Zbornik radova Pedagoškog fakulteta, Užice

MOTIVISANOST ZA KOMUNIKACIJU STUDENATA - BUDUĆIH PROSVETNIH RADNIKA

Dragana Bjekić — 2026-03-02

Просветни радници (васпитачи, учитељи, наставници) своју професију остварују различитим облицима комуникације са ученицима, породицама, колегама и друштвеном заједницом. Динамичка димензија њихове комуникационе компетентности усмерава комуникацију. У раду је проучавана структура и јачина мотивисаности будућих просветних радника за интерперсоналну комуникацију. Примењени су Скала мотива за интерперсоналну комуникацију и Упитник о социодемографским одликама. Узорак обухвата 260 студента три факултета у Србији на којима се образују васпитачи, учитељи и наставници. Утврђено је да су студенти највише мотивисани да комуницирају да би се емоционално повезали и разменили наклоности, а следе и следећи мотиви међусобно уједначене снаге: да постигну задовољство у социјалној интеракцији, да се опусте и укључе у социјалну интеракцију; а мање су мотивисани да комуникацијом успоставе контролу или да нешто избегли. Утврђена је једино разлика између студената различитих година студија у мотивацији за интерперсоналну комуникацију ради постизања задовољства и пријатности у току самог комуникационог процеса. Закључено је да образовање будућих наставника треба да садржи обуку како да препознају своје мотиве за комуникацију, да би их интегрисали у одговарајуће професионално деловање.

ОДРЕЂИВАЊЕ КОНСТРУКТА АЛТЕРНАТИВНОГ ОЦЕЊИВАЊА ПУТЕМ КРЕИРАЊА СКАЛЕ ЗА ЕВАЛУАЦИЈУ УСМEНЕ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ НА ЈЕЗИКУ СТРУКЕ

Vesna Petrović — 2026-03-02

Предмет овог истраживања представља дефинисање конструкта оцењивања усмене презентације на страном језику струке. Циљ рада се базира на одређивању валидности алтернативног облика оцењивања, какво је оцењивање засновано на преформанси, по узору на стандардизовано тестирање. Наиме, полазећи од перформансе ученика, тј. усмене презентације на језику струке коју треба оценити, у овом раду је извршена теоријска анализа компонената комуникативне компетенције и комуникативне компетенције на језику струке, параметара говора, и карактеристика одређених скала за оцењивање активности јавног говора како би се дошло до оптималног решења за предлог конструкта оцењивања постигнућа ученика приликом извођења усмене презентације на језику струке. Будући да теоријска истраживања показују да је конструкт оцењивања могуће операционализовати кроз критеријуме за оцењивање, у овом раду је као резултат теоријске анализе, креирана јединствена скала за оцењивање усмене презентације заснована на лингвистичкој, социолингвистичкој, дискурзивној и функционалној компетенцији, те на стратегијама излагања, и на предзнању на језику струке. Основна намена креиране скале усмерене ка оцењивачу јесте да се обезбеди повећана објективност и a priori валидност процеса оцењивања са намером да се наставницима олакша оцењивање у контексту учионице.

АДАПТАЦИЈА И ВАЛИДАЦИЈА ИНСТРУМЕНТА ПРОФЕСИОНАЛНОГ РАЗВОЈА (PDQT) У ОБРАЗОВНОМ КОНТЕКСТУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Tamara Dragojević — 2026-03-02

Aпстракт: Унапређење образовног система захтева континуирани професионални развој наставника. Како би се осигурала релевантност и ефикасност програма стручног усавршавања, спроведено је истраживање с циљем адаптације и валидације инструмента за процену професионалног развоја наставника на узорку од 883 наставника основних и средњих школа. На основу добијених резултата (KMO = 0.951; Bartlettov test: χ² = 21586.866, df = 1081 p < .001; Cronbach’s alpha = 0.94), идентификовано је пет кључних димензија професионалног развоја наставника: окружење за учење, планирање наставе, наставна истраживања, образовна технологија и сарадња. Добијени резултати обезбеђују креирање циљаних програма стручног усавршавања, усмерених на специфичне потребе наставника у српском културном контексту, као и унапређење наставничке праксе.

Кључне речи: професионални развој, наставници, адаптација и валидација инструмента, образовни контекст.

МОСТ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТА: ИСКУСТВА ОДРАСТАЊА ЧУЈУЋЕ ДЕЦЕ ГЛУВИХ РОДИТЕЉА

Dajana Erceg — 2026-03-02

Aпстракт

Више од 90% глувих родитеља има децу која чују. Ова деца су често билингвална и бикултурна, те неретко посредници у комуникацији у ситуацијама које могу бити непримерене узрасту и стресне за децу. Нису довољно препозната као мањинска група којој би значила специфична подршка, те услед мањка истраживања, циљ овог рада је да испита каква су искуства чујуће деце која су одрасла у породицама са глувим родитељима у Србији. Подаци су прикупљени помоћу фокус групе, у којој је учестовало шест младих одраслих особа, а анализирани помоћу интерпретативне феноменолошке анализе. Налази се да је преузимање вишег степена одговорности важно обележје одрастања учесника, где се издваја рано преузимање улоге посредника у комуникацији, те преузимање улоге која наликује родитељској. Јавља се потреба деце да заштите своје родитеље од непријатних ситуација, које су често последица стигме и дискриминације која се везује за глувоћу. У релацији са родитељима, учесници изражавају о већој међусобној привржености и осврћу се на бенефите која стичу кроз таква искуства ранијег сазревања, наводећи вештине које су корисне за сналажење у одраслом добу. Наводи се значај социјалне подршке током одрастања, те да се родитељска глувоћа не доживљава као узрок негативних аспеката одрастања. Доследан налаз је да би најзначније промене укључиле подизање свести у заједници и нормализацији глувоће.

Кључне речи: чујућа деца глувих родитеља, CODA, глувоћа, знаковни језик, тумачење

PRISTUP OBRAZOVANJU ZA UČENIKE I UČENICE ROMSKE NACIONALNOSTI TOKOM PANDEMIJE COVID-19

Ljiljana Skrobić — 2026-03-02

Током пандемије КОВИД-19, учење на даљину у Републици Србији додатно је продубило разлике у квалитету и доступности образовања за децу из маргинализованих група. Циљ овог истраживања био је да се добију поуздани увиди у организацију основног образовања за једну такву групу, ученике ромске националности у граду Нишу. Упитници основних школа коришћени су за прикупљање података за квантитативни део студије. Фокус групе са родитељима и наставницима деце ромске националности, као и интервјуи са другим кључним актерима у образовном систему коришћени су за квалитативни део. Резултати истраживања показују да су ученици ромске националности већином учествовали у учењу на даљину током пандемије КОВИД-19, иако су похађали часове другачије од других ученика. У поређењу са ученицима који нису Роми, нису имали исте могућности да набаве образовне материјале. Изазови у образовању током пандемије, специфични за ученике ромске националности, углавном су повезани са социо-економским условима у којима живе. Невладине организације и педагошки асистенти били су главни извори подршке овим ученицима у њиховом образовању. На основу налаза истраживања, изнете су препоруке за побољшање образовних услова за ученике ромске националности током криза и за обезбеђивање њиховог права на образовање, које се суочава са ограничењима у приступу чак и у редовним околностима.

Српска народна ношња – идентитетска матрица будућих учитеља и васпитача

Данијела Василијевић — 2026-03-02

Полазећи од теоријских опсервација проблема истраживања базираних година на испитивањима вредносних оријентација младих, будућих учитеља и васпитача, као и интерпретацији студија о националном идентитету и његовом значају у време сучељавања глобализма и антиглобализма, дефинисан је проблем истраживања: да ли будући учитељи и васпитачи препознају српску народну ношњу. У дескриптивном истраживању, применом технике анкетирања на узорку од 184 студената Педагошког факултета у Ужицу, испитани су: 1) успешност идентификације српске народне ношње без геопредикције; 2) успешност идентификације српске народне ношње са назначеним географским пореклом; 3) постојање статистички значајне разлике у успешности процене студената (задатак 1 и 2) у односу на студијски смер, годину студија, успех и похађање фолклорних секција. Налази су показали да будући учитељи и васпитачи немају довољно сазнања о српској народној ношњи, односно да је тешко екстензитивно идентификују. Значај истраживања треба тумачити у контексту разумевања потенцијалне снаге факултета за образовање учитеља и васпитача за правилно неговање националног идентитета, на примарном и секундарном нивоу

Learning with Tesla: Enhancing student motivation trough a persona - based chatbot in Serbian primary schools

Milena Škobo — 2026-03-02

Овај рад истражује утицај употребе образовног четбота, заснованог на личности Николе Тесле, на мотивацију ученика у основним школама у Србији. Циљ истраживања је да се утврди како перцепција ученика о функционалности четбота, те његовој интерактивности и образовној вредности утиче на њихову мотивацију за учење. Примењено је квантитативно, неекспериментално истраживање путем анкете, а подаци су прикупљени од 456 ученика кроз четири наставна предмета: српски језик и књижевност, историју, енглески језик и физику. Статистичка анализа обухватала је корелациону и регресиону анализу, са три основна мотивациона фактора, као што су функционалност, ангажованост и образовна корист. Главни налази указују на то да је образовна вредност четбота најјачи предиктор мотивације (β = 0,378, p < 0,001), док функционалност и интерактивност играју споредну улогу. Поред тога, истражена је и потенцијална мотивациона вредност четбота као културно познате и емоционално значајне историјске личности. Резултати указују на значај педагошки смисленог садржаја и потенцијал четботова заснованих на личностима у образовању у погледу поспешивања мотивације ученика.

ДА ЛИ ЈЕ ФОРМАТ ЗАДАТКА ВАЖАН? ЕМПИРИЈСКА СТУДИЈА УПОТРЕБЕ ЗАДАТКА ВИШЕСТРУКОГ ИЗБОРА И ОТВОРЕНОГ ОДГОВОРА У НАСТАВИ ГЕОМЕТРИЈЕ

Dragana Trnavac — 2026-03-02

Предмет проучавања овог рада је употреба задатака вишеструког избора и задатака отвореног одговора у настави геометрије у старијим разредима основне школе, с посебним освртом на стратегије решавања. Узорак је чинило 889 ученика од петог до осмог разреда. Резултати истраживања показују да ученици, очекивано, постижу боље резултате у решавању задатака вишеструког избора у односу на задатке отвореног одговора, што се може приписати примени стратегије погађања. Међутим, ученици углавном не користе могућност примене различитих стратегија у овом типу задатка. Истраживање указује на то да оба формата задатака имају своје предности у процесу учења и да избор формата може допринети ефикаснијем наставном процесу.

Obrazovanje o smrti i narodna književnost – jedna (ne)moguća sinteza

Vladimir Vukomanović Rastegorac — 2026-03-02

Сазнање да је дијалог о смрти у образовном контексту осетљив, али потребан, подстакло је стварање концепта образовања о смрти, у којем важну улогу могу да имају и књижевни текстови. У том светлу може бити значајна чињеница да су у наставном програму за основне школе присутна дела усмене књижевности, која неретко у себи садрже и мотив смрти. Стога је циљ нашег рада да: 1) прикаже који су текстови усмене књижевности са мотивом смрти присутни у програму, а онда и у одобреним читанкама, те да укаже на то 2) који су аспекти тематизације смрти у читаначким текстовима доминантни и како им се приступа у дидактичко-методичкој апаратури. Квалитативна анализа програма је концентрисана на више разреде основне школе, а анализа читанки и дидактичко-методичке апаратуре изведена је на узорку читанки три различита издавача. Кроз анализу су се као доминанте издвојиле три теме: 1) приказ емоција које прате смрт, 2) приказ живота после смрти, 3) мотивски комплекс усмене књижевности у функцији тематизације смрти. Осим тога, анализа показује да су међу наведеним аспектима методичком апаратуром најслабије покривене представе живота после смрти. На темељу резултата истраживања формулисане су и конкретне препоруке, које се, између осталог, тичу повећања жанровске разноврсности текстова у читанкама и употребе одломака народних веровања и предања са циљем квалитетнијег разумевања дела.

Теоријска знања ученика середње школе из области физичкиг и здравственог васпитања и вежбања као исход наставних активности ЗНАЊА УЧЕНИКА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ ИЗ ОБЛАСТИ ФИЗИЧКОГ И ЗДРАВСТВЕНОГ ВАСПИТАЊА И ВЕЖБАЊА КАО ИСХОД НАСТАВНИХ АКТИВНОСТИ

Živorad Marković — 2026-03-02

Апстракт: Организација наставних активности у савременој средњој школи подразумева оспособљеност ученика за усвајање теоријских знања, њихов трансфер у новим образовним ситуацијама и примену у пракси. Један од приоритетних задатака наставе физичког и здравственог васпитања јесте проширивање знања ученика. Осим спортско-техничких знања, теоријска знања ученицима помажу да схвате значај физичке културе и правилно се односе према њој. Она могу бити подстицај за активност ученика на часовима физичког и здравственог васпитања. У намери да истакну њихов значај, аутори овог рада се баве нивоом теоријских знања ученика средњих школа, из области физичког и здравственог васпитања и вежбања.

Циљ истраживања је био да се код ученика средњошколског узраста утврде евентуалне статистички значајне разлике у образовним постигнућима (нивоима теоријских знања), у настави физичког и здравственог васпитања, у односу на разлике у планирању и реализацији програмских садржаја (континуирана реализација током школске године и стандардна реализација у циклусима).

Ниво теоријских знања ученика, из области физичког и здравственог васпитања и вежбања, је утврђен посебним тестом знања. Вредности мултиваријантне анализе указују на статистички значајну разлику између експерименталне и контролне групе испитаника, у нивоима њихових теоријских знања. Потврђено је да су виши ниво знања остварили испитаници експерименталне групе, у којој су се програмски садржаји реализовали континуирано, за разлику од контролне групе испитаника у којој су се програмски садржаји реализовали по циклусима.

Reliability and validity of TGMD-2 in Serbia for children aged 7-8

Anita Štajer — 2026-03-02

Апстракт

Тест развоја крупне моторике (TGMD-2) развијен је ради процене моторичког развоја деце узраста од 3 до 10 година, са фокусом на моторичке вештине. TGMD-2 се широко користи у истраживачком и клиничком контексту. Циљ истраживања је процена садржинске, критеријумске и конструкцијске валидност и поузданост TGMD-2 (Test of Gross Motor Development-2) код деце у Србији узраста од 7 до 8 година.

У истраживању је учествовало 214 деце (47,19% девојчица) са севера Србије. Факторском анализом потврђен је двофакторски модел. Унутрашња поузданост је била висока: за резултат у домену локомоторичких вештина (0.76), манипулације објектом (0.77) и укупни композитни резултат (0.81). Поузданост тест-ретеста кретала се у распону од 0.31 до 0.79 и била је статистички значајна (r = 0,55; p ≤ 0,00). Истраживање је показало да се TGMD-2 може поуздано користити за процену моторичких вештина деце у Србији узраста од 7 до 8 година.

Кључне речи: деца, TGMD-2, моторичке вештине, поузданост, валидност.

The Missing Piece of the Puzzle Revisited: Articles in Secondary school EFL Textbooks

Jelena Danilovic Jeremic — 2026-03-02

Oslanjajući se na dosadašnja istraživanja (Gaskell & Cobb, 2004; Trenkić, 2008; Veličković, 2021) i uzimajući u obzir nedostatak naučnih radova posvećenih podučavanja članova u kasnijim fazama usvajanja engleskog jezika kao stranog, cilj ovog istraživanja bio je da istraži kako se članovi predstavljaju i uvežbaju u udžbenicima engleskog jezika za srednje škole, i to na osnovu pet setova udžbenika: izuzetno popularnog britanskog Headway, zatim srpskog Improving English, kao i stranih On Screen, Traveller i Solutions. Ove udžbeničke setove je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije nedavno odobrilo za upotrebu u srednjoškolskoj nastavi. Korpus je obuhvatao 20 udžbenika koji se koriste u nastavi engleskog od prvog do četvrtog razreda srednje škole (engl. intermediate, intermediate, upper-intermediate and advanced level). Rezultati su pokazali koje karakteristike članova (up. Huddleston & Pullum, 2002) su zastupljene u odabranim udžbenicima za nastavu engleskog jezika kao stranog, koji tipovi primera (kontekstualizovani ili izolovani) su uključeni, da li se zadaci i pojašnjenja posvećena članovima razlikuju među razredima i odabranim udžbenicima, kao i u kojoj meri se razlikuju gramatička pravila i vežbe posvećene članovima na primarnom (Veličković, 2021) i sekundarnom nivou obrazovanja. U skladu sa dobijenim rezultatima, iznete su pedagoške implikacije i predložene moguće intervencije u nastavi.

Празници у настави музичке културе као ослонац партнерства школе и породице

Maja Ćalić — 2026-03-02

Празници представљају значајне културне, афективне и образовне феномене, који својим ритуалним и симболичким карактером повезују породицу и школу. У настави музичке културе они имају потенцијал да постану медиј интеграције породичних вредности и наставних садржаја, чиме се подстичу емоционални развој ученика, културна осетљивост и осећај припадности заједници. Циљ овог истраживања био је да се анализира заступљеност и методичка интерпретација садржаја о празницима у уџбеницима музичке културе за први циклус основног образовања у Србији, са посебним освртом на породичне и верске празнике. Примењен је квалитативни приступ заснован на анализи садржаја 34 уџбеника музичке културе у Републици Србији различитих издавача. Резултати показују да су садржаји који прате породичне и световне празнике знатно заступљенији од верских, при чему доминирају садржаји везани за рођендан и Нову годину. Садржаји о верским празницима јављају се у мањем броју, најчешће кроз традиционалне божићне и ускршње песме. Методички приступ у уџбеницима углавном се заснива на репродуктивним активностима (певање и слушање музике), док су креативни и аналитички задаци знатно ређе присутни. Иако празници носе снажан афективни и културни потенцијал за повезивање школе и породичног окружења, резултати указују на потребу за њиховим систематичним и садржајно разноврсним укључивањем у наставу, како би се у потпуности остварили њихови образовни и културни ефекти.