Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu

КИШОБРАН КЛАУЗУЛА У ИНВЕСТИЦИОНИМ СПОРОВИМА: ПИТАЊЕ ПЕРСОНАЛНОГ ДОМАШАЈА

Petar Đundić — 2026-01-16

Питање тумачења кишобран клаузула – одредаба којима се државе уговорнице двостраних и вишестраних међународних уговора о заштити улагања обавезују да ће поштовати све обавезе преузете у погледу улагања улагача друге државе уговорнице – представља једно од најконтроверзнијих питања у пракси решавања инвестиционих спорова. Од доношења арбитражне одлуке у предмету СГС против Филипина (SGS v. Philippines) која потврђује да повреда уговора између улагача и државе може представљати повреду међународноправне обавезе државе исказане у кишобран клаузули, трају напори арбитражних судова и тужених држава да ограниче дејство које ове клаузуле имају. Циљ овог рада је да анализира праксу арбитражних судова која се односи на специфично питање персоналног домашаја кишобран клаузуле. Према садашњем стању арбитражне праксе, најзначајнија препрека за успех тужилаца чије тужбе се заснивају на кишобран клаузули тичу се схватања да уговор између улагача и државе производи дејство само за његове уговорне стране (inter partes). У одсуству кишобран клаузула са специфичним формулацијама, тужилац може засновати свој тужбени захтев на уговору који је закључило његово зависно друштво или на уговору који је закључио са субјектом изван формалне државне структуре само ако је то предвиђено самим уговором или националним правом које је за тај уговор меродавно. Иако ово схватање није апсолутно прихваћено у арбитражној пракси, оно доследно разликује обавезе државе настале применом националног права, са једне стране, од обавеза које своје порекло имају у међународном праву, са друге. Оно је, такође, у складу са улогом коју арбитражни судови пружају праву државе пријема улагања приликом примене осталих материјалноправних стандарда заштите страних улагања.

ПРЕПОРУКA МОР БР. 205 О ЗАПОШЉАВАЊУ И ДОСТОЈАНСТВЕНОМ РАДУ ЗА МИР И ОТПОРНОСТ - ПОТЕНЦИЈАЛИ И ИЗАЗОВИ

Сенад Јашаревић — 2026-01-16

Препорука Мeђународне организације рада бр. 205 о запошљавању и достојанственом раду за мир и отпорност, усвојена 2017. године, остала је скоро незапажена у нашој стручној јавности. Ради се о документу који би требало да послужи за решавање узрока и последица нестабилности у друштву и за изградњу отпорних заједница у случају криза, ратова и сличних штетних догађаја, у контексту рада и услова рада. С обзором на сложене околности у последњој деценији у свету, стручни и практични значај овог документа је изузетан, те се о њему детаљније говори у овом тексту.

Појам управне ствари

Djordje Timotijevic — 2026-01-16

Међу отвореним питањима не само позитивноправног регулисања управног поступка, већ и целокупне управноправне материје, како на теоријском, тако и на практичном нивоу, врло значајно место заузимајууправна ствар и прецизно одређивање њеног појма. Међу теоретичарима се срећу различите дефиниције и схватања овог појма, док његово одређивање није представљало лак задатак ни за законодавство. Наиме, у упоредном праву се ретко наилази на правне системе који садрже дефиницију управне ствари, а домаћи законодавац је одређење овог појма први пут дао тек 2009. године, и то у Закону о управним споровима.

У раду се анализира појам управне ствари, посматрано из угла правне теорије, као и упоредног и домаћег законодавства, да би се потом прешло на ауторове ставове у погледу дефинисања управне ствари и њених елемената, како у контексту управног поступка, тако и у смислу управног спора.

Циљ рада јесте да се путем изношења опажања и закључака у вези са различитим становиштима теорије и законодавства укаже на разноврснот у схватању овог појма, као и да се понуди униформна дефиниција управне ствари са аспекта управног поступка и управног спора, и укаже на дистинкцију између управне и управносудске ствари, као категорије коју би требало засебно уредити у оквиру управног процесног права.

Pravna priroda "pojačivača" obaveza u određenim trgovinskim uslugama

Svetislav Janković — 2026-01-16

Autor u radu istražuje pravnu prirodu pojačivača obaveza u pojedinim trgovinskim poslovima. Pri tome, izraz “pojačivač” autor samostalno uvodi u pravni rečnik označavajući sveukupnim imenom ugovorne odredbe koje svojim dejstvom utiču da se ispunjenje obaveza čini izvesnijim. U radu se razgraničavaju pomenuti pojačivači od tzv. objedinjavača usluga putem kojih se raznorodne usluge sakupljuju u jednu, ukupnu za koju je plaća jedinstvena.

Tragajući za pravnom prirodom pojačivača obaveza, autor polazi od jemstva i osiguranja kao mogućih osnova ove ustanove, da bi nastavio sa kauzalnim uslovom. Zaključuje se da su pojačivači obaveza u svojoj najdubljoj osnovi po prirodi kauzalni uslov, jer aktiviranje obaveze koja se ustanovljava pojačivačem nastaje tek kada se ostvari buduća neizvesna i od ugovornika nezavisna okolnost.

МАТЕРИЈА ЧЛАНОВА 859-864 АГЗ У СГЗ И ПОЗИТИВНОМ СРПСКОМ ПРАВУ УЗ ОСВРТ НА РЕЦЕПЦИЈУ РИМСКОГ ПРАВА

Maša Kulauzov — 2026-02-11

Циљ истраживања огледа се у овој фази, с једне стране, у настојању да се утврде евентуалне номиналне сличности и разлике у начину на који су у три насловна акта правно уређена питања садржана у члановима 859-864 АГЗ-а, односно правни основи облигационих права, јавно обећање награде, закључење уговора, подела уговора и друга, с њима повезана питања. Истраживање би требало да послужи као полазна основа за детаљну компаративну анализу сваког од наведених питања у будућим радовима. С друге стране, секундарни циљ је да се изврши поређење са одговарајућим правилима римског права, где је то могуће, у контексту проналаска евентуалних резултата рецепције. У раду је примењено језичко тумачење извора, након чега су они анализирани догматичким методом. Након установљења значења норме, обрађена је њена логичка природа и елементи, али и релације са другим правним правилима, применом нормативног метода, и – у контексту различитих историјских околности и правних система у којима су доношени – историјскоправног и упоредноправног. Сличности и разлике у аутријском и два српска акта резултат су, како степена развоја друштва у тренутку доношења акта, његових тадашњих потреба, изазова у правној пракси, али вероватно и личне педантности и систематичности аутора.

НОВА ПРАВИЛА О ПРОЦЕНИ КРЕДИТНЕ СПОСОБНОСТИ КОРИСНИКА ФИНАНСИЈСКЕ УСЛУГЕ

Mirjana Radović — 2026-02-11

У раду је пружена детаљна анализа правила новог Закона о заштити корисника финансијских услуга из 2025. године, која уређују процену кредитне способности корисника финансијске, односно кредитне услуге. Први део рада је уводног карактера и садржи објашњење појма кредитне способности, имајући у виду његов развој од субјективног до објективног схватања. У другом делу је приказан законодавни приступ регулативи процене кредитне способности у Србији, од усвајања Закона о облигационим односима до данас. Трећи део рада посвећен је истраживању обавезе банке да процени кредитну способност корисника, а посебно променама у погледу домена примене те обавезе и конкретизације предмета обавезе. У четвртом делу рада обрађена је новоуведена забрана за банку да закључи уговор о кредитним услугама са корисником који није кредитно способан. Пети део рада анализира правни положај корисника чија је процена кредитне способности укључивала коришћење профилисања. У последњем, шестом делу рада изложене су правне последице повреде нових правила о процени кредитне способности из угла банке и корисника финансијске услуге. Аутор закључује да је новим законом унапређена регулатива процене кредитне способности, чиме овај институт постаје далеко значајнији инструмент заштите корисника, иако бројна питања остају отворена, тако да захтевају уједначено тумачење и примену.

КАЗНЕНА ДЕЛА (КРИВИЧНА ДЕЛА, ПРИВРЕДНИ ПРЕСТУПИ И ПРЕКРШАЈИ) ИЗ ОБЛАСТИ РУДАРСТВА И ГЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА

Ivan Milić — 2026-02-11

област рударства и геолошких истраживања је изузетно сложена. Та област уређена је многобројним прописима различите правне снаге. У Републици Србији на снази је један основни закон којим се уређује ова област и преко двадесет подзаконских аката. Основним законом у овој области Законом о рударства и геолошких истраживања прописују се кривична дела, привредни преступи и прекршаји. Једним подзаконским актом који је донет на основу наведеног закона предвиђају се привредни преступи и прекршаји.

Предмет овог рада, као што и сам наслов гласи, су казнена дела која су у овој изузетној сложеној области прописана. Циљ рада јесте сагледавање казнених дела у овој области и њихова критичка анализа. Аутори дају и одређене предлоге за измену прописа.

Donatio mortis causa у српском праву

Bojan Pajtić — 2026-02-11

Поклон за случај смрти је модификација уговора о поклону. Уговор о поклону није уређен Законом о облигационим односима јер је остао у надлежности република. Српски грађански законик га изједначава са легатом, а Преднацрт Грађанског законика поставља правило о опозивости без отклона. Међутим, по правној природи се мора правити разлика у настанску и дејству. Модификација за случај смрти је одложни услов јер подразумева да облигационоправни захтев поклонопримац може истицати према наследничкој заједници само уколико се предмет поклона налази у заоставштини. Престаје накнадном немогућношћу, раскидом и опозивом. Само оставилац може опозвати поклон. Постоји дилема да ли поклонопримац мора бити жив у моменту смрти оставиоца како би настао облигационоправни захтев, али у одсуству децидних правила би се требало окренути општем да уговор о поклону настаје његовим закључењем ако је у писменој форми, а дејствује уколико је предмет у заоставштини у моменту смрти оставиоца. Из тога се закључује да и наследници поклонопримца могу истицати захтев односно да је овај захтев наследив. Уколико се уговор закључује у реалној форми онда настаје тек предајом, те нити потенцијални поклонопримац нити самим тим његови наследници имају захтев.

КОНТИНУИРАНЕ ТЕХНОЛОШКЕ ПРОМЕНЕ КАО ИЗАЗОВ САВРЕМЕНОГ РАДНОГ ПРАВА

Milica Midžović — 2026-01-22

Технолошка трансформација рада представља један од кључних изазова савременог радног права. Дигитализација радног процеса, ширење флексибилних облика радног ангажовања и све интензивнија примена система вештачке интелигенције и алгоритамског управљања радом доводе до суштинских промена у начину на који се рад организује, надзире и вреднује. Ове промене не одражавају се искључиво на структуру тржишта рада, већ непосредно утичу на правни положај запослених, преиспитујући традиционалне институте радног права и постојеће механизме правне заштите. Рад полази од анализе утицаја технолошки условљених промена на радни однос, са посебним освртом на алгоритамско управљање радом, аутоматизовано доношење одлука и дигиталне облике надзора над радом запослених. Посебна пажња посвећена је идентификовању ризика које ови процеси носе по остваривање основних радних и људских права као и права на правну сигурност у оквиру радног односа. Полазећи од нормативне и теоријскоправне анализе важећег законодавства Републике Србије, рад испитује у којој мери постојећи правни оквир одговара на изазове технолошке трансформације рада. У компаративном контексту разматрају се и релевантни европски стандарди и савремени регулаторни трендови, са циљем утврђивања правних празнина и формулисања препорука de lege ferenda усмерених ка јачању заштите запослених и очувању равнотеже између технолошког напретка и основних вредности радног права.

МАТЕРИЈАЛНИ ПОЛОЖАЈ СУДИЈА И СУДИЈСКА НЕЗАВИСНОСТ: ПРИМЕР ЈЕДНЕ ОДЛУКЕ УСТАВНОГ СУДА СЛОВЕНИЈЕ

Aleksa Damnjanović — 2026-02-11

Материјални положај судија је један од елемената персоналне независности судија. Плате судија треба да буду сразмерне достојанству судијске професије и терету њихове одговорности, али истовремено да заштите судије од притисака на њихово одлучивање јер то угрожава њихову независност и непристрасност. Први део рада теоријски разматра материјални положај судија и судијску независност. У другом делу је укратко представљен материјални положај судија у српском праву. Трећи део рада је посвећен одлуци Уставног суда Словеније U-I-772/21 од 01.06.2023. године у којој се овај суд бавио овим питањем, разматрајући га из угла принципа независности судства, али и принципа поделе власти.

ПОГЛАВЉЕ 27 – ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ У ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

Tamara Marjanovic — 2026-02-11

Европска унија (ЕУ) представља сложени правно-политички систем који се развијао кроз

различите фазе интеграције. У том контексту, acquis communautaire чини кохерентан скуп

принципа, директива и регулатива које земље кандидаткиње морају усвојити и

имплементирати током процеса приступања. Поглавље 27, које се односи на заштиту

животне средине и климатске промене, једно је од најзахтевнијих у преговорима. Ово

поглавље обухвата технички сложене аспекте који захтевају значајне дугорочне

инвестиције у инфраструктуру и институционалне капацитете, а питања животне средине

имају директан утицај на јавно здравље, економски развој и политику у руралним и

урбаним подручјима. Република Србија, као земља кандидат, започела је формални процес

приступања ЕУ 2014. године, након што је добила статус кандидата 2012. године. У

претходним годинама, Србија је постигла значајан напредак у области законодавства и

институционалног уређења. Испуњавање захтева Поглавља 27 подразумева не само

транспозицију директива, већ и ефикасну примену, ревизију инвестиционих планова и

мобилизацију финансијских средстава, укључујући средства ЕУ и међународних

донатора. Циљ овог рада је да пружи систематску и критичку анализу стања у Србији у

погледу испуњавања услова Поглавља 27. У раду се идентификују главни изазови, а

предлажу се конкретне мере које могу убрзати процес имплементације и побољшати

ефикасност у области заштите животне средине и климатских политика. Закључак указује

на то да Поглавље 27 представља кључну пробну тачку у процесу приступања Србије

Европској унији. Анализа је показала да је Република Србија остварила значајан напредак

у правној хармонизацији, укључујући доношење основних закона и стратегија, уз развој

националних планова и започете инфраструктурне пројекте. За реализацију захтева

Поглавља 27 неопходан је интегрисан приступ који комбинује пројектно усмерено

финансирање, правну и оперативну доследност, мониторинг и интеграцију климатских

циљева. Ово подразумева усвајање временског плана са конкретним циљевима и

одговорностима, где се у краткорочном периоду фокусира на припрему и финансирање

приоритетних регионалних пројеката, у средњем року на реализацију кључних

инфраструктурних интервенција, а у дугом року на остваривање интегрисаног управљања

ресурсима. Испуњавање Поглавља 27 не треба посматрати само као услов за чланство у

ЕУ, већ и као прилику за трансформацију националног управљања животном средином.

Влада Републике Србије и Министарство заштите животне средине остају чврсто

посвећени процесу усклађивања са стандардима Европске уније у области животне

средине и климатских промена. Ова посвећеност огледа се у континуираним напорима да

се обезбеде потребна законска решења, институционални оквири и механизми

координације који ће омогућити доследну имплементацију Поглавља 27, као и у

активностима на привлачењу и управљању међународним средствима за финансирање

приоритетних пројеката.

Vršenje roditeljskog prava i pravo deteta na privatnost na internetu i društvenim mrežama

Tamara Mladenović — 2026-02-11

Сажетак: Заштита права детета на приватност добија посве другачији карактер у оквирима савременог дигиталног окружења. Развој технологија до којег је дошло почетком двадесет првог века проширио је границе физичког света у безгранични виртуелни простор. Рапидни пораст коришћења интернета и друштвених мрежа је у великој мери утицао на концепт приватности. Фотографије, видео записи и друге информације се, путем друштвених мрежа, јавно деле са значајно ширим кругом лица него што је то некада био случај. Овом праксом су нарочито погођена деца која у интернет окружењу од статуса субјекта, додељеног усвајањем Коневцније УН о правима детета крајем осамдесетих година прошлог века, поново постају објекти активности родитеља. Феномен такозваног шерентинга (sharenting) – прекомерног објављивања фотографија деце на друштвеним мрежама од стране родитеља постаје све присутнији. Родитељи заборављају своју дужност законског заступања детета у његовом најбољем интересу, истовремено сматрајући себе власницима података о деци. Стога се право детета на приватност у савременом добу не исцрпљује искључиво кроз заштиту његовог физичког и психичког интергитета, већ обухвата и контролу над његовим дигиталним идентитетом и подацима који се трајно чувају у виртуелном простору.

Премда је директан приступ интернету често и законски забрањен најмлађим и најрањивијим групама лица, она су све више посредно, преко својих родитеља присутна у дигиталним оквирима. Најчешће је потпуна контрола над одлуком да ли ће информације о детету бити објављене у рукама родитеља, при чему се мишљење детета не узима у обзир услед немарности родитеља или дететовог узраста. Дељење личних података о детету на друштвеним мрежама отвара питања граница родитељског права и обавезе родитеља да поступају у најбољем интересу детета. Нарочите правне компликације настају у ситуацијама када између родитеља постоји несагласност око тога да ли треба објављивати фотографије детета на интернету. У том смислу, Врховни касациони суд Србије је у одлуци Рев 14012/2022 исказао став према коме је објављивање фотографија детета од стране једног родитеља, а противно вољи другог, у супротности са начелом најбољег интереса детета. Имајући у виду да ово питање није експлицитно регулисано нормама законодавства Републике Србије, нижестепени судови су заузели другачије ставове поводом наведеног случаја. Међутим, Врховни касациони суд се у образложењу позвао на чињеницу да је родитељ који самостално врши родитељско право изразио несагласност са објављивањем фотографија детета на друштвеним мрежама од стране родитеља који родитељско право не врши, те да је заправо реч о питању законског заступања детета. Истовремено, на тај начин је у сукобу права детета и интереса родитеља предност дата праву детета на приватност.

Узимајући у обзир узраст и зрелост детета у појединим случајевима од великог значаја ће имати утицај мишљења детета на доношење одлука у вези са његовом приватношћу. Право детета на мишљење, као једно од принципа Конвенције о правим детета игра значајну улогу у очувањеу равнотеже између одговорности родитеља и заштите приватности детета. Од тренутка достизања тзв „дигиталног пунолетства“ дете се сматра довољном зрелим да разуме природу и последице објављивања фотографија и утиче на обликовање сопственог дигиталног идентитета.