THE UTICAJ TELESNOG SASTAVA NA FUNKCIJU GRAFTA KOD BOLESNIKA SA TRANSPLANTIRANIM BUBREGOM

Sažetak

Uvod i cilj. Transplantacija bubrega često dovodi do promene telesnog sastava bolesnika, prvenstveno porasta telesne težine, porasta masne mase tela i gubitka mišićne mase sa potencijalno lošim posledicama na funkciju grafta. Cilj rada je bio da se ispita uticaj različitih parametara gojaznosti na bubrežnu funkciju kod bolesnika sa transplantiranim bubregom.

Metode. Sprovedena studija preseka obuhvatila je 80 bolesnika sa transplantiranim bubregom na trojnoj imunosupresivnoj terapiji, starosti 25-75 godina (40% žena). Određivane su sledeće antropometrijske mere: telesna masa, visina i obim struka i kuka i izračunati su indeks telesne mase (ITM) i odnos struk-kuk. Procenat telesnih masti (PTM) je određen metodom merenja 4 kožna nabora pomoću Cescorf-ovog kalipera, koristeći Jackson-Pollock-ovu jednačinu. Žene sa PTM >35%, odnosno muškarci sa PTM>25% smatrani su gojaznim. Pacijenti su podeljni u dve grupe na osnovu jačine glomerulske filtracije (JGF).

Rezultati. ITM pokazao je da je 16,28% muškaraca i 10% žena sa transplantiranim bubregom gojazno. Istovremeno, na osnovu PTM, čak 44,68% muškaraca i 72,72% žena bilo je gojazno. Nađene su statistički značajne razlike u ITM, odnosu struk-kuk i PTM kod bolesnika sa normalnom i smanjenom JGF. Uzimajući u obzir brojne kovarijable, multivarijantna analiza je pokazala da je smanjena JGF direktno povezana sa povećanim vrednostima svih parametara gojaznosti.  Bolesnici sa  centralnim tipom gojaznosti (odnos struk-kuk>0,85 za žene i >0,9 za muškarce) i povećanim PTM imali su značajno nižu JGF u poređenju sa funkcijom grafta kod normalno uhranjenih  bolesnika (p<0,001 za obe grupe).

Zaključak. Visok PTM i visok odnos stuk-kuk predstavljaju važne faktore rizika za smanjenje funkcije transplantiranog bubrega.