REAKCIJA STANOVNIŠTVA BERANSKE NAHIJE NA ANEKSIJU BOSNE I HERCEGOVINE
Sažetak
U radu je reč o reakciji stanovništva Novopazarskog sandžaka i Beranske nahije na aneksiju Bosne i Hercegovine. Iako je Austro-Ugarska 15. oktobra 1908. godine morala povući garnizone koje je držala u Pljevljima, Priboju i Prijepolju, ona se nije odrekla aspiracija prema tom prostoru, niti napustila svoje interesovanje za njega. Naprotiv, ona je stalno težila da obnovi svoj uticaj u Novopazarskom sandžaku i tako ojača svoje pozicije prema Srbiji i Crnoj Gori. Austro-Ugarska nije priznavala Srbima pravo na oslobođenje i nacionalno ujedinjenje. Smatrala je ovu teritoriju svojom interesnom sferom i koridorom ka Istoku, za koju je bila spremna da ratuje. Zato je čin aneksije Bosne i Hercegovine i početak izgradnje sandžačke železnice izazvao neraspoloženje, kako muslimanskog, tako i hrišćanskog stanovništva prema Austro-Ugarskoj. Srbi su shvatili da je austrougarski imperijalizam glavni neprijatelj oslobođenja i ujedinjenja srpskog naroda i počeli se pridruživati Turcima i Albancima u protestnim mitinzima i bojkotu austrugarske robe. Stvarao se utisak da bi moglo doći do tešnje saradnje, pa čak i do saveza između Srba i muslimansko-albanskih vođa.
U Sjenici je 19. oktobra 1908. godine održana skupština predstavnika pravoslavnog i muhamedanskog stanovništva iz Sandžaka, na kojoj je doneta rezolucija kojom je osuđena aneksija Bosne i Hercegovine od strane Austro-Ugarske. Srbi su bili zastupljeni sa 27 poslanika. Među govornicima bili su zapaženi predstavnici Srba iz Donjih Vasojevića. Čin aneksije Bosne i Hercegovine osuđen je i na narodnom zboru kod Đurđevih Stupova u Beranama, koji je održan 22. oktobra (4. novembra) 1908. godine, na kojem je zajedno učestvovalo oko 3000 pravoslavnog i muhamedanskog stanovništva. Turska uznemirenost zbog situacije oko i u Sandžaku postajala je sve veća. Srbija i Crna Gora su težile da sklope vojnu konvenciju sa Turskom i bile spremne da plate nadoknadu Turskoj za ustupanje Sandžaka. Međutim, solidarnost pravoslavnog i muhamedanskog stanovništva postojala je samo u početku aneksione krize, a kasnije je počela da se gubi. Pregovori Srbije i Crne Gore sa Turskom tapkali u mestu bez povoljnih rezultata, jer je Turska istovremeno pregovarala i sa Austro-Ugarskom. Sporazum između Turske i Austro-Ugarske o priznavanju aneksije Bosne i Hercegovine sklopljen je 26. februara 1909. godine, čime je Porta zadala smrtni udarac srpsko-crnogorskim nadama. I srpska vlada je 31. marta 1909. godine priznala aneksiju Bosne i Hercegovine. Ovim priznanjem smirila se aneksiona kriza, ali nezadovoljstvo celokupnog srpskog naroda i dalje je ostalo veliko.
Reference
Архив Србије, Министарство иностраних дела, 1908. година
Државни архив Црне Горе, Министарство иностраних дела, 1907. и 1908. година
ЛИТЕРАТУРА:
Батаковић 1996: Душан Т. Батаковић, „Велике силе, Србија и албанско питање“, Баштина, св. 7, Приштина: Институт за проучавање културе Срба, Црногораца, Хрвата и Муслимана, 185-203.
Војводић 2009: Михаило Војводић „Србија и анексиона криза1908-1909“, Стогодишњица анексије Босне и Херцеговине, Бања Лука.
Ђорђевић 1962: Димитрије Ђорђевић, Милован Миловановић, Београд.
Ђорђевић 1994: Димитрије Ђорђевић, „Сучељавање са Аустро-Угарском“, у: Историја српског народа, књ. VI-1, Београд: Српска књижевна задруга, 135-173.
Ђорђевић 1994: Димитрије Ђорђевић, „На почетку раздобља ратова“, у: Историја српског народа, књ. VI-1, Београд: Српска књижевна задруга, 173-207.
Екмечић 1994: Милорад Екмечић, „Национални покрет у Босни и Херцеговини“, у: Историја српског народа, књ. VI-1, Београд: Српска књижевна задруга, 604-648.
Екмечић 1997: Милорад Екмечић, „Анексија Босне и Херцеговине 1908. и историјске последице“, Радови из историје Босне и Херцеговине XIX века, Београд.
Зарковић, 2011: Весна С. Зарковић, „Рад српске дипломатије на заштити Срба у Старој Србији у последњој деценији XIX века, Баштина, св. 30, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу, 105-116.
Зарковић, 2013: Весна С. Зарковић, „Реформе у Османском царству и Стара Србија у XIX и почетком XX века“, Баштина, св. 34, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу, 135-152.
Зарковић, 2016: Весна С. Зарковић, „Утицај Аустроугарске на збивања у Пљеваљском санџаку у првој XX века“, Баштина, св. 41, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу, 111-127.
Иветић 2019: Јована Иветић, „Анексија Босне и Херцеговине и италијанске дипломате“, Србија у очима италијанске дипломатије 1878-1908, Нови Сад: Архив Војводине, 59-62.
Isović 1957: K. Isović, Austro-Ugarska zaposjedanja sandžaka 1879, Godišnjak Istorijskog društva Bosne i Hercegovine, IX, Sarajevo: 120-135.
Јагодић, 2009: Милош Јагодић, Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878-1912), Београд: Завод за уџбенике.
Јовановић 1963: Радоман Јовановић, „Став Црне Горе према анексији Босне и Херцеговине“, Историјски записи, књ. XX, св. 1, Титоград.
Јовановић 1967: Радоман Јовановић, „Црна Гора и источна Херцеговина за вријеме анексионе кризе (1908-1909)“, Југословенски народи пред Први светски рат, Београд: 289-312.
Јузбашић 1999: Џ. Јузбашић, „Хрватско-муслимански пакт и нови распоред политичких снага“, Националнополитички односи у босанскохерцеговачком Сабору и језичко питање (1910-1914), књ. LXXIII, Сарајево.
Kapidžić 1968: H. Kapidžić, Bosna i Hercegovina pod Austrougarskom upravom (članci i rasprave), Sarajevo
Костић 1940: Мита Костић, „Из историје Срба у Новопазарском санџаку после Берлинског конгреса 1878.“, Гласник Скопског научног друштва, књ. XXI, Скопље: 96-99.
Кнежевић 2005: С. Кнежевић, Велика Британија и анексиона криза, Подгорица.
Мартиновић 1967: Нико Мартиновић, „Отпор народа у Црној Гори против анексије Босне и Херцеговине“, Југословенски народи пред Први светски рат, Београд: 504- 511.
Мартиновић 1976: Нико Мартиновић, „Новопазарски санџак у анексионој кризи“, у: Велике силе и Србија, Београд: САНУ, 541-548.
Микић 1983: Ђорђе Микић, Аустро-Угарска и Младотурци: 1908-1912., Бањалука.
Микић 1994: Ђорђе Микић, „Под младотурцима“, у: Историја српског народа, књ. VI-1, Београд: Српска књижевна задруга, 330-348.
Mitrovič 1981: Andrej Mitrovič, Prodor na Balkan i Srbija 1908-1918: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke Beograd.
Пејовић 1973: Ђорђе Пејовић, Политика Црне Горе у Затарју и Горњем Полимљу 1878-1912, Титоград.
Пејчић 2007: П. Пејчић, Четнички покрет у Краљевини Србији 1903-1908, Крагујевац.
Петровић 1995: Милић Ф. Петровић, Документа о Рашкој области: 1900-1912, Архив Србије, Београд.
Попов 2009: Чедомир Попов, Међународни оквири анексије Босне и Херцеговине, Бања Лука.
Поповић 1927: Д. Поповић, Извољски и Ерентал. Дипломатске успомене из Анексионе кризе, Београд.
Поповић 1938: Васиљ Поповић, Европа и српско питањеу периоду ослобођења 1804-1918, Београд.
Радусиновић 1980: Милорад Радусиновић, „Војнополитичка нестабилност на граници Црне Горе и турског Санџака за вријеме анексионе кризе 1908-1909.“, Историјски записи, бр. 3.
Ражнатовић, 1973: Новак Ражнатовић, „Црна Гора на Берлинском конгресу“, Историјски записи, бр. 30, св. 3-4. Титоград:
Ракочевић 1962: Новица Ракочевић, „Стање на црногорско-турској граници уочи Балканског рата (1908-1912)“, Историјски записи, књ. 25, св. 3-4, Титоград: 489-503.
Ракочевић 1983: Новица Ракочевић, Црна Гора и Аусро-Угарска 1903-1914, Титоград.
Ракочевић, 1994: Новица Ракочевић, „У предвечерје светског рата“, у: Историја српског народа, Српска књижевна задруга, књ. VI-1, Београд 1994, 232-259.
Растовић 2015: Александар Растовић, Велика Британија и Косовски вилајет 1877-1912. године, Београд: Завод за уџбенике.
Споменица 1921: Споменица Стојана Новаковића, Београд.
Недић 1910: Милан Недић, „Новопазарски санџак, Војногеографска студија“, Ратник, свеска за фебруар.
Ћоровић 1992: Владимир Ћоровић, Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку, Београд.
Чолић: Љиљана Чолић, „Цариградски гласник“ о Анексији Босне и Херцеговине, стр. 155-170.
Шкеровић 1964: Никола Шкеровић, Црна Гора на освити XX вијека, Београд.