Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ И СУДСКА ОРГАНИЗАЦИЈА ПО ЗАКОНИКУ О ГРАЂАНСКОМ СУДСКОМ ПОСТУПКУ СРБИЈЕ ИЗ 1865. ГОДИНЕ

2025-01-21T09:10:25+01:00

Аутори у раду врше историјскоправну анализу одредаба грађанско процесне кодификације из 1865. године о општим правилима и судској организацији. Законски пројекат израдио је 1864. године министар правде Рајко Лешјанин и поднео га Државном савету на одобрење. У делу који се односи на основна правила кодекса и организацију судске мреже нацрт није усвојен у изворном облику, већ након извесних измена и допуна, о чему нам драгоцено сведочанство пружа архивска грађа сачувана у фонду Државни савет Архива Србије. Посебна пажња у раду је посвећена и неозакоњеном пројекту измена и допуна појединих законских решења који је 1872. године израдио тадашњи министар правде Стојан Вељковић. Иако он никада није ступио на снагу, конструктивна дискусија која се развила између аутора текста, Комисије Државног савета и окружних судова позваних да размотре његове одредбе послужила је као основа за делимичну ревизију извесних законских норми, од којих је најзначајније увођење двостепеног судског одлучивања у погледу пресуда општинских судова (чл. 15). Сам текст законског нацрта није сачуван, али се у фонду Министарство правде Архива Србије налазе мишљења Саветске комисије и окружних судова која су нам приликом писања рада послужила као прворазредан историјски извор.

НАСИЉЕ НАД СТУДЕНТИМА: РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СПРОВЕДЕНОГ НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

2025-01-21T09:10:25+01:00

Насиље над студентима представља актуелни проблем чије последице утичу негативно не само на појединца, већ и на академску заједницу и друштво у целини. Као облици испољавања овакве врсте насиља, најчешће се јављају психичко, физичко и сексуално насиље. Предмет овог рада је приказивање резултата истраживања о насиљу над студентима које је у току 2023. године спроведено на Правном факултету у Крагујевцу и чији је узорак чинило 303 студената овог факултета. Циљ истраживања био је добијање информација о томе да ли су студенти на факултету изложени насиљу, а ако јесу, каквог је оно облика и ко су његови извршиоци. Резултати су упоређени са претходним студијама на ову тему и показују да је насиље на факултету заступљено у мањем обиму него претходних година, али да постоји забрињавајућ проценат случајева у којима студенти нису никоме пријавили насиље које су доживели. У раду су приказани ставови испитаника о томе да ли факултет адекватно реагује на насиље над студентима, као и разлози зашто се ова врста насиља најчешће не пријављује.

Сто година од Нацрта светогорског Статута: Правно уређење до Х века и његов утицај на актуелну Конститутивну повељу

2025-01-21T09:10:26+01:00

Конститутивна повеља Свете Горе (1926.) је правни акт чији Нацрт из 1924. године обележава стогодишњи јубилеј. Аутор у истраживању примењује компаративистички приступ правном уређењу Свете Горе до Х века и његовом ефекту на актуелни Статут. Облици светогорског уређења, засновани на Катедри стараца, Атанасијевом и Цимискијевом типику, успели су да се у фрагментима одрже упркос војним окупацијама, политичким и другим реперкусијама. Регулисање правног субјективитета над Атонским полуострвом, круцијална је околност и најважнији прилог настанку предметног извора права. Аутор нас упознаје са широким опусом уставно-правних решења прописаних Конститутивном повељом, као и са Декретом којим је држава Грчка званично потврдила и представила најзначајнији светогорски правни акт. Циљ аутора је да истраживањем подстакне стручну јавност на обележавање двоструког јубилеја 2026. године: сто година од доношења и сто година примене Конститутивне повеље.

ЗЛОСТАВЉАЊЕ И МУЧЕЊЕ ОД СТРАНЕ ПОЛИЦИЈСКИХ СЛУЖБЕНИКА ИЗ УГЛА ЈАВНОГ ТУЖИОЦА

2025-01-21T09:10:26+01:00

У раду је анализирано кривично дело злостављање и мучење у случају када постоје основи сумње да је учињено од стране полицијских службеника. У пракси Европског суда за људска права забрана злостављања и мучења из чл. 3 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода је неприкосновено и апсолутно право и државе имају не само позитивну обавезу да имплементирају норме о забрани тортуре у своје законодавство, већ и негативну обавезу да се уздржавају од примене било каквог облика злостављања, али и процесну обавезу да спроведу делотворну, адекватну и брзу истрагу. У домаћем правном систему истрагу спроводи јавни тужилац, тако да је на њему примарна одговорност за прикупљање релевантне доказне грађе и утврђивање битних околности конкретног чињеничног стања када постоје основи сумње да су полицијски службеници у вршењу службене дужности нарушили физички и психички интегритет другог лица. Реч је о специфичним предметима због категорије окривљених, врсте угрожавања или повреде заштићеног добра и доказног материјала, који мора бити разматран на законит, систематичан и правилан начин. Да ли је јавнотужилачка истрага допринела ефикасности решавања предмета злостављања и мучења или је и даље доминантна тема у одлукама Европског суда за људска права полицијска тортура и са каквим се изазовима суочава јавни тужилац основне инстанце када се се на оптуженичкој клупи налазе полицијски службеници јесу кључна питања овог рада на оптуженичкој клупи налазе полицијски службеници јесу кључна питања овог рада.

НАСТАНАК СРПСКИХ ЗАКОНИКА (1827–1865): СЕЋАЊА САВРЕМЕНИКА

2025-01-21T09:10:26+01:00

У раду се износе подаци из мемоаристтике о изради српских законика закључно са 1865. Сећања савременика на процес настанка сваке од кодификација представљена су у оквиру два засебна поглавља – записа о изради законика из области приватног и записа о настанку кодекса из области јавног права. У оквиру тих двеју целина изложене су белешке о настанку кодификација из дотичних правних области. Аутори су испитали веродостојност мемоарских записа и искористили их као полазну основу за даље истраживање о неким слабо познатим детаљима из историјата доношења српских законика. Резултати тог истраживања су продубљивање већ постојећих сазнања о кодификаторским подухватима, али и понеко сасвим ново откриће.

Veleposjedi u Slavoniji nakon Drugog svjetskog rata

2025-01-21T09:10:26+01:00

In the first decades of the 20^th century, in the area of Slavonia there were several large estates that belonged to noble families and operated under their administration, or parts of such estates were leased to business entities that used them. Some large estates covered huge areas of forest and agricultural land and yielded large incomes.

There were also a number of smaller economic entities that significantly contributed to the economic prosperity of Slavonia.

After World War II, all these estates were taken away from the previous owners and transferred to state ownership. In this process, court proceedings were conducted in which, among other penalties, the penalty of confiscation of all property was obligatorily imposed.

The main guilt of the owners of these economic entities was the alleged cooperation with the enemy, although they actually only carried out their regular economic activity during the Second World War. On the examples of individual Slavonian noble families, we will try to show how this procedure took place in everyday court practice.

Thanks to that, in the first decades of the 20th century, Osijek grew into a strong economic center in which some of the most important business entities operated.

In the archive sources stored in the State Archives in Osijek, we can find documents in several archival funds that provide us with an insight into the court proceedings that were conducted after the Second World War. We can see from the court proceedings that the property was confiscated from individuals and their families who held high positions in the regime of the Independent State of Croatia and cooperated with the German army. However, the property was also confiscated from many families whose only crime was that during the war their factories, workshops, and agricultural estates regularly performed their daily activities.

The archival material used in writing this paper is primarily contained in the following archival funds: The District Court of Osijek, The County Court of Osijek, Court for the Protection of the National Honor of Croats and Serbs in Croatia. Gaps in the court proceedings materials were filled with data from other archival funds stored in the State Archives in Osijek.

It is particularly interesting that lawsuits for "cooperation with the occupier" were filed not only against Germans and Croats who owned large estates, factories, or crafts but also against Serbs and Jews whose factories and crafts continued to operate during World War II. It is ironic that proceedings for "cooperation with the occupier" were also conducted against Jews who were taken to concentration camps during the war in which they disappeared. Their factories and crafts were nationalized by the Independent State of Croatia authorities and sold to other persons or given to the commissioners for management. However, as the authorities after the Second World War did not recognize any deals or contracts concluded at the time of the Independent State of Croatia, they filed charges for "cooperation with the occupier" against the previous owners, who were imprisoned or killed by those authorities.

In each of these proceedings, in addition to other penalties, a penalty of confiscation of complete property was imposed. Sentences ranged from death and imprisonment to an almost negligible number of sentences of the loss of national honor or short-time suspended sentences that were always combined with the penalty of the confiscation of all property that in some cases was very large.

This archival material was especially topical when the return of confiscated property began in Croatia.

KRIVIČNO DELO NASILNIČKO PONAŠANjE NA SPORTSKOJ PRIREDBI ILI DRUGOM JAVNOM SKUPU - SPORNA PITANJA U DOKTRINI I SUDSKOJ PRAKSI

2025-01-21T09:10:27+01:00

Srpski zakonodavac je Krivičnim zakonikom Republike Srbije u grupi krivičnih dela protiv javnog reda i mira propisao delo nasilničkog ponašanja na sportskim priredbama ili drugim javnim skupovima. Predmet istraživanja je ovo delo, koje autor analizira radi razjašnjenja svih uočenih dilema u doktrini i domaćoj sudskoj praksi. U prvom delu rada, autor ukazuje da je između krivičnopravne doktrine i sudske prakse došlo do razmimoilaženja u pogledu pitanja mesta izvršenja dela, kao i mogućnosti da sportisti i drugi obavezni učesnici sportske priredbe budu njegovi izvršioci. Pojavne oblike dela kao i dileme u njihovom tumačenju, autor analizira prikazujući veći broj neobjavljenih sudskih presuda donetih u proteklih deset godina u kojima su okrivljeni bili sportisti. U drugom delu rada, autor ukazuje na izazov sa kojim se susreću subjekti primene normi prilikom razgraničenja između krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi i prekršaja predviđenih Zakonom o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredba. Autor ukazuje da je razgraničenje važno posebno ukoliko se kao izvršioci dela pojavljuju profesionalni sportisti, sportski stručnjaci i stručnjaci u oblasti sporta, a u smislu mogućih radnopravnih posledica ukoliko je izvršeno krivično delo a ne prekršaj. Autor u trećem delu rada analizira stav člana Krivičnog zakonika u kome se inkriminiše nasilničko ponašanje na sportskim priredbama ili drugim javnim skupovima, a kojim se sudovi obavezuju da učiniocima ovog dela na sportskim priredbama izreknu meru bezbednosti zabrane prisustvovanja sportskim priredbama. U ovom delu, analiziraju se pitanja opravdanosti obaveznog izricanja mere kao i osnovanost rešenja da se mera izriče svim licima. Autor zaključuje da izvršioci krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskim priredbama ili drugim javnim skupovima mogu biti sportisti, da zakonodavac treba da učini napor u preciziranju pojedinih pojmova iz zakonskog opisa dela poput pojma sportske priredbe, odnosno u razgraničenju radnji izvršenja krivičnog dela od prekršaja koji mogu biti izvršeni nasilničkim ponašanjem na sportskoj priredbi kao i da je potrebno učiniti izricanje mere bezbednosti zabrane prisustvovanja sportskim priredbama fakultativnim u pogledu svih lica.

Брачна права и очекивања у вези са браком у новинским огласима до краја 19. и почетка 20. стољећа у Хрватској

2025-01-21T09:10:27+01:00

Аутори истражују друштвени и правни статус неудатих жена и друштвена правила и обичаје који су утицали на њихово понашање у вези са браком и односом мушкарца и жене у 19. и почетком 20. века у Хрватској, која је тада била део Аустријског царства, односно Аустро-Угарска монархија. Истраживање је засновано на два различита корпуса. Први обухвата релевантне законске акте који су регулисали брак у то време, укључујући и посебна правила за краљевске војнике у погледу њиховог права на склапање брака. Други део истраживања заснива се на новинским објавама, односно: брачним и контакт огласима, у којима мушкарци и жене изражавају жељу да упознају потенцијалног супружника или љубавника. Корпус огласа је извод из локалних новина Осијек Дие Драу и Славонисцхе Прессе које су излазиле на њемачком језику у истраживаном историјском периоду. Бројеви оба листа који су излазили између 1870. и 1938. доступни су у дигитализованим верзијама. Брачни и контакт огласи мушкараца и жена као потенцијалних супружника или љубавних парова представљају драгоцен извор информација о друштвеним правилима и обичајима везаним за брак и однос између мушкараца и жена када су друштвена комуникација и друштвени медији били веома ограничени. Рад има за циљ да представи законска правила која регулишу мушка и женска права и обавезе у вези са браком, али и да расветли како је комуникација између потенцијалних љубавних партнера или супружника путем штампаних медија утицала на друштвени положај и идентитет жена анализирајући релевантне новинске огласе из правних, социо-психолошких и социо-лингвистичких гледишта.

ГРАНИЦЕ КРИВИЧНОПРАВНЕ ИНКРИМИНАЦИЈЕ И НАЧЕЛО ЗАКОНИТОТИ КОД БЛАНКЕТНИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА ПРОТИВ ПРИВРЕДЕ

2025-01-21T09:10:27+01:00

Рад се бави анализом праксе Врховног (касационог) суда у предметима у којима је тај суд одлучивао о граници кривичноправне инкриминације код бланкетиних кривичних дела против привреде. Већ дужи низ година, браниоци у овим предметима пред Врховни суд износе питање разграничења између кривичноправне и грађанскоправне одговорности, те питање одређености радње извршења која се окривљенима ставља на терет када се они гоне за бланкетна кривична дела против привреде. Покушаји бранилаца да од Врховног суда добију иоле прецизан одговор о линији разграничења између кривичноправне и грађанскоправне одговорности, те одговор на питање о границама до којих може да се проширује радња извршења наведених бланкетиних дела нису уродили плодом. Поређењем ставова које је у својим одлукама заузео Врховни суд са ставовима правне теорије о значају, природи и садржини јемстава која произилазе из начела законитости, и даљим поређењем са ставовима које је по том питању заузео Европски суд за људска права, у раду се закључује да је начело законитости код бланкетних кривичних дела против привреде потпуно обесмишљено, а да су окривљени препуштени сасвим арбитрарном гоњењу за ова кривина дела. Растегљивост судског тумачења при одређивању граница одговорности код бланкетних кривичних дела против привреде отишла је толико далеко да се заиста може рећи да судови у Србији у овим предметима поступају руководећи се начелом поштења, а не начелом законитости, отуд и поднаслов рада.

ПРИКУПЉАЊЕ ПРОЦЕСНОГ МАТЕРИЈАЛА И ТЕРЕТ ДОКАЗИВАЊА У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

2025-01-21T09:10:28+01:00

Прикупљање процесног материјала у управном поступку обезбеђује чињеничну грађу потребну за доношење одлуке. Опредељено је истражним начелом, које се у управном поступку показује као важеће, али не и апсолутно, без изузетака. У раду се, у том контексту, сагледава и проблем терета доказивања, у своја два основна значења. Строго, традиционално схватање, у складу са којим истражно начело управног поступка негира терет доказивања, у смислу терета извођења доказа, релативизује се улогом странке у утврђивању чињеничног стања. Принцип у складу са којим се терет доказивања, схваћен као ризик неразјашњености чињеница, дели између органа управе и странке, спрам тога да ли се доноси обавезујући или овлашћујући управни акт, прихвата се пак условно, као типичан, али не и свеобухватан, с обзиром на то да није примерен за решавање свих управних ствари.

СПЕЦИФИЧНОСТИ УПРАВНОГ СПОРА И ПОСТУПКА ПО УСТАВНОЈ ЖАЛБИ

2025-01-21T09:10:28+01:00

Рад се бави истраживањем јединствених карактеристика два важна правна института: управне тужбе и уставне жалбе. Иако се ови правни механизми могу описати уопштено, њихова примена у пракси захтева суптилно разумевање које превазилази пуко теоријско знање. Циљ рада је да продуби теоријско и практично разумевање ових института кроз анализу њихових специфичних унутрашњих структура које их издвајају од осталих правних средстава.

Основна теза рада подупрта је са три подтезе, које истичу специфичности поступака који се иницирају управном тужбом и уставном жалбом. Оне укључују њихов над-институционални карактер, предмет контроле, и дубину анализе која се спроводи у процесу одлучивања. Рад се нарочито фокусира на правне системе у којима су централизовани управни и уставни судови засебне институције, док се истовремено разматрају и системи у којима су ове функције распршене у оквиру општег судства.

Закључак рада је да управна тужба, која историјски претходи уставној жалби, дели значајан „правни ДНК“ са њом, што их чини посебним у односу на друга правна средства и поступке. Ова веза наглашава управну тужбу као претечу уставне жалбе у системима са централизованим уставним судовима.

Начело заштите легитимних очекивања у управном поступку

2025-01-21T09:10:28+01:00

Начело легитимних очекивања једно је од основних процесних начела у кодификацијама општег управног поступка у многим европским државама. Имајући своје утемељење у кантовској философији уградилo се преко начела правне сигурности и доминантног утицаја њемачке правне теорије и у право Европске уније. Управо је Суд правде Европске уније заслужан за разраду овог начела у пракси и постулате на којима почива његова примјена у државама чланицама. Новим Законом о општем управном поступку у Србији је 2016. године уведено начело предвидивости којим се одређује да су органи управе приликом рјешавање конкретне управне ствари обавезани да воде рачина и о својим ранијим одлукама донијетим у истим или сличним стварима. Питање које се само наметало да ли се овим мислило да је у правни поредак Србије уведено начело легитимних очекивања али под другим именом? У чланку ћемо покушати да анализирамо поменуто питање уз навођење примјера из упоредне европске праксе, као и ставове из судске праксе Европског суда правде. Посебна пажња ће се поклонити ширини начела легитимних очекивања које у својој суштини треба да заштити субјективна јавна права правних субјеката, и то не само у управном поступку. Теоријска разрада појма легитимних очекивања значајна је да открије суштину овога појма који не подразумијева само конкретно поступање у (у)правним поступцима већ и приликом (под)законског нормирања и креирања јавних политика у одређеним друштвеним областима.

ДЕКОНСТРУКЦИЈА РИМСКОГ ПРАВА И КОНСТРУКЦИЈА ПОЗИТИВНОГ ПРАВА

2025-01-21T09:10:28+01:00

Сажетак: Tумачењe римскоправних извора непосредно утиче на стварање позитивноправног поретка. У историји су се до сада издвојила два основна тумачења римског права која су преточена у два кодекса: француски Грађански законик из 1804. године и немачки Грађански законик из 1900. године. Два кодекса на суштински другачији начин утврђују природу колектива и уређују његово делање у правном промету. По немачком Грађанском законику колектив има апстрактну природу због чега добија статус правног лица које не поседује сопствену вољу већ у правном промету учествује преко заступника. Алтернативно решење поимања колектива и његовог делања присутно је у француском Грађанском законику које се темељи на изворном римском схватању да колектив (народ) има конкретну природу и да га чине конкретни појединци који учествују у формирању јединствене воље колектива. Две различите концепције колектива и његовог делања одразиле су се на схватање индивидуалног правног делања када се посао предузима посредством другог.