Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu

ПАМЕТНИ ГРАДОВИ У ФУНКЦИЈИ ПРЕВЕНЦИЈЕ КРИМИНАЛИТЕТА

2024-12-14T13:36:53+01:00

Аутор је полазећи од проблема савремених градова истакао да је један од начина решавања резистентности криминалитета на уобичајене мере превенције употреба паметних градова. Након појмовног одређења паметних градова, аутор је посебну пажњу посветио анализи једној од његових функција – превенцији криминалитета. Стога у наредном делу рада представио је докле су стигле поједине локалне заједнице у имплементацији паметних градова с циљем борбе против извршења кривичних дела. Последњи део рада посвећен је разматрању докле су градови у Републици Србији стигли са имплементацијом концепта паметног града.

УТВРЂИВАЊЕ СВОЈСТВА КОНТРОЛНОГ ЧЛАНА ДРУШТВА КАПИТАЛА

2024-12-14T13:36:54+01:00

У раду се анализира својство контролног члана (акционара) друштва са ограниченом одговорношћу или акционарског друштва према Закону о привредним друштвима из 2011. године, узимајући у обзир постојећа тумачења у домаћој правној теорији и судској пракси, али и схватања развијена у упоредном праву. Након уводних излагања о значају утврђивања својства контролног члана, у другом делу је објашњено имплицитно законско дефинисање контролног члана. Трећи део је посвећен претпоставци својства контролног члана која важи за члана са већинским правом гласа на скупштини. Насупрот до сада преовлађујућем мишљењу у теорији, ауторка се залаже за прихватање оборивог карактера те претпоставке и указује на оправдане разлоге за њено обарање. У четвртом делу рада се истражује могућност да мањински члан стекне својство контролног члана. У том погледу, ауторка посебно обрађује контролу мањинског члана на основу фактичке већине гласова на скупштини, комбинације различитих средстава контроле и заједничког деловања. На крају рада су сумирани основни предлози за правилно тумачење законских одредби о утврђивању својства контролног члана.

the EXCLUSIONARY RULE И ДОКАЗНЕ ЗАБРАНЕ У АМЕРИЧКОМ ПРАВУ

2024-12-14T13:36:54+01:00

Сажетак: Правила о изузимању доказа су једна од ретких правила, која се, по својим карактеристикама не могу поларизовати на англосаксонски модел и европско-континентални модел. Јединствени модел изузимања доказа постоји у америчком праву, које је творац exclusionary rule, док је у осталим државама англосаксонског система и европско-континенталног система заступљен релативни систем издвајања у својим аутономним облицима. Под утицајем бројних англоамеричких доктрина и судске праксе судова у САД, успостављен је систем апсолутног издвајања, које се заснива на заштити уставних права грађана с тим да се овакав приступ током времена релативизовао путем изузетака који су прихваћени у пракси.

У овом раду, ауторка се бави настанком и карактеристикама еxclusionary rule, разликама у односу на релативни систем издвајања доказа и најважнијим доказним забранама, које су настале као последица кршење уставних амандмана. Настанак доказних забрана у САД-у, а нарочито оних које се односе на забрану самооптуживања и забрану Hearsay има велики значај за ове општеприхваћене институте англосаксонског права, али и за стандарде ЕСЉП, што показује пракса највише судске инстанце САД, која је анализирана у раду.

Кључне речи: еxclusionary rule, доказне забране, забрана самооптуживања, hearsay,

ВИРТУЕЛНЕ СКУПШТИНСКЕ СЕДНИЦЕ

2024-12-14T13:36:55+01:00

Седнице скупштине акционарског друштва су традиционално биле физичке седнице. У последње две деценије законодавства учестало дозвољавају и тзв. хибридне седнице, које омогућавају акционарима да учествују на седницама електронским путем, али и да физички дођу у место одржавања седнице. Коначно, након недавно окончане пандемије дошло је до даље либерализације, те све већи број држава дозвољава и виртуелне скупштинске седнице. Србија у овом тренутку не познаје и не дозвољава виртуелне седнице, али се треба заложити за њихово pro futuro законско уређење. Циљ овог рада је да се појмовно прецизно одреде виртуелне седнице, да се укаже на њихове предности и недостатке, да се прикажу одабрана упоредна законодавства која уређују ову врсту седница, као и да се анализирају нека конкретна питања која би требало да покрије законска регулатива виртуелних седница. На овај начин би се српском законодавцу дале одговарајуће препоруке око начина уређивања ове врсте седница, водећи притом рачуна о свим потенцијалним проблемима које виртуелни карактер ових седница индукује.

О МОГУЋОЈ НЕМОРАЛНОСТИ ПРАВА

2024-12-14T13:36:55+01:00

Право је могући извор моралног добра, али истовремено и извор могуће неморалности. Више различитих праваца у теорији и филозофији права нагињало је тумачењу права из крајње нормативистичко-позитивистичке равни која је увек негирала нужну везу права и моралних вредности. На тај начин право је доведено у домену своје примене у улогу „изазивача“ неморалних дела, што је посебно опасно у материји кривичног права. Оно као такво, вредносно неутрално, није више било у стању да, како то наводи Лео Штраус, разликује добро од зла. Тако је поставка „закон је закон“ довела до слома људског достојанства, а све у име правне сигурности која је као правна вредност обезбеђена кроз позитивистичку и нормативистичку раван. Напори да се свет права објасни мимо друштва и света вредности довела је до прецизирања појма права, али га је истовремено сузила и омеђила му домен примене, чиме је неповратно учињена штета.

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ВЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

2024-12-14T13:36:55+01:00

Након Другог светског рата, по угледу на остале комунистичке режиме, држава и црква у тадашњој Југославији су одвојени, док је агресивна секуларизација захватила све друштвене поре. Међутим, југословенски модел односа државе и верских организација разликовао се од комунистичких модела на истоку Европе. У раду ће тај модел бити детаљно анализиран из перспективе утицаја три фактора. Први фактор је време. Југословенски модел односа државе и религије временом је еволуирао: од отвореног и масовног прогона верника и верских службеника до отворене сарадње и потписивања докумената о уређивању права појединих верских организација. У раду ће бити тестирана теза да се југословенски модел временом све више удаљавао од модела потпуног ограничавања верске слободе ка моделу секуларне контроле верских организација. Други фактор је територија. У теорији државно-црквеног права општеприхваћен је став да идентификација модела односа државе и верских заједница који се примењује у једној држави представља сложен задатак. То посебно важи за федерације у којима је неретко питање регулисања верских слобода пренето на ниво федералних јединица. У раду ће бити проверено у којој мери се разликовала примена југословенског модела у различитим федералним јединицама и да ли се таква пракса рефлектовала на нормативном плану. Коначно, трећи фактор су субјекти верске слободе. Иако би за моделе одвојености државе и цркве требало да важи правило да све верске организације имају идентичан статус (тј. да су подједнако ирелевантне), показало се да у југословенском моделу то није био случај. Однос државе према свим верским организацијама није био идентичан и у раду ће бити проверено како су такве ситуације регулисане и који разлози су стајали иза такве праксе.

Удели у друштву са ограниченом одговорношћу

2024-12-14T13:36:55+01:00

Аутор у раду анализира појам удела у друштву са ограниченом одговорношћу у српском праву. Удели у друштву са ограниченом одговорношћу представљају један од најзначајнијих појмова који карактеришу целокупну форму друштва са ограниченом одговорношћу. Имајући у виду обим појма удела, на самом почетку рада анализа је подељена у три целине. Прва целина тиче се основних терминолошких и појмовних разматрања. Друга се бави питањима правне природе, док трећа укључује анализу начела која се односе на уделе. Код правне природе удела посебан акценат се ставља на разматрање природе удела у поређењу са сродним институтом акција у акционарским друштвима и појмом дигиталне имовине, а на крају се природа удела анализира и из угла стварног права. У оквиру последње целине приказана су начела сразмерности и диспозитивности која одређују садржину појма удела и анализирана је њихова примена у важећем позитивном праву. Закључци анализе појединих отворених питањима у оквиру појма удела треба да представљаху основ за будућа унапређења тог правног појма, посебно у делу који се односи на примену начела диспозитивности.

СТРУКТУРАЛНА И САДРЖИНСКА РЕФОРМА ПРАВИЛА О ПРОДАЈИ НА ДАЉИНУ

2024-12-14T13:36:56+01:00

У чланку су изложена правила о продаји на даљину која су садржана у Директиви ЕУ 2023/2673. До доношења Директиве 2023/2673 продаја на даљину је била регулисана уз помоћ директива 2011/83 о правима потрошача и 2002/65 о трговању на даљину финансијским услугама. Како би се подигао ниво заштите потрошача, избегла непотребна преклапања, усвојено је решење према коме се подручје примене Директиве 2011/83 проширује и на уговоре о финансијским услугама, а Директива 2002/65 ставља изван снаге. У том циљу додато је посебно поглавље у Директиви 2011/83 са правилима која се примењују само на уговоре о финансијским услугама на даљину које су намењене потрошачима. Садржинским изменама и допунама правила о продаји финансијских услуга на даљину обухваћене су обавезе трговца на предуговорно информисање и пружање објашњења, затим право потрошача на одустанак и непоштена пословна пракса трговца у погледу употребе онлајн интерфејса.

Кључне речи: финансијске услуге, информисање, одустанак, објашњење, потрошач, продаја на даљину.