Veštačka inteligencija, transhumanizam i biopolitika
teorijski okviri u poslednje dve decenije
Sažetak
Veštačka inteligencija, transhumanizam i biopolitika: teorijski okviri u poslednje dve decenije
Tematika veštačke inteligencije svoje korene “vuče” još iz 1920-ih, u kontekstu filozofije, književnosti, filma, nauke i njene popularizacije, a na značaju dobija u vreme Drugog svetskog rata i vezuje se za ličnost čuvenog Alana Tjuringa, njegova razmišljanja o pametnim mašinama, s jedne, i začetke upotrebe veštačke inteligencije u ratne svrhe, s druge strane. Odavno je AI predmet istraživanja antropologije i drugih društvenih nauka, pošto zalazi u sve sfere društvenog života i tiče se filozofskih i etičkih pitanja, pitanja struktura političke moći i upravljanja. Razvoj veštačke inteligencije otvorio je prostor za večito razmatranje o gradnji budućnosti čovečanstva te uloge čoveka i mašina u njoj. Pitanje razvoja AI odavno zaokuplja pisce naučne fantastike i filmske stvaraoce, a s rastom popularnosti ovog žanra i sve većim oslanjanjem običnog čoveka na digitalne tehnologije u svakodnevnom životu, i šire krugove populacije širom sveta. Istraživači iz sfere društvenih nauka mogu svojim aktivnim angažmanom pokušati da interpretiraju ovaj fenomen u nastojanju da daju mnoštvo mogućih vizija budućnosti čovečanstva, da ukažu na prednosti, mane i opasnosti vezane za pristup modernoj tehnologiji, u čijoj je osnovi sve više veštačka inteligencija, kako se sa njom živi i kako ona utiče na formiranje novih sistema vrednosti i transformiše samog čoveka. Na neki način, AI se može smatrati, pogotovo iz vizure šire populacije i pojedinih naučnika, među njima i antropologa, mogućnošću da se ostvari utopijski san o objektivnosti rezultata i metoda u širem smislu, lišenih uticaja politike, ideologije i struktura moći. AI može poslužiti kao sredstvo za oslobađanje od kontrole političkih i ekonomskih centara moći. Takođe, prema pojedinim naučnicima, AI može obezbediti privatnost i postepeno dovesti do transformacije postojećih modela političkog i ekonomskog poretka.
S druge strane, neki autori stavljaju transhumanizam i ideje koje on zastupa pod lupu upravo zbog toga što on otvara mogućnost korišćenja AI kao sredstva biopolitike. Za pojedine, AI može postati sredstvo globalne kontrole ili predstavlja realizaciju straha da će se autonomna tehnologija u jednom trenutku obračunati sa čovečanstvom. Takvu bojazan vidimo kao motiv u književnosti i filmskoj umetnosti. Takođe, religiozni ljudi i oni sa nešto tradicionalnijim sistemom vrednosti smatraju da razvoj tehnologije i čovekova sve veća vezanost za nju, te neadekvatan odnos prema njoj, vode otuđenju, promeni odnosa među ljudima i urušavanju sistema vrednosti, koje su u dužem istorijskom periodu smatrane „poželjnim“ i na kojima se zasniva opstanak ljudskog društva kakvog poznajemo. Dakle, među ovim ljudima preovladava strah od nepoznatog i strepnja da, ako se dozvoli suviše slobode u procesu stalnog prevazilaženja prethodno postavljenih civilizacijskih i tehnoloških granica, može doći do obesmišljavanja postojanja i uloge čoveka u modernom svetu.
Razvoj AI svakako dovodi do transformacija ljudskog društva i pojedinca u njemu. One mogu biti brze, nepoželjne, a društvo ih nekad ne može ispratiti na adekvatan način. S druge strane, one mogu doprineti napretku u sferi nauke, zdravstva, školstva, ekonomskog i infrastrukturnog razvoja, pomoći u rešavanju populacionih kriza, omogućiti produženje i olakšanje ljudskog života i sl. S obzirom na mnoštvo mogućih scenarija kad je reč o pitanju kojim putem razvoj AI može povesti čovečanstvo, samo ostaje da vreme pokaže do kojeg odredišta će nas taj razvoj odvesti.
Reference
2. Marx L, Merritt Roe S. Introduction. In: Smith, M. and Marx, L., editors. Does Technology Drive History? The Dilemma of Technological Determinism. Cambridge, MA, London: MIT Press; 1994. p. IX-XV.
3. Weiss DM. Human nature and the digital culture: the case for philosophical anthropology. The Paideia Archive: Twentieth World Congress of Philosophy. 1998; (16): 142-150.
4. Waltorp K, Lanzeni D, Pink S, Smith RC. Introduction: an anthropology of futures and technologies. In: Waltorp K, Lanzeni D, Pink S, Smith RC, editors. An anthropology of futures and technologies. London and New York: Routledge; 2023. p. 1-17.
5. Heidegger M. The Question Concerning Technology and other essays. Translated and with an introduction by W. Lovitt. New York, London: Garland publishing INC. 1977.
6. Carneiro RI, Brown BJ. Foreword. In: White LA. The evolution of culture: the development of civilization to the fall of Rome. Walnut Creek: Left Coast Press. 2007. p. IX-XVIII.
7. Hojer Bruun M, Wahlberg A. The anthropology of technology: the formation of a field – introduction. In: Hojer Bruun M. et al, editors. The Palgrave handbook of the anthropology of technology. Singapore: Palgrave Macmillan; 2022. p. 1-33.
8. Lošonc A. Biopoliitka i/ili biomoć. [Biopolitics and/or biopower]. Filozofija i društvo. 2008; 35 (1): 153-189.
9. Lazzarato M. From Biopower to Biopolitics. Pli. 2002; (13): 99-113.
10. Fuko, M. Rađanje biopolitike: predavanja na Kolež de Fransu 1978-1979. [The Birth of Biopolitics: Lectures at the Collège de France, 1978—1979]. Svetovi: Novi Sad. 2005.
11. Кољевић Griffith БН. Биополитика XXI века и политички реализам = Twenty-first century biopolitics and political realism. Sociološki pregled. 2022; 56 (4): 1229-1250.
12. Forsythe DE. Studying those who study us: an anthropologist in the world of artificial intelligence. Hess DJ, editor. Stanford, California: Stanford University Press. 2002.
13. Greisman, H. C. Disenchantment of the World: Romanticism, Aestetics and Sociological Theory. British Journal of Sociology. 1976; 27 (4): 495-507.
14. Owen D, Strong TB. Introduction: Max Weber’s calling to knowledge and action. In: Weber M. The Vocation lectures: “Science as a vocation”, “Politics as a vocation”. Owen D, Strong TB, editors. Translation by Rodney Livingstone. Indianapolis, Cambridge: Hackett Publishing Company. 2004. p. I-LXII.
15. Weber M. Science as a vocation. In: Weber M. The Vocation lectures: “Science as a vocation”, “Politics as a vocation”. Owen D, Strong TB, editors. Translation by Rodney Livingstone. Indianapolis, Cambridge: Hackett Publishing Company. 2004. p. 1-31.
16. Campolo A, Crawford K. Enchanted determinism: power responsibility in artificial intelligence. Engaging Science, Technology, and Society. 2020; (6): 1-19, DOI:10.17351/ests2020.277
17. Marchenko OV, Kretov PV. Philosophy of information and transhumanism: explications of philosophical anthropology. Anthropological Measurements of Philosophical Research. 2019; (16): 102-115, https://doi.org/10.15802/ampr.v0i16.188847
18. Boyd R, Holton RJ. Technology, innovation, employment and power: Does robotics and artificial itelligence really mean social transformation. Journal of Sociology. 2018; 54 (3): 331-345, https://doi.org/10.1177/1440783317726591
19. Wagener, A. Governance of Things: AI & DAOs in Politics - Utopia or Dystopia?
Conference Paper: The Royal Anthropological Institute, London: RAI2022: Anthropology, AI and the Future of Human Society. Panel: P28b: Blockchain Imaginaries: Techno-utopianism, dystopias, and the future-imagining of Web 3.0. 2022: 1-10, https://doi.org/10.57944/1051-129
20. Harkin, ME. Anthropology at the end of the world. Reviews in Anthropology. 2012; (41): 96-108, DOI: 10.1080/00938157.2012.680400
21. Richardson K. An anthropology of robots and AI: annihiliation anxiety and machines. New York and London: Routledge. 2015.
22. Mateas M. Expressive AI: a hybrid art and science practice. Leonardo. 2001; 34 (2): 147-153.
23. Hofkirchner W, Kreowski HJ. Preface. In: Hofkirchner W, Kreowski HJ, editors. Transhumanism: the proper guide to a posthuman condition or a dangerous idea? Cham: Springer. 2021. p. V-VI.
24. Coenen C. Transcending Natural Limitation: The Military-Industrial Complex and the Transhumanist Temptation. In: Hofkirchner W, Kreowski HJ, editors. Transhumanism: the proper guide to a posthuman condition or a dangerous idea? Cham: Springer. 2021. p. 97-110.
25. Ranisch, R. When CRISPR Meets Fantasy: Transhumanism and the Military in the Age of Gene Editing. In: Hofkirchner W, Kreowski HJ, editors. Transhumanism: the proper guide to a posthuman condition or a dangerous idea? Cham: Springer. 2021. p. 111-120.
26. Reymann A, Benedikter R. War in Times of ‘Beyond Man’: Reflections on a “Grand” Contemporary Topic. In: Hofkirchner W, Kreowski HJ, editors. Transhumanism: the proper guide to a posthuman condition or a dangerous idea? Cham: Springer. 2021. p. 121-130.
27. Braga A, Logan RK. The Singularity Hoax: Why Computers Will Never Be More Intelligent than Humans. In: Hofkirchner W, Kreowski HJ, editors. Transhumanism: the proper guide to a posthuman condition or a dangerous idea? Cham: Springer. 2021. p. 133-140.
28. Krzanowski RM, Trombik K. Ethical Machine Safety Test. In: Hofkirchner W, Kreowski HJ, editors. Transhumanism: the proper guide to a posthuman condition or a dangerous idea? Cham: Springer. 2021. p. 141-154.
29. Mustafa Ali S. Transhumanism and/as Whiteness. In: Hofkirchner W, Kreowski HJ, editors. Transhumanism: the proper guide to a posthuman condition or a dangerous idea? Cham: Springer. 2021. p. 169-183.
30. Tratnik P. Bios-Techne. The Biotechnological Politics of the Body and the Politics of Life. Antropologija. 2012; 12 (2): 17-30.
31. Greguric I. Era kiborga – stvaranje „djelimičnih ili potpuno umjetnih bića“. [Cyborg era – the creation of "artificial" being]. Antropologija. 2012; 12 (2): 31-41.
32. Mitrović V. Liberalna eugenika: ideologija poboljšanja? [Liberal eugenics: ideology of "enhancement"]. Antropologija. 2012; 12 (2): 63-79.
33. Ivanović, Zorica. O postsekularnoj paradigmi i pitanju uticaja religije u polju novih medicinskih biotehnologija – nekoliko uvodnih napomena. [On Postsecular Paradigm and Influence of Religion in the Field of New Medical Biotechnologies – Some Introductory Remarks]. Etnoantropološki problemi. 2018; 13 (3): 841-870.
34. Lyon SM, Fischer M. Anthropology and displacement: culture, communication and computers applied to a real world problem. Anthropology in Action. 2006; 13 (3): 40-53.
35. Author. Koncept kulture između individualizma i holizma: pogled iz prosvetiteljsko-kontraprosvetiteljskog spora. [The concept of culture between individualism and holism: a view from the Enlightenment–Counter-Enlightenment dispute]. Beograd: Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju: Dosije studio. 2021.
