Zbornik radova Pedagoškog fakulteta, Užice

НАСТАВА ЗА ДРУШТВЕНУ ПРАВДУ: ПОГЛЕД ИЗ УГЛА ДИСТРИБУТИВНЕ ПРАВДЕ И ПРАВДЕ ПРЕПОЗНАВАЊА

Milica Marković — 2025-05-06

Циљ овог рада је да се сагледа како би изгледала настава за друштвену правду из перспективе дистрибутивне правде и правде препознавања. Стога смо у раду прво приказали основне идеје два гледишта на друштвену правду, а потом смо размотрили њихове импликације за циљеве, садржаје и начине рада у настави. Анализа је показала да би настава на темељу дистрибутивне правде тежила одржавању успостављеног хијерархијског односа у друштву, тако да се у настави не би уважавале разлике у пореклу ученика, нити би била подстицана интеракција између ученика и критичко промишљање, чиме би се онемогућило јачање индивидуалних капацитета ученика. Водећи задатак овако оријентисане наставе био би надокнада ресурса ученицима који су на било који начин депривилеговани. Настава која би полазила од вредности правде препознавања би тежила развоју идентитета ученика, односно признању индивидуалних вредности и културе сваког ученика. Таква настава би била интерактивна, усмерена на критичко промишљање и испитивање узрока положаја у ком се налазе ученици, а главни циљ образовања би била еманципација појединаца. Конципирање наставе никада није политички неутрално, већ зависи од циља једног друштва – одржати културну хегемонију или неговати вредности различитих друштвених група. У зависности од тог циља, настава ће бити усмерена ка вредностима дистрибутивне или пак правде препознавања.

ОРГАНИЗАЦИОНА ШКОЛСКА КЛИМА У УРБАНИМ И ГРАДСКИМ СРЕДЊИМ ШКОЛАМА ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ НАСТАВНИКА

Boris Kordić — 2025-05-06

Позитивна организациона школска клима препозната је као значајан фактор благостања наставника и постигнућа ученика. Овим истраживањем испитали смо квалитет организационе школске климе у урбаним и градским средњим школама у Републици Србији. Узорак од 149 наставника из девет средњих школа на територији Републике Србије попунио је упитник самопроцене (77,9% узорка чинили су мушкарци, а 22,1% узорка жене). Мере су укључивале Упитник организационе школске климе - факторе: Школско руковођење и интеракције (α=.96) и Посвећеност школи (α=.90). Резултати су показали да је квалитет организационе школске климе висок: Школско руковођење и интеракције (М = 4,30); Посвећеност школи (М = 4,44). Такође, утрвђене су разлике у процени школске климе у односу на локацију школа. Када је реч о субскали Школско руковођење и интеракције, резултати иду у корист градских школа ван територије Београда т t(147) = -3,64, p < .01, као и у погледу субскале Посвећеност школи, где је посвећеност запослених израженија у градским школама ван Београда t(147) = -4,75, p < .01. Резултати овог истраживања имају потенцијал да подстакну на промишљање о значају промовисања позитивних интеракција међу члановима колектива како би школа могла да оствари своју мисију и визију, а то је позитивно образовање и васпитање деце.

ПОНАШАЊЕ ПОСМАТРАЧА У СЛУЧАЈЕВИМА ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА: СТУДИЈА ПРЕСЕКА У БЕОГРАДСКИМ СРЕДЊИМ ШКОЛАМА

Adrijanа Grmuša — 2025-05-06

У овом раду су представљени резултати студије пресека о понашању посматрача у случајевима вршњачког насиља која је спроведена у школској 2020/2021. години анкетирањем 1.526 ученика од 2. до 4. разреда у 19 средњих школа у Београду. Студија је обухватила врсте понашања посматрача, њихову дистрибуцију у популацији посматрача и повезаност са полом и разредом посматрача. Резултати показују да је нешто више од једне трећине ученика приметило случај вршњачког насиља у својој школи. Притом, приближно једнак број посматрача је испољио пасивно и одбрамбено понашање, а у свакој од ових група се нашло нешто мање од половине укупног броја посматрача. Унутар ових група је утврђена неравномерна дистрибуција конкретних реакција. Готово 90% посматрача који су испољили пасивно понашање нису учинили ништа јер су сматрали да их се случај не тиче. Међу посматрачима који су испољили одбрамбено понашање, само око 40% је пријавило случај наставнику или неком другом, док је преосталих 60% покушало да помогне на други начин. Утврђена је повезаност између понашања посматрача и њиховог пола – дечаци су чешће испољавали пасивно понашање и подржавали насилника, док су девојчице чешће показивале одбрамбено понашање, посебно када је реч о пријављивању случаја наставнику. Повезаност између понашања посматрача и њиховог разреда није утврђена.

ИСТОРИЈСКО – ПЕДАГОШКА ПЕРСПЕКТИВА ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ ОМЕТЕНОСТИ У СВЕТУ И СРБИЈИ

Aleksandra A. Đurić-Zdravković — 2025-05-06

Перспективе у концептуализацији интелектуалне ометености кроз историју биле су врло променљиве. Бележи се веома дуг период потпуног занемаривања овог стања, да би тек у новој историји започела експанзија њеног проучавања. Прво забележено структурисано бављење концептом интелектуалне ометености везује се за име француског психијатра Жана Итара и његов вишегодишњи рад са „дивљим дечаком“ Виктором. Итарово наслеђе одговорно је преузео Едуар Сеген, који се успешно хватао у коштац са свим отежавајућим околностима које су својевољно наметале просветне власти. Упркос бројним дистракцијама наметнутим од стране државе, Сеген је успео да креира прву писану литературу која ближе одређује интелектуалну ометеност, направио стимулативни програм рада са овим особама и активно учествовао у формирању интернационалног удружења за интелектуалне и развојне поремећаје које се бави питањима у овој области и данас. Теодор Јанковић Миријевски био је први српски педагог чија је реформа школства законски омогућила ученицима који „слабије уче” да буду укључени у рад школе, равноправно са осталим ђацима. Иако у Србији, историјски посматрано, рад на концептуализацији интелектуалне ометености није био тако експанзиван, оваква реформа је била веома иновативна, ако се узме у обзир изостанак таквих идеја у околним државама. У раду се закључује да је, кроз различите историјске концептуализације, напуштен приступ који је заснован на дефицитима у функционисању, а да је данас фаворизован приступ базиран на јаким странама тј. снагама који је заснован на недвосмисленим истраживачким доказима.

УНАПРЕЂИВАЊЕ ЧИЊЕНИЧКОГ, ПОЈМОВНОГ И ПРОЦЕДУРАЛНОГ ЗНАЊА УЧЕНИКА ИЗ МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА УПОТРЕБОМ СТРАТЕГИЈА КООПЕРАТИВНОГ УЧЕЊА

Marina Semiz — 2025-05-06

Успешна примена стратегија кооперативног учења у настави матерњег језика са становишта унапређивања квалитета знања ученика захтева велику дидактичко-методичку стручност наставника у формирању група, структурирању кооперативних задатака, основних принципа кооперативног учења итд. Теоријско полазиште овог рада представљају поставке теорије социјалне међузависности, Славиновог интегративног модела и ревидиране Блумове таксономије знања. У овом раду биће презентовани резултати ex-post-fakto истраживања спроведеног ради испитивања да ли се и у којој мери применом стратегија кооперативног учења може унапредити квалитет чињеничког, појмовног и процедуралног знања ученика из матерњег језика. На систематском узорку ученика четвртог разреда основне школе из 14 округа у Србији (н=720) примењена су два теста знања за иницијално и финално мерење. Резултати истраживања су показали да разноврсне праксе примене стратегија кооперативног учења у актуелној настави матерњег језика доприносе усвојености и одрживости ученичких знања, у највећој мери чињеничког, а потом појмовног и процедуралног.

IZAZOVI SAVREMENIH UNIVERZITETA I REDEFINISANJE OBRAZOVNIH PARADIGMI U DOBA GLOBALIZACIJE

Nevena Krasulja — 2025-05-06

Predmet ovog preglednog rada je da prouči trenutno stanje na savremenim univerzitetima, prikaže izazove sa kojima se suočavaju univerziteti u današnjem društvu, naglašavajući potrebu za redefinisanjem obrazovnih paradigmi usled uticaja globalizacije i neoliberalizma.

Cilj rada je identifikovanje problema u univerzitetskom sistemu i pružanje rešenja kako bi fokus ponovo bio usmeren ka suštinskom znanju.

Metodološki pristup ovog rada ogleda se u analizi stručne literature, istraživanju studija slučaja i analize politika univerziteta.

Rezultati do kojih se došlo istraživanjem su: identifikacija ključnih izazova sa kojima se univerziteti suočavaju danas, kao i utrđivanje negativnih efekata "objavi ili nestani" politike u akademskim krugovima.

Zaključak koji proizilazi iz svega navedenog je da implementacija sporog obrazovanja može pružiti univerzitetima priliku da se vrate svojoj suštini kao centrima znanja i dubinskih obrazovnih vrednosti. Ovi predlozi imaju za cilj da obnovu obrazovnog sistema učine održivijom i usmerenijom ka dugoročnim koristima za studente i društvo u celini.

Ставови студената о онлајн настави математике током пандемије

Aleksandra Mihajlović — 2025-05-06

Пандемија COVID-19 приморала је универзитете широм света да пређу са наставе уживо на наставу у онлајн окружењу. Настава математике у онлајн окружењу донела је многе изазове за наставнике због своје изразито симболичке и дијаграмске природе. Циљ истраживања био је да се утврди да ли је могуће постићи добар квалитет рада студената и ефикасност наставе организовањем онлајн часова математике на нематематичким факултетима у Србији. Истраживање је спроведено са студентима основних студија (N=224) седам факултета/департмана три државна и једног приватног универзитета током 2022. године. За анализу података коришћене су и квантитативне и квалитативне методе. Резултати истраживања упућују на закључак да студенти основних студија из нашег узорка углавном нису исказали позитивне ставове према онлајн часовима математике. Такође, њихови ставови одређени су образовно-научном облашћу студијских програма којe похађаju, као и нивоом самопроцењених математичких знања. Сматармо да добијени резултати могу бити значајна полазна основа за нова истраживања о квалитету и ефективности наставе, којима би се обухватили универзитетски наставници који су организовали онлајн часове математике.

Саветодавни рад са родитељима из перспективе школског педагога

Слађана Зуковић — 2025-05-06

Oвај рад осветљава изазове школских педагога у спровођењу саветничке делатности са родитељима. Саветодавни рад је приоритетна област рада школских педагога и примарна област у обезбеђивању адекватних услова за квалитетан социо-емоционални и академски развој ученика. Стога, овом студијом испитивана су практична искуства школских педагога у саветодавном раду са родитељима. За потребе истраживања на узорку од 81 педагога основних школа у Републици Србији (територија АП Војводина) примењен је полуструктурисани интервју. Добијени резултати анализирани су путем квалитативне тематске анализе. Резултати истраживања указују да испитани педагози редовно обављају саветодавни рад са родитељима, али да се неретко сусрећу и са родитељским отпором, неприхватањем сугестија и неиспуњавањем договореног. Доминантни разлози за саветодавни рад са родитељима су потешкоће у учењу и школском напредовању, проблеми у понашању ученика и потешкоће на нивоу породичног система. Поред тога, педагози уочавају потребу за додатним оснаживањем компетeнција за саветовање са родитељима, посебно истичући значај екстерне подршке која помаже у превладавњу стреса и превенцији професионалног сагоревања. Закључује се да унапређење ове улоге педагога захтева професионалну, континуирану и системску подршку која би омогућила креирање оптималних услова за спровођење квалитетне саветодавне праксе школског саветника са родитељимa.

ВАСПИТНИ СТИЛ И ОБРАЗОВНИ НИВО РОДИТЕЉА ТАЛЕНТОВАНИХ УЧЕНИКА

Marina Matejević — 2025-05-06

Ово истраживање је имало за циљ да утврди родитељске стилове и ниво образовања родитеља талентованих ученика. Ученици средњих уметничких школа и уметничких факултета, као и они из специјалних одељења гимназија за надарене за математику, физику и информатику, попунили су скалу од 60 тврдњи које обухватају различите родитељске стилове мајки и очева који припадају следећим категоријама: ауторитативни, пермисивни, топло-рестриктивни (патријархални), одбацујући и занемарујући стил. Утврђено је да је ауторитативни стил најчешћи, али је значајно чест и топло-рестриктивни и пермисиван, што указује на топло-директивно родитељство. Мајке музички талентованих ученика и очеви ученика талентованих за информатику имају нешто очигледнији топло-рестриктивни стил у односу на друге групе. Коначно, мајке талентованих ученика имају виши ниво образовања од својих очева, што указује на значај образовања мајки за развој талента.

Партнерство између наставника и родитеља у циљу унапређивања комуникацијских вештина на енглеском језику код ученика

Nenad Stevanovic — 2025-05-06

Циљ рада је испитивање мишљења наставника и родитеља о партнерским односима у циљу побољшања комуникацијских вештина на енглеском језику код ученика. Истраживање је спроведено применом два инструмента, скале процене, посебно конструисаним за потребе истраживања. Узорком је обухваћено 64 наставника и 65 родитеља са територије Републике Србије. Добијени резултати показују позитивне ставове према развијању партнерства код обе групе испитаника, али и постојање статистички значајне разлике између обе групе, при чему су ставови родитеља значајно позитивнији. Резултати истраживања указују на важност доприносе афирмације позитивних интерперсоналних ставова, како наставника тако и родитеља који су важни у успостављању партнерских односа ка унапређењу комуникацијских вештина на страном језику код ученика. Када су у питању ограничења истраживања, истраживање је спроведено на ограниченом узорку, па је потребно бити опрезан при генерализацији резултата. Треба узети у обзир и то да су испитивани наставници и родитељи су из различитих крајева Републике Србије, па се не може знати да ли постоји одређено одступање у зависности од региона или општина. Препорука је спровести истраживање на репрезентативнијем узорку и евентуално укључити и ставове ученика у испитивање како би се дошло до потпуније слике.

КОЛИКО ЈЕ ЕФИКАСНА ЕГЗЕМПЛАРНА НАСТАВА У ИЗУЧАВАЊУ ЈЕДНАЧИНА И НЕЈЕДНАЧИНА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ?

Nela Malinović-Jovanović — 2025-05-06

У раду се испитује ефикасност примене егземпларне наставе у изучавању садржаја о једначинама и неједначинама у оквиру првог циклуса образовања у основној школи. У испитивању ефикасности пошло се од исхода учења о једначинама и неједначинама датим у програму математике за трец́и и четврти разред основне школе и таксономског модела операционализације циљева и задатака наставе математике у оквиру когнитивнивног домена конструисаног за потребе истраживања. Постигнућа ученика испитивана су у складу са нивоима знања по квалитету дефинисаним у таксономском моделу и то: препознавање, репродукција, разумевање, операционализација и креативно решавање проблема. Резултати експерименталног истраживања спроведеног на узорку од 100 ученика, показују да је примена егземпларне наставе у изучавању ових садржаја позитивно утицала на квалитет знања ученика који поседују знање на нивоу репродукције, схватања, операционализације и креативног решавања проблема, док није имала утицаја на ученике чије је знање на нивоу препознавања. Резултати истраживања могли би да доведу до промена у презентацији наставних садржаја, евалуацији ефикасности образовног процеса, ефикаснијој индивидуализацији процеса учења итд. Осим тога, методички допринос рада огледа се у креирању модела егземпларне наставе чија употреба у савременој настави, захваљујуц́и аналогном закључивању омогуц́ава ученицима да креирају сопствени приступ математици.

Утицај груписања ученика 7. и 8. разреда у хомогена одељења на заступљености успех на државним такмичењима из математике

Nenad Vulović — 2025-05-06

Деценијама уназад, истраживачи математичког образовања баве се ученицима са посебним способностима за математику, математичким такмичењима и испитују утицај различитих организационих облика рада попут груписања ученика и обогаћивања програма наставе и учења на успех ученика на такмичењима. Имајући у виду недостатак сродних истраживања у нашој земљи, као и традицију груписања ученика са посебним способностима за математику у специјализована (СМ) одељења, овим радом желели смо да испитамо да ли постоји тренд у повећању заступљености ученика СМ одељења на државним такмичењима, као и да утврдимо да ли постоје разлике у постигнућима ученика СМ и класичних одељења. Узорак истраживања чине сви ученици 7. и 8. разреда који су учествовали на државним такмичењима од 2007. до 2024. године. Резултати указују да постоји тренд повећања броја ученика СМ одељења на државном такмичењу, као и да постоји статистички значајна разлика у постигнућима ученика који похађају класична и специјализована одељења за математику у корист ученика који су груписани у хомогена (СМ) одељења. Штавише, у претходних 18 година, ученици СМ одељења су имали статистички значајно бољи успех чак 11 пута у 7. и 12 пута у 8. разреду. На основу добијених резултата може се закључити да груписање ученика надарених за математику у хомогена, специјализована одељења позитивно утиче на постигнућа ученика на државним такмичењима.

DILEME U REŠAVANJU JEDNE VRSTE EKSPONENCIJALNIH JEDNAČINA U NASTAVI MATEMATIKE

Olivera Marković — 2025-05-06

Аbstract: in this paper we considered the problem of solving equations of the form , ie. exponential equations in which the unknown is both in the base and the exponent. We analysed how solving these so-called power-exponential equations shown in textbooks and collections of math problems for the second grade of vocational schools and grammar schools, as well as in some collections of math problems intended for the preparation of the entrance exam at technical faculties in the Republic of Serbia. We realised that in these textbooks there are two approaches to these equations, which results in obtaining different sets of solutions. Namely, in some collections of math problems the starting point is the fact that the real solutions to an equation are all real numbers for which the given equation becomes an exact equality, including those real numbers for which the base is a negative number, while in others the possibility of a negative base is excluded due to the area ofdefinition of the function . Obtaining different sets of solutions is a problem for both students and teachers because they do not know which approach is correct and which set of solutions is correct. In the paper, we also indicated a possible solution to this problem.

Утицај стереотипних родних разлика на учење програмирања дигиталних игара

Veljko Aleksić — 2025-05-06

Индустрија дигиталних игара је у експанзији и за њен даљи развој неопходно је образовати и укључити што више компетентног кадра и инжењера. Тржиште рада у овој области показује значајну неравнотежу родне заступљености у корист мушкараца. Циљ истраживања је утврђивање постојања стереотипних родних разлика и понашања у процесу учења програмирања дигиталних игара како би се њихов ефекат могао смањити и потенцијално искључити или преобликовати током образовања. У раду је идентификован и представљен дуални модел проблема претње стереотипом и самостереотипизације који значајно негативно утичу на мотивацију студенткиња да усмере своје школовање и каријеру ка области програмирања дигиталних игара. Истраживање је укључило 44 студената информационих технологија Факултета техничких наука у Чачку. Резултати су потврдили постојање родних стереотипа и указали на потребу прилагођења наставне праксе и активности како би се ови негативни ефекти могли ефикасно елиминисати.

Могућности и ограничења примене вештачке интелигенције у образовном процесу

Zsolt Namesztovszki — 2025-05-07

У овом раду аутори анализирају могућности и ограничења примене вештачке интелигенције у образовном процесу. Поред општих дефиниција, укратко је представљена ова популарна технологија, као и могућности њене примене. Анализа се углавном спроводи са образовног аспекта, при чему је улога наставника и даље у центру. Истовремено, представљене су одговарајуће дидактичке, педагошке и методичке могућности, са којима наставник може да буде иновативан и још успешнији, ефикасно примењујући вештачку интелигенцију (пре свега ChatGPT) у свакодневном васпитно-образовном раду. Наравно, представљена су и ограничења која се јављају применом вештачке интелигенције. Као крајњи резултат добијамо реалнију слику о овој актуелној теми, која приказује и педагошке аспекте и не умањује се улога наставника.

ПРОБЛЕМИ У ДЕФИНИСАЊУ МОТОРИЧКОГ ПРОСТОРА ДЕЦЕ

Goran Šekeljić — 2025-05-06

Циљ рада је да се на одабраном узорку изврши дефинисање моторичког простора и тако добијени модел упореди са моделом који је детерминисан са девет моторичких способности. На узорку од 220 девојчица и 180 дечака старости десет година, извршено је тестирање батеријом од 18 моторичких тестова. На основу добијених резултата, факторском анализом детерминисано је 5 вектора у групи дечака и 4 вектора у групи девојчица, који у себи носе највећу количину информација о измереним карактеристикама. За одређени број варијабли је констатовано да не припадају ниједном конституисаном вектору. Резултати показују да постоје разлике у структури моторичког простора између истраживањем добијеног и тестираног деветоструктуралног модела; да постоје разлике у структури моторичког простора између девојчица и дечака; и да постоји велики број хипотетичких модела којима се може објаснити структура моторичког простора код деце. Резултати истраживања доприносе бољем разумевању структуралних теорија у области моторичких способности; указују на недостатке у научној методологији која се бави проучавањем моторичког простора и његове структуре; те да је неопходан интердисциплинарни антрополошки приступ како би се овај проблем решио.

Кључне речи: моторичке способности, моторички тестови, фактографија

ŠKOLSKI SPORT U BALKANSKIM ZEMLJAMA – KOMPARATIVNA STUDIJA

Srđan Marković — 2025-05-06

Školski sport je deo i obrazovnog i sportskog sistema, a u pojedinim zemljama različito je regulisan. Shodno tome, cilj ovog rada je da se napravi komparativna analiza organizacije i modela upravljanja školskim sportom u 5 balkanskih zemalja: Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Sistemi su posmatrani na osnovu četiri kriterijuma: dokumenta koja čine osnovu modela školskog sporta, finansiranje, sistem školskih sportskih takmičenja i razgranatost sistema. Utvrđeno je da u svim modelima iz posmatranih zemalja postoje opšti i specifični dokumenti koji su važni za funkcionisanje i upravljanje školskim sportom. Iako je upravljačka struktura slična u svim posmatranim modelima, kontrola rada po pojedinim sektorima ozbiljno se provodi samo u Sloveniji. U svim modelima školskog sporta samo su nastavnici fizičkog vaspitanja i sporta odgovorni za realizaciju svih programa i projekata. Takođe, u svim zemljama (osim Slovenije) uočava se nedovoljno i nesistematično finansiranje školskog sporta, što rezultira problemima u realizaciji školskih sportskih takmičenja. Na osnovu karakteristika ispitanih modela školskog sporta, utvrđeno je da je organizacija i vođenje školskog sporta u Sloveniji doprinelo boljim rezultatima u pogledu kriterijuma koji se mogu koristiti za ocenu kvaliteta školskog sporta.

КОМПЕТЕНЦИЈЕ УЧИТЕЉА ЗА НАСТАВУ МУЗИЧКЕ КУЛТУРЕ УСМЕРЕНУ НА ТРАДИЦИОНАЛНЕ САДРЖАЈЕ: ПЕРСПЕКТИВА УЧИТЕЉА

Marija Ivanovic — 2025-05-06

Један од циљева наставе музичке културе јесте да упозна ученике са музичком баштином сопственог народа. У датом процесу улога учитеља веома је битна. Да би одговорио на задатке који воде успешној реализацији и исходима наставног процеса, учитељ мора поседовати стручне и опште компетенције, јер учениково савладавање градива зависи од учитељевог знања, вештине да знање пренесе и његове оспособљености да одабере прикладне наставне садржаје, методе и стратегије репрезентовања садржаја.

У раду је представљено истраживање спроведено на узорку учитеља (n=641) на територији Републике Србије, које је имало за циљ да испита мишљења учитеља у вези са њиховим компетенцијама за реализацију наставе музичке културе усмерену на традиционалне садржаје. Коришћене су дескриптивна и метода теоријске анализе, а од истраживачких техника анкетирање и анализа садржаја. Резултати показују да је велики број учитеља мишљења да није у довољној мери компетентан за наставу музичке културе усмерену на традиционалне садржаје. Такође, највећи број испитаника за обраду традиционалних садржаја користи уџбеник и додатне изворе и мишљења је да је потребно да унапреди сопствене компетенције у области традиционалних музичких садржаја. Закључак је да би традиционални садржаји требало да буду доступнији и да би требало унапредити иницијално образовање и професионално усавршавање учитеља у овој области.

НОРМИРАНЕ СКРАЋЕНИЦЕ У СТУДЕНТСКОМ ПРЕВОДУ СА ЕНГЛЕСКОГ НА СРПСКИ ЈЕЗИК

Saša Čorboloković — 2025-05-06

Предмет овог рада су најчешће заступљене нормиране скраћенице у српском и енглеском језику. Основни циљ рада је испитати познавање правила скраћивања речи и примену правилног писања скраћеница у српском језику међу студентима енглеског језика приликом превођења са енглеског на српски језик. Задаци рада су: истражити која правописна правила у писању скраћеница студенти најбоље познају, које су најчешће грешке, да ли су oне последица другачијих ортографских решења у српском и енглеском језику или језичке интерференције и стварања псеудонорме. Анализом одговора јасно се уочава да студенти најбоље познају правила скраћивања и писања општих (домаћих) скраћеница, затим сажетих скраћеница, док су најчешће грешке присутне приликом записивања верзалних скраћеница. Грешке се могу тумачити утицајем енглеског језика (интерпункција, велико слово), дужином употребе одређених скраћеница у српској ортографији (неке новије скраћенице се још нису усталиле) и одсуством одређених ванлингвистичких знања.

КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА ПОСТИГНУЋА УЧЕНИКА ОСМОГ РАЗРЕДА КОЈИ ПОХАЂАЈУ ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ И ВЕРСКУ НАСТАВУ НА СТУДИЈИ ICCS 2022

Branislav Ranđelović — 2025-05-06

ICCS је међународно истраживање које се бави знањима и ставовима ученика у вези са грађанским обавезама и активним учешћем у друштву. Oбухвата области за које се сматра да су у савременом друштву све значајније: одрживи развој и глобално грађанско образовање, дигитално грађанско образовање (коришћење ИКТ-а за учешће у друштвеним и политичким дешавањима), миграције и разноликост, ставови младих људи о политичким системима (поверење у институције, систем, медије) и индивидуално осећање слободе и безбедности (Ранђеловић et al., 2023 и Schulz et al., 2023). С обзиром на сличности које се покривају у оквиру ICCS истраживања и курикулума предмета Грађанско васпитање, поставља се питање да ли су постигнућа ученика који похађају Грађанско васпитање и оних ученика који похађају Верску наставу различита. Уколико се евидентира разлика у постигнућу ученика, може се са правом закључити да похађање наставе Грађанског васпитања ствара одређени позитиван ефекат код ученика. Главни циљ овог истраживања јесте испитивање повезаности између постигнућа ученика на тесту ICCS 2022 и тога да ли похађају грађанско васпитање или верску наставу.