Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu

НЕКИ АСПЕКТИ БЕЗБЕДНОСНЕ КУЛТУРЕ У ИНФОРМАЦИОНИМ ТЕХНОЛОГИЈАМА

2024-03-19T09:40:45+01:00

Информационе технологије (ИТ) су, између осталог, настале како би очувале и унапредиле живот и рад човека на пољу коминикације, образовања, очувања здравља, заштите животне средине и сл. Међутим, све технолошке иновације су поред позитивних имали и оне негативне последице по само друштво (и његову безбедност). Тако је и развој ИТ праћен бројним проблемима, питањима и контроверзама који у одређеној мери и у одређеним случајевима могу довести до угрожавања (појединца, група, компанија, државе, међународне заједнице и човечанства у целини). То је наметнуло потребу ангажовања свих (постојећих и нових) друштвених потенцијала како би се идентификовали сви они проблеми и последице које по друштво остављају како развој тако и примена ИТ. Један од тих потенцијала или механизама који друштву стоје на располагању јесте и безбедносна култура (у ИТ). Безбедносна култура је апсолутно позитивна категорија, а њена основна функција јесте превенција настанка угрожавајућих појава и остваривање оптималног стања безбедности. С тим у вези, предмет овог рада јесте анализа неких аспеката безбедносне културе у ИТ (првенствено етичких, социолошких, економских и правних). Циљ рада је проширење теоријског фонда знања из области безбедносне културе у ИТ, као и практично унапређење деловања и рада свих који учествују у креирању (развоју) и примени ИТ.

Правни систем Светске трговинске организације и електронска трговина

2024-03-19T09:40:46+01:00

У раду се разматра више битних питања везаних за регулисање електронске трговине и њихову инкорпорацију у правни систем СТО. У првом реду предмет истраживања је релевантност постојећег правног оквира за ову нову област, уз посебан фокус на Општи споразум о трговини услугама. У том оквиру се разматра и приступ праксе решавања спорова у датом сегменту. У раду се разматрају и институционални напори који су предузети у СТО са циљем да се регулише електронска трговина. Посебно се сиситемазијују и критички анализирају неки од могућих праваца деловања и дају предлози за реално спроводљива решења за проблем правне регулације у датој области.

Закључује се да је елeктронска трговинa пред СТО поставила комплексан правни изазов на који је нужно ургентно и што целовитије одгoворити. Међутим, постојећа правна правила ове организације су само у мањем делу применљива на дату област. Покушаји да се релевантност датих правила прошири путем праксе решавања спорова у СТО, имају ограничен домет. С друге стране, активности на институционалном унапређењу путем преговара у СТО су блокирани због различититх позиција земаља чланица. Стога сматрамо неопходним креирање реалистичког приступа који би био широко прихватљив, а који би комбиновао израду најопштијих правила, уз истовремено решавање практичних питања везаних за електронску трговину.

A BRIEF REVIEW OF SOURCES ON EMENDATIO MORAE IN THE DIGEST OF JUSTINIAN

2024-03-19T09:40:46+01:00

Purgatio или emendatio morae би у дословном преводу на српски језик значило чишћење доцње. У римском класичном праву, под овим терминима се подразумевала могућност задоцнелог дужника, прво, да испуни примарну престацију и, друго, да отклони потенцијална правна дејства последица дужничке доцње. Постојали су и други начини чишћења доцње. Као последица наступања emendatio morae, дужникове облигације, како примарна, тако и секундарна, престале би да постоје, и последице дужничке доцње би престале да производе правна дејства. Дакле, purgatio morae састојала се из два елемента: дужникове понуде да у потпуности испуни дуговану престацију и његове понуде да отклони правна дејства последица дужничке доцње.

ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА, ЧЛАН 8. ЕВРОПСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА И ПРИЗНАЊЕ ИСТОПОЛНИХ БРАКОВА СКЛОПЉЕНИХ У ИНОСТРАНСТВУ

2024-03-19T09:40:47+01:00

Захтеви које пред судове стављају извори који регулишу људска права значајно утичу на примену механизма међународног приватног права. Ова констатација се посебно односи на ситуације у којима је потребно пружити дејство промени личног и породичног статуса која је извршена у иностранству. Рад се односи на проблем признавања истополних бракова склопљених у иностранству. У њему се анализирају најважније одлуке Европског суда за људска права у вези са обавезама држава чланица Савета Европе да омогуће правну заштиту и признање истополним заједницама живота, у складу са чланом 8. Европске конвенције о људским правима (заштита приватног и породичног живота). Анализа показује да је данас потпуно јасно да ове државе имају позитивну обавезу успостављања адекватног правног оквира који би партнерима у истополној заједници омогућио уживање извесних субјективних права. Таква обавеза се простире и на истополне бракове склопљене у иностранству и, када је Србија у питању, намеће неодложну законодавну интервенцију.

ЗАШТИТА ПРАВА НА ИМОВИНУ У ПРАКСИ СУДА ПРАВДЕ ЕУ

2024-03-19T09:40:47+01:00

Пракса Суда правде ЕУ утиче на разумевање и заштиту људских права у Европској унији, па тако и на право на имовину. Људска права у Европској унији су регулисана Повељом о основним људским правима, а узимају се у обзир и стандарди установљени Европском конвенцијом о људским правима и праксом Европског суда за људска права. У овом раду је дат преглед како је дефинисано право на имовину и како је примењено у појединим случајевима пред Судом ЕУ. На тај начин је извршена анализа начина на који се у пракси примењује тест пропорционалности – односно одмеравање између општег и појединачног интереса, кад се ради о неометаном уживању права на имовину. Неки од приказаних случајева су атипични по својим чињеницама и правном контексту у коме су донете одабране одлуке. Управо због тога у раду се ближе приказује еволутивна димензија унијског права, односно правнокреативна и интерпретативна улога Суда правде ЕУ.

O izvršenju na digitalnim dobrima

2024-03-19T09:40:47+01:00

У центру наше анализе у овој прилици нашло се принудно намирење извршних поверилаца из дигиталних добара. При том, потраживање може да гласи на крипто добра, али и на националну или страну валуту. Иако законодавац не искључује могућност да се у извршном поступку намире и потраживања обезбеђена залогом, такав развој догађаја ће у пракси бити сразмерно мање заступљен. По правилу ће, за случај неизмирења уговорне обавезе, заложни поверилац, путем самоизвршивог (паметног) уговора, за себе уговорити вансудско намирење преузимањем предмета залоге. Стога је акценат у раду стављен на принудно намирење оних потраживања која нису обезбеђена. Дигитална имовина је посебним законом изречно регулисана у српском праву. Међутим, принудном извршењу на дигиталним добрима није поклоњена примерена пажња. Законодавац у материјалноправној норми крајње штуро упућује да ће се у погледу извршења на дигиталној имовини примењивати Закон о извршењу и обезбеђењу, а да ни односна пороцесноправна норма о извршењу на другим имовинским правима извршног дужника (патент, жиг и друго) није много опширнија. Од ступања на снагу Закона о дигиталној имовини, у овом погледу се ништа значајније није променило, правна књижевност је остала нема у погледу принудног намирења необезбеђених поверилаца из дигиталне имовине. Изгледа да у судској пракси није било предлога за извршење на дигиталној имовини, тако да домаћи судови нису обајављивали свој став овим поводом. Код таквог стања ствари, пред правним писцима се отварају два пута: један једноставнији и добро поплочан који почива на тврдњи да је принудно извршење на дигиталним добрима у српском праву до изречног законског нормирања посебног средства извршења недопуштено и други „путељак кроз трње“ по коме је на основу постојећих прописа у нашем праву допуштено извршење на дигиталним добрима, али да би имајући у виду императив правне сигурности и међународне акте усмерене на хармонизацију права извршења de lege ferenda, без одлагања, требало детаљно формулисати процесне норме у погледу посебног средства извршења које би нарочито водиле рачуна о природи и специфичним одликама дигиталних добара.

АУТОНОМИЈА ВЕРСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У ПРАВНОМ ПОРЕТКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

2024-03-19T09:40:48+01:00

Право верских организација да самостално одлучују о чисто верским питањима и да уређују своју интерну организацију спада међу основне предуслове за остваривање како колективног, тако и индивидуалног аспекта верске слободе. Обим и садржина верске аутономије могу се разликовати у зависности од модела односа државе и цркава и верских заједница. Основна хипотеза рада је да заштита верске аутономије у Србији не одступа до општих међународних стандарда успостављених међународним конвенцијама за заштиту људских права и судском праском Европског суда за људска права. И поред задовољавајућег правног оквира заштите верске аутономије, простора за унапређење има када је реч о поштовању права различитих фракција насталих поделом унутар некада јединствене верске организације.

А О ПОЈЕДИНИМ ПРЕКРШАЈНИМ ОДРЕДБАМА ИЗ ЗАКОНА О ДУВАНУ

2024-03-19T09:40:48+01:00

Против учиниоца прекршаја који је прописан Законом о дувану подноси се захтев за покретање прекршајног поступка. Уколико се у прекршајном поступку утврди његова одговорност судија прекршајног суда може му изрећи најстрожу новчану казну која је предвиђена како Законом о прекршајима тако и Законом о дувану. Осим што се Законом о дувану предвиђају прекршаји, у његовим одредбама се налазе и друге прекршајне одредбе које су од значаја како за материјално, тако и за процесно и извршно прекршајно право. Предмет овог рада су управо поједине прекршајне одредбе из Закона о дувану.

Vanredno stanje u Republici Srpskoj: Pravno uređenje

2024-03-19T09:40:48+01:00

Правни режим ванредног стања уређен је врло оскудно у Републици Српској и у Босни и Херцеговини уопште. Нужно је извршити детаљну позитивноправну и упоредноправну анализу овог правног режима, с циљем формулисања приједлога за измјене Устава и закона Републике Српске. Њихов циљ били би већа правна сигурност и детаљније и смисленије правно нормирање, што би смањивало могућности за злоупотребе државне власти и угрожавање људских права.

Аутори прије свега анализирају уставне норме о проглашењу ванредног стања, функционисању државниох органа и ограничавању људских права током његовог трајања. Долазе до закључка да су уставне норме толико лапидарне, да државни органи, поготово егзекутива, имају широке могућности уређивања ванредног стања и вршења државне власти током његовог трајања, чак и релативно широке могућности ограничавања људских права. Аутори сматрају да је то крајње непримјерено, због чега дају низ приједлога за измјене и допуне Устава Републике Српске, како би правни режим ванредног стања био што потпуније уређен, чиме би могућности злоупотреба државне власти биле знатно сужене.

У другом дијелу рада аутори детаљно анализирају законске и подзаконске норме које се односе на ванредно стање, као и праксу Уставног суда Републике Српске. Указују на то да су подзаконски акти, доношени током ванредног стања, знатним дијелом били у супротности са уставним и законским нормама, чиме су кршена начела уставности и законитости.

Промене енглеског жирија у 19. и 20. веку

2024-03-19T09:40:48+01:00

The present paper deals with the short history of the English jury in the modern age. The main goal of the author is completing a historical investigation and finding the most important features concerning to the legal institutions of the Anglo-Saxon type of lay jurisdiction in England (Great-Britain) and Ireland. The historical perspective gives a chance to examine the institutions of the jury as a court of citizens integrated into the jurisdiction of the state for a brief period of time. The author takes the view in several periods from the early 19th century up to the end of the 20th century. It is not the procedure but the organisational rules which are under discussion here with special attention to the conditions determined the role of the jury as a part of county courts and sessions as well as the central tribunals in London. The literature was collected in the British Library during research intervals to have the opportunity to work with special sources not cited by Central-European scholars yet.

АНАЛИЗА ТЕРЕЗИЈСКИХ ОПШТИХ ЗДРАВСТВЕНИХ ПРОПИСА ИЗ 1770. ГОДИНЕ И ЗДРАВСТВЕНИХ ПРОПИСА У ХРВАТСКОЈ И СЛАВОНИЈИ ТОКОМ ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ 19. СТОЉЕЋА

2024-03-19T09:40:49+01:00

У уводном делу рада приказан је долазак на власт царице и краљице Марије Терезије и објашњене њене реформе у здравству. При томе је посебан акценат стављен на доношење Опште здравствене уредбе из 1770. године, која обједињује све досадашње здравствене прописе у једну која је важила за целу Хабзбуршку монархију. У наставку рада детаљније су разрађене законске одредбе наведеног правилника којим је уређен здравствени систем. Надаље, појашњава се значај Хрватско-угарске нагодбе из 1868. и стварање правне основе за развој даљих здравствених реформи, због чега је први пут донет Закон о уређењу здравствене заштите 1874. године, а 1894. године. Закон о уређењу здравствених услуга, Закон о фармацији и други пратећи здравствени прописи.

The ПРАВНИ ИНСТИТУТ СУДСКО-ТУЖИЛАЧКЕ ПРАКСЕ ОКРИВЉЕНИ САРАДНИК КАО МОГУЋИ ФАКТОР ПОДСТИЦАЈА МЛАДИХ НА ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ

2024-03-19T09:40:49+01:00

У раду се проучава правни институт судско-тужилачке праксе окривљени сарадник ка могући фактор подстицаја младих на организовани криминал. Циљ истраживања је идентификација процена ученика о правном институту окривљени сарадник као могућем подстицају младих на организовани криминал. Пошло се од опште претпоставке да бенефиције које се гарантују окривљеним сардницима могу бити подстицаји младих на организовани криминал и од посебних претпоставки да ће истраживањем бити издвојени фактори који детерминишу правни институт окривљени сарадник као могући фактор подстицаја младих на организовани криминал и да на такве процене ученика значајно не утиче разред који похађају и успех у првом полугодишту школске 2022/2023. Да би се то утврдило, у марту 2023. на узорку од 96 ученика гимназије, спроведено је истраживање приказано у овом раду. На основу података прикупљених Скалером – ПИСТП-ОС-МФПМОК (a = 0,762) и обрађених дескриптивном статистиком, факторском анализом и анализом варијансе, потврђене су све хипотезе истраживања. Резултати истраживања приказани су у форми закључка и дате су правно-педагошке педагошке.

Ванредно стање у Републици Српској: последице примене

2024-03-19T09:40:49+01:00

Услед ванредних околности које су изазване ковид-19 вирусом, бројне државе су доносиле различите мере за сузбијање епидемије, од којих су многе представљале ограничавање људских права и слобода. Овај рад посвећен је анализи (правних) последица које су изазване епидемијским мерама у Републици Српској донесеним за време ванредног стања. Посебно се анализирају законске одредбе којима се регулише поступање републичких органа у ванредним околностима и подзаконски акти који су својевремено доношени, а део рада ће да буде посвећен и одлукама Уставног суда Републике Српске о наведеним актима. Циљ рада је да се покаже да су подзаконски акти, доношени током ванредног стања, знатним делом били у супротности с уставним и законским одредбама, а нарочито је упадљиво то што су бројне мере доносили ненадлежни органи. Иако је неупитна обавеза државе да у ванредном стању реагује, ипак то мора да чини у складу с начелима уставности и законитости, будући да ванредне околности не могу да буду изговор за нарушавање темељних вредности правног поретка. Из тог угла посматрано, поступање органа Републике Српске у ванредном стању узрокованом ковид-19 вирусом је парадигматично, али као анти-модел.

Modeli krivične odgovornosti u digitalnom okruženju: savremeni izazov između modela krivične odgovornosti i krivičnog učešća čovek-mašina

2024-03-19T09:40:49+01:00

The rapid progression and widespread integration of Information and Communication Technology (ICT) have ushered in a new era of sweeping social and legal transformations. Among the many groundbreaking advancements, Artificial Intelligence has emerged as a pivotal force, permeating nearly every facet of our daily lives. From the realms of commerce and industry to healthcare, transportation, and entertainment, Artificial Intelligence technologies have become indispensable tools shaping the way we interact, work, and navigate the world around us. With its remarkable capabilities and ever-expanding reach, Artificial intelligence stands as a testament to humanity's relentless pursuit of innovation and the boundless potential of technology to revolutionize society. While completing all the tasks they are programmed for, Artificial Intelligence systems can perform actions, which could result in crimes if committed by humans. But crimes follow the reserve of law, therefore can be difficult to criminalize such crimes because of the lack of written law. Neverthe- less, in modern legal systems, the structure of crimes doesn’t only require the commission of a typical fact, but also the determination to do it.

In this scenario, being Artificial Intelligence a non-human entity, the reconstruction of criminal re- sponsibility is particularly difficult to theorize. This is mainly true because of the peculiar nature of the environment the machine lives in: the digital environment is made of a digital reality, and many of its actors (for example algorithms, protocols, and programs) are not even human and can only exist in that reality. This means that in this environment, machines can act, determine themselves and possibly commit crimes with or without a human user.

This scenario makes it necessary to analyze Artificial Intelligence crimes in the light of common ones, using the ordinary law discipline. This analysis allows users (lawyers, judges, and scholars) to use three traditional liability models: “the perpetration-via-another”, “the natural probable consequence”, and “the direct liability”. Through these models, users can assess whether the machine committed a crime.

Nevertheless, the three liability models supra mentioned open the door to a totally modern scenario: the man-machine concurrence (the concurrence between man and Artificial Intelligence algorithm). In fact, if theorizing the liability of the machine comes with challenges, it is even more complicated to adapt to modern Constitutions the concurrence between the living and the digital. Indeed, it is necessary to assess whether a machine can commit crimes (or it is just an instrument), determine the condiciones sine quae non the machine can concur with a human, and how much responsibility can be addressed to it.

This paper wants to analyze the peculiarities of Artificial Intelligence, deconstruct three possible Artificial Intelligence liability models, and, finally, theorize the criminal participation man-machine.

Нека отворена питања везана за минималну зараду у Републици Србији

2024-03-19T09:40:49+01:00

Минимална зарада у Републици Србији утврђује се на основу минималне цене рада утврђене у складу са Законом о раду, радног времена и пореза и доприноса који се плаћају из зараде. Минимална зарада треба да буде минимални износ новца, који треба да омогући запосленима да подмире основне животне потребе. Нажалост, њен износ у пракси често није довољан за задовољење основних животних потреба запослених и чланова њихових породица. Послодавац треба да исплати минималну зараду када због поремећаја у пословању није у могућности да исплати зараду која би била већа од ње, тј. требало би да буде изузетна појава у свету рада и капитала. Међутим, минимална зарада постаје правило плаћања запослених у многим делатностима у Републици Србији.

Једно од питања које се поставља везано за минималну цену рада је да ли се иста у складу са Одлукама Владе и Социјално-економског савета може посматрати као нето износ који се исплаћује за радно ангажовање свих лица по сату, без обзира на правни основ њиховог рада. Оваквом ставу у прилог говори и употребљена законска дефиниција „минимална цена рада“. Примера ради рад по уговору о привременим и повременим пословима је исто „рад“ иако је рад ван радног односа. Према одредбама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, рад у радном односу и рад по основу уговора о привременим и повременим пословима подједнако се посматрају из угла доприноса који се плаћају на зараду.

У светлу међународних стандарда рада, према Конвенцији о утврђивању минималне зараде бр. 131 Међународне организације рада, свака чланица Међународне организације рада која ратификује ову Конвенцију обавезује се да успостави систем минималних зарада који покрива све групе радника, чији су услови запослења такви да би покриће било одговарајуће. Пошто је Република Србија ратификовала ову Конвенцију, она се директно примењује на све групе радника, укључујући и оне ангажоване на основу уговора о привременим и повременим пословима.

Када је у питању службенички систем, Закон о платама у државним органима и јавним службама предвиђа да коефицијент на основу којег се утврђује основна плата запослених у државним органима и јавним службама изражава сложеност посла, одговорност, услове рада и образовање. Коефицијент садржи и додатак на име накнаде за исхрану током рада и регрес за коришћење годишњег одмора.

Као спорно у пракси поставило се питање да ли запослени којима се исплаћује минимална зарада, имајући у виду одредбу претходно наведеног члана, имају право на додатак на име накнаде за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора, тј да ли минимална зарада у Републици Србији у себи садржи и ове додатке.

Аутори ће анализирати питања постављена у претходним деловима текста, али и друга питања у вези са минималном зарадом и изнети ставове за њихово решавање.

Пробијање правне личности из угла судске праксе

2024-03-19T09:40:50+01:00

Пробијање правне личности представља један од најкотраверзнијих института у компанијском праву зато што представља одступање од правила о ограниченој одговорности. Како је овај институт настао у судској пракси, отуда је и судска пракса веома значајна у анализи датог института. Постоје неки упоредноправни системи у којима се овај институт често примењује у судској пракси. Са друге стране, постоје системи, у који спада и домаћи, у којима се овај институт у пракси примењује ретко и са опрезом. Основни циљ истраживања у овом раду је анализа института пробијања правне личности и његовог значаја у компанијском праву, уз посебан осврт на домаћу судску праксу и анализу одређених карактеристика упоредноправне судске праксе.