Клинички и једноставни лабораторијски подаци повезани са фаталним исходима код пацијената са акутним панкреатитисом
Sažetak
Циљеви. Циљ наше студије био је да процени придруживање морталитета код акутног панкреатитиса са клиничким и једноставним лабораторијским подацима добијеним на дан пријема. Материјал и методе. У нашој ретроспективној студији анализирани су клинички и лабораторијски параметри 99 пацијената са умереним и тешким акутним панкреатитисом. Сви пацијенти су подељени у две групе: преминули и преживели. Резултати. Нисмо пронашли значајну разлику у старосној и полној расподели између група за поређење. Међутим, утврђена је значајна превласт алкохолне етиологије акутног панкреатитиса, рана хоспитализација (до 6 сати од почетка болести) пацијената, утврђен је број некротизирајућих заражених врста у преминулој групи. Пратећа патологија се није значајно разликовала у упоредним групама. У болесника из преминуле групе укупан број свих компликација био је значајно већи него у групи преживелих - 21 (100%) и 42 (53,8%) (п = 0,0001). Међу лабораторијским параметрима у преминулој групи забележен је значајан пораст убода на 19,8 ± 9,8 и ЕСР, АСТ на 225,3 ± 47,5 У / Л, урее на 11,2 ± 7,7 ммол / Л и креатинина на 173,6 ± 26,1 мкмол / Л. Закључак. Алкохолна генеза акутног панкреатитиса, некротизирајући инфицирани тип упале панкреаса, присуство касних компликација и коморбидитета били су значајно већи у групи умрлих. Нивои убода, ЕСР, АСТ, уреа, креатинин утврђени на пријему значајно су доминирали у групи преминулих и потребно је даље проучавање за предвиђање морталитета од акутног панкреатитиса.
Reference
2. Kikuta K, Masamune A, Shimosegawa T. Impaired glucose tolerance in acute pancreatitis. World journal of gastroenterology 2015; 21(24): 7367-7374. doi: 10.3748/wjg.v21.i24.7367.
3. Vasudevan S, Goswami P, Sonika U et al. Comparison of various scoring systems and biochemical markers in predicting the outcome in acute pancreatitis. Pancreas 2018; 47(1): 65–71. doi: 10.1097/MPA.0000000000000957.
4. Büchler M, Gloor B, Müller A et al. Acute necrotizing pancreatitis: treatment strategy according to the status of infection. Annals of Surgery 2000; 232(5): 619–626.
5. Pando E, Alberti P, Mata R et al. Early Changes in blood urea nitrogen (BUN) can predict mortality in acute pancreatitis: comparative study between BISAP Score, APACHE-II, and other laboratory markers—a prospective observational study. Canadian journal of gastroenterology and hepatology 2021; 10: 1-8. doi: 10.1155/2021/6643595.
6. Silva-Vaz P, Abrantes A, Morgado-Nunes S et al. Evaluation of prognostic factors of severity in acute biliary pancreatitis. International journal of molecular sciences 2020; 21(12): 4300. doi: 10.3390/ijms21124300.
7. Junare P, Debnath P, Nair S et al. Complete hemogram: simple and cost-effective in staging and predicting outcome in acute pancreatitis. Wiener klinische wochenschrift 2021; doi: 10.1007/s00508-021-01821-2.
8. Khanna A, Meher S, Prakash S et al. Comparison of Ranson, Glasgow, MOSS, SIRS, BISAP, APACHE-II, CTSI Scores, IL-6, CRP, and procalcitonin in predicting severity, organ failure, pancreatic necrosis, and mortality in acute pancreatitis. HPB Surg 2013; 6: 367581. doi: 10.1155/2013/367581.
9. Jinno N, Hori Y, Naitoh I et al. Predictive factors for the mortality of acute pancreatitis on admission. Plos one 2019; 14(8): e0221468. doi: 10.1371/journal.pone.0221468.
10. Jeon T, Park J. Clinical significance of the neutrophil-lymphocyte ratio as an early predictive marker for adverse outcomes in patients with acute pancreatitis. World journal of gastroenterology 2017; 23(21): 3883-3889. doi: 10.3748/wjg.v23.i21.3883.
11. Lin N, Li Y, Yang X et al. Patient- and hospital-based factors at admission associated with outcomes of patients hospitalized for acute pancreatitis: a retrospective cohort study. International journal of clinical and experimental medicine 2016; 9(12): 23551-23559.
12. Koutroumpakis E, Wu B, Bakker O et al. Admission hematocrit and rise in blood urea nitrogen at 24 h outperform other laboratory markers in predicting persistent organ failure and pancreatic necrosis in acute pancreatitis: a post hoc analysis of three large prospective databases. American Journal of Gastroenterology 2015; 110(12): 1707–1716. doi: 10.1038/ajg.2016.271.
13. Shi L, Zhang D, Zhang J. Albumin-bilirubin score is associated with in-hospital mortality in critically ill patients with acute pancreatitis. European journal of gastroenterology and hepatology 2020; 32(8): 963-970. doi: 10.1097/MEG.0000000000001753.
14. Banks P, Bollen T, Dervenis C et al. Classification of acute pancreatitis—2012: revision of the Atlanta classification and definitions by international consensus. Gut 2013; 62(1): 102–11. doi: 10.1136/gutjnl-2012-302779.
15. Suppiah A, Malde D, Arab T et al. The prognostic value of the neutrophil–lymphocyte ratio (NLR) in acute pancreatitis: identification of an optimal NLR. Journal of gastrointestinal surgery 2013; 17: 675–681. doi: 10.1007/s11605-012-2121-1.