REACTION OF THE POPULATION OF BERAN NAHIYA TO THE ANNEXATION OF BOSNIA AND HERZEGOVINA
Abstract
On 7th October,1908, Austro-Hungary executed an annexation of Bosnia and Herzegovina. This act of Austro-Hungary caused a great diturbance among the inhabitants of Novopazar sandzak. Serbs joined Turkish and Albanians at protest rallies and boycott of Austro-Hungarian goods. It made an impressioin that closer cooperation could be made, even the union betveen Serbs and Muslim - Albanian leaders. Austro-Hungary was especially afraid of common appearances of Orthodox and Muslims, supporters of young Turkish authorities against the annextion of Bosnia and Herzegovina.Therefore Austro-Hungary endeavoured to destabilize this area,encouraging the hate between Christians and Mohammedans.
In Sjenica, on 19th October (1st November), 1908, an assembly took part, which was attended by the representatives of Orthodox and Mohammedan people from Novopazar sandzak. Serbs were represented by 27 deputies from Donji Vasojevići, Pljevlja and Bijelo Polje. Many of deputies made a speech on the assembly, and among the speakers the representatives of Serbs from Donji Vasojevići were prominent. Only three days after the assembly in Sjenica, the public choir was organized at Đurđevi Stupovi in Berane. On this choir which took part on 22nds October (4th november), 1908, the assembled people from sjenica,Novi Pazar, Nova Varoš, Prijepolje, Bijelo Polje, Rožaje and Berane condemned the annexation of Bosnia and Herzegovina once again. On the assembly, where about 3000 Orthodox and Mohammedan inhabitants took part together, they chose the joint Committee of Serbs and Turks for planned action against Austro-Hungarian violence in Bosnia and Herzegovina. At the end,this shameful act of violence that Austro-Hungary had done, was condemned by resolution and the potest was sent to European forces because they allowed one violent state to break Berlin Contract,and also demand for not allowing Austro-Hungary to “grab someone else’s land and oppress other nations”.
Serbia and Montenegro were trying to acquire Constantinople for trinomial Millitary Alliance.They tended to make Military convention wsith Turkey and they were ready to pay the compensation for concession of Sandzak.however,the three states didn’t make an alliance.Beside the declarative condemnation of annexation, Turkey didn’t have enough determination for armed opposing to Austro-Hungary.In whole Turkey, especially in Sandzak, among Mohammedan population, there was the suspicion toward intentions of Belgrade and Cetinje. The solidarity of Orthodox and Muslim population existed only at the beginning of annexation crisis, and later it started to disappear. Turkish hypocritical politiciansnegotiated simultaneouslz with Austro- Hungary,too.Thus,on 26th February, Turkey officially admited the annexation of Bosnia and Herzegovina, and in that way struck a death blow to Serbo-Montenegrian hopes. Since Russia, according to European “March ultimatum, also admited the annexation in March, 1909, Serbian Government didn’t have the choice, so they did the same on 31st March, 1909. Five days later (on 5th April), Montenegro also admited the annexation of Bosnia and Herzegovina. By these admissions, an annexation crisis calmed down, but the dissatisfaction of the entire Serbian population was still great.
References
Архив Србије, Министарство иностраних дела, 1908. година
Државни архив Црне Горе, Министарство иностраних дела, 1907. и 1908. година
ЛИТЕРАТУРА:
Батаковић 1996: Душан Т. Батаковић, „Велике силе, Србија и албанско питање“, Баштина, св. 7, Приштина: Институт за проучавање културе Срба, Црногораца, Хрвата и Муслимана, 185-203.
Војводић 2009: Михаило Војводић „Србија и анексиона криза1908-1909“, Стогодишњица анексије Босне и Херцеговине, Бања Лука.
Ђорђевић 1962: Димитрије Ђорђевић, Милован Миловановић, Београд.
Ђорђевић 1994: Димитрије Ђорђевић, „Сучељавање са Аустро-Угарском“, у: Историја српског народа, књ. VI-1, Београд: Српска књижевна задруга, 135-173.
Ђорђевић 1994: Димитрије Ђорђевић, „На почетку раздобља ратова“, у: Историја српског народа, књ. VI-1, Београд: Српска књижевна задруга, 173-207.
Екмечић 1994: Милорад Екмечић, „Национални покрет у Босни и Херцеговини“, у: Историја српског народа, књ. VI-1, Београд: Српска књижевна задруга, 604-648.
Екмечић 1997: Милорад Екмечић, „Анексија Босне и Херцеговине 1908. и историјске последице“, Радови из историје Босне и Херцеговине XIX века, Београд.
Зарковић, 2011: Весна С. Зарковић, „Рад српске дипломатије на заштити Срба у Старој Србији у последњој деценији XIX века, Баштина, св. 30, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу, 105-116.
Зарковић, 2013: Весна С. Зарковић, „Реформе у Османском царству и Стара Србија у XIX и почетком XX века“, Баштина, св. 34, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу, 135-152.
Зарковић, 2016: Весна С. Зарковић, „Утицај Аустроугарске на збивања у Пљеваљском санџаку у првој XX века“, Баштина, св. 41, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу, 111-127.
Иветић 2019: Јована Иветић, „Анексија Босне и Херцеговине и италијанске дипломате“, Србија у очима италијанске дипломатије 1878-1908, Нови Сад: Архив Војводине, 59-62.
Isović 1957: K. Isović, Austro-Ugarska zaposjedanja sandžaka 1879, Godišnjak Istorijskog društva Bosne i Hercegovine, IX, Sarajevo: 120-135.
Јагодић, 2009: Милош Јагодић, Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878-1912), Београд: Завод за уџбенике.
Јовановић 1963: Радоман Јовановић, „Став Црне Горе према анексији Босне и Херцеговине“, Историјски записи, књ. XX, св. 1, Титоград.
Јовановић 1967: Радоман Јовановић, „Црна Гора и источна Херцеговина за вријеме анексионе кризе (1908-1909)“, Југословенски народи пред Први светски рат, Београд: 289-312.
Јузбашић 1999: Џ. Јузбашић, „Хрватско-муслимански пакт и нови распоред политичких снага“, Националнополитички односи у босанскохерцеговачком Сабору и језичко питање (1910-1914), књ. LXXIII, Сарајево.
Kapidžić 1968: H. Kapidžić, Bosna i Hercegovina pod Austrougarskom upravom (članci i rasprave), Sarajevo
Костић 1940: Мита Костић, „Из историје Срба у Новопазарском санџаку после Берлинског конгреса 1878.“, Гласник Скопског научног друштва, књ. XXI, Скопље: 96-99.
Кнежевић 2005: С. Кнежевић, Велика Британија и анексиона криза, Подгорица.
Мартиновић 1967: Нико Мартиновић, „Отпор народа у Црној Гори против анексије Босне и Херцеговине“, Југословенски народи пред Први светски рат, Београд: 504- 511.
Мартиновић 1976: Нико Мартиновић, „Новопазарски санџак у анексионој кризи“, у: Велике силе и Србија, Београд: САНУ, 541-548.
Микић 1983: Ђорђе Микић, Аустро-Угарска и Младотурци: 1908-1912., Бањалука.
Микић 1994: Ђорђе Микић, „Под младотурцима“, у: Историја српског народа, књ. VI-1, Београд: Српска књижевна задруга, 330-348.
Mitrovič 1981: Andrej Mitrovič, Prodor na Balkan i Srbija 1908-1918: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke Beograd.
Пејовић 1973: Ђорђе Пејовић, Политика Црне Горе у Затарју и Горњем Полимљу 1878-1912, Титоград.
Пејчић 2007: П. Пејчић, Четнички покрет у Краљевини Србији 1903-1908, Крагујевац.
Петровић 1995: Милић Ф. Петровић, Документа о Рашкој области: 1900-1912, Архив Србије, Београд.
Попов 2009: Чедомир Попов, Међународни оквири анексије Босне и Херцеговине, Бања Лука.
Поповић 1927: Д. Поповић, Извољски и Ерентал. Дипломатске успомене из Анексионе кризе, Београд.
Поповић 1938: Васиљ Поповић, Европа и српско питањеу периоду ослобођења 1804-1918, Београд.
Радусиновић 1980: Милорад Радусиновић, „Војнополитичка нестабилност на граници Црне Горе и турског Санџака за вријеме анексионе кризе 1908-1909.“, Историјски записи, бр. 3.
Ражнатовић, 1973: Новак Ражнатовић, „Црна Гора на Берлинском конгресу“, Историјски записи, бр. 30, св. 3-4. Титоград:
Ракочевић 1962: Новица Ракочевић, „Стање на црногорско-турској граници уочи Балканског рата (1908-1912)“, Историјски записи, књ. 25, св. 3-4, Титоград: 489-503.
Ракочевић 1983: Новица Ракочевић, Црна Гора и Аусро-Угарска 1903-1914, Титоград.
Ракочевић, 1994: Новица Ракочевић, „У предвечерје светског рата“, у: Историја српског народа, Српска књижевна задруга, књ. VI-1, Београд 1994, 232-259.
Растовић 2015: Александар Растовић, Велика Британија и Косовски вилајет 1877-1912. године, Београд: Завод за уџбенике.
Споменица 1921: Споменица Стојана Новаковића, Београд.
Недић 1910: Милан Недић, „Новопазарски санџак, Војногеографска студија“, Ратник, свеска за фебруар.
Ћоровић 1992: Владимир Ћоровић, Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку, Београд.
Чолић: Љиљана Чолић, „Цариградски гласник“ о Анексији Босне и Херцеговине, стр. 155-170.
Шкеровић 1964: Никола Шкеровић, Црна Гора на освити XX вијека, Београд.