Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu

CONSEQUENCES OF AMBIGUOUS REGULATION OF THE RIGHT OF CONTRACTUAL PLEDGE IN MACEDONIAN PROPERTY LAW

Tina Przheska, Rodna Živkovska, Tea Lalevska — Wed, 30 Oct 2024 11:08:52 +0100

In the legal system of the Republic of North Macedonia, the right of contractual pledge has been regulated since 2003 by a special (subject-specific) legislative act which includes detailed provisions on the acquisition and application of the right of contractual pledge. The Contractual Pledge Act (2003) was intended to compensate for the lack of provisions on the right of contractual pledge in the Ownership and Other Real Rights Act. However, the regulation of the right of contractual pledge in the Contractual Pledge Act has proven insufficient and, in certain situations, inadequate for application in legal practice. The Contractual Pledge Act contains ambiguous provisions that call into question the legal certainty in exercising the rights of the pledge creditor and the debtor. Some provisions violate the principle of party equality in favour of the pledge creditor, at the detriment of the rights of the pledge debtor. The authors critically analyse the ambiguous provisions on the right of contractual pledge to demonstrate that the Macedonian legislator has opted for restrictive and somewhat controversial regulation that contemporary legal systems tend to abandon.

НАЧЕЛО ПОУЗДАЊА У РЕГИСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ И СТИЦАЊЕ СВОЈИНЕ ОДРЖАЈЕМ НА НЕПОКРЕТНИМ СТВАРИМА - ДРУГИ ДЕО

Miroslav R Lazic — Wed, 30 Oct 2024 11:13:10 +0100

Одржај доводи до коначног усклађивања фактичког и правног стања тако што дуготрајну државину која није била у складу са својином „претвара“ у својину. Дотадашњи држалац постаје нови власник и стиче овлашћење на државину и остала својинска овлашћења, а дотадашњи власник губи право својине. Одржај доводи до престанка и осталих права трећих лица на предмету стицања, под условом да је стицалац одржајем био савестан у погледу постојања тих права. Међутим, због начела поуздања у евиденцију непокретности (земљишна књига или катастар) поједина законодавства ограничавају дејство одржаја у односу на савесног стицаоца својине од књижног власника који је ствар отуђио пре уписа стицања одржајем, односно пре забележбе спора о својини. Савесни стицалац својине или другог права уз позивање на начело поуздања постаје власник (хипотекарни поверилац итд.), а узукапиони држалац остаје без стицања својине одржајем. У раду анализирамо правичност решења да одржај делује према досадашњем власнику, али не и трећим савесним стицаоцима својине; могућност злоупотреба књижног власника оваквог дејства начела поуздања и чињенице да се савесност стицаоца цени само према провери књижног стања; потребу провере и ванкњижног стања својине на непокретности приликом куповине да би се очувала савесност стицања и др.

АКТУЕЛНИ ТРЕНДОВИ У РАЗВОЈУ ПРИНЦИПА НАСЛЕДНОГ ПРАВА

Natasa Stojanovic — Wed, 30 Oct 2024 11:13:35 +0100

Свака правна грана у правном систему има темељна правила, идеје водиље, на којима је изграђена целокупна конструкција правних норми које је чине, а којима се регулише низ сродних врста одређених друштвених односа. Наследно право као део породице грађанског права не одступа од тога и своја основна начела прилагођава основним принципима грађанског права, захтевима правне традиције, али и потребама друштва у одговарајућем периоду његовог развоја. У Грађанском кодексу Руске Федерације, у делу у којем су регулисани наследноправни односи, у Грађанском кодексу Републике Француске, у делу посвећеном установи наслеђивању и у Закону о наслеђивању Републике Србије основна начела наследног права распоређена су у различитим деловима законских текстова, што делом отежава њихово проналажење и повезивање у једну правно-логичку мисаону целину, па самим тим и њихову примену у пракси. У раду, служећи се правно-догматским, нормативно-правним, упоредно-правним и историјско-правним методом, чинимо покушај да, кроз призму законских решења, теоријских схватања и ставова судске праксе, утврдимо основна начела савременог руског, француског и српског наследног права, анализирамо их и сагледамо њихов смисао и домашај у регулисању наследноправних односа. Будући да су руски, француски и српски наследноправни прописи до сада више пута новелирани, овим радом посебно желимо да осветлимо актуелне трендове у развоју основних принципа наследног права, како би се утврдио даљи, могући, правац развоја наследноправне регулативе у овим државама.

СТРАТЕШКЕ ТУЖБЕ ПРОТИВ УЧЕШЋА ЈАВНОСТИ, ДЕМОКРАТСКИ СТАТУС И ЕФИКАСНОСТ ПРАВОСУЂА: УПОРЕДНА СТАТИСТИЧКА АНАЛИЗА

Aleksandar Mojašević — Wed, 30 Oct 2024 11:14:09 +0100

Стратешке тужбе против учешћа јавности (енгл. Strategic Lawsuits Against Public Participation – „SLAPP suits“) представљају правно средство за застрашивање и ућуткивање критичке свести. Иако је њихово присуство првенствено забележено у Америци, последње деценије, пре свега, због тренда сталног раста, стратешке тужбе привлаче огромну пажњу стручне и опште јавности у Европи и последично европских институција (те је 2024. донета тзв. „aнти-SLAPP“ Директива). У овом раду испитујемо однос између пораста броја стратешких тужби у изабраним европским земљама и њиховог демократског статуса и, у оквиру њега, два индикатора – степена слободе медија и степена независности судства. Потом истражујемо однос између кретања броја стратешких тужби и ефикасности правосуђа. Желимо да проверимо да ли су стратешке тужбе карактеристика земаља са ниским демократским статусом (неслободне или делимично слободне), ниским степеном слободе медија и независности судства, као и земаља са неефикасним судовима и судским поступцима. У ту сврху спроводимо статистичку анализу чији налази јасно указују да су стратешке тужбе присутне у свим земљама, независно од ниво развоја демократских институција, стања слободе медија, независности и ефикасности правосуђа. У складу с тим општим налазом, у закључку отварамо питања за будућа истраживања друштвеног, политичког и правног феномена „SLAPP“ тужби.

RESTRICTIONS TO THE PRINCIPLE OF OPENNESS IN POLISH CIVIL PROCEEDINGS

Tadeusz Zembrzuski — Wed, 30 Oct 2024 11:14:37 +0100

The principle of openness, considered one of the fundamental procedural rules, is deeply rooted in Polish law. It is considered a basic safeguard of securing proper and impartial justice, and due access to the judiciary. It has been legitimated under Article 45 clause 1 of the Constitution of the Republic of Poland, pursuant to which everyone has the right to a fair and public hearing without undue delay by a competent, independent, impartial and independent court of law. The mechanism is reflected in systemic legal provisions regarding the organisation of justice, as well as in the Code of Civil Procedure. While the nature of the principle of openness is not absolute, it has been formally and universally accepted that the rule shall be subjected to no restrictions in judicial proceedings. Contrary to the above, changes to Polish procedural law over the years have resulted in a condition wherein the exception has become a de facto rule. Contemporarily, there are options of adjudicating with the openness principle set aside not only with regard to formal or procedural matters, but merits of the case as well.

The article is intended to present the evolution of the principle of openness in judicial proceedings in Poland, as something akin to a warning to other states against the risk of undermining the essence of that principle despite the formal preservation of the standard in question on systemic and statutory levels alike.

ПРИНЦИПИ МОНЕТАРНОГ ПРАВА: КЛАСИЧНИ VS САВРЕМЕНИ ПРИСТУП

Marko B. Dimitrijević — Wed, 30 Oct 2024 11:18:12 +0100

Предмет анализе у овом раду јесте утврђивање значаја, вредности и домашаја принципа монетарног права кроз призму сагледавања њихов првобитног поља примене и друштвене оправданости и периоду раног развоја, а потом и коначног етаблирања ове позитивноправне гране правног поретка који су несумњиво одредили аксиологију и потврдили цеклисходност академског и практичног изучавња ове научне диспциплине. У наставку рада се критички сагледавaју тезе о (не)одрживости провитних принципа (lex monetae) у данашњим монетарним токовима који се све више ослањају на употребу дигиталних технологија и предности финансијских иновација, што према мишљењу аутора, намеће питање редефинисања форме, садржине и домашаја принципа lex monetаe у циљу одржавања монетарне стабилности као јавног добра, али и очувања монетарног суверенитета који штити централна банка као врхована монетарна институција.

ИЗАЗОВИ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ РЕГУЛАТИВЕ О ЈАВНОЈ СВОЈИНИ У СРБИЈИ

Ljubica Nikolić — Wed, 30 Oct 2024 11:18:35 +0100

Ефикасност располагања јавном својином условљена је: правном регулативом и њеном применом, доступношћу информација о јавноj имовини, као и одговорности лица која одлучују о располагању јавном својином. У овом раду указујемо на: прописе у Србији из ове области, проблем примене права, као и неке примере из праксе о располагању јавном имовином у Србији који, по нашем мишљењу, доводе у питање јавни интерес. Право, његова имплементација и државна политика у овој области заједно детерминишу економске ефекте располагања јавном својином. Коректна законска решења и формално независне институције које примењују законе из области јавне својине нису гаранција заштите јавног интереса, уколико постоји селективна примена права. Са друге стране, држава као креатор права може злоупотребити своје могућности и креирати регулативу која јој омогућава деловање без одговорности и на штету општег интереса. Закони из области јавне својине у Србији пружају солидну основу за заштиту јавног интереса и контролу располагања јавном имовином. У пракси, међутим, наилазимо на: уговоре којима је РС располагала јавном имовином који нису јавно доступни; нетранспарентност ових информација и ограничавање конкуренције, између лица која послују јавном имовином, подстичу корупцију; случајеве уговарања великих инфраструктурних радова без тендера; сумњу у нерегуларност бројних јавних набавки; примере незаконитих вд функција у јавним предузећима; пасивност институција надлежних за заштиту законитости и јавног интереса. Једном речју, примена закона из области јавне својине у Србији често се повезује са подривањем владавине права.

СТРАНАЧКИ ЖИВОТ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ КРАЈЕМ 1902. И ПОЧЕТКОМ 1903.ГОДИНЕ

Miroslav D Pešić — Wed, 30 Oct 2024 11:18:59 +0100

У раду је приказан страначки живот у Краљевини Србији крајем 1902. и почетком 1903.године. После пропасти радикалско-напредњачког споразума, краљ Александар је донео одлуку да се врати на лични режим. Као увод у то послужило му је образовање Владе Димитрија Цинцармарковића.Она није имала страначки карактер, па је од савременика названа неутрална или генералска влада(њу су чинила три генерала).Четири министра су припадали Радикалној странци, али су били ближи монарху него својој странци. Ниједан министар у Влади није имао значајнију улогу у политичком животу земље. По свему судећи образовањем оваквог кабинета владар је одлучио да загази у неуставност, негирајући при том доследну примену парламентаризма.

PRISUTNOST RIMSKE PRAVNE TRADICIJE U INSTRUMENTIMA OSIGURANJA TRAŽBINA CRESKO-OSORSKOG STATUTA

Ines Matić Matešković — Wed, 30 Oct 2024 11:19:30 +0100

U radu se analiziraju pravne instituti usmjerene na osiguranje vjerovnikove tražbine te položaj dužnika i vjerovnika u Cresko-osorskom statutu u slučaju dužnikova neispunjenja dugovanoga. Statut veću pažnju posvećuje prvenstveno založnom pravu te na različite načine uređuje pravila oko zasnivanja zaloga na pokretninama i nekretninama, kao i oko prodaje založene stvari te namirenja vjerovnika iz vrijednosti iste. U radu se pruža pregled uređenja ovih instituta te njihovih specifičnosti, a na temelju provedene analize kritički se vrednuje geneza navedenih instituta te utjecaj rimske pravne tradicije na razvoj osiguranja tražbina u pravu Cresko-osorskog statuta.

ПРАВНИ ПРИНЦИПИ ОД СРПСКОГ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА 1844. ДО ПРЕДОСНОВЕ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА 1934.

Milica Kostovski — Wed, 30 Oct 2024 11:20:39 +0100

Сто осамдесет година од доношења Српског грађанског законика за Књажевину Србију (1844, у даљем тексту: СГЗ) и деведесет година од објављивања Предоснове Грађанског законика за Краљевину Југославију (1934, у даљем тексту: Предоснова) добар су разлог да се са ове временске дистанце изврши компарација два акта која представљају важне тачке на развојној линији српског грађанског права. С обзиром на обим и комплексност материје садржане у овим актима, у раду ће се посебна пажња ставити само на уводна правила у којима су прокламовани темељни правни принципи, као што је забрана ретроактивне примјене права или забрана злоупотребе права. Разлике у избору кључних принципа, у структури уводног дијела и у формулисању правних принципа јасно свједоче о државним, политичким и економским разликама између Србије 1844. и Југославије 1934. године. Поједини правни принципи који ће бити анализирани у раду надахнути су духом временом у којем су настали, док су други резултат другачијих иностраних утицаја у периоду од деведесет година. Компарација ова два акта, поред тога што нам пружа фактички увид у стање права у анализираним периодима, има за циљ да покаже и одређени степен еволуције права који се уочава на прелазу од СГЗ-а до Предоснове. Употребом историјскоправног и компаративног метода, уз кратак, али неопходан осврт на друштвенополитичке околности, аутор ће настојати да у раду прикаже основне црте развоја права на простору на којем су настала оба анализирана правна акта.

НАДЛЕЖНОСТ И УЛОГА EВРОПСКЕ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ У СВЕТЛУ САВРЕМЕНИХ ИЗАЗОВА

Mirjana Ivaz — Wed, 30 Oct 2024 11:20:59 +0100

У савременом свету, где се економије непрестано суочавају са различитим предизазовима, улога и надлежности Европске централне банке (ЕЦБ) имају кључни значај за стабилност и процват еврозоне. ЕЦБ има широку надлежност у савременим монетарним токовима Еврозоне. Њене главне надлежности укључују: дефинисање и спровођење монетарне политике, емисију новчаница и кованица, банкарски надзор, девизне операције, одржавање финансијске стабилности, економску анализу и истраживање, комуникацију и транспарентност. Ове надлежности омогућавају ЕЦБ-у да ефикасно управља монетарним токовима у Еврозони и одржава стабилност и одрживи економски раст у региону. Циљ овог рада је да прикаже регулаторне надлежности Европске централне банке у светлу савремених монетарних токова.

ВРАЋАЊЕ ЗАПОСЛЕНОГ НА РАД ПО ОСНОВУ СУДСКЕ ПРЕСУДЕ

Aleksandar Antić, Санда Ћорац — Wed, 30 Oct 2024 11:19:56 +0100

У случају незаконитог престанка радног односа, у току судског поступка запослени може захтевати од суда да обавеже послодавца да га врати на рад. Ипак, враћање запосленог на рад није обавезно. Реинтеграција запосленог у радни процес, у случају незаконитог престанка радног односа, са собом носи бројне правне и практичне проблеме. Наиме Законом о раду, али ни другим законима није предвиђено понашање послодавца уколико је враћање на рад немогуће спровести због наступања одређених објективних околности, а такође није предвиђена ни могућност да запослени који је враћен на рад може у одређеном року ово своје право да замени новчаном накнадом, уколико се након враћања на рад није уклопио у промењену радну околину или се запослио код другог послодавца, непосредно пре доношења пресуде. Законодавац је направио разлику између незаконитог престанка радног односа због непостојања правног основа и незаконитог престанка радног односа због непоштовања процедуре давања отказа уговора о раду. За разлику од решења, која су била предвиђена до 2014. године, када је спроведена већа измена Закона о раду, као и става судске праксе која је до тада била јединствена да кршење одредбе о упозорењу или застарелости давања отказа, или било које друге отказне процедуре, увек води закључку о незаконитости отказа и поништају решења, тренутно важећим законским решењем положај слабије стране у радном односу је отежан, с обзиром на то да запослени не мора бити враћен на рад уколико је послодавац учинио неку грешку у отказној процедури.

Са циљем анализирања проблема везаних за враћање на рад запосленог по основу судске пресуде и разматрања са тим у вези теоријских и практичних питања, излагање је подељено и састоји се из два дела. У првом делу рада анализиранe су одредбе Закона о раду у погледу правних последица незаконитог престанка радног односа, док други део рада разматра суштинска обележја одредби Закона о извршењу и обезбеђењу које регулишу извршење ради враћања запосленог на рад.

ЗЕМЉИШНИ ДУГ У ЗАКОНОДАВСТВУ И ПРАКСИ РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ

Dragana Vujović — Wed, 30 Oct 2024 11:20:19 +0100

Република Словенија је 2003. године донела нов Стварноправни законик. Једна од најзначајних новина коју је тај законик донео управо је било проширење numerus clausus стварних субјективних права увођењем института земљишног дуга, као неакцесорног заложног права, по угледу на немачки и швајцарски институт. Функција земљишног дуга начелно је једнака функцији хипотеке, дакле обезбеђивање одређеног потраживања односно дуга, уз основну предност у односу на хипотеку, неакцорност. Од свог увођења, земљишни дуг је, за разлику од Немачке, у пословној пракси Словеније био ређе коришћен институт. Земљишни дуг је последњих неколико година пред своје укидање 2013. године доспео у центар пажње словеначке јавности као инструмент који су готово искључиво користила осумњичена и оптужена лица ради обезбеђења имовине у циљу избегавања плаћања дугова.У раду анализирамо нормативно уређење овог новог института, као и разлоге за његово укидање и брисање из правног система Републике Словеније након десет година постојања.

УЛОГА ЈАВНИХ БЕЛЕЖНИКА У ПОРОДИЧНОПРАВНИМ СТВАРИМА У СРПСКОМ ПРАВУ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ПРАКСУ ЈАВНИХ БЕЛЕЖНИКА У ГРАДУ НИШУ

Jovana Kocić — Wed, 30 Oct 2024 11:21:24 +0100

У раду аутор даје преглед овлашћења јавних бележника у породичноправним стварима, прописаних Породичним законом и Законом о јавном бележништву Републике Србије, ради сагледавања њихове адекватности и уочавања евентуалних недостатака, у циљу њиховог отклањања у будућности. У раду је дата анализа улоге јавних бележника приликом састављања споразума о законском издржавању, закључивања брачног уговора, уговора о управљању и располагању заједничком имовином супружника, уговора о деоби заједничке имовине супружника, уговора о управљању и располагању имовинoм пословно неспособних лица и поступање јавних бележника у поступку признања очинства. Поред тога, сагледане су могућности проширивања надлежности јавних бележника на поступак за споразумни развод брака, по угледу на словеначко право, и приказани резулатати истраживања о поступању јавних бележника у поменутим породичноправним стварима на територији града Ниша за период од 1. 9. 2014. године до 15. 6. 2024. године, ради добијања потпуније слике о практичним последицама предвиђених законодавних решења.