Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu

ОДЛОЖНО ДЕЈСТВО ТУЖБЕ У УПРАВНОМ СПОРУ

Dragan Milkov, Ratko S. Radošević — Wed, 26 Jun 2024 13:31:19 +0200

Предмет рада је одложно дејство тужбе у управном спору, у упоредном и домаћем праву. Упоредно право обухвата немачко и аустријско, с обзиром на то да је и наша судска контрола управе најближа германском систему. У објашњењу нашег права, најпре се полази од историјског прегледа. Најважнији део рада посвећен је важећем правном нормирању одложног дејства тужбе у домаћем праву. Резултат истраживања, које уз правне норме обухвата и теоријска објашњења и судску праксу, показује начелно различит приступ питању одложног дејства тужбе. Начелно другачији приступ доводи до различите улоге суда у пружању ове привремене правне заштите странкама. Без обзира, међутим, на облик у којем се јавља, питање одложног дејства тужбе увек је повезано са одмеравањем ангажованих интереса и покушајем да се између њих успостави равнотежа.

Сурогат материнство пред изазовима данашњице

Gordana Kovacek Stanic, Sandra Samardžić — Wed, 26 Jun 2024 13:31:43 +0200

Сурогат материнство представља можда и најстарији облик асистиране репродукције, али истовремено и најспорнији вид репродукције о којем је у овом тренутку, постизање било каквог консензуса на међународном нивоу готово немогуће. У последњих неколико година, пракса сурогат материнства сусрела се са озбиљним препрекама и изазовима, попут пандемије вируса COVID-19, али и ратним дејствима на територији Украјине, где је сурогат материнство, до скоро, било изузетно заступљено. Као последица тога, али и чињенице да су нека законодавства значајно пооштрила своје прописе, индустрија сурогат материнства брзо се прилагођавала и тражила алтернативне начине како би несметано наставила да се одвија. Тако су почеле да се стварају тзв. репромреже, које подразумевају глобалну мрежу репродукције које се састоји од неколико различитих локација, међусобно више или мање повезаних и које захтевају одговоре на бројна питања како би се заштитили сви учесници овог поступка.

ПРЕПРЕКЕ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ДЕОБУ СУВЛАСНИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Sloboda D Midorović, Radenka Cvetić — Wed, 26 Jun 2024 13:32:01 +0200

У раду су анализиране могуће препреке за деобу сувласничке заједнице. Иако је основна премиса да сваки сувласник може захтевати развргнуће сувласничке заједнице у било које време, постојање појединих препрека може резултирати њеним одгађањем. Одлагање деобе за неки каснији моменат може бити последица воље сувласника изражене у виду уговора о одрицању права на деобу. У раду је сугерисана његова оптимална форма, трајање као и потреба за увођењем забележбе постојања овог уговора у катастар непокретности. Препрека за деобу може бити последица околности да ствар у сусвојини трајније служи одређеној намени. Ради се о примерима тзв. несамосталних сувласничких заједница у којима управо трајнија намена којој ствар служи условљава потребу за опстанком сувласничке заједнице. Коначно, препрека која се изражава преко правног стандарда невреме и штета за друге сувласнике одражава облигационоправну природу сувласничке заједнице која налаже обавезу уважавања интереса других сувласника. Уколико је реч о привременој препреци, уместо о трајном стању, која се може превазићи у скоријој будућности, суд у ванпарничном поступку може одложити деобу, ако одмеравање легитимних интереса обеју страна говори у прилог оправданости њеног одлагања.

ПРАВА ОКРИВЉЕНОГ ЛИЦА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ И ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА

Tatjana Bugarski, Milana Pisarić — Wed, 26 Jun 2024 13:32:19 +0200

Савремени трендови живота и рада „без граница“ за последицу имају пораст прекограничног криминалитета што утиче и на повећање броја кривичних поступака у којима постоји потреба за сарадњом надлежних органа из више држава. У овим случајевима, у Европи достигнут висок стандард права окривљених лица намеће потребу за хармонизацијом прописа и то првенствено оних који се односе на најважнија права осумњиченог, односно окривљеног лица као што су право на информисање и право на тумачење и превођење. У Европској унији, после доношења Резолуције о мапи пута за јачање процесних права окривљених лица у кривичном поступку (које је донео Савет Европе 2009) и од тада још неколико директива и одлука релевантних за ову проблематику, прошло је доста времена, а различита процесна решења у државама и даље постоје, због чега је потребно даље развијати и усаглашавати ова правила да се не би доводили у питање основни принципи међународне правне помоћи у кривичним стварима, првенствено принцип узајамног поверења и принцип узајамног признавања одлука. Значајан корак у даљем правцу развоја прекограничне сарадње у кривичним стварима на нивоу Европске уније је предлог Уредбе Европског парламента и Савета о уступању кривичних поступака који је донет 2023, у односу на који се већ у стручној јавности истиче потреба за чврстим и експлицитним успостављањем стандарда права окривљеног. Република Србија, која је у процесу придруживања Европској унији има законска решења која нису у потпуности усклађена са регулативом Европске уније која се односи на права окривљеног лица, а која су од значаја и за прекограничну сарадњу. У раду, аутори се баве анализом права окривљених лица у релевантним директивама Европске уније и права која су им дата у Законику о кривичном поступку Републике Србије и то првенствено права на информисање и права на тумачење и превођење.

ЕЛЕМЕНТИ ПОКРАЈИНСКЕ АУТОНОМИЈЕ: ПРАВО НА УРЕЂИВАЊЕ ОРГАНА, ФИНАНСИЈЕ, АКТЕ И ЗАШТИТУ

Slobodan Petar Orlović — Wed, 26 Jun 2024 13:32:29 +0200

Сажетак: у раду се критички анализирају неки од елемената аутономије покрајина које садржи Устав Србије. Градећи аутономију, неки од тих сегмената аутономије су израз чисте самосталности аутономне покрајине (изворни послови), док други сегменти представљају права која потврђује и уређује држава законом те их не можемо назвати изворним. Право на самостално уређивање органа власти и право на заштиту покрајине, као елементи аутономије, спадају у прву групу, док покрајинске финансије и акти (прописи) морају бити уређени у складу са законом.

О ПОЈЕДИНИМ ПИТАЊИМА ЗАВЕШТАЈНОГ НАСЛЕЂИВАЊА У СРПСКОМ ПРАВУ–DE LEGE FERENDA (II ДЕО)

Jelena Vidić , Milica Kovačević — Wed, 26 Jun 2024 13:32:47 +0200

За пуноважан настанак завештања као правног посла mortis causa, неопходан услов је да буде изражен у једном од законом признатих облика. Захтев форме датира још од римског права, где су формалним предусловима даване различите функције. Рад настоји да испитујући позитивноправне прописе, утврди да ли се и на који начин захтеви форме појединих облика завештања могу прилагодити развоју информационих технологија. Анализирајући постојећу законодавну активност усмерену на завештања састављена у електронском облику и присутне ставове у доктрини, аутори настоје да оцене ли би у српском праву завештање у чијем састављању је коришћен неки вид електронског медијума могло да произведе правна дејства према важећим правилима, као и да предложе de lege ferenda решења на законодавном плану у том правцу.

ОДРЕЂИВАЊЕ МИНИМАЛНИХ И ФИКСНИХ ЦЕНА У ДАЉОЈ ПРОДАЈИ У ВЕРТИКАЛНИМ СПОРАЗУМИМА У ПРАВУ КОНКУРЕНЦИЈЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Sandra Fišer-Šobot — Wed, 26 Jun 2024 13:33:01 +0200

Одређивање цена у даљој продаји представља посебну врсту вертикалног ограничења у вертикалном споразуму, у којем учесник који послује на узводном тржишту одређује, контролише или ограничава цену по којој ће његов купац даље продавати робу. Према Уредби 2022/720 о примени члана 101 став 3 Уговора о функционисању Европске уније на категорије вертикалних споразума и усаглашених пракси изузеће се не примењује на вертикалне споразуме који директно или индиректно, самостално или у комбинацији са другим факторима под контролом страна имају за циљ ограничавање права купца да слободно одређује продајну цену, што не искључује могућност да добављач одреди максималну продајну цену или препоручи продајну цену, под условом да није реч о фиксним или минималним продајним ценама које су последица притиска или подстицаја било које стране. Одређивање минималних или фиксних цена у даљој продаји представља тешко ограничење, а споразуми који га садрже не могу уживати погодности групног изузећа из чл. 2 Уредбе 2022/720.

Предмет анализе у раду је правно регулисање вертикалних споразума у којима је утврђена минимална или фиксна цена у праву конкуренције Европске уније, као и начини одређивања таквих цена у даљој продаји. Проблем ће бити сагледан разматрањем релевантних извора права, праксе Европске комисије и Суда правде Европске уније и доктринарних схватања.

ОСНОВНИ ПОСТУЛАТИ ПРАВДЕ, ПРАВИЧНОСТИ И КОНСЕНСУАЛНО ОДЛУЧИВАЊЕ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

Saša Knežević, Marko Trajković, Dragiša Drakić — Wed, 26 Jun 2024 13:33:16 +0200

Кривични поступак представља институционални оквир за се одлучивање о основаности казненоправног захтева овлашћеног тужиоца, усмереног на кажњавање окривљеног. Легалитет кривичног гоњења подразумева да јавни тужилац мора да покрене кривични поступак, ако су испуњени одговарајући стварни и правни услови. Међутим, нормативни оквир поступања јавног тужиоца дозвољава и могућност дискреционог кривичног гоњења. Јавни тужилац, у одређеним процесним ситуацијама, може процењивати, не само законитост, већ и целисходност покретања кривичног поступка.

Јавни тужилац може одлучивати и на основу сагласности постигнуте са супротном кривичнопроцесном странком-окривљеним. Реч је о установи условног одлагања (опроста) кривичног гоњења, као и о консенсуалном одлучивању на основу споразума о признању кривичног дела, али о сагласности странака о сведочењу окривљеног и осуђеног. Применом ових установа, остварују се основни постулати консенсуалне правде у кривичном поступку. Како цела ствар изгледа, ми смо стално у овом питању на Аристотеловом „терену“ где трагамо за правичном одлуком која би ваљала да буде нека златна средина, која је ипак можда недостижна. У трагању за ваљаном одлуком правичност ће, према Аристотелу, своју допуну добити кроз праведност која је вишег моралног значаја-она је према наводима Милоша Ђурића „коректура“ закона.

А ПРАВО ОСУЂЕНИХ ЛИЦА НА ПОСЕТЕ ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ И ОСТВАРИВАЊЕ КОНТАКАТА ВАН ЗАВОДА

Ivan Milić, Zdravko Grujić — Wed, 26 Jun 2024 13:33:44 +0200

Савремени систем извршења казне затвора, за разлику од првих класичних система извршења ове казне, заснива се на принципима индивидуализације, ресоцијализације и хуманог поступања са осуђеним лицима. Прилагођавање начина извршења казне затвора осуђеном лицу у циљу што ефикаснијег остваривања сврхе кажњавања представља основни принцип савременог система извршења казне затвора или предуслов за остваривање успешне ресоцијализације осуђеног лица. Принцип хуманог поступања према осуђеним лицима базира се на прописивању основних (минималних) права осуђеника на издржавању казне затвора националним правним прописима, али и успостављању минималних стандарда права на регионалном и глобалном међународном нивоу. Имајући у виду усклађеност законодавства Републике Србије са стандардима прописаним међународним изворима у области права лица лишених слободе, права осуђених лица на издржавању казне затвора на посете чланова породице и остваривање контаката са спољним светом представљају значајан чинилац у остваривању ресоцијализације осуђених лица и предуслов њихове успешне реинтеграције у социјалну заједницу.

Права осуђених лица која казну затвора издржавају у казненим заводима разликују се, пре свега, у зависности од тога да ли је реч о општој осуђеничкој популацији или је, пак, реч о тзв. посебним категоријама лица осуђених на казну затвора. Једно од основних права осуђених лица која казну затвора издржавају у казненом заводу јесте право да их посећују чланови породице. Предмет пажње аутора је управо право на посете чланова породице, али и остваривања других контаката са спољним светом. Реч је о праву које, у основи, имају све категорије осуђених лица, али се право на посете чланова породице, обим и учесталост посета разликује у зависности од категорије и положаја осуђеног лица у установи и могућности коришћења проширених права (погодности) осуђеника.

ПОСТУПАК У ПАРНИЦАМА ЗA ЗАШТИТУ ОД НЕЗАКОНИТОГ ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА

Sanda Ćorac, Aleksandar Antić — Wed, 26 Jun 2024 13:34:22 +0200

У ситуацијама када је фундаментално људско право на рад угрожено незаконитим престанком радног односа, тј. уколико престанак радног односа наступи супротно одредбама Закона о раду или другог посебног закона, запослени заштиту остварује судским путем у поступку који је нормиран Законом о парничном поступку.

Аутори у раду обрађују особености поступка у парницама зa заштиту од незаконитог престанка радног односа, али и нормативна решења и правне последице незаконитог престанка радног односа које наступају по послодавца.

О правном субјективитету вештачке интелигенције

Nikolina B. Miščević, Sanja Savčić — Wed, 26 Jun 2024 13:34:34 +0200

Вештачка интелигенција постаје све значајнији фактор у друштвеном и привредном животу. Будући да је способна да велики део послова обави једнако добро или чак и боље и брже него човек њена употреба постаје широко распрострањена од нпр. обављања једноставних задатака у производним погонима, учешћа у закључивању уговора путем интернета, до учешћа у дијагностици и оперативним захватима у медицини. Мада стога представља огроман потенцијал за напредак и развој друштва и побољшање квалитета живота појединца, она са собом носи и значајне ризике. Питање правног субјективитета вештачке интелигенције постављено је знатно пре него што је она постала тако значајан фактор у правном промету. Али је у последњој деценији оно постало посебно актуелно. И поред тога, у доктрини постоји несагласност већ на терминолошком плану, а потом у погледу ставова о томе да ли вештачкој интелигенцији треба признати својство правног субјекта или не. У раду су приказани различити аргументи на којима су аутори који заговарају признавање правног субјективитета засновали свој став, као и разлози на којима други аутори заснивају свој скептицизам према ширењу круга правних субјеката у корист вештачке интелигенције. На крају рада, на основу анализе изложених ставова и аргумената аутори заузимају став о томе да ли и под којим условима вештачкој интелигенцији треба признати правни субјективитет.

English Substantive and procedural aspects of disinheritance under the Slovak law

Karin Raková, Alexandra Lowi — Wed, 26 Jun 2024 13:34:53 +0200

The basic principle of Slovak succession law is based on the autonomy of the deceased to dedicate on the distribution of his property or its part to a certain person after his death. The deceased is practically free to choose his heirs and the distribution of his property, as testamentary freedom is one of the most fundamental principles of succession law. The only restriction on testamentary freedom is given to the forced heirs, who are entitled to a compulsory portion in the event that the testator omitted them in his will or when they got less than their compulsory portion was.

Slovak law recognises the only way in which the testator has the right to exclude his forced heir from inheriting the obligatory share based on the statutory ground of disinheritance.

Disinheritance is considered to be a strictly formal legal act of the testator, by which he exclude his descendant from the legal right of inheritance. A person who has been validly disinherited by the testator shall not be entitled to any inheritance or obligatory share.

In order for the testator to achieve what he intended by such an act and for his will to be valid, it must comply with the formal and substantive requirements of the law. The grounds for disinheritance are defined in Article 469a Sect. 1a) – d) of the Civil Code (hereinafter the "CC" or „Civil Code“). For the validity of the legal act of disinheritance, the formal and substantive requirements of disinheritance must be met and cannot vary from the legal grounds stated in the law.

The purpose of the paper will be to provide with the analysis of the substantive conditions for the disinheritance under Article 469a Sect. 1a) – d) of the Civil Code, and on the basis of the analysis of selected court decisions to summarize the current court practice in this respective field. The paper also analyses the procedural aspects of disinheritance disputes, which mostly results in the proceedings before the court.

Концепция белорусского транспортного права

Татьяна Sihayeva — Wed, 26 Jun 2024 13:35:41 +0200

The article is devoted to the definition of the concept and place of transport law in the Belarusian legal system. It describes the discussion that takes place in the legal literature regarding the concept and place of transport law in the legal system, and modern approaches to the concept of the branch of law and the criteria for its definition in legal theory. On this basis, the author gives her own justification for the concept of Belarusian transport law as a branch of law

МЕЂУНАРОДНО ПРИВАТНО ПРАВО ЦРНЕ ГОРЕ И СРБИЈЕ У ОБЛАСТИ НАСЛЕЂИВАЊА И ОСТВАРИВАЊЕ ХАРМОНИЈЕ У ОДЛУЧИВАЊУ

Milana Ranković — Wed, 26 Jun 2024 13:35:58 +0200

У овом раду се компаративним методом анализирају норме међународног приватног права Црне Горе и Републике Србије у области наслеђивања.

Прво се анализирају норме о међународној надлежности обе државе, са аспекта превенције позитивних сукоба надлежности, а након тога се, упоредним методом испитују одредбе о одређивању меродавног права за наслеђивање. Mеђународно приватно правна питања (надлежност, меродавно право и међусобно признање одлука) се разматрају кроз шест хипотетичких чињеничних ситуација, како би се илустровали проблеми координације са којима се судови, односно нотари у ове две државе могу суочити приликом расправљања заоставштине са елементом иностраности везаним за другу посматрану државу.

Рад има за циљ да испита да ли разлике у нормама о међународној надлежности и о меродавном праву негативно утичу на решавање наследноправних предмета везаних за две државе и да размотри могућа решења како би се тај негативни утицај могао отклонити.

A dispute about Gender-sensitive Language in Serbian Law

Dragana Ćorić — Wed, 26 Jun 2024 13:33:31 +0200

gender-sensitive language is considered as one of products of the heroic struggle of women to be recognized and respected in modern world, for all what they are and for all what they could be and could achieve. This means that women are not escaping from their natural, biological roles -especially mother’s role and other cherishing, nurturing and gentle emotions they have and use in raising the children and keeping the family on the same spot. This means that it should make men to find them, on linguistical and more over on other levels, equally capable of doing all sorts of jobs they are doing themselves.

The newly changed national legal framework makes use of gender sensitive language as obligation since May 2024. All governmental bodies, on any territorial level, journalists, children and teachers at schools etc. will be obligated to use those gender sensitive terms , especially when they are used to mark woman in special profession(for example, in judiciary, in area of national security and defense, etc.) or else will be fined.

In this paper the author will deal shortly with both argumentations-pro and contra of using gender sensitive language, and also to present own opinion- which is in the middle. Also, it will be presented one of the disputes in area of protection of human rights. The dispute is about whether all protectors of citizens’ rights should be called-ombudsman, as the original name of this institution is, or ombudswoman, when marking the woman who serves on this position, or ombudsperson-as gender neutral, or else.

Od subjektivnih ka objektivnim zahtevima u pogledu saobraznosti robe u potrošačkom pravu EU

Jovan Vujičić — Wed, 26 Jun 2024 13:33:58 +0200

За разлику од Директиве 1999/44/ЕЗ која је, у принципу, имала субјективни приступ утврђивању саобразности робе, Директивом (ЕУ) 2019/771 прописани су критеријуми који, по правилу, морају увек бити испуњени. Осим што одражавају разумна очекивања потрошача, објективни захтеви у погледу саобразности показују и каква су очекивања законодавца у вези са робом. У том смислу, значајно је унапређен концепт саобразности у контексту повећане дигитализације робе. Међутим, што се тиче одрживе потрошње, стање је у великој мери низмењено, што је у супротности са постојећом политиком Европске уније, али и ширим друштвеним и регулаторним правцима развоја. Могућност одступања од објективних захтева у погледу саобразности сведена је у уске оквире изузетка, од чије правилне примене зависи да ли ће испунити своју сврху.