приступ и анализу докумената, рад нуди препоруке за унапређење ове функције јавне управе, са акцентом на употребу аналитичких алата и системски приступ реформама.

СУДСКА ЗАШТИТА СТВАРНИХ ПРАВА

Anđelija Tasić — 2024-12-24

Правна заштита грађанских субјективних права је правна радња која се примењује када изостане добровољно вршење носиоца обавезе у грађанскоправном односу, што угрожава остваривање правног циља субјективног права. Повод за захтевања судске заштите је угрожавање или повреда неког субјективног права услед које је, по правилу, настала нека штета – имовинска или неимовинска. Стварноправне тужбе, према основу из кога се изводи захтев, деле се на својинске - петиторне (реивиндикациона, публицијанска, негаторна, конфесорна, заложна итд) и државинске (посесорне) тужбе. Предмет овог рада је анализа својинских стварноправних тужби, сагледана кроз призму материјалноправних (ЗОСПО) и процесноправних одредаба (ЗПП).

КОНВЕНЦИЈA МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РАДА БРОЈ 190 О СПРЕЧАВАЊУ НАСИЉА И УЗНЕМИРАВАЊА У СВЕТУ РАДА – РАЗЛОЗИ ЗА РАТИФИКАЦИЈУ

Marija Dragićević — 2024-12-24

Иако се много пута помиње у прописима Међународне организације рад, питање насиља и узнемиравања на раду све донедавно није било непосредна и главна тема ниједне конвенције ове важне међународне организације. Стога је Конвенција број 190 о насиљу и узнемиравању у свету рада изузетно важна, будући да је то први и једини међународни правни пропис који се непосредно бави насиљем и узнемиравањем на раду. Поред тога, ова Конвенција има изузетно широко подручје примене у погледу лица и области на које се примењује. Њен циљ је да пружи заштиту запосленима и другим лицима од насиља и узнемиравања на раду у свим секторима, било да су приватни или јавни, у формалној или неформалној економији, у урбаним или руралним подручјима. У овој раду, аутори разматрају Конвенцију број 190, њене основне карактеристике и дефиниције које даје, подручје примене, начин уређења поступка превенције и заштите од насиља и узнемиравања на раду. Након тога, аутори дају оцену да ли је, с обзиром на постојећи степен правне заштите запослених и других радноангажованих лица од насиља и узнемиравања на раду у Републици Србији, један овакав акт потребан нашој земљи, те ако јесте шта би ново и боље донео нашем правном систему и заштити радноангажованих лица у односу на постојеће стање.

CONSENT TO TATTOOING

Srđan Radulović — 2024-12-24

Са традицијом дугом више од пет хиљада година, тетовирање се сматра једном од најстаријих уметничких форми, а уз постепено развијање нових техника, материјала, стилова и приступа за решавање и најсложенијих техничких задатака, тетовирање је прерасло у изузетно цењен начин самоизражавања, како са тату-уметнике, тако и за поносне власнике нових тетоважа.

Наравно, за сам процес тетовирања везано је небројено много правних дилема. Проблеми везани за ауторска права, здравље и безбедност, лиценцирање и регистровање, па и потенцијалну дискриминацију, само су неки од оних који окупирају пажњу правничке јавности. Са становишта права, ипак, централно питање, то јест кластер питања, односи се на пристанак на тетовирање.

Бројна питања везана за аутономију личности, наиме, отварају се у моменту изражавања аутономије кроз пристанак на тетовирање, а питања која се тичу способности за самоопредељење кроз пристанак нарочито су значајна. Како у Републици Србији не постоји адекватна или барем довољно конкретна регулатива у овој области, у овом чланку, с ослонцем на технике аналитичког и предности нормативног метода, указујемо на дилеме у вези способности изражавања аутономије кроз пристанак на тетовирање и потенцијалне одговоре на њих.

THE AUTONOMY OF WILL AND THE PATIENT’S RIGHT TO SELF-DETERMINATION: LEGAL GUARANTEES AND (BIO)ETHICAL DILEMMAS

Ivana Simonović — 2024-12-24

Невероватан напредак медицинске технологије и здравствене заштите омогућио је различите могућности продужења живота умирућих пацијената, чак дотле да се оправдано можемо запитати о вредности и смислу таквог живота. Вештачке мере одржања умирућих пацијента у животу учиниле су процес умирања дужим, истовремено суочавајући нас с дилемом оправданости окончања медицинске неге која не даје никакве резултате, те питањем ко о томе треба да одлучи.

Савремена парадигма односа лекар – пацијент почивају на принципу аутономије воље и пацијентовом праву на самоодређење. Они могу дати смернице у тражењу одговора на постављена питања. У том кључу, пацијент не само да има право да одбије пружање медицинске неге или да захтева прекид већ започете (што је златни стандард бриге о паацијентима), већ му треба омогућити и право на тражење помоћи у умирању.

Мало је земаља у којима су еутаназија и различити облици помоћи у умирању законом дозвољени. У Србији санкционисани су као кривична дела. Нацртом Грађанског законика, ипак, установљава се ново субјективно (лично) право – право на достојанствену смрт (еутаназију), дозвољену под нарочитим условима, уз испуњење посебних људских, психо-социјалних и медицинских претпоставака. Пре законодавчеве коначне речи, неопходна је јавна информисана дебата о овом сложеном питању. Правни стручњаци свакако су позвани на учешће у промишљању предлога о чињењу еутаназије законски допуштеном, као што треба ослушнути и став грађана.

ПРИНЦИП НАРОДНОГ СУВЕРЕНИТЕТА КРОЗ ПРИЗМУ СВЕТОАНДРЕЈСКЕ СКУПШТИНЕ

Sara Mitić — 2024-12-24

Рад под наведеним насловом, најпре, даје историјски осврт на скупштине у Србији. Затим се пружа увид у стање уочи Светоандрејске скупштине. Детаљно су образложена незадовољства свих чинилаца у земљи, градског и сеоског становништва, појединих органа, као и водећих политичких снага. Затим се говори о околностима које су убрзале сазивање скупштине. Преко писма, које су поједини актери упућивали другима, виде се разлози који су допринели формирању коначне одлуке о сазивању Скупштине. Главни део рада је само заседање Светоандрејске скупштине. Најпре се износе жалбе и представке становишта, а затим и доношење Закона о народној скупштини од 28. октобра 1858. године. Обрађени су и исходи Светоандрејске скупштине: свргавање кнеза Александра Карађорђевића, повратак Милоша Обреновића и фактичко развлашћење савета, као и онај најважнији-јачање свести о народном суверенитету.

КУМУЛАЦИЈА СУБЈЕКТИВНИХ ПРАВА ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА КУМУЛАЦИЈУ ПАТЕНТА И ПРАВА НА ИНДУСТРИЈСКИ ДИЗАЈН

Nikola Milosavljevic — 2024-12-24

Кумулација субјективних права интелектуалне својине представља област све већег интересовања научне јавности. Кумулације могу бити од великог значаја имајући у виду нови развој у области вештачке интелигенције и потребе да се креације које она створи заштите на адекватан начин. Међусобни односи између различитих права интелектуалне својине представљају област која није у довољној мери обрађена нити систематизована. Стога аутор у раду анализира постојећа знања о кумулацијама права интелектуалне својине применом социолошког и правно-догматског метода, а након тога се фокусира на конкретну анализу кумулације патента и права на индустријски дизајн. Аутор на овај начин жели да укаже на значај које кумулације могу имати за уређење односа у области интелектуалне својине и посебно за утврђивање обима заштите.

ЛОКАЛНЕ КОМУНАЛНЕ ТАКСЕ КАО ИЗВОРНИ ПРИХОД ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ НА ТЕРИТОРИЈИ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ

Cvjetana Cvjetković Ivetić — 2024-12-24

Тренд ка фискалној децентрализацији, који је присутан у савременим државама, подразумева постојање изворних прихода јединица локалне самоуправе. За ову категорију прихода својствено је да локалне власти одређују њихову висину, потпуно самостално, или, пак, придржавајући се законских ограничења. У изворне приходе јединица локалне самоуправе у Републици Србији спадају и локалне комуналне таксе. У раду се аутори баве финансијском аутономијом јединица локалне самоуправе које се налазе на територији АП Војводине управо кроз призму локалних комуналних такса. У раду ће се утврдити њихов фискални значај у јединицама локалне самоуправе које се налазе на територији АП Војводине и покушаће се одредити фактори који утичу на њихову висину, односно на њихову издашност.

ИЗВРШЕЊЕ НА НЕПОКРЕТНОСТИ НА КОЈОЈ НИЈЕ УПИСАНО ПРАВО СВОЈИНЕ ИЗВРШЕНИКА

Stojana Petrović — 2024-12-24

Пропуст извршеника да упише своје право својине на непокретности није препрека одређивању извршења у правима ентитета Босне и Херцеговине. И поред тога, због условљавања спровођења извршења уписом права извршеника на непокретности, важећа процесна правила не могу се сматрати адекватним нормативним одговором домаћих законодаваца на потребу тражиоца извршења да се намири, нарочито када извршеник нема другог предмета који би се могао предложити за намирење. У раду се, употребом научне методологије, разматра и процјењује аксиолошка вриједност законодавних рјешења питања извршења на непокретности која није уписана као својина извршеника у домаћем праву, те и у правима одабраних држава окружења. Анализом су обухваћене обје ситуације, када упис права извршеника има конститутивни, као и када он има декларативни учинак на његово стицање права. Закључује се да временска корелација између тренутка одређивања извршења на неуписаној непокретности и тренутка уписа извршеника као њеног власника детерминише најмање три могућа законодавна модела одређивања извршења. Сваки од уочених модела којима се принудно намирење тражиоца извршења условљава претходним уписом извршениковог права на непокретности, могуће је унаприједити, или рјешавањем проблема ефикасног прибављања основа за упис права извршеника, или омогућавањем провођења пљенидбеног пописа у ситуацији када је прибављање извршениковог титулуса, а тиме и упис његовог права, немогуће за тражиоца извршења.

CHALLENGES IN EXERCISING THE RIGHT TO ANNUAL LEAVE FOR WORKERS ON LONG-TERM SICK LEAVE IN THE REPUBLIC OF CROATIA

Dragana Bjelić Gaćeša — 2024-12-24

Pravo na plaćeni godišnji odmor jedno je od temeljnih prava iz radnog odnosa i kao takvo inkorporirano u niz pravnih akata, kako na međunarodnoj i regionalnoj, tako i na nacionalnoj razini. Svrha ovoga prava je omogućiti radniku odmor od fizičkog i/ili psihičkog rada, omogućiti mu uživanje u opuštanju i razonodi, kako bi se njegove radne sposobnosti obnovile. Pravo na plaćeni godišnji odmor, sukladno praksi Suda pravde EU, smatra se posebno važnim načelom socijalnog prava Zajednice, zbog čega se mora priznati svakom radniku, neovisno o njegovom zdravstvenom stanju. Ipak, u Republici Hrvatskoj, za radnike koji su bili na dugotrajnom bolovanju, ostvarivanje prava na plaćeni godišnji odmor nakon povratka na rad praćeno je značajnim poteškoćama. Aktualni hrvatski Zakon o radu, u kontekstu instituta prenošenja godišnjeg odmora u sljedeću kalendarsku godinu, odredbama čl.84. navodi da radnik koji, zbog bolesti, godišnji odmor ne iskoristi u cijelosti ili djelomično u onoj kalendarskoj godini u kojoj ga je stekao ima pravo iskoristiti ga po povratku na rad, a najkasnije do 30. lipnja sljedeće kalendarske godine. Postavlja se pitanje, kako će se u navedenu odredbu uklopiti radnik koji je na dugotrajnom bolovanju proveo dvije, tri ili više godina? Hoće li ga ovakvo zakonsko rješenje lišiti prava na plaćeni godišnji odmor? Cilj rada je analizirati relevantne odredbe hrvatskog pozitivnog prava koje se tiču prava na plaćeni godišnji odmor i mogućnosti njegovog prenošenja, staviti ih u korelaciju s relevantnim europskim direktivama i odlukama Suda pravde EU te zaključiti o njihovoj usklađenosti i utjecaju na položaj radnika i poslodavaca u Republici Hrvatskoj.

АНАЛИЗА ПРИМЕНЕ ЗАКОНА О НЕСТАЛИМ БЕБАМА

Bojana Arsenijević — 2024-12-24

Закон о утврђивању чињеница о статусу новорођених беба за које се сумња да су нестале из породилишта у Републици Србији ступио је на снагу 2020. године. Рад анализира резултате примене закона, као први своје врсте. Истраживање је обухватило праксу четири надлежна суда у држави – виших судова у Нишу, Крагујевцу, Београду и Новом Саду. Применом статистичког метода и метода случајног узорка ауторка чини први поглед ка резултатима примене закона.

Усвајање посебног закона, чији је предмет уређење поступка за утврђивање чињеница о нестанку беба и за досуђивање накнаде нематеријалне штете, имало је два циља. Први, да коначно реши проблем непоузданих информација о статусу беба за које се сумња да су нестала и досуди накнаду нематеријалне штете лицима чије је право на породичан живот повређено. Други, да испуни обавезе из пресуде Европског суда за људска права у предмету Јовановић против Србије. Преклузиван карактер рока за подношење предлога ради утврђивања чињеница, кратак период рока и начело хитности у вођењу ових ванпарничних поступака требало је да укажу на значај који је дат решавању питања статуса беба за које се сумња да су нестале. Спроведено истраживање је показало да закон није остварио своју сврху.

GENERAL PRINCIPLES OF LAW FORMED WITHIN THE INTERNATIONAL LEGAL SYSTEM: FOGGY OR FORGOTTEN CONCEPT?

Sanja M. Đorđević Aleksovski — 2024-12-24

Комисија за међународно право (КМП) већ деценијама кодификује различите изворе међународног права. Рад на кодификацији општих принципа права до сада је произвео три извештаја Специјалног известиоца у којима су идентификоване две категорије општих принципа права, с обзиром на њихово различито порекло. Прва категорија општих принципа права потиче из националних правних поредака, док друга проистиче из самог међународноправног система. Потоњи су до сада дефинисани као „општа правна начела која се могу формирати у оквиру међународног правног система” у закључцима усвојеним на првом читању из маја 2023. године. Циљ рада је испитивање поменуте контроверзне категорије општих принципа права. У вези са општим правним принципима који могу проистећи или се формирати у оквиру међународног правног поретка треба истаћи да међу теоретичарима, члановима саме КМП, као и државама постоје опречни ставови. Стога ће се рад претежно фокусирати на следећа истраживачка питања: Да ли општи принципи права формирани у оквиру међународног правног система могу постојати као самостални извор међународног права? Да ли на основу језичког тумачења члана 38 (1) в) Статута Сталног суда међународне правде и Међународног суда правде постоји аргумент у корист става у да је таква категорија принципа одувек била укључена у појам општих принципа права? У раду ће се, такође, анализирати појам „признавања” општих принципа права формираних у оквиру међународног правног поретка, и довести га у везу са концептом сагласности држава.

AI TECHNOLOGIES IN EDUCATION: REGULATORY FRAMEWORKS AT THE INTERNATIONAL, REGIONAL AND NATIONAL LEVEL

Gordana Ignjatovic — 2024-12-24

Ovaj pregledni rad prikazuje rezultate istraživanja o veštačkoj inteligenciji (engl. Artificial Intelligence) u obrazovanju, sa fokusom na regulatornim dokumentima usvojenim na međunarodnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Relevantne međunarodne, regionalne i nacionalne institucije nastojale su da mapiraju njen konceptualni okvir, tipologiju i ključnu tematiku kako bi uspostavile okvir za njeno regulisanje i odgovornu primenu. U oblasti obrazovanja, međunarodne i regionalne institucije, i pojedine države, usvojile su dokumente koji mogu biti od koristi prilikom kreiranja nacionalnih politika, propisa i smernica za upotrebu veštačke inteligencije u obrazovanju. U tom kontekstu, prvi deo rada predstavlja konceptualni okvir veštačke inteligencije (VI) i ključne pojmove koji su povezani sa VI tehnologijom. Drugi deo rada daje pregled regulativnih okvira kojima se ova tematika uređuje na međunarodnom nivou (OECD, UNESCO), regionalnom nivou (EU, CoE) i nacionalnom nivou (Srbija), sa posebnim osvrtom na dokumenate kojima se uređuje upotreba veštačke inteligencije u oblasti obrazovanja. U trećem delu se sumiraju ključne prednosti i mogućnosti, nedostaci i rizici upotrebe veštačke inteligencije u obrazovanju, i razmatraju faktori koje treba uzeti u obzir prilikom odlučivanja o adekvatnom obliku integracije VI u obrazovni proces. U završnim napomenama, uz sumiranje ključnih nalaza, ukazuje se na važnost uravnotežene i odgovorne primene VI tehnologija u obrazovanju, u skladu sa najvišim etičkim principima, pedagoškim standardima i garancijama zaštite ljudskih prava. Pažljivo osmišljeni regulatorni okvir, odgovarajuća infrastrukura, resursi, konstantna podrška, smernice, kao i praktična obuka svih aktera radi sticanja adekvatnih kompetencija su nužne u kontekstu promovisanja transparentne, odgovorne i sigurne upotrebe veštačke inteligencije u oblasti obrazovanja.