Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu

УПРАВНИ АСПЕКТИ ДОБИЈАЊА ДОЗВОЛЕ ЗА ПОСЈЕДОВАЊЕ ВАТРЕНОГ ОРУЖЈА УРЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Dražen Miljić — 2025-10-28

Апстракт: Због велике злоупотребе ватреног оружја, како легално стеченог тако и нелегалног, оправдано је интересовање научно-стручне јавности и грађана о начину добијања дозволе и броју лица која посједују ватрено оружје. У раду ће бити извршена анализа управног поступка добијања дозволе за посједовање ватреног оружја у Републици Српској и поступање надлежних органа са циљем да се докажу пропусти у нормирању материје и мањкавости у рјешавању ове врсте управних ствари. Ватрено оружје има велике импликације на безбједност грађана, поготовo у посљедње вријеме, када је све већи број кривичних дјела гдје је ватрено оружје главни инструмент извршиоца. На крају, што говори у прилог занемарености ове значајне теме, истичемо да приликом истраживања нисмо наишли ни на један рад који је написан о овој теми у Републици Српској.

УСТАВНОПРАВНИ АСПЕКТ ЗАШТИТЕ ПОТРОШАЧА: КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА И СЛУЧАЈ СРБИЈЕ

Aleksa Damnjanović — 2025-10-28

У последњих неколико деценија је знатно порасла свест о правима потрошача, а потрошачко право је постало веома динамична област права. Тако је заштита потрошача нашла место у уставима различитих држава. У првом делу рада аутор даје приказ уставних норми о заштити потрошача у неколико европских устава, посвећујући пажњу не само садржини тих одредби, већ и њиховом месту у уставној систематици. У другом делу рада аутор указује на дилему да ли права потрошача представљају људска права или је реч превасходно о програмским начелима. У истом делу је аутор указује и на повезаност између заштите потрошача и других института уставног права. Напослетку аутор посвећује пажњу чл. 90 Устава Републике Србије, који нормира заштиту потрошача. При томе је уставна норма стављена у контекст реакције државе на бојкот трговинских ланаца који је у Републици Србији организован почетком 2025. године.

ЗАКОНОДАВНА СПРЕМНОСТ ЗА ДИГИТАЛНУ СТВАРНОСТ: ТОКЕНИЗАЦИЈА У СРПСКОМ ЗАКОНОДАВСТВУ

Ljubica Nikolić — 2025-10-28

Рад се бави анализом правног оквира токенизације у Републици Србији, са фокусом на дигиталне токене као специфичан облик дигиталне имовине, дефинисан Законом о дигиталној имовини. У раду се указује на основне типове токена, као и на изазове њихове правне квалификације, посебно у погледу раздвајања од виртуелних валута и утврђивања да ли имају карактеристике финансијских инструмената. Анализира се и правна регулатива у вези са токенизацијом хартија од вредности и непокретности, уз посебан осврт на технолошка ограничења примене DLT-а (технологије дистрибуиране евиденције) у оквиру постојећих институционалних механизама. Рад указује на недостатак прецизних критеријума за класификацију токена у српском праву, као и на потребу за јаснијим и подстицајнијим смерницама. Циљ овог рада је да укаже на потребу унапређења постојећег законодавства ради обезбеђивања веће правне сигурности, подстицаја иновација и омогућавања ширег прихватања токенизације у Републици Србији.

УСТАВНИ СУД СРБИЈЕ vs. УСТАВ – ДОКТРИНА О СУШТИНСКОМ ДОНОСИОЦУ ПРАВНОГ АКТА

Darko Simović — 2025-10-28

Устав Србије из 2006. године, уз бројне недостатке уређивања института ванредног стања, предвиђа унапређена решења, јер су постављена вишеструка јемства против могућих злоупотреба, што је најупадљивије изражено када је реч о расподели надлежности у режиму ванредног стања, као и у додатној заштити људских права. Искуство Србије с ванредним стањем 2020. године недвосмислено је указало на чињеницу да устав, као правни акт, никада не може толико прецизно и детаљно да уреди један тако деликатан институт, а да не постоје одређена отворена питања која ће одговоре добити тек у самој пракси. Пред Уставним судом су постављена питања о уставности увођења ванредног стања, као и о уставности предузетих мера ограничења људских права. Уставни суд је донео две значајне одлуке, али није установио конзистентну доктрину о институту ванредног стања. Изазови с којима се суочило српско друштво потврдили су чињеницу да постоји криза уставносудске функције у Србији. У таквом амбијенту Уставни суд је, посматрано са становишта владавине права, установио једну изразито погубну доктрину о суштинском доносиоцу правног акта. Да бисмо на прави начин сагледали домашај уставносудске доктрине о суштинском доносиоцу правног акта, први део рада посвећен је уставном основу за доношење ванредних мера, док у другом делу следи детаљна анализа поменуте доктрине.

ТЕРИТОРИЈАЛНА АУТОНОМИЈА У ЕВРОПСКИМ ДЕМОКРАТИЈАМА: СЛУЧАЈ ФАРСКИХ ОСТРВА

Marko Stanković — 2025-10-28

У раду је анализирана политичка и територијална аутономија Фарских Острва у оквиру Данског Краљевства. Након уводног дела, изложена су основна обележја теоријског концепта територијалне аутономије. Следи кратак приказ еволуције статуса Фарских Острва, која су вековима била норвешка и данска колонија, да би од средине прошлог века стекла аутономни статус у оквиру Данског Краљевства. Централни део рада представља анализа правних норми којима је уређена фарска аутономија, посебно Акта о самоуправи Фарских острва из 1948. године и два акта из 2005. године – Акта о спољној политици Фарских Острва и Акта о преузимању надлежности. Након тога је изложена тренутна политичка ситуација на Фарским Острвима, која је упоређена са тренутном ситуацијом на Гренланду, другој аутономној територији у оквиру Данског Краљевства. У закључним разматрањима су сумирани резултати истраживања и понуђени одговори на отворена правна и политичка питања.

О УВОЂЕЊУ ИНСТИТУЦИОНАЛНО ГАРАНТОВАНЕ СУДСКЕ НЕЗАВИСНОСТИ У СРПСКО ПРАВО

Biljana Gavrilović Grbović — 2025-10-28

У раду се обрађује питање увођења институционих гаранција судске независности у српско право. Под институционом гаранцијом судске независности подразумева се сталност, непокретности и материјална обезбеђеност судија. На простору Србије је постојала свест о важности начела судске независности и пре увођења његових институционих гаранција. Морал судија био је гаранција судске независности до његовог законског обезбеђења. Међутим, с обзиром на то да је морал судија средином XIX века почео да слаби, услед материјалне оскудице, дошло је најпре, у Намесничком уставу, до прокламовања начела судске независности као уставне категорије; али без институционих гаранција. Због тога, младоконзервативци тај потез уставотворца оцењују као „празну беспослицу“. До увођења институционих гаранција долази тек на основу Закона о судијама од 1881. године. Али, иако је истицана насушна потреба да се начело судске независности законски обезбеди, приликом доношења Закона о судијама дошло је до расправе о инструментима за институционо обезбеђење овог начела. С тога, у раду се највећа пажња посвећује питању поводом чега су се то разишли ставови посланика када је реч о инструментима обезбеђења крунског начела правосуђа – начела судске независности.

АНТИЕВАЗИОНЕ МЕРЕ У СИСТЕМУ ПОРЕЗА НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Miloš Vasović — 2025-10-28

ПДВ је подложнији пореској евазији у односу на друге врсте пореза пре свега због института претходног пореза, а затим због високе стопе, што доприноси већем утајеном пореском приходу. Аутор у раду анализира три антиевазионе мере које су предвиђене законодавством Републике Србије. Једна од њих је принцип обрнуте наплате који подразумева да га порески обвезници исказују и примењују у фактури, што важи само за одређене испоруке. Уколико за одређене испоруке није могуће применити наведени принцип, пореској администрацији на располагању стоје још две антиевазионе мере: секундарна пореска обавеза и начело фактицитета. Свака од поменутих мера има своје недостатке, па тако, уз претпоставке да је потребно заштитити националне фискалне интересе и да је национално ПДВ законодавство неопходно додатно ускладити са законодавством Европске уније у наведеној области, аутор препоручује измене тренутних прописа у циљу ефикасније наплате пореза на додату вредност и превенције евазије.

МЕЂУНАРОДНИ КАРАКТЕР КОРУПЦИЈЕ У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ

Jovan Božović — 2025-10-28

Друштвени контекст стварања Краљевине Југославије, условљен претходним ратним разарањима, брзо је створио политичку поларизацију у погледу решавања основних питања државног уређења. И поред тога, успостављање државних институција са демократским потенцијалом давало је какву-такву наду за јачање антикоруптивних мера. Међутим, показало се да владавина права и борба против корупције захтевају много више - радикалне политичке реформе или потпуну промену система.

У позадини Нашичке афере можемо приметити структурне узроке изложене феноменологије корупције. Наиме, економски систем Краљевине Југославије био је обликован тако да је било практично немогуће пословати без административне подршке. Шуме су биле директно под контролом државе, која није била ни ефикасна, ни ефективна, већ је омогућавала бројним јавним функционерима и државним службеницима обезбеђивање коруптивне ренте. Поред наведеног, главни системски узорци корупције Нашичке афере су непостојање адекватног нормативног оквира за борбу против корупције уопште и, у склопу тога, ни прописа о лобирању. Наиме, корпус тзв. коруптивних кривичних дела, прописан Кривичним закоником из 1929, није криминализовао злоупотребе и трговину утицајем народних посланика у поступку доношења закона. И на крају, недоследно спровођење постојећих прописа, у ситуацији када је постојала макар минимална политичка воља за борбу против корупције, утицало је на то да Нашичка афера не добије прижељкивани судски епилог.

ЕФИКАСНОСТ РАДА КОМИСИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ КОНКУРЕНЦИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ – АНАЛИЗА ПРАВА И ПРИМЕНЕ

Marijana Marjanović — 2025-10-28

Конкуренција је један од стубова демократског друштва са уређеном тржишном привредом, јер подстиче привредни раст, иновације и побољшање животног стандарда. Савремене државе штите конкуренцију не само кроз успостављање адекватног законског и институционалног оквира, већ и кроз спровођење активне политике конкуренције, будући да само постојање прописа није довољно без њихове доследне примене. У Републици Србији, надзор над применом прописа у области заштите конкуренције поверен је Комисији за заштиту конкуренције, чија ефикасност непосредно утиче на економску ефикасност и опште друштвено благостање. Циљ овог рада је да, кроз анализу правног оквира, поступака пред Комисијом и конкретних случајева из праксе, испита у којој мери Комисија остварује своју улогу у заштити конкуренције. Рад идентификује кључне изазове у њеном раду и формулише препоруке за унапређење регулаторног и институционалног оквира, у циљу повећања транспарентности, ефикасности и усклађености са европским стандардима у области конкуренцијског права.